Upotreba reči očiju u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula, grudi su mu se od bola talasale... Ko zna šta je u taj mah osećao?

Srce mi se steglo; iz očiju mi nije kanula nijedna suza; neobična tišina ovlada celim mojim stvorom; led se svojom mraznom korom uhvatio oko moga

Ja sam sva pretrnula. „Krv!“ Vrisnuh. „Aleksa! Ta zar ne vidiš da si sav krvav?...“ On je ćutao, a iz očiju mu potekoše suze. Po bledim usnama treptale su kao rubini rumene kapi prolivene krvi. „Aleksa!

otac videći sina kako mu se mlađana snaga porušila, kako mu velike grahoraste oči upadoše u glavu, a oko slepih očiju se prelivaju u žućkastobledu boju one modrikaste žilice; — videće, pa će uzdahnuti.

bio je visoka uzrasta, suvonjav, lice koštunjavo, isprekrštano raznim borama, koje su se sve usređavale oko malih, crnih očiju kojima je jednako žmirkao dok bi s čovekom govorio; glas mu je bio dubok, ali je u govoru zanosio, rekao bi na grčki,

Ona ništa svojoj kćeri nije prebacila što je od kuće odbegla. I kaluđer je došao, a ja ga nisam gubio iz očiju; pazio sam na svaki način pokret njegov, pravo da ti kažem, počeo sam sumnjati u njegovo kaluđersko poštenje.

To beste vi! U rukama vam drhtaše jedan previjen listić ispisane hartije, taman pogled vaših ispijenih očiju beše na nj upravljen.

— Ah, učitelju! — jecaše Milisav, a krupne suze mu grunuše iz očiju. Milisava otpratiše vezana u Rekovac pred kapetana, pred onoga dobrog čoveka kome nema ravna u svoj Srbiji.

dovršiti što sam ga još jesenas počeo graditi, a posle, kad to izdrži i izvuče svojih dvadeset pet, neka kida ispred očiju mi!... A ocu Pahomiju piši da mi pošalje jedno nazime i neku mešinu vina...

Kad se već u lugu izgubiše ispred očiju dobrih staraca, kad već ništa ne čuše, do samo žubor potoka i umiljatu pesmu slavuja, onda je uze Milisav za ruku: —

Obradović, Dositej - BASNE

„To ja i hoću”, odgovori učitelj. Plutarh, za neku veliku pogrešku vesma razgnjevat na svoga slugu: „Idi mi s očiju”, reče mu — „da nisam ovako srdit, bih te zdravo izbio.” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu.

kakova nibud nesrećna opstojateljstva, sa svoji prijatelji zavaditi i razdvojiti, ništa manje neka nikada ne smeće ispred očiju vremena ljubovi i prijateljstva. Sveta je reč naših starih: „Spomeni se hleba i soli!

No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i obadva. Drevni Egiptjani izobražavali su sudiju bez očiju, govoreći da njemu nije potreba gledati na one koji se sude, nego samo slušati što govore; no bez sumnjenija iziskivali

Veruj mi, seko, da sto očiju imam, imao bih šta gledati.” Dosadi se već lisici i dogrdi sve to pak opet to slušati, pak mu reče: „Kaži ti meni,

όϕρ΄ ευ γινώοχης ημέν θεόν ηδέ και άνδρα: Magluštinu sam ti sa očiju svukla da dobro poznadeš i boga i čoveka.” Ova magluština ništa nije nego sujeverije i krivo predrasuždenije, kad

oni isti ljudi koji tobož vele da bi radi nebo zaslužiti, a sasvim su k zemlji prilepljeni, niti bi je kad radi ispred očiju izgubiti”.

mojom školicom, pod hrastom u hladu s mojim ljubimim drugom, popom Danilom Moraitskim, i slušam (s izobilno tekućim iz očiju mojih suzami) umilitelnu povjest njegove verne no neščastljive ljubovi, koja ga je u toliko očajanije dovela da se

Zato sve te vešti (koje ni na kakvu djejstvitelnu polzu nikom nisu, razvje na detinjsku i sujevernu očiju zabavu i na nerasudnu sveta gordost) neka se ulože u jedan kapital, a pri tome naći će se mnogi koji će rado i

Bre, nisu znali šta će mi odgovoriti, nego samo: „Šon gut! Šon gut!” I kad ovo kazuje, varnice mu iz očiju lete, jer za njega nejma blaženstva nad ovim.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove. Priđe mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima, pa ga upita kriveći usta na jednu stranu: — A šta ti je to, brale?

Neki posedali po travi, a neki stoje. Slabo se razgovaraju a počesto pogledaju jedan drugoga ispod očiju. Kao da ih je stid što su onako završili svoj pređašnji sastanak na Ivanjdan. Pa i kmet Purko nešto okleva.

Ako bog da zdravlja, daću odmah na jesen i Senadina. Neću ja da mi deca budu slepa kod očiju!... — odgovori Miona tako pouzdano i odsečno da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedoše reči reći.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

O svemu je vodio računa. Ako je neko žalostivan, i Kruška je, samo što mu ne kane suza iz očiju!... Umeo se uvući svuda; hteo je da zna sve, voleo je da mu je svaka stvarca u Crnoj Bari poznata...

On pogleda žalostivo za njom... I što je ona više odmicala, njemu sve žalije... A kad je nesta s očiju, on se pokaja i htede je viknuti. Ali se uzdrža...

— Zavrzane, Zavrzane! — zagrajaše sa sviju strana. — Ovaj i tebi odskoči! Mladić jedan, osnizak, kruteljast, sjajnih očiju i veoma živahan, koga svi zvahu Zavrzanom, odvoji se od družine i priđe Stanku. — Jesi rvač?

On poznade Jovicu. I kao svuče mu se ona magla s očiju. On pogleda oko sebe i vide svoje drugove. Harambaša mu priđe i uhvati ga za ruku. — Ejvala, junače!

I srce ga bolom zabole. Vide, ponurene kraj ognjišta, dve sede glave kako suzom iz očiju gase žeravicu... Čuje uzdahe njihove, za koje je svako živo uvo ogluvilo. Niko ih ne gleda, niko im čak boga ne naziva..

Kako me samo pogleda kad ga htedoh zadržati!... Iz očiju sam mu čitao kao da hoće da mi rekne: a i ti si mi otišao Turcima!” I opet ga obuze kao neki stid.

Govorila je slobodno stalno; ni suze joj ne udariše, ni glas joj ne zadrhta. Iz očiju joj se moglo videti da je tvrdo rešena podneti i najveće muke, samo da ne pođe za Lazara.

I Stanko opet obori glavu, i opet se podade svojim mislima. Jelica mu nije silazila s očiju. Otkad je nije video, pa opet ona stojaše u mašti njegovoj prava pravcata...

To ti ne dam!... A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen. Neka ga jeza hvatala od popinih reči... 15.

onda se počelo pakostiti s obe strane. Čiča Aleksa i babo s jedne, a i mene ponese đavo... — A, onako, nisi kriv? — Očiju mi, nisam! — Pa što mi, barem, po kome ne poruči da znam?... — Nisam znao po kome ću! — Ono ... tako je! ...

U ovoj tihoj noći, u ovoj nemoj tišini, sama s onim koji joj je dražiji od očiju, Jelica oseti kako joj krv udari u glavu... I ne umede ništa odgovoriti. — Je li, bolan!... Što mi ne kažeš?

Popa, iako beše tvrd na suzi, proplaka, a već o Jovi i Petri da ne govorim!... Aleksa mahnu rukom preko očiju, pa reče: — Što jest — jest: mio je život!... I da je najmučniji, opet se žao čoveku rastati s njim!...

Dučić, Jovan - PESME

Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak svi nestali u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama.

Sto očiju svojih moja duša smela Otvara pred nekom zemljom nedoglednom; Nikad ne zahvati dvaput s istog vrela, I dva sna nikada

Piće moga tela i svetlost mog duha, Mog sopstvenog glasa odjek u dnu dola, Nekad praznik mojih očiju i sluha, Da sad budeš tajna gorčine i bola.

No ona obasja moj um obesnažen, I dade mom duhu, slabom kao slamka, Sto krupnih očiju, da ozaren, blažen, Mine svaki ponor i zna gde je zamka.

Njen je korak blag, i ona ide oborenih očiju, misleći na svoj zlatni pojas, svoje paunove, i hladnu mesečinu koju je jednom videla na planini Sinis.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?” Ali bolest osvajaše.

I opet beše na njoj sve drukčije, sve kao obamrlo, obešeno, bez izraza! Oko njenih očiju, a po licu, kao po nekom platnu života, kao da je neko počeo zamazivati belo, belo, belo, daleko, pustoš,

Tada se opet u meni poče koprcati „filozof” i „svetski čovek”: „Lakše, lakše, mladiću! Ta ti, ti si video dosta očiju iz kojih su sevale malo oštrije strele, ali tvoja pariska uštirkana košulja čuvala je tvoje nežno srce.

Ne znam čega sam se tako bojao, naposletku baš i da me ćuši jedanput, pa šta? Ali ja strepim od onih očiju: kad ih prevali, pa kao iz praćke, a ti, ne znaš zašto ni krošto, ceptiš kao prut!

Onda se opet krsti i ljubi mater u ruku, pa opet gleda u nju. Iz njenih očiju teku dva mlaza suza. One behu upravljene na sveca i na nebo.

Kad se probudih, sunce beše daleko odskočilo. Osećao sam se strašno umoran i prazan, ali ne mogah više zatvoriti očiju. Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno.

— Pa zar si zaboravio na čardak pun šišarke? — Pun je! — kaže otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevuče preko očiju i spusti ruku. — Pa šta radi ona moja niska dukata? Što će onaj ležeći novac? Uzmi ga u trgovinu! — Uložićemo u žito!

On opet istrča napolje, ali kad se vrati, na njegovu licu beše nestalo nestrpljenja, i glupa veselost levaše iz očiju na koje, po izrazu mojih zemljaka, već počinjaše curiti rakija. — Kakav je to konj, upravo kobila!

Dugo ga ne pusti. A i kad se odvoji, on ga gledaše pravce u oči, ne smejući nikako spustiti očiju dole gde je nekad noga bila. — Hvala bogu, samo kad si ti živ! Sve će opet dobro biti.

— Bog, pa ti! — E, ama ja evo ne znam kako. Da je bila Radojka, ona bi opazila kako se oko nabranih đedinih očiju pokaza nekaka detinjsko-lukava samopouzdanost. — Kako te bog uči! — reče Arsen. — A... ti... nju... onako...

Kad se na kapke od očiju navališe čitava brda, a oni se ipak ne mogu da sklope — tada joj bi tako teško, nesnosno i dugo, da bi da joj je

Osvrće se narod i traži očima njih četvoricu, a oni pokunjili glave, pogledaju se ispod očiju i hoće već da se ljube pred narodom. A poslije službe: cmok!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

pudarskim; a mladi momci i devojke prolaze jedni pored drugih, ali ne govore ništa nego se samo poglédaju kradom ispod očiju, samo se poglédaju, ali ti pogledi mnogo više kažu nego najdeblje knjige i najbrbljaviji jezici.

« A ona, gledam je, sela k’o banacka mlâda, gleda preda se, pa samo: »Jeste«... »Nije«. — Ali mâmo... — Idi mi s očiju, sva si mi morasta! — Nemojte me, mamo, samo psovati — moli je Jula, pokri lice keceljom, i zaplaka se.

Valjda te neće pitati koliko nam je krmača oprasila!? — Jest, al’ on mi se prdači... — Tornjaj mi se s očiju, potprdo svetska! Druga bi se, da joj je tako štogođ pasiralo, sva umacurala od plača. — Ja idem kod Žuže...

I niko ih živ nije znao i zaticao sem baba-Makre, a i ona je, sirota, bila i slabih očiju i malo nagluva od starosti. »Bože, a da l’ su se koji put poljubili, onako stojeći i razgovarajući se na ogradi?

ja njoj otkad još: »Gospoja-Sido, ako ste prava mati, i prijatelj svome detetu, nemojte da je ostavite da bude slepa kod očiju i bez izobraženja; podajte je u lêr kod frajle Nimfidore, da nauči da hekluje štrumfpandle i sas perlama čačkalice za

— Ta baš sam pazio. — Treb’o si sam da držiš rif. Lopovi su to; sve sam lopov do lopova! Ukrašće ti iz očiju. Meni to već ne bi moglo pasirati. — E, ne bi ti moglo!

Ukrašće ti iz očiju. Meni to već ne bi moglo pasirati. — E, ne bi ti moglo! Kad ’oće da ukrade, možeš ti sto očiju izbečiti, ne pomaže ti ništa! Nego kaži nek spreme »ajnprensupu«, nazeb’o sam.

I tu htede da završi Jula, jer dok je pevala, sva je čisto gorela od stida, a oko nosića i ispod očiju sva se oznojila.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog.

Što dalje da su od njega. I kad ih rastera da može on komotno, slobodno da sedi, ne dižući šajkaču s očiju i ne prestajući da grdi prosjake, vadi skrivenu u nedrima svoju torbu, meće je pred sebe, naginje se nad nju, širi je, i

A uvek veseo, s pesmom, nabijenom šajkačom do očiju, bos, razgolićenih grudi... Bio je lep čovek. Mlad, plav, koščata i izvijena lica s punom, kratkom bradom.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ja sam srećno kući doputovao. Ne znam vi jeste l’ zdravi. Vi ste mogli primetiti iz moji’ očiju ono što prema vama osećam; ako i vi to isto osećate onda smo vi i ja najsrećniji ljudi.

— To ne sme niko viditi! Sad i Čekmedžijić sedne, pa frajlicu zbog pisma zadirkuje. Vidilo joj se iz očiju da se Paulina jedi, i samo najmanje što još da kaže Čekmedžijić, odmah će zlo biti.

I Čekmedžijić, malo pomalo, većma pristaje uz obojicu, pa s njima pije. Vidi Glediću iz očiju da ni najmanje ne zamera, ma koliko pio. Na takav način do večere svi troje prilično se odobrovolje. Evo i večere.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto.

Iz tih očiju bila je neka čudna svežina i gledajući u njih Jurišić je najednom imao osećanje nekog svežeg prostora sa divnim jezerom

'' I tako sedi Jurišić, muči se, a one mu se mračne vizije nikako ne uklanjaju s očiju, pa poglêda čas na onu detinju bradicu što nekako sitno drhti, čas na ogreѕѕe, ili redom na ostale.

Iskolačenih očiju, sa kopitama obavijenim krpetinama od sargije, uznemirena životinja ustručavala se da nagazi na most, i njušeći po zemlji

Čovek koji je poleteo prvi, kao neka bačena krpa, pade u vodu i potonu. Životinja, nad kojom se vijo onaj s očiju odvezani peškir, pade na isto mesto, potonu, ali prva izađe i ponesena onom bujicom, iskolačenih očiju i raširenih

se vijo onaj s očiju odvezani peškir, pade na isto mesto, potonu, ali prva izađe i ponesena onom bujicom, iskolačenih očiju i raširenih nozdrva, jurnu niz vodu.

na vis, po kome su, hitri kao veverice, pretrčavali visoki i tanki gorštaci Tada komandant odreda skide dogled s očiju pa pogleda ispitivački po oficirima, kojima je. bio okružen. — Gospodo, reče on, ima li koga ko bi dragovoljno...

Ja, svakako, ne znađah šta sam govorio. Eto pomisao na tebe prži mi um. Kad sam bez tebe, ni vazduha, ni pluća, ni očiju, ničega nemam, hoću da se ugušim, da oslepim.

Šta na to kažate? A Jurišić preneražen, zinulih usta, široko otvorenih očiju, radostan kao u sred nekog čarobnog otkrića, sluša ovo iz svoje sobe, zadržava dah, ne diše. — Stanite, stanite!

I u tom nepomičnom stavu, široko otvorenih očiju, sa svetlo drhtavim, izmorenim pogledom teškog bolesnika, sa nekim bezumnim osmehom čoveka koji se smrzava, on je

da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju! Pomodreo, očiju zakrvavljenih i nabreklih modrocrnih vena na čelu i slepoočnicama Jurišić je čitao, škrgutao zubima, grcao, stezao

Onda najedanput: — Sinko, snago moja, tvoje senke nema! — reče ona. — Šta? Šta? — izbuljenih očiju, izbezumljen pitao je Jurišić. — Nema tvoje senke, Eto, gledaj sam, nema nigde tvoje senke, nigde.. — Što? Kako?

Afrika

Utoliko me više uzbuđuje susret sa ovim ženama, ovnujskih očiju I debelih usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u

čitavo jato malih piroga sa deranima od četrnaest do šesnaest godina, apolonski građenim, lepih, široko otvorenih očiju.

Vuije, naprotiv, tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan. U ovakvom pejzažu ovakva žena predstavlja uistinu najdivniju ženu kakva se da zamisliti.

moje postelje, gušter, koga sam noćas pre no što ću zaspati oterao iz moje vreće za spavanje, leži mrtav sklopljenih očiju. Plav, sa žutim pegama i žabljom glavom. Naprasna smrt puna tajanstvenosti!

Švajcarac upravlja na njih svoj reflektor i onda ugledamo bubnjare i njihove pratioce zasenjenih očiju. Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga.

Igrajući prilaze gledaocima i dodiruju ih rukama kao u raspusnosti. U stvari su savršeno svečane, sklopljenih očiju, i njino mimiranje razbludnih pokreta tragično je i bolno.

Zegelci su čuveni strelci, divljeg, zlog izgleda, očiju koje su skoro na vrh čela. Nema davno da su ih belci pokoravali oružjem tako efikasno da je sad svaki belac za njih

To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima. U četiri kuvar pronađen i izgrđen, i mi polazimo.

polukrug oko tam–tama, i, previjene nad njim, one pevaju i igraju, onim istim prostim, brzim ritmom; ruku opuštenih, očiju sklopljenih. Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem!

Kod primitivca ne postoje pojmovi o prirodnim zakonima. Rađanje nije zakon, umiranje nije zakon. Kad ne bi bilo zlih očiju, povreda fetiša, i drugih čari, čovek nikada ne bi umro.

tela, široka u ramenima, uska u kukovima, zatim snažni, ali mirnih linija, udovi i glava kupastog temena, Dugih očiju i ravnih isturenih usta, iznenade sve one koji su ikada vole li egipatske umetnosti.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Okružen teretom zvanija moga, za održati prijatelju mome zadanu reč, morao sam pri slabom sostavu i očiju i celog voopšte tela moga, tako reći, časove krasti i k sočineniju ovoga djela posvećavati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski DRUGA KNjIGA SEOBA Sadržaj I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU 6 II NESREĆA IH JE TOG PROLEĆA, U TEMIŠVARU, STIGLA NEOČEKIVANO...

KOD IMPERATRICE 616 XXIII SEOBE SE NASTAVLjAJU VEČNO 657 DRUGA KNjIGA SEOBA I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU Bilo jednom jedno kraljevstvo, u srcu Evrope, koje se zvalo: Hungarija.

Pojave se leti i neki svileni čadori, palme, ali sve je to samo omama ljudskih očiju, fatamorgana vazduha i oblaka. Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa.

Tankog, orlovskog nosa i plavih, tamnih očiju, sa osmehom koji je bio jako topao, iznad izvijenih usana, Pavle je za Garčulu bio čitav doživljaj.

U vazduh. Od straha. Videv oko sebe to more izbezumljenih lica, razjapljenih usta, zakrvavljenih očiju, i, kad udahnu prvi miris pištolja, Garsuli, hitro, pritrča svojim kolima, opkoljen oficirima, auditorima, pisarima.

Bio je gologlav i disao je teško. Kad je ugledao Grka, on zastade i zadrža na njemu pogled svojih velikih očiju, nekoliko trenutaka.

dvadeset i drugoj godini – već tri godine u braku – bila je jedno plavo, vitko, ružičasto stvorenje, malo riđe kose, a očiju promenljivih, plavih i blago zelenih.

Njen otac, senator Jakov Bogdanovič, imao je običaj da kaže: „Kud mi Bog dade Tatarku!“ Bila je to žena tamnih očiju, a obrva sraslih nad očima, oštra nosa, i crvenih, punih, usana.

– kad je bila sama, bez Varvare – pojavila bi se, vrlo primamljivog stasa, lepih pokreta, a naročito lepih, tamnih, očiju, na kojima je tama imala boju dima i oblaka.

Dabogme, kad je učinio dva‑tri koraka, omama očiju i ljudskih misli nestade. Bio je sam samcit u zatvoru i jedva se dovukao do stoca na kom je sedeo, cele te noći, mučen

Petar ih pogleda, za trenut otvorenim očima, zatim opet zavali glavu i nastavi da se smeška, zatvorenih očiju. Silazeći sa čardaka, na utrinu, Đurđe, međutim, uzviknu, iznenada: „Ene ga! Ene našeg sretioca! Voze ga!

Uh! Boli li te, rano? Boli li te?“ Žena Petrova, međutim, stajala je pred čovekom koga privedoše, širom otvorenih očiju, bleda, a videlo se na njoj da će da padne.

Teodosije - ŽITIJA

dok slušaše o inočkom životu i usrdnosti za Boga i njihovim dobrim zanimanjima, izvori suza izlivahu se kao reka iz očiju njegovih.

A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju. A kako se pojanje produžilo, i opet po zapovesti dugo čitanje pročitavalo, svi oni koji su zajedno sedeli i oni momci

sina kao svetima, I primivši OVO celova ga, i razvivši pismo pročitati ga ne mogade, jer ognjene suze ljubavi zrake očiju njegovih pokrivahu. Tek posle, ukrotivši suze, mogade ga pročitati.

čini da razumemo da Bog poznaje svačiju ljubav prema njemu, i ako ko njega radi što dobro čini, od njegovih svevidećih očiju neće se sakriti i dobrima je nagraditelj dobar.

ili lukavo, sve se nago i poznato pred njim nalazi, jer se ništa od naših sramnih i tajnih dela od njegovih svevidećih očiju neće sakriti.

Kada se rečena magla podigla od Očiju onih bezumnika, odmah ugledaše lađu svetoga u pristaništu grada zvanog Brendič, i promašivši nadu, gnevom svojim sami

Zveri sa rikom i kao da će ga proždreti javljahu se, a gavranovi kao da će mu iskopati zenice očiju njegovih u pešteru se zaletahu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

A kad bi neka od njih zadrijemala, ona bi se omakla i razrogačenih očiju kliznula niz glatko nebo. Tek malo poslije vidjeli bismo je kako se ponovo oprezno penje iza tamnog usnulog brijega.

Svi s odobravanjem primiše dolazak Miša proroka. — A, kako je bijel, pa čist, pa ružičastih očiju! Jedan stari ćoravi miš, kome su mačke otkinule pola repa, prvi se javi za riječ: — Strašljivi i oprezni mišji

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ovaj se sav u uvo pretvorio I čuo sve što se ne da čuti Ali mu dojadilo I žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Sa petlima splasne njihov zanos, i vampiri beže navrat-nanos. Samo onaj vezanih očiju nema pojma da hvata kočiju. On produži da se igra žmurke, hvata petle i mamurne ćurke.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA (gušeći se od uzbuđenja i mržnje koja joj u tom trenutku plamti iz očiju, plane odjednom i drekne): Dosta! (Prkosno.) Svedočiću, svedočiću! (Ona od uzbuđenja klone u fotelju.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U susednoj učionici neko je ponavljao maršrutu Aleksandra Makedonskog, dok se na katedri, u samoj ravni mojih očiju. okretao globus pokazujući trudničku oblinu zemlje i ostrva Južnog mora o kojima sam kontikijevski razmišljao, na koja

U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih. Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome.

Utoliko pre što je moj prethodnik devojka, možda devojka nemirnih očiju i inadžijskog smeha koji volim. Pokušavao sam da je zamislim, bez uspeha kao i uvek.

Karanovo ni u snu nije spavalo do kraja. Kao mačka koja polusklopljenih, suženih očiju vreba miša, i Karanovo je poluotvorenih prozorskih okana vrebalo ljubavnike, pijanice i druge noćne ptice.

Čitavom kožom osećao sam taj dlan i njeno prisustvo pored sebe. Išla je oborenih očiju, ali kapci su joj bili zapaljeni.

- nasmejala se, a ja sam je upitao je li njen otac visok i crnih očiju, zna šta mislim? Nije znala. Otac joj je uobičajene visine, a oči su mu plavkaste. Ne moram da brinem.

Za jedno pedeset godina, naboranog vrata i očiju utonulih u kesice, biću sasvim nalik na Gretu. Počinjao sam da je žalim, ili sam žaljenje samoga sebe prebacivao na nju,

Pa ti si lud! Šta bi ti mogao reći nekom kao Melanija? - Rašida me je gledala širom otvorenih očiju češkajući Gretu po oklopu, pa rekla da sam izgubljen za ovaj svet. - Šta bi ona mogla da kaže nekom kao ti? - Ne znam.

Bilo je to lice žene koja voli i bilo je lepo uprkos boji kože, kose i očiju. U tom trenutku, čini mi se, u meni se pokrenulo nešto. - Da si je samo videla, Rašida!

Na toj obali rasle su najbolje trešnje u Pokrajini i mogao sam pretpostaviti da ne gubi vreme. Greta je dremala očiju uprtih u mene. Na suncu su joj oči bile kao dve kapi žive.

Bio sam srećan što se to desilo, iako smo se mama i ja viđali kradom kao ljubavnici, a ispod njenih očiju rasli plavi kolutovi. — Zar ne možeš da se izviniš?

trgom je išao Ataman noseći u rukama list hartije a na glavi ono svoje čudo od kape koje ga je pokrivalo skoro preko očiju. To čime je mahao bilo je moje pismo za Melaniju, puno žara i molbi da nijednim pokretom ne oda svoju tajnu ljubav.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Odma’ sam poznô da je stvar dobro ispala. Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod?

tako je, hajd da pijemo, pa onda da pevamo, da im pokažemo da se ne bojimo, — reče gospodar Sofra, a iz velikih crnih očiju varnice mu skaču. Nije već to „Grk Sofra”, to je već nešto drugo.

Frajla Lujza se zarumeni. Ona je njoj već mnogo o Šamiki govorila. Iz očiju frajle Lujze vidi se da joj je milo što je Šamika došao; poznalo se to već pri pretstavci, pa sada, razgovarajući se,

Šeta se po dućanu, kad eto Pere sa još dva lađarska konjušara. Iz očiju im dobro ne gleda. Pera uđe sa konjušarima. Baci preki pogled na oca, gladi velike brkove, na nešto se sprema.

Oči lepe, kao žižak svetle. Kakvo neopisano smešenje, kakva svetlost očiju! Ironija za život! — O tom možete uvereni biti. Sad nastavi. Lice ozbiljno, kanda veliki ispit polaže.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Jednom zasta u tom ljuljanju i hujanje mu u glavi presta, tako da oseti da je budan. Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i drhćući od hladnoće. Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je.

Podbulih očiju od plača, sva oronula od užasa, u trećem mesecu bremenitosti, ona se nije dala odvojiti od njega. Lepotica na glasu,

Dobošari počeše da lupaju. Za trenut širom otvorenih očiju, stade, u tom ga drugi ošinu posred lica, tako da usne prepukoše i da krv šiknu.

Ova žena mu je bila prosto otužna. Ujutru je vide kako leži, sva vruća, razrogačenih očiju od ljubavnog napora. Uveče je ču, kroz zid, kako govori i tepa mužu, odvlači ga rano u postelju.

Grudi svoje prinosila mu je tako blizu kao što se u ljubavi prinose obrazi. Najviše pak nadala se od svojih očiju. Gledala ga je tužno. Aranđel Isakovič, kao dobar trgovac, video je o čemu se radi.

mu se napuniše i usta, on se dohvati trske, zatim panja, na koji ga izvukoše, sveg ulepljenog blatom što mu je curilo sa očiju, iz ušiju, iz nosa.

Tresla je rukama, bleda u licu kao kreč, razrogačenih očiju i razjapljenih usta, iz kojih ipak nisu mogle da izlete reči.

Učini joj se da se čaršav, na peći, podiže i da kroz zavesu, kod postelje, duše hladan dah. Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile njene haljine, kuljaju i gmižu miševi.

Izgladneli, posle naglih ručkova i pijanki, izubijanih nogu, uđoše u varoš Grac, požuteli, sasušeni, zakrvavljenih očiju i mutnog pogleda.

Kutovima očiju videla ga je i tada, i posmatrala, govoreći svojim damama i pratnji ma šta, beznačajno. Pokaza mu se uzvišena i netaknut

Razlika između one koje se sećao i ove sad, beše tako užasna, da je celo veče išao po dvorani razrogačenih očiju i kao bezuman, očajan što je i ovo morao da preturi preko glave, želeći neprestano da se sve to što pre, svrši.

i smešno tužan, kao gusan na ledini, stajao je često, među belim šatorima, u poljani, raskoračen, nakrivljene glave i očiju, gledajući na nebo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ODBRANA OD NEKRŠTENACA 84 3. ODBRANA OD SUĐENICA 85 4. ODBRANA OD VEŠTICA 86 5. ODBRANA OD MORE 89 ODBRANA OD ZLIH OČIJU I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA ŽIVOTA 96 OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE

„Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju.

I u našem narodu postoji veliki strah od urokljivih očiju, koje posebno vrebaju mladence koji su lepi, mladi, a nalaze se u jednoj prelaznoj fazi, pa su stoga veoma podložni

Svakako najprirodniji način izbegavanja pogleda zlih očiju jeste skrivanje od njega. Zato se mlada kod nas pokriva različitim pokrivačima („veo“, „avlimarima“, „okrug“, „duvak“,

).³³ Drugi moćan način zaštite od pogleda urokljivih očiju jeste skretanje pažnje zloočnika na nešto drugo, upadljivo i neobično.

Paunovo pero, neobične lepote i upadljivog izgleda, mlada nosi na venčanju upravo zato da bi skrenula pogled zlih očiju sa sebe na njega. Svadbeni scenario kao jednu od obaveznih uloga predviđa i čauša.

“ itd.¹⁶⁶ Deca se još brane i od vampira, karakondžula, noćnica, psoglava i drugih demona. ODBRANA OD ZLIH OČIJU I UROKA Jedno od najstarijih i najrasprostranjenijih verovanja, koje se javlja širom sveta, u svim vremenima, jeste

i najrasprostranjenijih verovanja, koje se javlja širom sveta, u svim vremenima, jeste verovanje u opaku snagu zlih očiju. Ovo verovanje je i danas očuvano u mnogih naroda, pa i u našem.

¹⁷⁰ Najveća opasnost od uricanja je onda kada se pogled zlih očiju udruži sa rečju kojom se izražava čuđenje, divljenje i zavist prema nekome ili nečemu što je mlado, napredno, lepo ili

, oni onda odmah moraju da dodaju i ove reči: „Ne bilo mu zlih uroka“, „Ne bilo mu zlih očiju“ ili „Mašala! ne ureklo se!“, a često se, pošto se kucne u drvo, kaže: „Da ne čuje zlo.

Za Srđu Zlopogleđu priča se da je mogao po svojoj volji upravljati snagom očiju. Karakteristično je verovanje kako nastaju zloočnici.

) Pošto u narodu vlada veliki strah od opasnog dejstva zlih očiju i uroka, pronađene su mnogobrojne zaštitne mere i magijski postupci kojima se nastoji da se perdupredi njihovo štetno

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

njih grune otrovanih reči lava; za ljude nekada tople i krotke kad zlom prevaziđu i sebičnjake; za pregaranja i gladovanja očiju i srdaca i dijafragmi da bi potom se prometnula u vukodlake nezasićenosti; za čoveka koji se nadljudski odricao kad

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Najsmeliji igrači igrali su sve brže i brže, tresući se sklopljenih očiju u ekstazi. Oni što su se tresli najbrže bili su najzapadniji.

I zatvorenih očiju prepoznaću taj grad po mirisu paste za cipele na dlanovima tamnoputih čistača, no pucketanju kestena na ugarcima

Ostaje samo večna automobilska bujica što protiče ispred njihovih sveznajućih, ugašenih očiju. Niko ne skreće u njihov grad, koji čak nije zabeležen ni u turističkim vodičima; potpuno nezanimljiv, prašnjav, sumoran,

Sklopljenih očiju osluškivala si zvonjavu telefona tamo na glavnoj ulici tvog malog mesta sa jednom glavnom ulicom — soba na prvom

je otplivala sa nekim nepoznatim muškarcem (navodno, trkali su se) i vratila se tek posle podne, sa čudnim izrazom očiju. — Opet! — reče s gađenjem jednog dana. — Zar uvek moraš da mi pališ cigaretu? To me tako nervira!

nečije kose, osmeh, nečiji štap ili zembilj sa povrćem — zbijena tela sa autobuskih stanica, slučajno zalutali bleskovi očiju ili lepe noge u hodu — ne, to izgleda nije bio ovaj Beograd.

pa čovek iznenada primećuje da njihova Ruža ima duge noge i široka ramena, da je mlada i snažna i da joj se u uglovima očiju pojavljuju dve male iskre, kao kod divlje mačke u zasedi.

U ovom času zurilo je u Ninu najmanje dvanaest pari podlivenih, caklećih očiju, iz kojih je emitovana zajednička poruka: mala, večeras će ti se nešto strašno dogoditi i to neće biti sve!

koliko je ponižavalo to zlobno cerenje puno zlatnih zuba i zjapećih crnih rupa, tamo gde su zubi nedostajali, tih očiju i vilica što su je gutale — kao da nije bila uopšte ljudsko biće, već nakazno smešan predstavnik nekog posve drugog

— Molim vas... Zaštitite me! Konobar je mirno sabirao cifre: — Neće vam oni ništa... — reče oborenih očiju — dvadeset šest hiljada trista osamdeset! Nina mu dade napojnicu, prezirući se kao nikada u životu. — Diži se!

Matavulj, Simo - USKOK

— Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno, oborenijeh očiju. Pošto dva-tri puta uzdahnu, nastavi: — E, moj bane, pravo reče: e mi se sve čini kao san jedan!

Najviše ga zanimaše Milica. Ta ona ne bješe seljačka ljepota, tolika gracioznost, tolika umnost koja sijaše iz vatrenih očiju, pripadaše višem stvoru. I mladić se zanese.

Gost, ostavši u kući, stojaše kao ukipljen. Priđe mu Milica i pruži mu malu pušku. Kroz osmijak I plamen očiju kao da mu djevojka govoraše: „Evo ti obilježje junačko, mladi uskoče! Razumij ovaj dar!

“ Starac raširi ruke, kao orlušina krila. Starica, oborenijeh očiju, poizdiže prste i zalepeta njima, kao zaplašena jarebica.

najviši među onijem stasitijem brđanima; bješe okošt, velika grbasta nosa, tankih, bijelih brkova, sitnijeh, plavijeh očiju, a bijeli bičevi kose udarahu ga po plećima, kao što ga udaraše i velika medalja.

Od prve je oborio iz puške jednoga, pa iz ledenice drugoga, pa zagna jataganom, te nam se među njima izgubi ispred očiju. I to učini, te brzo uzesmo i taj šanac, jer naš grlati pop viknu: „Ha, crn nam obraz, pogibe Joko Dragov!

Janko ne mogaše očiju odvojiti od Markiše Stevova i njegove Gorde. Ljepšega para nije se moglo zamisliti. Stevo je imao još dva starija sina,

Sve četvoro vidješe sličicu, poprsje žensko. Bješe plava, bujne kose, velikih očiju, malijeh usta, u ružičastoj haljini. — To mi je sestra — reče uskok. — Vidi se gospodski soj — reče Krcun.

Janko nikada do tada ne vide ljepšeg i umnijeg djeteta! Bješe bjelolik, velikih crnijeh očiju, lica dostojna da bude ugled kakvom dobrom slikaru za lik Jovana Preteče (kao dijete) — kakve slikahu stari talijanski

Jošte ga, ni sâm ne znađaše po čemu, zamisli kao osrednjeg rasta, puna, široka lica, velikih očiju sa ličnom dobrodušnosti.

šjo, malo! ovamo ti je majka!“ Kad zeca nesta ispred očiju, zaleleka Ćeklić: „Lele mene danas i dovijeka, kakvu mazgu izgubih!

Pred njima stojaše vezan visok mladić, velikih crnijeh očiju, mrke nausnice. — Što to bi, ljudi, ako boga znate!? — reče vladika odjahujući.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Tamo gdje svi u familiji viču i kuću na glavu dižu, proviče se najzad i najmenik. Ako su čeljad gladnih očiju i brza na kašici, prohitriće se i tunjav najmenik, jer valja mu živ ostati.

Milićević, Vuk - Bespuće

Stotina stvari prolijeće ispred njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u drugo,

ljeskov grm i gleda u vodu od koje bije hladovina i koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage bore, zaboravljajući i na kasnu jesen i na rano proljeće

srasli sa bradom, sa prorijeđenom, čekinjavom kosom koja strši, sa ljutitim pogledom i sa borom koja ne izbiva između očiju, uvijek u čizmama i u zelenkastom odijelu, sa žirovima na okovratniku, kao što se nose svi šumari.

sa dosta običnah poteza, ali punih jedne blage nježnosti: tek malo zamišljenosti koja se trenutno javlja iz njezinih očiju, daje licu više izražaja. To je bio njegov prvi utisak.

I pusti njezinu ruku. Ona samo što malo otkloni dlanove s očiju, zadržavajući svoj položaj s rukama ispred lica, i pogleda ga tužno i pametno u oči.

I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati. Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom glavom, s očima punim njezine slike, s ušima punim njezinog smijeha i riječi.

iskušenje života, sa lukavim, malim smijehom na tankim ispijenim usnicama i mirnim, ravnodušnim podsmjehom u kutovima očiju?

Radičević, Branko - PESME

Spava i on, spavaju glavari — Ali jedan za san još ne mari. Jošte Stojan ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se

Ama slabo očiju bejaše Što divotu ovu sagledaše, A međ ovim neko momče Tale, Krasan junak, svi ga Turci hvale. Ja sad ne znam kako

vidi vitke, tanke stase, Umilni, snežni vidio sam lica I lepe plivati po zraku vlase, Rumenu diku jošte usničica, Očiju vide neizmerne krase, Kâ što je krasna rosna ljubičica, Kô sunce bile su te oči sjajne, — A opet ne kâ moje drage

Oh, on beše —“ tu mi uze Od očiju trti suze. 49. Jošte poče tužna moma, Kako malko snagu pobra: „Lep on beše, lep, siroma, I suviše duša dobra,

Sam Milenko ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako tinja, kako da

Tri robinje, zaš' nje nema tuna? Oh Ajkuna, kano vila bela, Ko je vide, srce mu ponela; Ali slabo očiju bijaše Što divotu ovu sagledaše, A međ ovim Hadžimanić Tale, Divno momče, svi ga Turci vale.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

djed je dobijao vrtoglavicu i stuživalo bi mu se u stomaku, a od vaser-vage je zakretao glavu kao od urokljivih očiju.

baba, Milica, potišteni starac duže vremena nalazio je sebi razne poslove sve negdje podalje od kuće, da je ljudima s očiju. Krio je, u stvari, svoju tugu, a već na stranu to što je malo i prisramotno da ozbiljan čovjek žali za ženom.

Tamo gdje svi u familiji viču i kuću na glavu dižu, proviče se najzad i najmenik. Ako su čeljad gladnih očiju i brza na kašici, prohitriće se i tunjav najmenik, jer valja mu živ ostati.

je spalo na to da ti kola izvlačiš iz blata, ne valja nam rabota — uzdisao je djed Rade, opraštajući se od konja suznih očiju kao da ispraća na front nekog od svojih ukućana.

Deder, ovog časa, kapu u šake, pa mi se gubi s očiju, dok ja nijesam uzeo ovaj Radin ljeskovac! Brkica brže-bolje popade iz ćoška svoj šešir i dunu na vrata, a Milančić se

da ću uzeti, valjda ću ih njima ostavljati — prozuklo istisnu Mikan i pažljivo stade da izuva brata dok su mu u uglovima očiju svjetlucale dvije strašne ledene suze.

Komandir ne priznaje pred starinom da je nepismen, već uzima jedno po jedno pismo, odmiče ga daleko od očiju i pravi se da čita: — O-be-be ...Ma ne vidi se, zakon mu ćaćin ...Da nije za onu Milevuru Dekića?

Najzad skače na noge i bučno ispada iz kancelarije. Car se okreće za njim, podnadulih očiju, i prijegorno šmrkutne: — Gotovo je, i ovaj će za koji dan odmagliti u brigadu.

dobio sat, zaista se nešto razbistrilo pred očima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u visinu očiju i — gle! — sve stvari pokažu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu. — Evo nas, druže Ilija!

— Nigdje više na svijetu nećeš naći jedno tako bezazleno bosonogo djevojče, koje pojma nema da od bljeska njenih očiju i biserja njezina smiješka mrkne svjetlost nad čitavom našom dolinom. — Znam ...ne govori.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Oko širokih, razvučenih usta leprša se ponosan osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom koštunjavom, sa požutelim prstima od duvana, rukom.

On diže glavu, pa kad je vide onako uplakanu i vrelu, pogled mu se smrači i zasvrbe ga nešto oko slepih očiju. Otpoče se češati. Ostale žene uzeše ga grditi. — Govori, što si zinuo some? On jednako ćuti.

Znoj ga poče probijati i njegovo crveno, mesnato lice podnadu se. Usplahiren, rastresen, otvorenih usta i izbečenih očiju, on je trčao, klatio se i batrgao.

Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju. Ah, devojko moja! da znaš kako te volim i ginem za tobom!

Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj!

Ne mogaše da ga vidi, a da je ne prođu jeza i strah. Samo kad ga sagleda gde se primiče k njoj, a očiju ne skida, trepće, i oko usta igra mu neki bolan, učmao osmeh — njoj se srce steže, snaga ustrepti i suze polete...

Ohrabrih se i opet pogledah u grob, a Stanoja crnom, umrljanom rukom pređe preko očiju. Odjednom pade ničice kostima. — Kato... zar ovo ja tebi, ja?... — Stanojo! — dreknuh uplašeno. — A?

i rumeni obrazi odskočili od stegnute šamije, kosa joj se izvukla i pala po čelu čak do mrkih joj i krupnih, vlažnih očiju. Stoji. Čeka da se nasmejem, ali ja neću, no ćutim i čupkam lišće. Bili smo u svađi.

— požuri ona i približi mi se. — Neću. Idi. — Da ti bajem, ako hoćeš. Znam i crve da vadim iz očiju. Pružih joj ruku. Ona ostavi korpu, veliku torbu i štapove što je vukla za sobom i kleče.

Ona, ne dižući očiju, prelazeći hladnim, crnim prstom po mome dlanu, poče: „Duša ti je široka, srce crno, te teško onoj koja se u tebe

probudila i da bi majku ućutkala da se ne prepada, ne viče, ne pita je što ona takva izgleda: raširenih, nabranih očiju, upalih nedara, i do tad sveže, jedre, sad izlomljene gotovo iskuvane snage, očajno je ućutkala: — Ćuti, nane, molim

Kostić, Laza - PESME

Zagrli me, dah mi stesni; al' očiju pogled njez'ni' nagon uzda, zanos trezni; iz njega mi mis'o sine: »Majko!« — »Sine!

kose pramne zakloni mi pogled ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih jada jedna mi je pavedrina: znadem kako i ti strada, budalino Savedrina!

Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju, od nedara, osta rana bez vidara! — oh al' evo što je vida, što je skida!

njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu gnjev: „Delila zar? Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor?

svoga minula dela, divotu mušku divskoga tela, prebujne kose srezani pram, ugasle zvezde zenica slepih, pevô je pogled očiju lepih, pevô je ljubav i njenu silu, oh, i Delilu! Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila?

Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli, kune, iz očiju bol isceda. Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos' žena.

Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli, kune, iz očiju bol isceda. Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos' žena.

cik tek, jedan skok tek, i evo ga vrh stepena, i evo ga do neveste i carskoga vojna njena; bez pokaza vida svoga, bez očiju dana bela, tek poveden jednim cikom i mirisom njena tela.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako najedanput iščezne iz očiju. Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara!

Čovjek ode ali i ovaj put ne vidje ništa. A žena ti se, moj brate, sad razljuti, sve joj počeše iz očiju iskre iskakivati, pa ti opet prosu na kukavnog čovjeka čitav pljusak grdnja.

On tako učini, a ne skida očiju s vila: čim one pojme da se maknu, on duhne u sviralu a one počnu pomamno đipati. Tako dođe on do jele, skine sa nje

U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se

brat i ne tražeći drugoga suda izvadi nož pak mu izvadi oba oka, n reče mu: — Sad neka ti pomaže pravda kad si bez očiju.

vikati i koješta raditi — ne bi li ga time prestravio; vojnik ni abera, no samo sviri, đekad pijucne i srdito ispod očiju pogleda nepoznatoga. Najpošlje nepoznati dođe preda nj i reče mu: — Ko si ti? Šta radiš o'đe?

Onda Bekri-Mujo progovori caru: — Vidiš, čestiti care, što čini piće! Niti slijepac ima očiju, ni bogalj nogu, ni siromah novaca; a sad kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge, i siromah novce; tako sam

Utom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na gumno, i tražeći miša stane njuškati po slami. Svinja podigne glavu da vidi šta je, a mačka

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad. SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine!

Lalić, Ivan V. - PISMO

meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo se, Lice od kose i očiju; usne Samo su osmeh prorezan u ploti; Odakle znam ga?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ada Ciganlija, tačnije rečeno, njeno veoma zeleno drveće, jako su se dobro slagali s bojom njenih očiju. To priznajem. Najviše je volela da priča plivajući. Sećam se, u avgustu 1969.

nose svoje jedino svečano perje, kao da uopšte imaju još nešto za oblačenje u ormaru, kako zrike polusklopljenih očiju kroz trepavice premazane svim farbama sveta, a koliko pre pola sata maznule su u kupatilu šminku svojoj starijoj

Da stvar bude potpuna, nedostajala mu je samo ona crna traka preko očiju iz rubrike: „Vesti iz suda“. Hoću da kažem, bio je solidno nafatiran čistom celulozom sa potpisom guvernera banke.

— Pa evo, ovako: trebalo bi da bude visok metar i sedamdeset i osam, težina sedamdeset i četiri kilograma, boja očiju: svetlosmeđa, nosi naočare i puši lulu. Zanimanje — pisac, ali ne suviše uspeo. Više, onako...

Da ga samo vidite kako još poluzatvorenih očiju baulja po kući, tražeći čarape koje je prethodne noći u euforičnom stanju bacio na vrh kredenca!

Šoking! Jedva smo ga odgurali natrag do kupatila: Nemuštim pokretima i kolutanjem očiju, maman mi stavlja do znanja da je red za moju solo-tačku. Otrčim, dakle, do govornice na uglu i okrenem naš broj.

Maše nam ispred očiju računima za svetlo, đubre i kiriju. Podseća me u tom trenutku na markiza de Sada, za koga sam otkrila da je bio čisti

Ko je —- Nova godina! U svilenim čarapama, lakovane cipelice u ruci, krejon oko očiju razmazan, konfete u kosi, shvatate, sve kao što treba, i još uvek buket karanfila.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej: sa Božur-polja mastila liju u srcast crtež s osam očiju, od čijeg luča (kao da Egej naranči morskoj otvara kriške) pali se svećnjak - a gori lišće.

Talasaju talasoni i gledaju u me nule, promičući, u koloni, kroz magiju i formule. Iz očiju sjaj odiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Besprekoslovno! MARIJA: Ja kažem da on nije baron. JELICA: Vi držite usta!... Kad ste me već rajcovali. Iz očiju mu viri baronstvo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Od toga dana na noćnoj straži pokoj caruje kruti, tišina mrtva, pričanja nema, Toša zaliven ćuti. Očiju sjajnih kroz tamu merka, kad li će čuti lopova Žderka.

A Vidran Vidrić, lovdžija stari, hitar i lukav, mudrica prava, oprezan uvek, očiju budnih — na jedno gleda, dok drugo spava — taj ti se svuda pametno kreće, u zamku lako upasti neće.

Mala moja iz Bosanske Krupe! Jesi li me spazila il' nisi, zbunjenoga seoskoga đaka, svjetlokosog i očiju plavih, u oklopu novih opanaka, kako zija u izloge skupe? Mala moja iz Bosanske Krupe!

Jedan pogled Zorinih očiju zamrači mi cijelu gimnaziju. Oko srca raste barikada, zarobljen sam, ne mogu da dišem, pa se pera, poput koplja,

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Gospođa Marija, ogromna i lepa žena, velikih, crnih očiju, donese sanjivu Fereru na rukama; Izabela joj se držala za suknje.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju. Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

VIŠE NjIH: A on? AGATON: A on samo gleda u zemlju i ćuti, ne sme da me pogleda u oči, jer bih mu ja iz očiju pročitao testament. Ali, stari sam ja majstor, ne ispuštam situaciju kad je jednom ščepam.

SIMKA: Teško, boga mi! AGATON: Pa kažem ti... lomi se, a čitam mu iz očiju; hoće da mi kaže: „Agatone, ja prečeg od tebe nemam, ostavljam tebi u amanet ovo dete!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Zakrvavljenih očiju, pretio je jednom redovu da će mu jabučicu iščupati ako se još jednom saplete o kolac za koji je utvrđen šator.

Već su zapamtili i svoje mesto. Komanda pade i zvecnuše mamuze. Tajac. Stotine očiju upiše se u mene, prateći netremice svaki moj pokret.

U blizini Koceljeva sretosmo dugačku po vorku volovskih kola, na kojima su ležali ranjenici... Bleda lica, potamnelih očiju, gledali su oni bolno nekud daleko, i, zauzeti svojim mukama, nisu nas ni opažali.

Drugi je sa uvijenim licem, a okolo očiju vidi se usirena krv. Bilo ih je sa prebijenim rukama ili nogama, u nekih su zavoji krvavili i svi su imali podjednako

Ne možda, već sigurno... Sutra, možda baš u ovo doba, ležaće iskolačenih očiju i krvavih usta. A on sada misli verovatno na svoju ženu i dete. Sunce se mučno probija kroz oblake, kao da žmiri.

Osveta je stigla. Na poljima leže naduvene lešine iskolačenih očiju, a jata gavranova se pripremaju za gozbu... Ili se pogruženi i zaplašeni provlače zarobljenici kroz porušena sela i,

A tu se sudariše sa novom kolonom. Zakrvavljenih očiju i izbezumljena lica, uz strahovitu dernjavu i zapomaganje, ljudi su se gazili, tukli za prelaz, kola su se u zaokretu

— Sigurno su neki naši zalutali... pa su se sad sudarili. Ovo je „poziv parlamentara“ za predaju — i iz očiju staroga narednika skotrljaše se svetle i blistave suze.

Nišandžija prvoga topa drži ručicu za opaljivanje, ali je ukočen kao mumija i iskolačenih očiju blene u štit pred sobom. — Zašto baterija ne gađa!?... Streljaću vodnike!

Na ulazu ispusti čuturicu, iz koje zaklokota voda. Gledali smo tu vodu zakrvavljenih očiju. Podnarednik prihvati čuturicu, držeći je grčevito. Bili smo gotovi da skočimo na njega.

Raspitivao se uz put za komandu svog deteta, i, najzad, čuo strašnu vest... Zadrhtala mu donja usna, a iz očiju mu potekle samo dve kapi. Za klao je kokoš, razdelio za pokoj duše svome sinu, i, tužan i slomljen, vratio se...

Zgrčeni i napregnutih nerava, iskolačenih očiju, posmatrali smo agoniju ravnice... Moćna carevina je prišla nadohvat ruke, već se neprijatelji gledaju u oči.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

polovine na niže prelivaše u zatvorenožutu boju; visoka i otegnuta čela, dugih spljoštenih obraza, crnožutih strašljivih očiju, koje retko, vrlo retko, gledaju čoveka pravo, no većinom stoje pod oborenim kapcima.

Pažljiv posmatrač opaziće iz očiju mu pravu sanjalačku dušu, koja živi više maštom no razumom. Telo mu beše nesrazmerno razvijeno : ruke dugačke, dopirahu

— Ško... škola gde je? promuca učitelj oborenih očiju, osvrćući se oko sebe bojažljivo. — Škola! reče momče kao čudeći se što ovakav putnik pita za školu. Evo je, brate...

Za predsednikom se diže jedan tanak suvonjav mladić, žutih zavijenih brčića, zelenih očiju, nad kojima je nakrivljen crn mekan šešir.

Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega... Onakih očiju on još ne vide; behu to crne sjajne oči, iz kojih večito bije živi oganj.

Uđe jedan sed starac, pogrbljen, bezub, zamagljenih očiju, uvede jednog vižljastog zaplašenog dečka, koji zveraše po sobi kao divljače. — Pomaže vi Bog!

sve više i sve dalje krugove, koji su umotani u sve gušću tamu, dok se tako u toj neprovidnoj tami sasvim ne izgube iz očiju...

Pod njima teče moja šumna Morava... — A, vi ste Moravac? — Da, odgovori on, a iz očiju mu nestalo one sanjivosti, pa bije iz njih živi jasni oganj.

reče Gojko nudeći ga u isto vreme stolicom, koju je Stojan izneo. — Ja sam ti bećar, dodade on gledajući Ljubicu preko očiju. — A što gledaš gospođicu, nasmeja se gost, kad ti ona ne može zlu pomoći. Svi troje se nasmejaše i ućutaše.

Oči mu plave, male, pa neobično svetlucaju ispod mesnatih kapaka; sa strane oko očiju koža se počela brčkati, te daje celom licu izraz skrivenog lukavstva.

pa odmah pomisli da njega sad grize ljubomora, te se sa osmehom obrte, pisaru, pogledajući lukavo ispod očiju, na Gojka. — A već mlade učiteljice i u svojim kućama imaju velike udobnostil.... Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar.

« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?« — Ostadoše njih dvoje sami. Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN: Ne zanima me! Slobodan si da ideš kuda oćeš! Idi kud te oči vode i noge nose! Dok još imadeš nogu i očiju! I nemo da te sutra ovde zateknem! I ovo da znaš: ako vas još jednom privedem, nema vam izlaska!

SOFIJA: Pa to si ti naleteo kad sam se vraćala? DROBAC: Ko da si mi skinula krv sa očiju! SOFIJA: Ja ti skinula? Vidi ti njega, molim te! I sada, naravno, vidiš, oči ti se otvorile! Kaži šta vidiš!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživanja bez

Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u

On od mene nije ništa krio. Njegovi sinovi, Miloš i Ranko, vrlo lepi muškarci, isto su tako skinuli sa mojih očiju veo. Upoznao sam selo. Ne kao što ga varoška deca znaju, nego kao da sam se u Ilanči rodio.

Javljam se sad među epileptičare. Provodim, šest nedelja, kao Rembo, u paklu. Prema izrazu očiju, tišini, melanholiji, kod epileptičara, pred napad, uspevao sam da naslutim kad će napad početi.

Ali oni koji su ovde otmeni i tihi, i muškarci i žene, kao da su sa drugog sveta. Oni su neiskazano bledi i vitki, očiju beskrajno mirnih i mutnih.

Kraj malih komedija, koje igraju, sjajno, imate vađenje očiju; markiz de Sad seče perverzno ženu na pozornici (vidi se krv), a abnormalne dame drže u ormanu leš mrtve devojčice.

oblake koji donose magle sa južnog, ledenog mora, i pokoje stablo, čiju ću nepoznatu boju odneti u dužicama svojih očiju da je raspem po našim proplancima. Ko zna, nisu li, nevidljivo, već davno u vezi, i nije li i to ljubav.

Daleko od svega moga, mlad sam i miran. Na dnu morskih obala vidim boju mojih očiju. Koliko sam belog kamenja, oprana morem, našao, koje je bilo glatko i tvrdo, kao slepoočnica moje devojke; a kad se

ni tuče, ni sahrane, ni dragane, sa kljunova lađa bez tuge rastanka, veza, savesti, gledao u zoru širom otvorenih očiju, tako odlazim od svega ovoga; stojim na životu i gledam, sa ovog zvonika, pružajući ruke u zrak, milujući nebesa.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

koji će u rukama držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije sa dijamantima mesto očiju, i u ustima drže sveće.

Još dva koraka pa je vođa do ambisa. u smrtnom strahu, razrogačenih očiju, stuknuše svi, a najodvažniji taman da zadrže vođu, pa makar se ogrešili o disciplinu, a on u tom koraknu jedanput,

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Eto, pripevajte Jova i Milicu! — Kuku mene, nemoj očiju ti, stade moliti Milica, al' Anđa započe, a družina je poduhvati i razleže se pesma pripevalica: Jovane bećare, đe si

!... Slavne naše pripevalice!.... — Je l' ti drago, Jovo? dirka ga Anđa. Jovo ćuti, pa samo lomi kukuruze. — Očiju mi, on se ljuti na me!... — Šta će se ljutiti, ko je se dosad ljutio na pripevanje, odgovara Blagoje Čvorić.

Ime joj Milica. — Neka baš. — Sad šta ću ti, kad mi ne veruješ. 'Ajde, Anđo, počinji, ime znaš. — Očiju ti, nemo' da đavoliš, no kaži ime. — Ja sam vi kaz'o. — E, mi nećemo da pevamo to. Devojke, da počnemo karavilje!

— Rđa ga ubila ko izvolje'vo, sve ću da pričam, ka' što je bilo. — Deder, očiju ti! — Pa et', 'nako, kad no beše kod nas kapetan Ivo, znate već svi: rđa k'o rđa, ama i mi poteglismo veliki zor pod

— Otkud znam. Nije kod mene ni dolazio. — Ama ako dođe? — E ne znam; kaži ti mene. — Ne znam! — Očiju ti, kaži mi. — Kaži ti mene. — E, pa 'oću, et'. Kaži sad ti mene. — Ali pozdravo? — Pozdravo. — E jesam, ali ćuti!

— Idi sad, molim te, k'o brata! — Samo da ti nešto kažem. — Ama nemoj, očiju ti! — Samo časkom. I, više se ništa ne ču... A komišanje ide svojim redom.

— Neka do Božića, da se spremim... Nemo' tako, slave ti! — Ama 'oću sad, zakona mi, sad, sad 'oću... — Nemo', očiju ti, da se diraš tako, boli me!... — Neću, samo reci: 'oćeš li?... — Ne mogu; moram još ponjava da tkem...

ona se primakne, pa sluša i gleda, kako se sve društvo zbilo u krug, sve jedno uz drugo, pa se zavela šala i smej, da očiju ne odvojiš... I ja zadremah, pa se prućih u komišinu.

Ko zna šta je on u tom trenutku osećao, kad se krenuo u takvu opasnost! Po nabranu mu čelu i besnu sevanju sitnih očiju opazio sam da je bio ljući od tigra, kad je polazio od nas.

Beše to čisto, mladoliko, obrijano lice, crnih, otvorenih očiju, iz čijeg se pogleda više ne vidi nijedno osećanje, nijedan znak.

Sve se to gomila i uspinje, da vidi uništeno strašilo. I ko ga vidi, ne može da odvoji očiju od njega. Svaki hoće dobro da razgleda, pa da ima posle o čemu pričati. Naročito mu pažljivo razgledaju odelo i oružje.

— Kako ga ubi, more? — pita kapetan Ljubišu. — Tse... tek onako... muca ovaj i saginje glavu, ali po sevanju očiju mu vidi se da je veoma uzbuđen.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.

Izradi čovek pomilovanje samo svome šuraku, a nama svima šupalj nos do očiju. JEVREM: Jes'! SRETA: Pa onda ponamešta, brate celu svoju familiju i zauze sva mesta, od prote do opštinskog

DANICA: Pa, ne, ali... PAVKA: Ni reči više da mi nisi kazala, da mi ne prekipi! Bolje skloni mi se ispred očiju. DANICA: Dobro, skloniću se! (Odlazi u sobu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

! — More, ti si jedna birokračina, vidim ja. Pismen si ti, vidim ja, nego priznaj! — Ama nijesam pismen, očiju mi, gospodine! A da sam pismen, kud bi moj kraj danas bio! Neznam, gospodine, ni čitati ni pisati! — Hm!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih, Pita se: „Peci mi,Bože, Gde se kuje zavera mučka? Kaži, ko je zaverenik!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Smatra se da boja dolazi od specijalnih pigmenata koji doprinose da se životinja zakloni od očiju proždrljivih morskih stvorova što žive i love po dubinama mora.

Druge, koje liče na hipokampe, obaviju se oko stabla alga i sa ovima se ljuljaju na površini mora, osigurane tako od očiju i napada riba grabljivica.

se ukotve i sklone od vetrova, a do pre koje godine, dok je u Americi trajao »suvi režim«, da se tu zaklone i od zlih očiju.

Tu ćemo se u svečanoj tišini i na potpunom miru moći razgovarati, dok nam ispred očiju prolaze čudni morski prizori i scene.

Rakić, Milan - PESME

Telo ti je u filigranu ljuska Kroz koju blista krotka duša tvoja, Iz očiju tih bistrih blagost pljuska, Vrlinama ti već ne znam ni broja; Al̓ znam: za dušu tamnica je uska Ti prekrasna u

I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.

Ali znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku: Kad srce zapišti, misao je kriva!

Obmana hladna kao santa leda; Ja znam: životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni kajanja i strave Preplavi

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Đorgovke, naseljenje po okolnim velikim selima i hanovima na drumu, a čuvene sa svojih krtih, toplih tela i razbludnih očiju.

Šiljasta nosa, šiljaste brade, ali za čudo visoka čela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih očiju, sa jasno izvedenim do na kraj čela dugačkim obrvama i gustim kao sen trepavicama.

Kao da mu iz samih očiju suze idu, usta počnu da se pokreću i vlaže se. Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim očima i ustima

Suva, duguljasta, malo koščata lica ali svagda stegnuta izraza očiju i usta i sa malo visokim čelom i jednom po njemu nabranom, poprečnom borom, ispod kose.

odelu, potamnela, kao suva, a u stvari zborana lica, ali još jednako svežeg, obrijanog vlažnih usta, još vodnjikavih očiju a uvek sa brojanicama, u lakovanim cipelama i belim čarapama...

oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i kuću i sve...

Lica i očiju nežnih, kadifenih, da niko ne bi pomislio da su to kćeri njihove, osobito po ocu im, koji je bio bucmast i jednako

Oko joj još toplo, kosa joj se još kao zift crni i svetli. Istina ima malo bora oko očiju i usta, ali se one i ne poznaju, već se neosetno gube u svežini oblog joj i kao mleko tako belog i nežnog lica.

u sredi njih, ide napred, i kao predvodeći sve ostale, zamiče naposletku sporednom ulicom, i gubi se ispred Sofkinih očiju.

Gotovo slep, poguren, duge, od duvana i čibuka gotovo žute brade, i obrastao gustim belim dlakama oko očiju i obrva. Trese se od starosti i jednako se muči zagledajući oko sebe, da li je zaista tu, kod njih.

Suva, bledih očiju, bleda, koščata, i sa maljama na licu od starosti. Sva je mirisala na seljački miris, na mleko, na vonj đubreta i svežinu

Sutra, u jutru, mati joj se pojavi na stepenicama sa rukom na čelu, preko očiju, a usta joj i celo lice bilo gotovo unakaženo, toliko iskrivljeno od užasa.

Pandurović, Sima - PESME

i beskrajnih, Sugestija tiha sa visina lednih, Dubinom strasti svih srdaca vernih I tamne noći — sugestija jednih Očiju bisernih.

Nada mnom i sada sija tuga jednih Očiju bisernih. I onda, kad zvezda moje sudbe zađe Za malu humku trošnih zemnih želja, Poslednji, opšti udes kad nas

Nada mnom će, kao čar usana mednih, K’o lelujav, meki sjaj visina sfernih, Lebdeti i tada setan osmeh jednih Očiju bisernih.

Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. To je tišina veselih očiju Sa tankim velom misterije zvuka, S polusnom sreće kroz tu pesmu tiju, Tako daleko od životna huka K’o sreća

Ti, najdalja čežnjo očiju nam zemnih! Koliko je duša na rastanak spremnih, Koliko je srca, nadahnuća mlada, Otišlo u more večnosti daleko

SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda. Neko je sa mnom!

Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda. Neko je sa mnom! Srce burno kuca...

Iščupaću te, srce moje, znaj, Sa svetom sviju svojih snova vernih; Iščupaću te i predati Njoj, Vernoj, miloj ženi očiju bisernih, I deci svojoj, da im budeš trag Prošlosti što će, možda, da iščili, — Poslednji spomen, i tužan i drag,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Dok tako stajaše, niko ne spusti očiju s njega. Ima ljudi koji bi vazdan mogao gledati, da ti se ne bi dosadilo; takav bješe taj.

Dok je božje dijete govorilo, Otac mu i svi nebesnici ne svrnuše očiju s njega, niti uha gdje drugo obrnuše; zaboraviše da su prozori nebesni otvoreni ostali. „Ne mari!

Taj bi dar i od njih koga mogao dopanuti, ali ta pomisao ne ponese sna s očiju ni jednome. Ni gavrani, što ih grakanjem pozdravljahu u prolazu, ne pomjeriše gvozdena im srca. No eto tvrdo spavaju.

Jedan drugome čitaku iz očiju svaku pomisao što je kome mozgom lijetala i osjećaje što im grudi nabrekle. „Hoćemo li se obrukati danas pred

Proteče im tako dosta vremena, da jedan s drugoga očiju ne svrnuše. „No sam ti grdan san usnio, moj Pero, doma, prije no što krenusmo!“ „A šta brate da čujem!

Ovako neću, vaistinu, no jednoga ti uzeti, a ne maknu li mi se s očiju, brstina će isto posle imati...“ „Ha da vražije sile!“ umješa se neki.

S nje pređoše na ostalu njegovu rodbinu, premda već prilično podrobno znadijahu sve to. Janko je odgovarao, ne dižući očiju sa svoje radnje, čas njima, čas opet Milunu, koga je premilo ono što gledaše. U to se serdar povrati, noseći građu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola.

— Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi. — Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. — Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva.

— Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi.

— Ljubav srama ne pozna. — Tko ljubav sije, ljubav i žanje. — Što ga nije na oči, nije ga ni na srcu. — Daleko od očiju, daleko od srca. — Ljubav je đavolji posao. — U ljubavi nije vjere. — Čist račun duga ljubav.

Najmio se zao u gorega, Žlje ga hrani a gore mu radi. Nikad zao na gorega neće; Vrana vrani očiju ne vadi. 5) ŠTA JE NAJGORE Sindžir gvožđe muka je velika, Dȁ velika muka na junaka; Tavnica je gora od sindžira, A

(Eto baučine!). KARANĐELOZ Karanđeloz je vas šaren, svijetlijeh očiju, nosi veliku štapinu, pa bije neposlušnu djecu (Izješće te karanđelozi).

pogledati: Morem trče dva pečena zeca, Ćeraju ga dva hrta odrta, A gađa ih puška bez kremena, A nišani čovek bez očiju; Ne pogodi dva pečena zeca, No pogodi Husein vladiku, Usred pete u srce junačko; Mrtav pade, a živ kući dođe; Kad

’Ajde, baš, našem Jovu. Zdrav si, Jovo, srce sokolovo! Bog ti dao: šupalj nos do očiju; plodnu ženu, neplodnu stoku, — žena ti se bliznila, stoka jalovila; u kući ti se rađalo ženskinje, u toru muškinje; iz

(biljka) uzma — oduzetost, ukočenost (paraliza) ulište — pčelanik umar — dimnjak upisan — naslikan urok — moć očiju da se onome što je lepo naudi usuda — v.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na guvno, i tražeći miša stane šuškati po slami. Svinja podigne glavu, da vidi, šta je, | a mačka

U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se

krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!

Devojčica kako opazi maćiju i oca, brizne plakati, a maćija kako vidi da joj mesto suza biser iz očiju ide, raširi ruke, pa je stane grliti i ljubiti: „Blago meni kad si mi došla! | A gde si mi tako bila?

” Onda je žena pogledi, pa joj reče: „Tamo njoj krvave suze iz očiju letele kad plakala, a kad govorila, tamo ona prskala i balila te te ne mogli ljudi slušati.

” U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na gumno, i tražeći miša stane šuškati po slami. Svinja podigne glavu da vidi šta je, a mačka

krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako na jedanput iščezne iz očiju. Sad da vidiš čuda; prepane se carev sin od cara!

“ Onda Bekri-Mujo progovori caru: „Vidiš, čestiti care, što čini piće! Niti slijepac ima očiju, ni bogalj nogu, ni siromah novaca; a kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge, i siromah novce; tako sam i ja

Sveti Sava - SABRANA DELA

moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje! Evo, već prispe vreme rastanka našeg.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No, verujte mi, čada moja, daja bez svake šale besedim. A šta se kasa ženski[h] očiju, one ne valja da se s njima odveć ponose. Što su god ženske oči čoveku, to su i čovekove ženi.

bi vi uprav razmislile i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane, ne bi vam imala kad ni na um pasti obrva, očiju i pročeg tela lepota. Vi bi[ste] se stidile nekakvo dostojinstvo u svilenim i šarenim [h]aljinama iskati.

No, ko će čitati posle takog razgovora? Dalo mi se bilo nešto na žalost; uzdisao sam, suze su mi tekle iz očiju žaleći što nisam jedan od najposlednji[h] njegovih lokaja i služitelja, da ga gledam i slušam svaki dan!

moj vsegdašnji u opisanijam mojim konac, to jest polzu, gdigdi i uveseljenije čitatelja, neću ja ni ovde nimalo ispred očiju smetnuti.| I PREČESTNjEJŠI GOSPODINE! LjUBIMEJŠI I DRAŽAJŠI MOJ!

Gledam žene i devojke: lepa su to stvorenja da ništa lepšega na svetu niti je moguće viditi ni pomisliti. [H]iljadu očiju da sam imao, i za [h]iljadu godina ne bi[h] i[h] se mogao nagledati. Koliko i[h] više gledaš, toliko ti se lepše čine.

se nadusiljuju ko će me od nji[h] dvoje ljubeznije, milostivije i slađe gledati, glasom duše i srca svoga črez ljupki[h] očiju svojih pogled kazujući mi kako su radi i zadovoljni što smo se po tako davnom rastanku našli, sastali i vid’li, da se

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Svi Jerkovići imaju velike zube, i gotovo svaki je malo razvratastijeh usta, smeđe dlake i sijerijeh očiju. Svi su veoma ništi duhom (u jevanđelskom značenju), miruljubivi, slatkohrani, i vrlo malo „privatljivi“.

Pored svega toga bješe mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje. Kušmelj življaše ponajbolje među svojima, a bijaše odijeljen od braće.

roštilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Jeronim („naš zemjak“), sijede brade do pojasa, grbasta nosa i krupnijeh očiju, koje je izbuljio gledajući ljudsku lubanju, te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak

mah Bukar mu uplete prste u grivu, pa skoči na nj, polegnu se i potjera ga u sav trk krajem ostrva, te ga izgubiše s očiju. — E, ovo je za pripovist! — veli opet Srdar, udarajući se rukom po stegnu.

— viknu Vrtirep. — Ti da mi se tu razmećeš, kâ da si mi ti niki gospodin, a ne naš izmećar! Mrš, s očiju mi! Naćvar udari Bakonju po glavi. Poslije večere zavrže se živ razgovor između fratara i lacmana.

— A kažite mi, kakav bješe na oči taj čoek? — pita harambaša. — Bija je visok, suv, velike glave, očiju siri’... Harambaša skoči kao oparen, i nastavi: — Jedan mu brk bješe dulji do drugoga, je li?...

imućnoga seljaka, bijaše poviša od Bakonje, tanka u pasu, a širokih grudi, crne kože, malena čela i blagih, plavijeh očiju. Bakonja se s njom poznade u berbi, ali su malo govorili, nego se često kradom pogledali.

— Ako ćete mi pokloniti malo-pomnje da vam proštijem moj spiv — reče ne dižući očiju. — Daklenka, čujte: „Zafalna pisma gospodinu, koji nas je izbavija od velikoga zla, kad je bija poaran manastir.

Slušajući te razgovore, Bakonja češće otvaraše vrata i gledaše bogatog seljaka, koji stojaše na trijemu oborenijeh očiju i veoma zamišljen, tako zamišljen da se ni obzirao nije na gužvu svijeta, koja se oko njega motala.

Iza tezge usta curica od petnaest-šesnaest godina, bjelolika, crnijeh očiju, lijepo skrojena. Ona čitaše kad oni uđoše, pa ostavivši knjigu, uprije pogled na Bakonju i oboje pocrvenješe.

Biješe osrednja, jedra, lijepo srazmjerena, lijepa, „čista“ lica, živijeh crnijeh očiju. Najljepša joj bijahu usta, mesnata, ali ipak mala, nješto naprćena.

Oči ipak ne mogaše savladati, no mu se smijahu na sav mah, te ih uprije na Mašino lice, a od Bakonjinijeh divnijeh očiju i ona se u tinji čas preobrazi, posta mlađa.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

VIDIK Taj mali vidik — što kroz prozor vidim — I mene motri s hiljadu očiju. Gle: kako grane izdužuju šiju. (Ja im se smešim — hoću da se svidim.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Sa slugama je i jeo i spavao. Gledao je u Turkinju, uplašen i od njenih očiju i od isukanih sablji. „Ne mislim što si trgovac samo“, rekla je, a dim se iskidao u onoliko pramenčića koliko je reči

Ne može da je baci u sneg. U tmini bez obala trnu vatreni svici što skaču iz očiju, iz glave lune sve glasnijeg cvokota. Žensko se za drugoga rađa.

Spuštenih očiju, a zrelo i, u isti mah, mlado se njišući u bedrima, Simka donese kavu, i tako, još brže, ali kao i prkosnije, iziđe.

Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći.

Želi da ga niko od selaka ne prepozna, zaustavi ili nešto upita. Uzaludno pokušava da savlada radoznalost očiju upornim gledanjem u kočijaševa uska i povijena leđa.

U njenim šavovima ukleštena svest oseća samo bol u korenima očiju. Kasnije: ne, nije istina sve ono što je večeras izrekao ocu.

Do u kasno jutro ležao je Đorđe zgrčen i zatvorenih očiju. Stideo se dana. I morao da pomisli: ima pravo otac. Pravedno je da Vukašinu i njegovoj deci ostane imanje. ...

Svirači ga gledaju iskolačenih očiju i pokazuju na Đorđa. A Đorđe ih ne gleda i ne sluša. Obema šakama steže čašu i kroz žućkastu rakiju gleda u sebe, u

Koliko puta si mi ručak prekinuo: 'Žgoljavko, ne meli vazdan, ovce te čekaju!... Baksuze miči mi se s očiju'... 'Mutavko, gubi se u obor!'... Jesi li zaboravio? Sudario se s razrogačenim Aćimovim očima. Ja nisam zaboravio.

— Znaju da trezna neće pucati u narod. Jesu li se ludi sakupili? — vide da se Stevi stesni rez krupnih očiju. — Ti si se uplašio? — Ove zime sneg mnogo napadao pa ne stigosmo ni za bašte da izriljamo.

Nad njegovom glavom je tišina, ravan je i hladan njen krevet, po temenu mu ne gaze njena bosa stopala, iz očiju vreo katran zaliva srce i šišti, mokro šišti krv. Ruka iščupa nož iz pojasa i baci ga u mrak.

Otkako joj ga je jutros dan urezao na nešto omršavelom duguljastom licu s kosim, gustim obrvama iznad krupnih i crnih očiju, taj osmeh je isti i kad je sama u poslovima i kad njime sreta Đorđa i Aćima.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tek pred noć sažali se jedna starica, podiže malu i odnese je svojoj kući, iznenađena sjajem koji je izbijao iz njenih očiju. Otkud devojčica u močvari? Da se nije iz lokvanja rodila? S neba pala?

Čim ga je pogledala, mladić. je utonuo u zlatno jezero njenih očiju. Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze.

Krišom od oca vadio ih je i bacao natrag u more: — Plivajte, budalice! Bežite! — blistavih očiju gledao je kako u prozirnoj plavoj vodi nestaju mali zarobljenici.

— Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom. Niz lice mu je padala svetla, skoro srebrna kosa, a iz modrih očiju iskakale podrugljive iskrice. — Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš!

— Ja se ničega ne plašim! — osmehnu se lepotica i htede da krene dalje, ali iz mladićevih očiju izbijao je takav sjaj da joj se činilo da se kupa u svetlosti, pa reče: — I tako je svejedno gde sam...

— pokoleba je načas nežnost u jajetovom glasu, a onda se seti svetlucanja peska u pustari i mladićevih očiju, pa reče: — Vratićeš ga kad nađem vodu? — Vratiću ga ako nađeš vodu, ali tu je još niko nije našao!

Možda će ga konj obradovati? Kad, gle vraga! Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada? Kako da od princa odagnaju dosadu?

Iz očiju mu bije vatra, u grlu tutnje gromovi. Dečak u užasu zatvori oči. »To ti je kraj, budalo!« pomisli i sav pretrnu kad žaba

Zatvarala su je ogromna Zlatna vrata, a pred njima je ležalo čudovište u krastama, ali milih očiju iz kojih su klizile suze. »Zar je to Majka vetrova?« pomisli dečak. »Kako je grozna!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Onda bi iskrsavao taj Turčin, stražar, sa svetiljkom: blagih očiju, zalivao je vodom iz legena zemlju pod Jevremom, da bude što vlažnija, što hladnija, da mu se kosti i žile što pre

Za sve vreme bila je spremna na svaku neočekivanost. U opštoj gužvi, sakrila se i iščezla ispred Miloševih očiju. U njoj nije bilo kajanja, naprotiv.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od samih prsiju; Pa sad me ljubav goni Da ištem oproštaj Gle, šta učini sa mnom Maleni cvetak

Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema! dižite škole, Deca vas mole!

Dodaj mi zlatni pehar! Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje

Zaklanjaš mi sunce, a dala si sama Sto očiju mome srcu, i sve pute Duši, da bi ipak sva nestala u te, Kao izgubljeni zvuk u dolinama; I sto volja kao belih jata k

I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. M.

Ali znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku; Kad srce zapišti, misao je kriva!

Upoznasmo se. I dao bih Vas gled'o Izbliže, pođoh s Vama naporedo; I celog puta ja očiju svojih Ne skidah sa Vas. I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih...

Popa, Vasko - KORA

sunce Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju

smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U

iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Učenici se zagledaše kao da pitaju: „Neizreciv broj! - Šta to može biti?“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“.

Naš mladić, neugledna rasta, nejakih ruku, tankih nogu, sitnih očiju, iscrpen i premoren, pade pred boginjom na kolena i zamucnu svojim slabunjavim glasom: „Ja sam, uzvišena boginjo, jedan

Platon ne greši - i mnogi naučnik je to sam iskusio - da se zatvorenih očiju može, bez obzira na sve čulne utiske, dobro i duboko razmišljati, ali da se ispita priroda, moramo ih, kao što je

rastom, ali ne duhom, što mu se moglo jasno očitati sa njegovog visokog čela, izrazito inteligentnog lica i sjajnih očiju. On pođe srednjim prolazom, ostavljenim između redova sedišta, do mesta određenog za predavača.

Beše još dosta mlad - tek ako je navršio tridesetu - visoka rasta i čela, duge crne kose i crnih očiju; imao je upadljivo velik, ali lepo profilisan grčki nos.

Dok mi tako Gerardo pričaše svoju istoriju, ne odvajah očiju od njega. Sada se obazreh po njegovoj sobi. Presvođena ukrštenim svodovima koji se spuštahu skoro do patosa, osvetljena

pročitao, ali ne nađoh onde ni reči o takvim tobožnjim pegama; one, dakle, ne postoje, već su samo plod tvojih slabih očiju ili tvojih prljavih sočiva“. Prsnusmo sva trojica u smeh. „A šta uradi Šajner?“ upita Gerike.

Deca slušahu ovu priču razrogačenih očiju, gutajući svaku reč. Majka im morade tačno kazati kako je Hektor izgledao i šta je sve umeo.

Onde zateče i gospođicu Storej. Ona ga dočeka veselim pozdravom i slatkim smehom, ali nečujni govor njenih očiju kaza mu da je vrlo žalosna. I Njutn oseti tešku tugu u srcu.

I Njutn oseti tešku tugu u srcu. Iako o tome ne reče ni reči, ona pročita to iz njegovih očiju i zahvali mu pogledom. Oni razgovarahu o dnevnim novostima i o vremenu, ali se u njemu razbukta teška duševna borba.

On je vrlo simpatičan i izvanredno ljubazan čovek. Visoka stasa, vitak, kestenjaste kose, sivih očiju, malih usta, prijatnog osmejka i vrlo blagog pogleda.

On je vrlo simpatična ličnost; star kakvih četrdeset godina, visoka čela, velika nosa i krupnih očiju, jakih obrva i snažne donje vilice, dobroćudnog osmejka. Kada se udaljio, priča mi gospođa Lavoazije.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

U svečanom odelu i velikom crnom šeširu, sa primetno kraćom desnom rukom koju je redovno podizao u visinu očiju kad se zdravio, kratkovid i vrlo zbunjen, kum je iskreno zagrlio Nikolu i nešto nerazumljivo mucao kad mu je ovaj,

Oh, kakvo blaženstvo! Topili smo se od njenog osmeha, drhtali smo pod pogledom njenih žarkih očiju. Kucali smo se čašama, ispijali, klicali, pevali. Pijanstvo mladosti dostizalo je svoj vrhunac kad nam je ona pevala.

— Nikola — rekoh uklanjajući maramu s očiju — ti znaš i moje nesreće. Ali veruj mi kao bratu: do danas zbog njih moje oko nikad nije zasuzilo.

da mu je neprijatna sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od svetine, propinjao i iskolačenih očiju gledao preko mase. — Živio, pobratime! — i ja zgrabih za uzde.

Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi. Pa razjareno, jer slučajno pogledah studenta: — ... Nema, dakle, vrdanja, nema ustuka.

Iz dečije sobe začu se isprekidan, glasan uzdah u snu. A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih.

da je pokopao puk, osta nezakopan, srozan niz drvo oljušteno od kuršuma, raširenih ruku, čupave kosurine, zamućenih očiju i raskopčanih čakšira. Sutradan maršuje kolona i spušta se, najzad, u pitomu ravan.

Jeste li razumeli? Molim vas, preselite svoj krevet odmah, uklonite mi se s očiju. U protivnom, obratiću se upravniku bolnice da vas silom ukloni. — Je li, a zašto žaba nema rep?

ih je ugledao i otpozdravio, i nemaju reči, posle toga, da se nahvale njegove inteligencije, koju su mu pročitali iz očiju dok je jurio automobilom, otmenog držanja, junaštva, i šta ti ja znam.

levo i desno, na ramena, a čas presamićena ostajala tako zabačena na leđima, otvorenih, žednih usta i uvek pomućenih očiju.

lako su zadrhtale, lice se zgrčilo u bolnom izrazu, bezumne oči molile za milost, ali on, zgrčen pod pogledima onih očiju što su sijale divljim besom, ne izusti nijednu reč i jedini osećaj što ga obuze bio je: da je sasvim sam, strašno

— Sve mi je jedno govoriti, ali šta? — Pa je iskolačenih očiju, premlaćeni Svilar gledao preda se i samo puštao slaba stenjanja kao neko koji je na izdisaju.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Prožimala me sve dublja hladovitost tih očiju, i sve više osvajala tuđost. Poplavio bi me paničan osjećaj. — Mama! Mama!

Doista, kao da su na svijet gledale i svijet doživljavale samo jednim parom očiju. Držim da nikada jedna od njih nije pomislila ili osjetila nešto što u isti mah nije osjetila ili pomislila i druga: i

Strpljiva dotrajavanja na logu uzetosti, djetinje vrele agonije u ljetna popodneva, zakolutanih očiju, u strasnobolnim trzajima, s orošenim uvojcima nad upaljenim moždanim opnama; i sunce isjeckano na ribež prikučenih

Mjesto njega, ugledao bih vitku utegnutu Kalpurniju, tanka profila i uskih duguljastih očiju, s onom urođenom, čisto fizičkom ponositošću u držanju, gdje paunski gazi krug ukrug uskog Egidijevog dvorišta,

njegovi teški koraci, pod kojima će škriputati daske poda u hodniku, Pojavio bi se malko nabuhla lica i zakrvavljenih očiju: izgledalo je: sad-na nekoga je tamo u sobi svojim rukama zadavio.

stabalcem, zabačene glave, s tankim kažiprstom između stranica knjige priklopljene u krilu, i upijala sklopljenih očiju tu vruću zvonjavu svojim tankim nosnicama.

Čitavu noć probdio sam skutren u krevetu prateći napetim čulima to nadimanje i iščekujući širom rastvorenih očiju da u četvorini prozora zabjelasa prvi trag zore.

Najzad družina ustade i u pratnji Lorka, vječito pijanog lučkog nosača pomodrela u licu i podbuhlih očiju, zamače pod kameni luk gradskih vrata i nestade u spletu krivudavih ulica.

Zamišljena djetinjska popodneva širom raskolačenih očiju — gnijezda sabrane tišine. Primiješo sam da me prate dva okrugla, dobroćudna oka: jedan neslućeni mještanin.

Kao što ima zrelih ljudi u čijem obličju — u jednom osmijehu, u igri malih bora oko usana i očiju, u hirovitom svrtku kose nad čelom — odmah uočavamo bivše dijete, tako ima djece u kojoj na prvi pogled sagledavamo

mirisu, o onom specijalnom vonju starih učiteljica klavira po provinciji, za koji je Ivan tvrdio da bi ga zavezanih očiju prepoznao među hiljadu ljudskih vonjeva. Suprotno meni, on svoju učiteljicu nije nimalo cijenio.

Sukobivši se s nama, skide s očiju maramicu. I tad opazimo da je veoma ružan i da plače. Onako trapovjesan, stade se sudarati s nama pokušavajući da se

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Samo se, napomenuo bi mu otac, treba dobro čuvati tuđih očiju. — »Na nevidišu nema krivice!« To znači: ma šta uradio, nećeš biti kriv, ako te ne uhvate.

— Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na Sretena, koji stajaše bled i nepomičan kao kip.

neizmernu pitomost i blagost, neku bolećivu dobroćudnost, koja se često može opaziti kod ljudi zelenkastoplavetnih očiju.

Ali kad se malo pažljivije razgledaju one jedva primetne bore oko krajeva očiju, koje izdaju lukavo i podmuklo srce, i kad se čovek malo bolje zagleda u ono neobično sevanje očiju mu, moći će bez

bore oko krajeva očiju, koje izdaju lukavo i podmuklo srce, i kad se čovek malo bolje zagleda u ono neobično sevanje očiju mu, moći će bez dvoumice pogoditi, da Đurica neće ići običnim tragom svih seoskih momaka, već je njegov put odvojio od

beše znatno isturen napred, te ispoljavaše preku i strasnu prirodu, ali je on, jednim blagim pogledom svojih velikih očiju, umeo da prikrije tu osobinu.

Žudio je za lepim ženskim svetom. Još za ovo vreme, pod uticajem kakvih lepih očiju, on se mogao izmeniti, mogao je postati drugi čovek. Ali takve ga oči ne pogledaše.

negda crni, a sad progrušali brci, dugi kao povesmo, i gusta okrugla brada, koja mu je pokrivala skoro sve lice ispod očiju na niže. Niko od seljaka nije upamtio da je video Vuja ma za kakvim poslom, niti mu je ko znao odrediti pravo zanimanje.

To beše malo pogurena starica, zbrčkana lica, zelenih lukavih očiju. Padaše u oči njen kukast nos i tanka, šiljasta, napred isturena bradica, koja je, dok je Mara devovala, bez sumnje,

Naročito mu pade u oči ono lukavo žmirkanje malih i sjajnih Radisavljevih očiju, koje ćuteći, ali veoma rečito govorahu : »A, lijo, tu li smo !...

objašnjenje kao da nije ni bilo potrebno, jer čim uđe u apsu, Đurica oseti strašan smrad, od koga mu pođoše suze iz očiju.

— Šta zar ima? — reče Đurica i pođe naglo, ali se odmah trže i stade. Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad ovako mirno i poslušno sede. Samo bi jedan mig bio dovoljan, pa da se odmah promene uloge...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako najedanput iščezne iz očiju. Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara!

U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se

Čovjek ode, ali i ovaj put ne vidje ništa. A žena ti se, moj brate, sad razljuti, sve joj počeše iz očiju iskre iskakivati, pa ti opet prosu na kukavnog čovjeka čitav pljusak grdnja.

Ne gleda on kudan i šta kosi kad nema očiju, već di zavati. Priđe njemu vilištanjac, pa i on po njemu odvali, al̓ onako di zavati, a slipac: — Joj!

— E, a ne bi ti mogô to malo pogledati? — Kako bi mogô kad očiju nemam! — A ti opipaj prija nego što pokosiš. — E, kad bi ja bio đuturaš, onda bi imô na to vrimena, al̓ je meni

Onda Bekri-Mujo progovori caru: — Vidiš, čestiti care, što čini piće! Niti slijepac ima očiju, niti bogalj nogu, ni siromah novaca; a sad, kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge, i siromah novce; tako

Baba se ražljuti, pa će: — Ha, nijesam prije ni znala krvnika. Miči mi se, krvniče, s očiju! Da im ti nijesi dušu vadio, ne bih se ja pet puta udavala. NAZIREM —Vidiš li, baba, kumu? — Ne vidim.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da beže zvezde iz mojih očiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da

i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da beže zvezde iz mojih očiju.

da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava I očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna draga Izgubljenih snova, zaspalih

kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava I očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna draga Izgubljenih snova, zaspalih visina.

I očiju što ih vidi moja snaga. KUĆA MRAKA PIJANSTVO Ne marim da pijem, al' sam pijan često U graji, bez druga, sam, kr

Pogledom te gledah za tebe umrlim. Ti si divna bila. Ne osetih tada Želju da te volim, potrebu da grlim Dan mojih očiju. Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi.

Sad nemam više one stare plime. Sad nemam više očiju za dýge, Za vedre boje oblaka i snova; Sad nemam više sutona i tuge, Ni senku sreće, ni šapat brestova.

Sad nemam više očiju za dýge. Sad nemam više visokih obmana, Nevinih misli i krinova beli'; Radosti rada, ni velikih dana, Kao ni vere što

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas

od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih; Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Nisam spustio u borbu talasa. SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz

koji neće zaspati nikada, A od kojih duša često se otima; Da mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Svaki put pre nego što zaspim slike ljudi i predmeta prolaze mi ispred očiju. Kada ih ugledam znam da ću uskoro utonuti u san. Ukoliko ih nema i odbijaju da dođu, znam da ću provesti besanu noć.

Slika moje majke je uvek bila glavna figura u povorci koja se polako kretala ispred mojih očiju i žarka želja da je ponovo vidim me je postepeno potpuno obuzela.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju. Bila je tako slepa, pričala mi je ona, da se ne bi usudila da krene ni van granica našeg sela.

govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš.

Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju. Bila je tako slepa, pričala mi je ona, da se ne bi usudila da krene ni van granica našeg sela.

govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš.

za kragnu i kada sam se okrenuo i pogledao gore, video sam krupnog policajca sa batinom u ruci i ljutitim izrazom očiju.

ličili su na drvene kipove; ruke su im bile nepokretne, a izraz lica im se nije mogao videti zbog pokrivenih očiju. I tako, ne znajući engleski jezik, nisam bio u stanju da razumem ni jednu reč njihovog razgovora.

Pred oči mi je izašla i slika Baba Batikina, očiju punih žara i živih pokreta ruku kojima je propraćao svoje zanosne priče o Kraljeviću Marku.

Oni su bili prvi koji su mi pomogli da skinem sa očiju onaj neobičan zastor koji onemogućava strancima da vide američku dušu, a kada sam prvu iskru te duše uhvatio.

” Onda bi sve zapevale: “Smeškaj se, Mihajlo, smeškaj, ja volim tvojih očiju sunčani sjaj!” I ja sam se smeškao. I sve sam se više smeškao kada sam se uverio da me devojke zaista ne mrze.

Bičer je bio kao sunce koje razgoni jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao i u mnogim drugim strancima u Americi, onemogućavala da jasno vidim obrise američke

Zaista je tako i mislio sudeći po svetlom sjaju njegovih inteligentnih očiju. Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana.

Zaista je tako i mislio sudeći po svetlom sjaju njegovih inteligentnih očiju. Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne pesme iz mladih dana.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Zatim pokaza Cveti put izvan varoši i kaza oštro: — Odmah da mi se makneš ispred očiju!...Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši.

kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto šušne i tek primjetljivo u sunce poleti, pa ispod njih frcne življi sjaj očiju, i mahom sklope se, a lice dobije zasjenuti pretljivi izraz.

straže da iz grada iziđe; vojnici je bezočno u oči gledaju da se uvjere je li ona kao i druge, a djevojka, oborenih očiju, požuri da čim prvo odmakne.

Onako slaboj, smeta joj njegov zadah od vina, i čisto se plaši njegova mucanja i pogleda malih mu mutnih očiju. Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko

Lice prosinje, kupa se u njegovoj svjetlosti, osjeti toplotu i ispred zasjenutih očiju, kroz zatresene trepavice, bljesnu joj sijaset šarenih boja.

Oprosti se s gospodarima suznih očiju, ali mirna i pribrana, a i oni uzvratiše ljubaznošću, očito toga časa ganuti: bila im je dobra i vjerna.

preko grada do parobroda čini joj se da svako ko je sretne gleda u nju i razumije što u ovome času osjeća, pa oborenih očiju stiže na parobrod. Očima potraži Lazu, i kad ga u gomili svijeta ugleda, osjeti se jačom i sigurnijom.

i što ga više gleda, čini joj se nepoznatiji: nije ono momče njena zamišljaja; razgojio se, a smežuralo mu se ispod očiju i od pretilosti visi mu podvoljak; on je kao i ostala gospoda što ih je u životu gledala.

čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a u sebi osjećam nešto starinskoga, praznog.

Ispred očiju nestade i pošljednje svjetlosti u selu. „Nije druge, svako živ traži ligo!” — smisli se i uputi kući. Pred kućnim vratima

Uneke, djevojka se oslobodi posvema i, iznebuha, obima rukama obgrli ga. — Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške. — Ali ti nisi muško? — dočeka Kate.

— Lako za te: gdje pt glava, tu i hrana, a ja se istrgoh od rada! . Danguba sluša i, zatvorenih očiju, podsmjehiva se pa lijeno veli: — Ala ste vi svi jednaci!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pod temenom izvrnuta nebesa, vrtoglavica nad gustoplavom vizijom, zaklapanje očiju kad počne strmoglavljenje u plavi ponor i, na kraju, ostaci čudesnih linija i boja na rubovima priklopljenih očnih kapaka

Kada me zaveje plavila njenih očiju znak. Tako čas obnove naposletku postaje čas rastakanja, kad se svet polako prazni, a sve čvrsto i veštastveno prelazi

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika! Vuci mi se ispred očiju! RAKA (izlazi na vrata, na koja nailaze Čeda i Dara). VII ŽIVKA, ČEDA, DARA ČEDA (ulazi sa ženom.

Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.

Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju. ANKA (priđe i uzme ga od žandarma). ŽANDARM: Ja mogu ići? ŽIVKA: Možeš, vojniče, i kaži gospodinu članu: ja ću već.

Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodi mi ga, Anka, ispred očiju, jer ću ga raščupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku).

Vodi mi ga, Anka, ispred očiju, jer ću ga raščupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku). VIII ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... centrala? Molim Ministarstvo spoljnih poslova...

ANKA: Da, gospodin zet. On čeka u predsoblju. ŽIVKA: Recite gospodinu zetu: neka mi se vuče ispred očiju, neću da ga primim. ANKA: Ali gospodin kaže da ima zvaničan razgovor.

ŽIVKA: Makni mi se s očiju ako hoćeš da ti se ne ukaže lepa prilika! ČEDA: Ja vas molim umirite se, gospođo! Život je, vidite, veoma

Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno!

ŽIVKA: Pišeš članke, je li, pseto gadno; aluzija, je li... (Dočepa stolicu.) Sklanjaj mi se s očiju, jer ćeš sad poginuti, svinjo pijana!... VASA: Ama, Živka, pobogu, stišaj se i čekaj da ti pročitam do kraja!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i licem, nije u doslovnome, nego tek u prenosnom smislu dobijenom pomoću zeugme: glagol treptati nehotično je posle očiju vezan za čeloilice.

A to, dabome, ne bi bilo moguće bez dečjih očiju koje su se vrlo blisko primakle Tomčinome licu - usred mraka žarom osvetljenom - baš u trenutku kad je mislio da je sam

recimo dete - da napravimo jedno poređenje bez vrednosnih implikacija - u sliku koju crta „uračunava” dinamiku svojih očiju, svog položaja, pa i iskustvo koje ima sa nacrtanim predmetima, a onda gledalac (intuitivno) ili tumač (analitički)

oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i kuću i sve ...

majkom, doteruje je pri oblačenju („Sofka je, međutim, sišla i ovamo u kujni mater nameštala”); i u isti mah, po izrazu očiju i toplome dahu, proniče joj u unutarnji tok misli.

izbliza prizor iz V glave pred kojim smo se maločas zaustavili, kad na ulici Todora sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se

251 Zatim je - u magnovenju kada se pogled Dafininih očiju posuvraćao u onostrani svet - i on ugledao krug sa zvezdom: „U izdisanju njegove snahe, koja više nije mogla da govori,

Neka nam kao prvi primer posluži određivanje boje očiju. Oči Vuka Isakoviča - koje se srazmerno često pominju - u svim se slučajevima određuju kao žute.

sintagme „boja zimskog neba”, i u ponavljanju njeno variranje, podstiče postepeno aktiviranje simboličnosti upravo boje očiju, koja je potencijalno već prisutna u jeziku.

254 Proces koji započinje imenovanjem boje Dafininih očiju i, preko bukvalizacije prenosnog značenja, vodi ka otkrivanju neba i simboličkog kruga u očima, to je zapravo put koji u

256 Te se noći Aranđel zakratko „nauživao” vanrednog tela svoje snahe, i očiju njenih s nebeskom modrinom. Očigledno, golubovi ovde ne idu u one karakteristične pojedinosti koje opisu uvećavaju

najmanje iz četiri razloga: zbog golubije boje, slične „boji zimskog neba, hladnog i čistog”, što je i boja Dafininih očiju; kao ptice podnebeske, dakle opet veza s nebom, s nebeskim prostranstvima; kao ptice koje simbolizuju ljubav; najzad,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Tako strašan i razrogačenih očiju, sav u uverenju da dobro radi, on pomisli da za sutra ostavi poslednji obračun, pa se prući pokraj sina i odmah zaspa.

i gunju, sa razdrljenim i čupa– vim sedim prsima, dugovrat sa zametno ispalom jabučicom, duge glave, plavih zasušenih očiju i potpuno belih brkova.

Vrstan izdanak doseljenika sa arbanaških gora, on je bio omalen, crn u licu, sjajnih upalih očiju, uvek zverasto ćutljiv i namrgođen kao čovek koji samo o zlu misli. Niko ga nije video da se razvedri ili nasmeje.

Kao posle sloma, kao pri ozdravljenju. Tu samo na uglovima očiju. Bol i prebol bejahu u izmirenju. Litica se pomamno navalila na snažnu planinu.

Kratak, plećat, riđ, zelenih zlih očiju bio je oličenje prkosnika, dahije i ubojice. Nikad bez osmeha, vazda pređe gotov da pođe u poteru i puškaranje no u

Prota mu onda priskočio i seknuo svoj revolver da ga za nasladu izrešeta. Ali mu spazio izraz mrtvih očiju. Čudo. Taj izraz je bio toliko mek i primiren kao da taj nekadanji silnik hoćaše da progovori kako je sve besmislica: i

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kâ da čuješ pesme-uspavanke Iz očiju čaroliskih njenih, Kâ da vidiš duboke uzdahe Sa usana poluotvorenih. Tu se splelo, tu se zagrlilo Što te mahom i

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred očiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim aljinama. VASILIJE: Slatka majstorice...

ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak? FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja!

— Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? — Nisam. Marš ispred moji očiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja. SARA: Vidite vospitanije?

FEMA (skoči): To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred očiju, jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, tko te pita za to?

Miljković, Branko - PESME

Evo me bez odbrane ispred strašne samoće. Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave.

čelom vi i ja i moje čelo moj obračun sa mnom taj nokat neba i pejzaž zadnje svetlosti, to su predeli preslikani sa očiju mrtvaca čije reči zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje sve smo zaboravili osim svoje vlastite smrti koju

koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite oči da vidite one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i nepokretne nikada ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti vreme naše smrti i

Krakov, Stanislav - KRILA

Sa osmatračnicom nije bilo više veze. Major Milorad, ispod čijih su se očiju nabrale kesice, sedeo je podnimljen. Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je.

Stao je kao ukočen, i gledao uplašenih Očiju u dim i telo. — O—o—o... — ječao je onaj dole. — Pogibe komandant, pogibe komandant, — vikali su prestravljeni

— Ala je zakuvalo, oh, oh, — sladio je drugi. Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih. Bilo je ovde još treznih glava od tog čudnog pijanstva rušenja i smrti.

Brojao je dugmeta na masnoj bluzi i hteo reći: ne, kada se na njemu ustavio teški pogled majorskih očiju. Para od konjaka je jurila na njega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Utoliko me više uzbuđuje susret sa ovim ženama, ovnujskih očiju I debelih usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u

čitavo jato malih piroga sa deranima od četrnaest do šesnaest godina, apolonski građenim, lepih, široko otvorenih očiju.

Vuije, naprotiv, tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan. U ovakvom pejzažu ovakva žena predstavlja uistinu najdivniju ženu kakva se da zamisliti.

moje postelje, gušter, koga sam noćas pre no što ću zaspati oterao iz moje vreće za spavanje, leži mrtav sklopljenih očiju. Plav, sa žutim pegama i žabljom glavom. Naprasna smrt puna tajanstvenosti!

Švajcarac upravlja na njih svoj reflektor i onda ugledamo bubnjare i njihove pratioce zasenjenih očiju. Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga.

Igrajući prilaze gledaocima i dodiruju ih rukama kao u raspusnosti. U stvari su savršeno svečane, sklopljenih očiju, i njino mimiranje razbludnih pokreta tragično je i bolno.

Zegelci su čuveni strelci, divljeg, zlog izgleda, očiju koje su skoro na vrh čela. Nema davno da su ih belci pokoravali oružjem tako efikasno da je sad svaki belac za njih

To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima. U četiri kuvar pronađen i izgrđen, i mi polazimo.

polukrug oko tam–tama, i, previjene nad njim, one pevaju i igraju, onim istim prostim, brzim ritmom; ruku opuštenih, očiju sklopljenih. Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem!

Kod primitivca ne postoje pojmovi o prirodnim zakonima. Rađanje nije zakon, umiranje nije zakon. Kad ne bi bilo zlih očiju, povreda fetiša, i drugih čari, čovek nikada ne bi umro.

tela, široka u ramenima, uska u kukovima, zatim snažni, ali mirnih linija, udovi i glava kupastog temena, Dugih očiju i ravnih isturenih usta, iznenade sve one koji su ikada vole li egipatske umetnosti.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

PRVI TURČIN: Strašno izgleda. DRUGI TURČIN: Otkako klanjam prema istoku, ja nijesam gledao strašnijih očiju, nego u njega danas. TREĆI TURČIN: Jemin Alah, a od malena patim oda zla pogleda... (Uklanja se ustranu.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

obilno orošeno bojno polje; koliko je samrtnih uzdaha na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će nagrđenih trupova i teških ranjenika, ostavljenih na

Kad smo već bili prilično odmakli, Komarov, ne dižući sa zemlje oborenih očiju reče polako, kao da je govorio sam sebi: — Suđeni čas ne pita kad će doći. On ulazi na vrata bez kucanja.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od samih prsiju.

“ Ja sam pio, nisam dangubio; Popio sam toke sa prsiju, Sve u zdravlje tih crnih očiju... Crne oči, a i vino crno, — Nije čudo ako sam posrnô.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Fikus“, kada ga ugleda, kao da pretrnu. Diže ruke i zastade ukočen, raširenih očiju i otvorenih usta. Onda viknu: — Sergije Nikolajevič! Onaj oficir pogleda na našu stranu iznenađen.

A kad su Sergiju objasnili koja je to „Ruža“, on naredi da se dovede njegov konj. Vrana kobila, krupnih, zakrvavljenih očiju, podavila sapi i gazi oprezno. Kada je privedoše stolu, frknu i jedno uvo isturi napred.

Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima.

Tak-tuk! Ćiu-fiu... vrp, vrp. U bezumnom strahu, otvorenih očiju, jurio sam besomučno niz padinu, uobražavajući da me nestaje.

Pritrčao sam. — Ništa, ništa, ne brinite — teši me Gruja. Ali po tamnim kolutovima ispod očiju i dubokoj bori između obrva, videlo se da mnogo pati. — Jesi li ranjen? — pitao sam ga. — Udari me u nogu...

Pridigao sam se i stavio šlem na glavu... Na vratima se ukaza visoka i vitka prilika, svetlih očiju i tankih brkova. Pridošlica na sebi nije imao oficirskih znakova. — Kapetan Stojanović... Drago mi je.

— Pst! — učini ovaj u rovu. — Prešli su... Dižu se. Oslonjen na zid, raširenih očiju, blenuo sam u noć... Ništa se nije čulo. Prema zvezdanom nebu ocrtavao se grudobran.

— Da li je imao koga od porodice? — Majku i jednu sestru — komandir šmiknu kroz nos i rukom prevuče preko očiju. Zatim me pogleda otvoreno i pribrano: — Vaša uloga je završena. Hvala vam lepo.

Ali kad znam da imam još ovolicno, meni se baš sad pije — govorio je Bora. Iz očiju mu je sevala neka pritajena vatra. — To je prosto neko prokletstvo — odobrava Kosta.

Tada čovek zamagljenih očiju juri, traži i zamišlja kako se na toj sićušnoj ženi zasniva smisao njegovog života. Obazreo sam se po sobi.

Zamislio sam je mladu, video njenu talasavu, sjajnu kosu i zaželeo... Vojin sluša usplamtelih očiju i, razdragan pričom, poče da trlja šakama. Luka ga pogleda, pa će reći: — Slušaj, ti mali, ruke na sto.

Ali moj osmeh kao da je naljuti. Ono zdravo oko joj senu, a između očiju pojavi se bora. — Dakle, ostaćete! — govorila je prkosno. — Ne, ne!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a Neva potpeva.

Srce mi se uvenuto vadi Ljubvobolnih, tužnih iz prsiju; Lepom sve na miru mi se gadi: Smutio, tavno sve mi pred očiju.

dao, Pade junak i nema Ahil’, nema Tidida, Nema Troje ponosite više u ovom svetu, — Pada gorda danas na jedan mig očiju. Bega mati s jedinčetom, kosu raspustila rusu, Zapevka do Boga od srca ide ranjena.

— Kada moju djevojku Amo želje doviju, Da u tebi ogleda Plamak svojih očiju, Ili da žeđ ugasi Svojih vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu sliku ljubljenu, Da bar kada došetam Na vodu ti

Bež’ s očiju, varalico kleta, Da za onim više ne ginemo Što na tvome gledasmo obliku! Nije šala za opsenom poći I sa vrlom

od starine slavno, Pokraj duha, pa i srca snage, S opsenljivim čin’ma, Da na javi, k’o kad smrtno spava, Sa očiju dremeža ne stresa, Već da žmire čami u nemaru Čekajući šta ćeš mu da pružiš: Pred očima stog si mi krvava.

Smrtna j’ rana prevarom zadana. Bež’ s očiju, i opet ti kažem, Bež’ s očiju, ne vidila sveta, Laskanje nam tvoje dodijalo!

Smrtna j’ rana prevarom zadana. Bež’ s očiju, i opet ti kažem, Bež’ s očiju, ne vidila sveta, Laskanje nam tvoje dodijalo!

N. S. Đurković, mlogu je suzu iz očiju tronuti Srbalja i Srpkinja izmamila, a kako ne bi, kad su ovi elegijski, tanin i u srce prodirući zvuci sve nerve naše

se završava ovako: „Po svršetku slova ovog uzvisio je mili paroh naš Čokerljan glas svoj, i ne samo da je suze iz očiju naših izmamio, no i na veći prilog Matice srpske nas pobudio.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Ti si jedini Kome u ovoj zemlji verujem, Pred tobom neću ništa tajiti... KAP. ĐURAŠKO: I ne mo’š, Iz očiju ti tajne tumačim, Pa iz njih učim tvoje željice, Iz zenica ti čitam sudbinu, Iz njinog sjaja strogu zapovest.

sledi: Glad, golotu, pogibiju, bedu, Što nam često bez džebane bojne Na nevolji dolaze nevoljno — Sedom duždu iz očiju starih Izvio sam suzu sažaljenja. RADOŠ: Suzu sažaljenja? KNEZ ĐURĐE: Jeste, Radošu! I obeća poslat nam oružja.

Prokleću tebe, moju nesreću, Prokleću, kneže, očiju vid, Što me zanetu tako zanese, Da za te pođem, moja nesrećo! (Plače.

Nu odbijte se, đeco, jer, ždravlja mi i časa mi pošljednjega, volijah vam oca kâ ono zenicu očiju mi!... te mi se ne šće ogriješit o vašu krv... BOŠKO (probode ga): Oprosti! Ali osveta Ni trenut više nema vremena..

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pisarčić: Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju. David: More i to biti... Neki me dan, baš će biti u prošli pazar, pita gazda Stevo: „Priznaješ ti, Davide, da si

u crnim, atlaskim dimijama, i crno-svijetlim šamijama, punih, bjeličastih obraza, krupnih, plavih i neobično tužnih očiju sa pritinjenim sjajem. Sve su lijepe, ali vajme! to je ona ledena, tužna lepota bez vatre i zanosa.

Bojić, Milutin - PESME

I traži u ponoć slasti nepijene, Dok olovno srce steže se i cepa I čelična zmija sikće na nj i pljuje, Staklastih očiju i srebrna repa. Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo!

Izmrvljen i krvav, a pijan od zlosti, Ja osećam: ponor očiju me guta, A tvoj ludi tanac prožima mi kosti, Tvoj niobski osmeh mozak mi poluta.

Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Podšišanih je brkova i ima ćubu od kose nad čelom. Žika je dežmekast, a velike čupave glave, podbulih očiju i debelih usana. Na njemu visi izveštalo prljavo odelo, prsluk mu kratak tako da mu se košulja pod njim vidi.

ĐOKA: Hteo sam samo... KAPETAN: Ćut'! (Anđi). Skloni mi ispred očiju i jedno i drugo, skloni mi ih, molim te, jer mi se smrklo. ANĐA (uhvati Đoku i Maricu i odvede ih u svoju sobu).

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Suva, pametna, stroga lica; očiju uvek jako, jasno otvorenih, uzdignutih, malo nabranih. Uvek u poslu i to sve oko kuće, tamo po gornjem boju, sobama,

Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu. Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako diže ruku očima, da valjda ubriše, stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se

Samo, zanavek je bila nestala iz njenih očiju ona vesela, bezbrižna, jaka, silna radost, ne brinući se šta će biti, jer je bila uverena da će to on, Mladen, biti, i

Sutra, zaista na iznenađenje Mladenovo, došla u dućan. Ali sva preobražena. Lica mekša. Očiju sasvim mirnih i tako milih, gotovo belih, uvelih, ostarelih. I obučena u novo, ne više zavrnutih rukava.

sigurno zato da, kad zagrli ženu, razočara se, onda se seti, oseti svu razliku, lepotu njenih prsiju, njena lica, usta, očiju koje nije hteo.

On je vidi kako padne i odskoči od kristalne površine vina u kotlu. Zastidi se. Nabije čak do očiju šubaru, da mu se suze ne vide, i vraća se da još donosi.

Na njeno »dobro veče« osta pognut nad tevterom, nabrana čela i nekako gorko, suvo ukočenih očiju. Ona, pošto ostavi sveću ispred njega koja ga osvetli, postoja i, kad on nikako se ne osvrte ka njoj, upita ga: — Treba

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, pre no što se metne pod jastuk, treba tri puta obneti oko kuće). Vid se smatra kao siguran lek od očiju, i zbog toga ga na Vidovdan bacaju u vodu i tom se vodom umivaju (іbid., 373; SEZ, 14, 67.

, 373; SEZ, 14, 67. Pri tom valja naglasiti da sva »Vidova vrela« leče, na Vidovdan ili inače, od očiju, cf. npr. SEZ, 41, 1927, № 185; Milićević, Kneževina Srbija, 133).

, SE3, 13, 1909, 378; GZM, 4, 148); vodene bolesti, grčeva u materici, povraćanja, zapaljenja očiju (GZM, 4, 148). Tej od čubra i k. piju žene koje hoće da pobace (SEZ, 13, 393). K.

, 288); krvoliptanja iz nosa (GZM, 4, 149); protiv bolesti očiju (SEZ, 13, 415; GZM, 4, 149); hemoroida (GZM, 4, 149); za regulisanje menstruacije i od poremećaja materice (SEZ, 13,

). Njega žene ušivaju u pojas, kao odbranu od »vražjih očiju« (Sofrić, 171). On se ušiva i konjima u amove (ib.). On je naročito neophodan kao čuvar muške dece.

Piskavac, piskavica, »vražji griz« (Šulek). Naš narod veruje u apotropajsku moć p. On je u stanju da čuva od zlih očiju, I od zaraza (GZM, 4, 159). Tej s vinom upotrebljuje se kao lek od prišta i od bolesti u materici (іbіdem).

to treba da prenoći u košnici sa pčelama, i ujutru pre sunca tom vodom treba umiti oči (Karadžić, 3, 1901, 221; lek od očiju i: GZM, 1892, 162). ČUVARKUĆA Hauѕwurz (ѕempervіvum tectorum, grč. άείζωον, aіzonum, Plіn.).

sok, koji upotrebljavaju u čaranju za stoku« (SEZ, 61, 1949, 135); u okolini Zaječara upotrebljava se kao lek od obolelih očiju sok uhvaćen u toku Velike nedelje sa gidže pored koje je zakopano jaje (tzv.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Čuj, Vojkane! — reče, pogledavši ravno u oči vremešna, suva čovjeka, duge plave kose, zakrvavljenih upalih očiju, što sada pred njim skrušeno stoji, — ti uzimaš kao iz kraljeve kase, a kada je za platiti, tada te nema.

Išli su čaršijom donekle zajedno, pa starci u svijetu izgubiše Petrovu sestru s očiju i ne pozdravivši se s njome. Bilježnik, ostavši s Petrom, računa troškove dvaju pisama, i, sračunavši, veli:

Nasmijana, gleda mu pravo u oči, i rukom ga pridržaje, da ne izgubi s vida tih očiju... I spojiše se pogledi i u slasti izgubiše se... — Što veliš, Mašo, za popa?

Rade posmatra oca. Oči mu se ustaviše na smežuranoj koži oko slijepih očiju i na otpuštenim brcima: učini mu se da se najednom postarao.

Cvijeta se nije umetnula na oca, a ne sliči ni bratu Radi: maloga je rasta i poplašenih očiju, pa nasrtljvi i letičasti Radivoj lako je savlada.

a ako ti bude krivo, znaš gdje si se rodila. Cvijeta poplašeno gleda uokolo i ni na kome od kuće ne ustavi očiju. Svi je nagovaraju da se povrati: i Rade, i majka, i otac, pa kako da svima odoli? — Idem, — veli u suzama.

Iznebuha priđe k njemu neki sveštenik, okošćast, mutnih, nabuhlih očiju, sa naočarima kao i pop—Vrane. Ništa ne govori, kao da je nijem, već mu istrže iz ruku cedunju, prođe očima preko nje,

Zar će radi mene sudac njemu ištetiti hatora? A, da, vrana vrani ne kopa očiju!” Ipak veli sucu: — Dao sam mu dvije kvarte, a poslije davao sam mu ostalo, ali ne htjede doći po njih: imam svjedoka

iziđe i, dok zapazi svoga dorata, neosamarena, gola, koji po drugi put zarza kad ugleda Radu, zamagli mu se ispred očiju i čisto toga časa krv mu navrije u glavu i, predosjećajući nesreću, zatvori za sobom vrata da konja makne s majčinih i

toga časa krv mu navrije u glavu i, predosjećajući nesreću, zatvori za sobom vrata da konja makne s majčinih i ženinih očiju. Ali Smiljana ču rzanje i pođe za Radom. Majka i sin se zgledaše. — Nesreća, Rade! ...

na ruci pretili; o desnu mu sjedi gazda Jovo, do njega stari kaluđer otac Dionisije, oštra duguljasta lica i živih crnih očiju, pa mladi kaluđer; s lijeva, pako, fra Ante, primorac, doktor crkovnoga prava, a ostalih njih desetorica poredaše se po

življe: —Bože ko će odbaciti? Jedno čobanče dugih ruku, spuštenih benevreka, neiščešljane zagasite kose, jarkih očiju, priđe popu Vrani i, drhteći od uzbuđenja, veli mu: —I ja bi se, pope, bacio! —De, ti, ali junački; odbaci kaluđeru!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Mučila ga je žeđ. Očni kapci su klizili gore-dole preko zakrvavljenih očiju. Sad mi se čini, da bi to on sve izdržao da nije bilo one potrebe koju čovek ne može da odloži.

Izgledalo je kao da je nagluv. Suženih očiju, primakavši glavu sasvim blizu golom Lauševom bedru, brižljivo je pretraživao ljubičastu krastu kao da traži neki

kad počnem da upisujem crte lica, toliko se zanesem da redovno napravim gadnu odurnu rugobu iskeženih usta i divljih očiju.

okrugle, balave lopte ispljuvaka, posle čega vavolji u ustima nekakav zamišljeni zalogaj, gledajući širom otvorenih očiju u tavanicu. Znam nekoliko njih koji prate svaku promenu na njegovom licu, tražeći predznake smrti.

ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.

bilo ga je teško prepoznati: mršav, kost i koža, iznuren nesanicom, izgreban trnjem, pocepan, prljav, razrogačenih očiju koje su bile upaljene nekom suvom svetlošću, buncao je, goreo od vrućice.

Kraj mene na bedemu ostala su moja braća monasi, te kukavne ispijene utvare, dremljivih očiju i mrtvih lica. Vidim i Jelenu, sada gospodaricu Kule, kraj nje novog zapovednika vojske koja je ostala, Dadaru, i

Svi su oni u mojim snovima mrtvi, ružni, iskolačenih očiju i nadutih trbuha. Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem? Čega se god dotakne moja prokleta ruka!

Zverali su razrogačenih očiju po tmini i to je za sve nas bilo spasonosno. Bogdan Naše zalihe vode i hrane polako se tope.

Posle izađem, izvalim se na pesak i pustim da me sunce peče. Makarije Lauš je umoran i bezvoljan. Kesice ispod očiju su mu još modrije nego onog dana uveče, posle bitke. Da li sam u pogodno vreme došao k njemu?

Glupost mu bije iz svake koščate guke na ćoškastom licu, iz čela širokog dva palca, iz sitnih ovčijih očiju, široke nosine i kratke tršave kose. Odan?

Zatim uvedoše Doroteja. Namah nam postade sve razumljivo. Sudiće mu se, tajno. daleko od očiju prostog sveta. Tako će pravda biti zadovoljena, a ugled manastira donekle sačuvan. Prvi je govorio Dadara.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Dodaj mi zlatni pehar. Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kao god što bajke treba pričati deci samo u sutonu, kada ih ona gutaju razrogačenih očiju, sa jezom i verovanjem, tako treba i o svetu i njegovim tajnama govoriti u slobodnoj prirodi, gde, nam se čini da

Ulazimo u drugu prostoriju. U njoj stoji statua čoveka maloga rasta, tankih nogu i sićušnih očiju. To je Aristotel! Ova soba posvećena je isključivo njegovim delima.

Dopao mi se od prvog pogleda, još je mlad, vedrog čela i duha, veselih očiju i duše, širokih pleća i pogleda. Studirao je u Atini, govori tečno grčki, vlada francuski, poznaje Carigrad i sve

ikonica na njegovim grudima optočeni su krupnim dragim kamenjem, no posmatračev pogled privlačen je više sjajem njegovih očiju.

je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje čudni sjaj njegovih očiju. Prelistavam moj dnevnik.

Jer, da se Zemlja kreće, u to nije sumnjao Kepler nijedan trenutak. „Moram“, reče on samom sebi, „pa ma me to mojih očiju stalo, iz tog prividnog kretanja odrediti stvarno kretanje zvezda. To, i ništa manje, hoću da pročitam iz knjige neba.

Moja bi slika kazala da je od svih lepota prirode najsavršenija lepota žene. Sjaj Vaših očiju sada je lepši od sjaja zvezda. Ja ne preterujem, draga prijateljice; evo, uverite se i sami. Pogledajte ove zvezde.

I još znatno veći, jer Sunčevi zraci, koji osvetljavaju Marsovu površinu i dolaze odande do naših očiju, prolaze dva puta kroz njegovu atmosferu, kakve Mesec nema.

Leverijeovo čelo, sa dve duboke uspravne bore između očiju, izgledalo je kao mramorni hram sa tajanstvenim Solomonovim slovom. U tome hramu vladao je strogi neumitni bog razuma.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Lica mirna, umorna, ali još živih, željnih očiju). MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da

Ulazi Bekče u čohanim čakširama, džemadanu, sa svilenim pojasom; na glavi nabijena šajkača do očiju. Bos, razgolićenih grudi, uvek veseo i s pesmom. Stanin vršnjak. Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi.

Jest, evo osećam ja kako je to lepo što govoriš. MIRON (zagledajući je): Da, iz očiju ti se vidi kako bi to volela i htela da razumeš, a to mi je dosta.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Sin sve više liči na oca. Smanjio se, osušio, osedeo, oko očiju mu se iskopale duboke bore, dobio i na leđima staračku grbu koja premaša pognutu glavu.

Visok, tanak, gibak, tamnosmeđ, malo bademastih očiju s kojih se kapci dizali polako, zanosno — Hodao je kao jelen — zagrevala bi se gospa Nola u pričanju o svom ocu, ruke

Boško je tvrdio da je Talijanka, i pozivao se na crkvene knjige. Mala i nežna, kože bolesno bele, kose vatrene, očiju nekako prevešenih i skrivenih, neradnica, probiračica, nova mlada je vrlo neobično izgledala u domazluku Milice

znanaca u palanci onakva kakva će biti na prvi glas o mirazu koji gos-Toša sprema poćerci: neka zgrčena i uznemirenih očiju; druga razlivena i zabezeknuta; treća skoro pobožna od respekta.

Mali Švaba, četvrto dete gospa Nolino, bio je kržljavo dete. Malen, likom bezmalo ružan, sem očiju, ali spretna i gracilna tela, u pokretima nežan i skoro artist.

Vanredne oči, ne samo vatrene, nego formalno od vatre, nisu bile lepe lepotom očiju njegove matere. Na žalost, rano se pokazala jaka kratkovidost, i naočari na detetu još su dodale neprijatnosti lika.

Kad je Julica izašla iz kuće, došao je doktor Mirko u posetu svojoj nesuđenoj tašti. Kažu da je izišao crvenih očiju. Sam je govorio: da gospođu Lazarićku može samo više i više poštovati i voleti, nikako manje.

Vetar, stud, kiše i uvek mokra siga istrošili su ga. Naočari su skinute, i teško je poznati lik i bez očiju i bez naočari.

Od oca je Pavle imao lepe oči, obrve i trepavice. Ali je iz tih očiju provirivao ne Jovin prostodušni pogled, nego bogzna čiji pogled, nekako žalan pogled.

Branko je slušao i ćutao oborenih očiju. Uman kakav je bio, on je jasno razaznavao da to više nisu nekadašnja njihova starmala nagvaždanja, nego se to na neki

Profesori ostadoše na pragu velikih ulaznih vrata, kao prikovani. Zagledali se svi u jednom pravcu, kao jednim parom očiju.

Starac srdito uzdrhtalih obraza ćuti, ali kao da hoće da kaže: E, tako sad znaš! — A sin, bled i sklopljenih očiju, ćuti, ali kao da hoće da kaže: Zar tako! E, sad znam! — Između oca i sina se provalio ponor.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

u meni muško dete, na knjigopisanje opredelila, i ova je strast tako u meni ukorenjena da me ni rđavo zdravlje, ni slabost očiju, ni druga vnešnja pritiskivanja od toga odvratiti ne mogu.

Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio i na

Fama je jedna persona koja se iz sami jezika, očiju i ušiju sostoji i osobito ljubopitstvo nabljudava. Ženska naravno, jer šta je od ženskog ljubopitstva mirno ostalo?

Zašto ne bi i takove cenzure na svetu bilo koja bi i u smotreniju odela, kose, oda, komplimenata, očiju namigivanja, pod ruku vođenja, pravljena kura, i proče i proče, pazila? — No ajdmo povesti.

On pogledi sa svom snagom svoji očiju i ima šta viditi: jedna prekrasna devojka, kakva jošt iz Ledinog jajeta izišla nije, na jednom jelenu u najbržem trku

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Treća je bila devojka od porculana, vrlo svetlih očiju i sa osmehom na usnama. Ona je uvek stajala uspravljena, naslonjena na zid.

— i tako nemilosrdno zvizne đaka po glavi da ovome pokulja mlaz svetlaca iz očiju. Tad se katiheta okreće drugome: — Reci mi ti, koje je drugo osnovno načelo Hristove nauke?

— jecala je strina i, razume se, iz očiju je lila kiša suza kao iz rešetke za tuširanje kad se povuče onaj lančić. — Crni sine, šta si joj kazao?

Na tim plakatima bi mogao biti nacrtan mlad čovek, ispivena lica, ugaslih očiju i povijene grbače; jednom rukom čupa kosu, a drugom drži revolver.

Četvrta moja ljubav bila je jedna učenica više ženske škole, crnih, žarkih očiju i nestašna osmejka. Al' to je bila neka vrsta pismene ljubavi, jer mi nikad nismo ni reči progovorili, već smo, posle

— Očekivali ste? — preplaših se ja da joj nije štogod muž govorio. — Da, pročitala sam ja to iz vaših očiju, iz vašeg ponašanja, iz svega. — A?... — A odgovor, hteli ste da pitate? — Da! — jedva i preplašeno prošaputah.

izdužena i bleda lica, glatka čela i crne, duge kose, sa svetlim razdeljkom na temenu; malih, purpurnih usana i blagih očiju koje su skrivale duge trepavice. Bila je neobično nežna i tiha, skromna i sramežljiva.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna. Izgleda da je ista misao i ostale mučila.

Pred baterijom sam... Preda me istrča baterijski narednik iskolačenih očiju i gologlav. — Gde ćeš? Nazad, naredniče! — viknem što mogu jače.

Budućnost nas i ne zanima toliko, jer je sadašnjica suviše mučna i teška... komandir prevuče prstima preko ovlaženih očiju. — A sad? — Dodeljena mi je nova baterija... Ali ja moje vojnike ne mogu da ostavim.

I zaista komandant se pojavi. Njegovo, inače crnpurasto, lice bilo je tamno. Iznad krupnih crnih očiju natkvesile se guste obrve, kao tamna mahovina nad rečnim ponorom. — Jeste li, gospodo, svi tu?

Na jednome mestu nađoh jednu projicu, ama volicna, i traži mi dve banke. — Dvadeset dinara! — povikasmo u čudu. — Očiju mi... Bolje da glođemo koru, nego tolike pare da damo. Pronalazimo poslednje ostatke šećera i kave.

Ljudi se sa mukom izvlače i neka čudna sličnost postoji u izrazu njihovih očiju i onih premorenih životinja. Očni kapci su navučeni i kroz njih bludi mutan pogled.

Zapitah jednu, najstariju, da li je voda za piće. Ona obori glavu i poče nalivati vodu u sudove. Najmlađa, crnih očiju, stajala je po strani i gledala nekud u daljinu, pored moje glave. Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah.

Vraćajući se otuda išli su pogureni i malaksali, podnadulih očiju i mrzovoljna izgleda. Kao da još ne shvataju gde su, pa zastanu, i onako otvorenih usta i mutna pogleda, zablenu se u

Na moje ponovljeno pitanje odgovori rasejano: „Mića“ — pa se onda okrete i raširenih očiju pogleda u Engleza. Navikao je Mića da gleda uniformu srpskog vojnika, a sada najednom vidi nešto sasvim drugo.

Ali u njima kao da su utrnuli osećanja i saznanje. Jedni su gledali tupo preda se, dok su drugi ležali zatvorenih očiju, naporno disali, otvarajući usta pri svakom udisaju. Jedan otresit mladić, sigurno bolničar ili medicinar, priđe mi.

Zatim počne tužnim glasom: — I-sak, bre, š’o me mrziš? — Ne mrzim ve, očiju mi — teši ga Isajlo i skida mu čizme. Luka opustio glavu i gleda ispod oka Isajla. — Lažeš! — onda štucne.

— Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske... — Ne pada mi to na pamet, očiju mi. Nego, gospodin poručnik, kako dođosmo ovde, i vido one planine, e, nešto me steže ovdenak — on pokaza na grudi i

Petrović, Rastko - PESME

Kad ja pevam kao da drugi ćute, Da udaljeno čezne za mnom malena deva, Malena deva kao da skida povezaču seljačku; Iz očiju joj da ludost trepti. Pa iskradem li se noću u polja Zlatna gde sija mesec puni, Beskrajna nas će ljubav da zbuni.

Opažaš li: sjajnih očiju kunu, opažaš li Hajduk Veljka na topu, Ili Dmitra Jakšića da megdan vodi? Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi.

Spavajte, spavajte zajedno kurjaci i magare: Pejzaži izviru iz očiju i teku niz lice, Suzni ogoljeni pejzaži, Od savesti i mraza drhću ozeble ubice Sa žudnjom izgledajući žandare.

Ima! Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.

još bolje Život moj, zavist joj i srebroljublje, Pohlepno cvile da legnem opet u grob; Rasejano se smeši i gleda suznih očiju blesavi u meni rob.

Kad se probudih, videh ga čak u uglu, Ukočenog, bledog, raširenih očiju kako me gleda, Da imah samo snage, podao bih se ruglu, Toliko mučno behu njegova usta bleda.

Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak. Zatim je gubim i nigde na njen ne naiđem trag, Kao mlaka svetlost, draga, u suton se raziđe, Kroz tugu moju samo

SA SVETLIM POLjUPCEM NA USNAMA To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada Gledaj, evo sunca!

o vi koji prezirući oruđa Ogledate tugu svoju u reci plača tuđa, Starče, čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš svoja sanjanja, Teškoga srca katkad u dnu čudnih

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

A ujutro, sunce provire kroz prozor i vide kako naslonjeni jedno na drugo spavaju dečak i školjka. Iza sklopljenih očiju plovio im je sjaj bisernoga zrna. More je bilo daleko i tiho.

Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu. Ali, zvuci i boje noći terale su mu san s očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom i svečanom mesečevom hodu kroz

Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla. Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo neka se voda povuče.

Još je jedna jedina čahura od čitavog snopa bila neotvorena, a onda se i ona raspuknu i tri para svetlih očiju pogledaše ženu. Kao malena sunca zračila su im lica, blještale oči, žena uzdahnu. »Kad bi bar jedno bilo moje!

Ko je nije video, tog nije zabljesnula svetlost njenih ljubičastih očiju. Ko je nije čuo — taj je mogao čuti glas lastavice u glasovima ostalih devojaka.

Bežale su u beskraj kreste talasa: kako je tanka, kako je daleka bila obala! Već su mu i vrhovi planina nestajali iz očiju, kad se riba okrete, i reče: — Čvrsto se drži i ne plaši se, Marijane! 3aronićemo!

— reče veštica leđima okrenuta Varalici, a njemu se zaledi krv kad ugleda hrpu kamenja iz čijih su se očiju krunile suze. — Odnekud iza mojih leđa miriše. Pogledaj! — Nisam ćorava! — ljutnu se druga veštica. — Tamo i gledam!

Evo, novina! Ali, starca novine nisu zanimale. Šta ga se tiču ratovi i daleki, nepoznati ljudi! Sedeći zatvorenih očiju imao je utisak da čuje kako hitro klize senke ribljih jata preko belutaka na dnu reke.

Tako ih i prva, i druga, i treća zora zateče, a Starac s rukom na kolenu ćuti, kao da otvorenih očiju sanja. Tek u zoru četvrtog dana reši se mladić da ga probudi.

I, gle, samo što se voda dotače njegovih ušiju, njegovih očiju, s njih kao da spade nekakva mrena i on vide nebrojene male svetlosti kako trepere unaokolo.

Osnovan bi poseban viteški red tamanitelja cveća i razmile se po Carevini. Samo mladići očiju sokolovih mogli su postati vitezovi Cvetoborci, a oni nisu trpeli propuste.

— Sviraj mi još malo! — zamoli 3vezda, a jezero srebrom buknu. Kako je mogao da je odbije? Da od očiju njenih umakne? Zasvira momak tako tiho da šuma zadrža dah, a nebo se zvezdama osu. Zvezdica se i ne pomeri.

Šantić, Aleksa - PESME

I dok je tonulo sunce Za dalek greben plavi, Ja vidjeh u zlatnom klasju Gdje drugo sunce se javi: U noći očiju tvojih Ti si mi nosila dan; Na susret htjedoh ti poći, No bijah kô prikovan...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Tutanj njegovog konja uz polje Vračara i njegova sablja nad Porčinom glavom, — to je buntovničko kucanje srca i gnevni sjaj očiju osvetničke raje, koja ne može da se pomiri s ropstvom.

Nekad bi na balčak đorde izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi kamenovi“.

Nekad bi na balčak đorde izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi kamenovi“. Pesme o uskocima, kao i pesme o hajducima, u stvari su „hronika u stihu“.

Kada Marko sitnu knjigu primi, stojeći je knjigu proučio. Kada viđe što mu knjiga kaže, ud'riše mu suze od očiju, pa je onda Marko besjedio: „Avaj mene, dragi pobratime! Tu li si mi, bolan, dopanuo!

je taj nesrećan derviš, pije Turčin vino kondijerom, no sam lije, no sam čašu pije, krvav derviš bješe do očiju.

Koliko se ražljutio Marko, u čizmama sjede na serdžadu, pa pogleda cara poprijeko, krvave mu suze iz očiju. Kad je care sagledao Marka i pred njime tešku topuzinu, car s' odmiče, a Marko primiče, dok doćera cara do duvara; car

Pogleda ga care poprijeko, pa on proli suze od očiju: „Prođi me se, hodža Ćupriliću! Jer pominješ Kraljevića Marka? I kosti su njemu istrunule: ima puno tri godine dana kako

Kada kneže knjigu proučio, ud’riše mu suze od očiju, a gleda ga ćerka Ikonija, pa mu ode smjerno govoriti: „O moj babo, Milutine kneže, otkud knjiga — ognjem izgorjela!

i junačke, pozna brata Mustaj-bega Ličkog i za njime tridest Udbinjana, a ne smije Stojana da budi, već proljeva suze od očiju po obrazu Janković-Stojana.

Kad se prenu Janković Stojane, on besjedi Turkinji đevojci: „Što je tebe, Turkinja đevojko, te proljevaš suze od očiju? Il’ ti žališ brata Mustaj-bega? Il’ njegova blaga golemoga? Il’ ti nije u volju Stojane?

Kad je Zule knjigu proučio, te viđeo što mu care piše, a on proli suze od očiju. Njega pita Čulko barjaktare: „Gospodaru, od Udbinje Zule, otkud knjiga, od koje l’ krajine?

Šta l’ se u njoj žalostivo piše, te ti roniš suze od očiju?“ Veli Zuko Čulku barjaktaru: „Slugo moja, Čulko barjaktare, nije knjiga od naših krajina, ni od naših kotarskih

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ne mogu očima da je vidim. Lunja je bila tiha ćutljiva desetogodišnja djevojčica, velikih mirnih očiju, Stričeva prva komšinica.

Međutim otkad je pristupio četi, Đoki kao da se smače ispred očiju prozirna siva zavjesa kroz koju je, večerom, gledao čudovišta i prikaze.

Riješio je zato čvrsto da u jami ostane sve, dok ostali ne krenu kući. Natukao je šešir sve do očiju i na sva zapitkivanja tvrdoglavo ćutao ili se otresao kratko i nabusito: — Neću, odbij!

— Davite me, koljite me, nosite me! — mrmljao je sklopljenih očiju, ali kako čudovište nije ništa preduzimalo, on se malčice osmjeli i proškilji na desno oko kao da nišani u nebo.

Tutanj bosih nogu, prašina na drumu, sijevanje tabana i — družina se za tren oka izgubi s očiju svojih udobrovoljenih staratelja, malopređašnjih gonilaca.

Još se dječaci i ne snađoše od čuda, kad iz dimne zavjese ispade poljar, pocrvenio, suznih očiju i razvika se: — Aha, tako vi, palikuće jedne, hoćete da me udavite! Ehe, nema ništa od toga vašeg posla.

Na raskršću započe zabrinuto savjetovanje. Suznih očiju Lunja je požurivala svoje drugove: — Idemo Jovanče, idemo Nik, možda je naš dobri dječak već odavno mrtav.

Sad su, kao začarani, virili iza drveta ne skidajući očiju s karabina i s namrštena snažna momka, koji im se sad činio kao neki junak iz priče. — Gledaj ga samo kakav je!

I Jovančetu se oči začas napuniše suzama, pa nije mogao ni da vidi Strica kako podrhtava vilicama, gleda ga raširenih očiju i žmirkajući kruni suze s trepavica.

To je posao za koji pored očiju, uha i nosa treba još nešto, neki tajanstven unutrašnji glas, koji na vrijeme došapne svaku neobičnu i uzbudljivu novost.

Istinu govoreći, Marica baš nije ni bila tako debela. Bio je to zdrav okrugao djevojčurak, plave kose i modrih očiju, nasmijana i dobrodušna.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR

PUT 139 ADAM 140 IZ POTAJE TRČANjEM PRIBLIŽAVA SE SMRT 141 BOGORODICI KRASNIH OČIJU 142 ŠETNjA PO GROBLjU 143 SREBRNI MAJDAN 145 INOROG 147 ZOROVAVELOV SUD 148 KABANICA PERSIJSKOG VEZIRA 149 SESOTRISOVA

POHOTA OČIJU Reči božija, pošto ti, reči, plot bi, Sačuvaj nas od pohote plotske, Sačuvaj nas kao zenicu oka Od pohote očiju.

OČIJU Reči božija, pošto ti, reči, plot bi, Sačuvaj nas od pohote plotske, Sačuvaj nas kao zenicu oka Od pohote očiju. Reke, naučite se od mene Kako krotak jesam I smeran srdcem!

O, jarko sunce, i ti obuci se u crno, te sa mnom ujedno protuži! Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...

A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj duševni svet s očiju pogibe! Kako li sa živim ljudma da i boravim. i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala!

Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim

I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg! Iz očiju mu vatreni plamen izbijaše, Obraz na suncu sjaše, Iz usta mu izlazaše mač s obe strane ostar.

BOGORODICI KRASNIH OČIJU Bogorodica loza izdaje svoje dve sise kano dva grozda... S obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči

Jedanput, u svojih mu polata časteći se s gospodom, sedeći im za astalom, teke pusti se čoveča ruka iz duvara suproć očiju mu i s prstom napisa mu na duvaru ove tri reči: Mani. Tekel. Fares.

Ovako ga utešivaše: »Ništa o tom — reče — da ne skrbiš, niti da se smućuješ, o, Didime, što nejmaš telesnih očiju; ako i nejmaš tih očiju štono i miši i muhe i gad svakojaki u sebi ima.

o tom — reče — da ne skrbiš, niti da se smućuješ, o, Didime, što nejmaš telesnih očiju; ako i nejmaš tih očiju štono i miši i muhe i gad svakojaki u sebi ima.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta i rešmeta, i feredža i bademastih velikih očiju, i pesme jedne koja se negda tiho pevušila po srpskoj mahali, — tiho, da Turci ne čuju — pesme o mladom kanuru i o

jednako namešta tu sobicu po svojoj volji i sedi u njoj kad god ugrabi priliku da se iskrade od očiju ukućana... Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti.

Zona više nije igrala. Gledala je kako igraju, a nije ispuštala iz očiju Mana i Kalinu; gledala je kako igraju, kako je Kalina snažno i grčevito uhvatila rukom njegovu ruku, pa od vremena na

— Fukaro!... — Kako reče?... Ne ču’ te dobro!... — zapita je blago i pogleda blagim pogledom a suznih očiju Kalina. — Pa... nećeš da mi budeš izmećarka? — Jok! — reče ponosito Kalina — Nesam za vašu kuću...

Razbra li, mori?... — Razbra’!... — reče oborenih očiju i dršćući Zona. Kao i svaki čovek i Mane je imao neprijatelja, koji su jedva dočekali da ga uzmu na rešeto.

pa igra, peva, pije i grli se, samo on, tužan, povukao se neopaženo u jedan ćošak u avliji i odatle, skriven od očiju sviju, gleda sav taj šareni džumbus i veselje i traži očima nju... Malo posle, eto i nje, Zone.

Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle je zagledaju i razgledaju joj odelo. A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu.

Svet iz čaršije prolazi i hita kućama po mahalama. Na istoku rezonuju: ko nije video fajde od očiju, neće ni od trepavica; ko nije pazario i ćario danju za videla, neće ni uveče spram sveće, — i zato malo ranije

A najposle, ako joj se baš i ne javi sreća, a ono je i to neka fajda što će se neko vreme ukloniti ispred očiju sveta: svet će je zaboraviti, pa će i glasa onoga tako polako nestati. Tako i urade.

i izjavljuje od vremena na vreme svoje i čuđenje i zadovoljstvo, a Mane se udubio u posao, pa radi, ali se kradom ispod očiju počešće pogledaju, zavaravaju jedan drugoga, dok im se jednom pogledi ne susretoše. — Ahaha!