Dučić, Jovan - PESME
I tako dve naše ljubavi očajne, Ogrnute lažju večitom i niskom, Stoje nemih usta u dnu naše tajne — Dva crna pauna na zidu starinskom.
Milićević, Vuk - Bespuće
se odupre i otme tome zlu, on mu se bio predao sa zatvorenim očima i malaksalim tijelom, proživljujući grozne časove, očajne u svojoj praznini.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I tako, svi smo toga dana bili ljuti. Sretamo ranjenike koji pričaju da se kod Šapca vode očajne borbe, da ima mnogo mrtvih i ranjenih...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog.
Ima u tome jedne očajne mudrosti starog naroda. I da ne govorim o večnom prikazivanju Sezana i Renoara, koji su i ove godine imali nekoliko
I to ne samo nad tehničkim pitanjima. Tako je, eto, došao do toga da sve one lepe, izmučene, očajne istine, ona prazno ostavljena mesta na platnu, jer „nemam, ne znam boju za to mesto“, postaju malo već i smešna.
Pandurović, Sima - PESME
I vetar peva poeziju smrti. A kobne želje umirahu redom, Očajne, strašne, u prozorju bledom, S padanjem zvezda. Samo mis’o sinu: Otkud toliko zvezda?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nemojte me u crkvu nositi Jer kad god sam u Boga molio Da me spase nevolje očajne, On se svagda molbi oglušio. Već me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku preduboku, Da me mrtva ne ogrije sunce; Jer
cvetak procvetati neće; Samo će duh tvoj groblje da obleće; A na zgarištu moje sreće bajne Ostaće samo spomenâ povorka, Očajne patnje, i stradanja gorka. Danica Marković CLVII JESENjA KIŠNA PESMA Tužno...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On mi priča: „Kad dorastoh za velike škole, behu prilike u mojoj otadžbini očajne, varoši opustošene, a škole prazne. Zato je moj otac mislio da će u ovoj carskoj varoši, pošteđenoj od rata, biti
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
cele bogovetne noći, jecamo tako na platformi vagona, ubijeni, ojađeni, ludi, sa grudima punim suza, sa srcem punim očajne brige i užasne neizdržljive slutnje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I odjednom mu se oči obrtoše niz put, kojim je došao... u njima se svetli poslednji plamičak nade, nade očajne, mučeničke... »Ko zna... ako se pokaže otud konjanik!... pramen guste prašine... Kralj može...« — Živeo Kralj!...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
da pođe u poteru i puškaranje no u crkvu, taj čovek je bio ono što je Turčin uklesao u zapoved za sebe: „Čuvaj se od očajne puške srpske“.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kroz drveće na padinama bežale su očajne senke. Bacale oružje. Dizale su uvis ruke, širile preplašene oči, i mucale: — Bratko, bratko.
Preko neba su prelazile duge povorke očajne magle, u kojoj naizmenice iščezavahu, pa se potom opet pojavljivahu vrhovi planina i oštri kameni masivi.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso kidaju... Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo!
Bojić, Milutin - PESME
Bežao bih u svet, tražio samoću I, kad bih mogao, na nebo se peo; Svirao, pevao, bez reda i veze Melodije lude, očajne i drske, Kako plamti nebo, kako plaču breze, Kako svira vetar i vapiju trske.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Broj 4742. Prilikom hvatanja izložio sam lično život opasnosti, jer je zlikovac nasrnuo na mene i, tek posle očajne borbe, uspeo sam savladati ga...” (Buni se.) Ama, gospodine kapetane... KAPETAN: Pa šta je, brate, ko je bio centar?
Ilić, Vojislav J. - PESME
V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine zaboravljen čar.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nema dovoljno sreće ni mesta za njih! Razboli ih, umori ih, uvuci se u njih kako znaš, ali ih zbriši!... — Ove gorke, očajne, crne reči govorio je Branko, kao u bunilu, ležeći u stražari železničara na stanici varošice.
njegovo i snažna mudra njegova reč rešavala je kao mađijom stare sporove između teško zavađenih, spasavala nekoliko puta očajne ljude od nepromišljenih odluka. Za Stefanova starešinstva u domu Vlaovića prvi put dolazi do reči i Vlaovićka.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Razume se da je za mene to bila sjajna satisfakcija i neobično zadovoljstvo kada sam zatim iz druge sobe slušao očajne vriske: „Iju! Iju! Iju!
Borbe su bile očajne, bivalo je i ranjenih, bivalo je i mrtvih, koji su usput ostajali; ali mi ostali, koje je nekako mimoišlo smrtonosno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pronosi se glas da su se neka arnautska plemena pobunila. Izbeglice koje ne mogu dalje, očajne su i svakoga poznanika pitaju za savet šta da rade. Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute.