Upotreba reči pamet u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ne znam kako je to, ali samoubistvo nije mi padalo na pamet. Na to nikada nisam ni pomislila. A bolje bi bilo da sam zaranije prekinula ovu hrapavu žicu bednoga života!

— Ja da mu pomognem?... O, stari moj prijatelju!... — reče učitelj, a u sebi je pomislio: i ti si ostareo, pa te je i pamet izdala!... Sremac izvadi iz nedara jednu perlama iskićenu kesicu, pa je pokaza učitelju.

Obradović, Dositej - BASNE

Misleći dakle i na svaku ruku razmišljavajući u tako bednim opstojatelstvam šta će od njega pajposle biti, dođe mu na pamet da često, ovde na zemlji, ono što sila i snaga ne može, majstorija i hitrost učini.

primi, a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge da nauči, pak govori pust što mu god na pamet dođe. Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče.

„Igraj cad”, — reče mu lisica posmejavajući mu se. „Pamet trebuje a ne okretanje onom ko hoće mnogima da vlada i upravlja.

Jesmo li mi crni, a radi bi biti beli, može li on samo majstorski dokazati da smo mi i od labuda belji, — to je pamet, i ako baš niko to neće verovati; hoćemo mi jer nam je to drago; to je nami dosta, on nas vara kako mi zapevamo.

Kurjak bi hteo da ga drugi hrani; njegova kurjačka pamet dotle dostiže da je dobra stvar pun trbuh, ali mu lanac nije po ćudi.

„Bre miruj, dobap jarče,“ veli mu bik — „dok samo lav prođe, neću ti ja pojate izesti!” Ali ko će manitu pamet dati! Sve se zaleće, kad strag kad s rebarke. Prođe lav i udalji se.

Mi onda ako i ne smemo, ili nam je žao reći mu, ne možemo da ne mislimo: „Ta gdi ti je pamet? Pomagaj! Kazivao si nam to”. Ili: „Govori što drugo, ili se smiluj pak ćuti i ne davi nas.

Naši vele: Ne da se uhvatiti ni za rep ni za glavu; okreće se kao vetreni petao; menja se kao mesec; drugi čas, druga pamet u glavi; drugi dan, drugojače namjerenije.

Idi i uživaj, no pri tomu znaj da mi nisi uzeo, nego si mi dao srce i pamet, jer ću drugi put znati kako ću se s tobom ophoditi!

sovjetujući ga i uvještavajući ga se ostavi pijanstva, črez koje dan o dan potire ne samo dom svoj no i zdravlje i pamet, i dušu, i telo.

Naravoučenije Lukav čovek sve o lukavstvu misli; valja se s njim dobro uzeti na pamet; on i kad spava, sve o lukavstvu sanja; njegovi su posli tako zamršeni da ko ga se dobro ne zna čuvati, na koju se god

da je vsegda veseo, podoban je detetu koje, kako se najede, ni za što drugo ne mari nego da mu se igrati, jer detinjska pamet nije kadra za posledak misliti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i carstvuje nam!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad sednemo opet u čamac, onda se setimo kako smo pametni: idemo u Rusiju, a izađosmo među Turke! Vidimo našu pamet; ali su Turci jošt luđi, zašto nas ne pitaju kuda ćemo. Povičemo na vozare da brže voze da izmaknemo.

Baš je lepo pogodio kome je poslao buruntiju. Posekao mi oca, pa meni kneži; lepa pamet!) Mi ostanemo pri prvome iskanju. Po mnogom razgovoru i cenjkanju, veće Turci kabuliše, iznesoše 50.

A ti, kao stari buljubaša svima nama dobro poznatog kneza Alekse, trebalo bi da si kod njega pamet naučio, da naučiš i mene i svakoga drugoga, da se držimo u ljubavi i u slozi, a ne da zao primer pokazuješ.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Baš šteta, gospodine. Onako velika glava... Nisam je veće video... Pa mi tu soli pamet da ga nešto plašilo i otkinulo parče... Kao da ja ne znam da je on to pijan odlomio... Nagrdio onaku glavu!

— O, vi'te, molimo vas! — čudi se još pomalo Pupavac, a već mu otišla pamet za Savkom, poklonima, kapitalom i onim zloslutnim brojem što ga se vezao pa da bi i on što rekao upita: — Koji li je

More, kume, ti nemaš pameti! — Kume! — viknu i Purko i skoči. — U pamet se ti, more, ja sam kmet! — I ja sam kmet! — obrednu se Živan na nj. — Ako. si mi došao za to, slobodno idi!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje. Vrljao je vas dugi dan. Roj misli obujmio mu pamet... On je želeo da ono što uradi, uradi najbolje. Pred očima mu stojaše sjajna budućnost. Družiće se sa prvim begovima...

nije znala na koju će stranu!... Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara... Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi.

Ali, u kolu da se nađemo! Lazar već beše odmakao. Kao da su ga munje šibale... Dah mu se zaustavljao. Op oseti da ga pamet ostavlja, nekakav mrak pade mu na oči. Sama ga duša zaboli, a srce da mu iskoči iz grudi...

smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako božje doba dana; ali mu pamet ne beše prisebna... On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu...

Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba...

to je glas tavne noći: dubok i tavan, i neodređen i silan, i tajanstven; glas koji te razdraga, ali ti od njega i pamet stane, i krv se sledi; glas koji te ubija, ali i krepi — prema raspoloženju duše tvoje...

Ali kakvim mukama?... On nije znao... Što god mu padne na pamet, sve mu se čini vrlo blago prema zločinu Lazarevom... — Da mi je da oseti!...

Stanko se zbuni i promuca: — Ja sam... ja sam-m... — Ko si? — Srbin — odgovori on prvom mišlju koja mu na pamet pade. — Odakle si? — Iz Crne Bare. — Koga tražiš ovde? — Hajduke — reče Stanko i već se beše pribrao. — Što će ti?

— Ne znam šta ću! — Ih!... Ti ne znaš!... Pričaj, bolan! — Ne može da mi padne ništa na pamet!... Evo Surepa, neka priča! — reče on. A smeh se zahori da s šuma prolamala.

— reče on kratko. — Pričaj nam, bolan! — okupiše ga opet. — Ne može da mi padne ništa lepo na pamet, a ovako... — A ti otpevaj jednu! I u času gusle su bile pred njim. — Bogami, ne mogu!... — Onda dajte meni gusle!

Tu staje pamet, tu usišu suze... Tu se i sama srž u kostima ledi!... Jadni Aleksa!... Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi

To je bio grom što mu poruši i razmrvi snagu, što utuče svaki živac... Ostaviše bolesnika... Njemu počeše padati na pamet nekakve lude misli... On izide napolje i poče lutati po voću...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

U taj par pade mi na pamet što mi mati reče u jednoj prilici kad sam se zbunio: „Bogati, dijete, ta ti si svetski čovek!

” Pade mi, dakle, na pamet da sam ja „bio u Parizu” i da sam „svetski čovek”, pa izgnječim svoje srce kao chapeau claque i slobodno koračim napred.

On je to činio tako brižljivo, da je jedva dospeo da mi odgovori: — Ništa! Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i — isplazi mi jezik.

Sad, za koji minut, i moja se sudbina rešava! Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakih planova i misli dođoše u pamet. Kao udavljenik, video sam za trenut ceo svoj život, ne izuzimajući ni moj jučerašnji san, ni Jocu u njemu.

— Ama ja sam tebi sto puta kazao da mi ne popuješ i da mi ne sliniš bez nevolje! Nije meni, valjda, vrana popila pamet, da mi treba žena tutor! Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više.

Imao je svuda posla, svuda je i stizao, i svuda je trebala njegova pamet. Kad je kakav teži slučaj u sudnici, odmah trči po popa, i on to od časa namiri, da je svakom pravo.

Opet svi ćute i ustavili dah. — Pticama nebeskim dao je bog drugu snagu i pute, a čovjeku ostaje pamet i hrišćansko srce. Opet ćutanje, niko ne zna kako da počne, kako da ga tješi, šta da mu kaže.

Zamislih sebi moje Valjevo, i nju u njemu, i svet koji priča o nama kad prođemo ulicom: „Gledaj ga, zavrtila mu pamet Švabica”, i moja mati, crvenih očiju, koja svoje sopstvene snahe ne razume, i deca mojih sestara i braće koja se libe

Njene se slike nisam više plašio. Mislio sam na šetnju s njom. Pade mi na pamet kako ona ostavlja svoje ime, jezik, veru — čini sve što hoću, na sve odgovara kako ti rekneš! San me hvataše.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Od strâ, gospodine, ne znam, ni kako mi je ime, — veli Arkadija. — Ali valjda će mi usput što pasti na pamet! — veli, a izmakao ispred popa. — Pa šta sad da radimo, brat-Arkadija?

— Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet! A ja baš sad malo čas s mojim popom razgovaram, pa kažem baš: »Ju, bože, ala da se ’oće nešto, na našu sreću, setiti

baš je ova sadašnja mládež! Svaka joj se ženska dopada... — Ta ne, al’ verujte, pala mi na pamet ona pesma: »U Milice duge trepavice«... Pa ona njena zbunjenost... idealna Srpkinja! Pa tek ona stidljivost...

Klavir, hekleraj, valcer i nemecki... — ’Ajd’, ’ajd’, vidiću i tvoju pamet — manu rukom pop Ćira dosadno. — ’Ajd’ ukloni se s tom luletinom — veli gđa Persa — da izluftiramo malo sobu.

I ne znam kako, već tada mu je padala na pamet strašna misao: kakva bi to velika nesreća bila da nešto kao pop ostane udovac, da mu — ne daj, bože, — umre takva

Nećemo pucati; samo šteta što smo se toliko istrošili!... A dobro si kaz’o otkud ti samo pade na pamet to? A čuli smo, — kažu oni, — da su svi Iđošani na tvoju vormu pametni! A, baš ti fala!

!... Ju, ja sam se baš zaljubila u taj vaš cic; govorim, a sva mi pamet ostala na njemu! Di ste ga, gnedige, uzeli? Da lepa cica! — reče razgledajući haljinu domaćičinu.

Šta mislite!! Bi l’ vam to ikad palo na pamet! A gospoja Sida onda k’o veli: »Kad ti mene sekiraš pesmom, ja ću tebe muzikom! Da vi’š kako ja umem!

— nasmeja se gđa Gabriela onako uplakana. — Moram, slatka, da se smejem, iako mi i nije do toga! Šta mi pade na pamet! Sirota Jula! Baš je malerozna; naslutila je. Nije se zabadava zaljubila u Šaciku berberina.

Hahaha! Njegov rođeni zet! O, ubio te bog, Gabriela, otkud samo to da ti padne na pamet! O, ženo, ženo, idi do vraga! Da me ko čuje di se ovako smejem, mislio bi još da sam neka pakosna žena.

— Baš vam fala! Lepa voda. Bože kad rekoše »vode«, pade mi na pamet, što kažu, opiju se ljudi pa se potučedu; e al’ kad je nekima suđeno, a oni se potučedu i brez vina i brez vode.

padnu na um Julini crveni obrazi); pa njen miran i dobroćudan, njen detinjast pogled, — sve mu se to dopalo, i padalo na pamet kako bi to lepo bilo kad bi svega toga bilo i kod Melanije, koju je, naravno, jako voleo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

A i sa mirazom ne znam kako bi’ prošao, jer su zdravo štedljivi, a ja bez novaca ne mogu. Baš mi sad pade na pamet da sam jedanput u beogradskim novinama čitao gde neko objavljuje da ga njegovi prijatelji od posete na njegov imendan

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I što je glavno, nikakva pamet naročita, ni dubina, ni nežnost, ni otmenost. A otmenost je nešto najlepše i to se od njega ne može ni tražiti.

Pa jašim ja, jašim i čekam šta će reći druga pamet. Nisam ja ćaknut, gospodine, sve ja radim po pametima. Kad dođe druga: lepo, veli, Mile, ti kažeš.

Afrika

ali sam se tako osećao, i ništa mi nije smetalo da vidim svoju ruku belu, danima, sve dok mi iznenada ne bi palo na pamet: „Gle, moja je ruka bela“ Kad sam se posle četrnaest godina takvog života oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom

Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na

Nikome neće pasti na pamet da dete nije pravoga muža, čak ni tome mladiću. Po shvatanju primitivca, prenoćavanje sa ženom je isto tako jedan detalj

“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

Pa ipak nikada nije palo na pamet crncima oko Banfore da bi i oni mogli tkati ili kupovati tkanine. Oni su dakle na vrlo niskom stupnju, najnižem što se

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

BIVŠI, PETAR JUCA: Evo Petra. Možemo ga poslati po žice. JANjA: Da ti djavol nosi sos tvoju žicu, da ti uzmi pamet, da zaboraviš! (Petru.) Esi skupio onu đubru sos pijacu? PETAR: Aa? JANjA (jače): Esi skupio onu đibru?

JANjA: Hondrokefalo! Oćiš mlado katana, da platim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva.

da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih!

Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od tvoga duh, teći eto pamet. Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod. JUCA (u polasku, za sebe): da vas đavo nosi! (Ošide). POZORIJE 8.

JUCA: Ja ovakovu narav nisam jošt nigda vidila: kad je u najvećoj nuždi, gdi smesta potrebuje pomoći, tu mu jošt na pamet pada pogađati se! Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv.

Nikad da ne pomisliš u sebi: „E, sad sam falila!“ ili „Sad sam se osramotila!“ Kako ti to na pamet dođe, onda si prošla, nego tako govori kao da si ti gospođa, a oni oko tebe tvoje sluge.

Kako je tu slatku reč. Oćim i ja da prođim svet pod mojom starostum. KATICA: Zaboga, papa, šta vam sad pada na pamet! JANjA: Ćuti, škilji! Oćim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minđušu, znajš!

Vi mora biti da ste Grk. MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti. JANjA: E, što sum kazao? Pravo Grk, pravo grčko pamet!

Skupoća vam je više štete nego asne pričinila. JANjA: Kir Janja, imaš uvo da čuiš? Kir Janja, imaš pamet da razumiš? Prokleto svaka špekulacija sos mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se.) deset iljada! Uh, uh, uh!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Neka se dakle uzmu u pamet. Njima je bilo objavljeno, još pre tri godine, da će landmilicijske, serbskije polki biti kasirovani.

Tako je razaslao gomilicu oficira oko svojih kola, kud koga. Odnekud mu pade na pamet da bi kasirovani puk još mogao da traži i novaca, za seobu u Rosiju, i to ga ponovo dovede do besa.

Udavala se prema senatorskoj volji i nije joj ni na pamet palo da pita, koji će, među oficirima, za nju, izabran biti. Začudila se malo kad ču da su Isakoviči šizmatici i da je

Međutim, Đurđe se osvrnu snahi i prodera se: „Ama, Šokice, dokle ćeš ti nama šoketati i svima nam pamet soliti? Ta ono mi je brat ko mi je dobru rad! Ako mi je Pavle bratučed, nisam ja njemu šipka uz bubanj.

Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira. Petar mu namignu, na pištolj kirasira: „U pamet se, dugonjo! Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?

Palo mu je na pamet da kola možda i neće doći po njega, do Trandafilove kuće, kako je bilo dogovoreno. Da se Božič možda predomislio.

međutim, dodade, jetko, da je prirodno da mlada devojka, kad upozna muškarca – kapetan kao što je – izgubi glavu, te i pamet da izgubi može.

A gospoža Valdenzer išla je po kući uplakana, i kao luda. Božič je, kad susretnu Pavla, pričao, kako mu pade na pamet, da bi bilo dobro da Isakovič povede u Beč sobaricu Francl, a di Ronkali ćerku Valdenzera.

Isakovič treba da se uzme u pamet i pazi šta govori. Isakoviču, kad mu je to rečeno, poče da se, u glavi, vrti. Baš su, kaže, oni, Serbi, nesretni!

Čestnjejši Isakovič joj podviknu, da je poludela, da odlazi, dok je nije izbacio. Zar je sasvim izgubila pamet i zar želi da osramoti i svoju i njegovu familiju? Bio je zgrabio njenu ruku i htede da je prisili da ode.

Bila je luda kad joj je palo na pamet da dolazi u traktir, k njemu! Ona na to odgovori, smejući se, da imaju poznate u Engelu, familiju Ziminskih, i da se

Možda se poslednji put, kaže, razgovaraju, kao braća, a nema mesta za duga brbljanja. Niko njemu ne treba da soli pamet, o nesreći koja ga je stigla. Nije ni pre imao sreće i zna šta je nesreća.

Teodosije - ŽITIJA

Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate? Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara?

A i tvoj trud za mene, podvizavanje i molitve tvoje i milostinje, uziđoše na pamet pred Boga, i zato te očekuju spremljena ti dobra sa mnom.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ukopani poslije toliko stoljeća u neznanstvu, jošter nam je tanana pamet, slobodan razgovor i oštra misao.“ Zagorci isto tako pokazuju veliku sposobnost za intelektualno i umetničko delanje.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Bio je tu oglas jednog čiče koji je javljao da je negdje u rakiji izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane izgubljene u

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

san prašine Čuješ li me Čujem i tebe i sebe Kukuriče iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Bože moj! Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a ništa lakše... (Zvoni.) Zbilja, nikad mi nije ni na pamet palo. II ANA, PREĐAŠNjI ANA (mlada lepuškasta devojka, uđe). RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo.

NOVAKOVIĆ (ljubi joj ruku). Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta! Ovoga časa pada mi na pamet kako bi to divno bilo da se nisi primio državne službe pa po ceo dan da sediš kod kuće, pripadaš samo meni i ja samo

RINA: Ali, gospodine, ostavite se vi Savete Tomić; kakva vam je sad Saveta pala na pamet? Upadnete u kuću kao smušen, govorite tajanstveno i u zagonetkama, nervirate me, uzbuđujete i sad – nekakva Saveta.

Uvideo sam da bih mogao doneti prenagljenu odluku, zbog koje bih se docnije kajao. Tada mi pade na pamet da se udaljim, da pobegnem, da se uklonim iz sredine koja mi je sva izgledala odvratni saučesnik; da se usamim i

Najpre sam se smejao, a zatim mi pade na pamet: Gle, pa ovo bi mogao biti najsrećniji izlaz iz situacije. Važiti kao mrtav, a biti živ”.

Čas vam padne na pamet da umrete i ja treba da plačem; zatim vam padne na pamet da oživite i ja treba da se radujem. Pa vi to tako možete

Čas vam padne na pamet da umrete i ja treba da plačem; zatim vam padne na pamet da oživite i ja treba da se radujem. Pa vi to tako možete terati doveka i onda ne treba, je l' te, ja ništa drugo da

Šta je krivokletstvo kad ti stojiš na osam stotina hiljada kapitala? Ceo svet ima da ti skine kapu, a nikom ni na pamet da ne padne krivokletstvo. ANTA: To jest, evo tebi svi skidaju kapu.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

svih onih šašavih geografskih karti, mali i okrugao, s glavom koja bi bila najidealniji globus kad bi nekom palo na pamet da ucrta meridijane i uporednike, i ponavljao: - Zašto?

Pokušavao sam da mislim o onome što je Bagricki govorio, ali su mi stalno na pamet padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama,

ali to su bile obično one koje su igrale kao slonovi ili izgledale tako da nikome iz četvrtog nije padalo na pamet da zaigra s njima. Neda je bila izuzetak.

Mrzeo sam Vesnu zbog njega. Zamislite jednu crvenokosu pegavu, divnu devojčicu zaljubljenu u nekog kome je pamet u nogama! Zarekoh se da ona kao neko zaljubljen u to fudbalersko kopile neće ni slučajno ući u roman.

Za mene je razmišljanje o sudbinama mojih junaka bilo galvanizirana žaba mog oca. Pokušah da svoju pamet prekopčam na neki drugi kolosek, bez nekih naročitih rezultata, kao i uvek.

Onda su mi na pamet počele da padaju sasvim budalaste stvari: uobrazio sam da se gušter koga sam poslednjeg zagnjurio u špiritus miče.

- rekla je a ja sam odgovorio da hoću, samo što mi to, kad smo otišli tamo i čuli ona „Torpeda”, više nije ni na pamet palo. Igranka se održavala u bašti Omladinskog doma.

Uzalud sam priželjkivao da odluta, ili da nekom padne na pamet da je ukrade. Ona je bila tu, kao neka vrsta moje tašte, na plaži, u mom sobičku, ili već na nekom drugom šašavom

Onda sam rešio da nešto od tog čuda pročitam Rašidi i to je bila najidiotskija stvar koja je mogla da mi padne na pamet. Rašida se kikotala kao majmun. - I to je njihova ljubav, to kreveljenje o večnosti?

- Kako ti je samo to sa pismima palo na pamet? - uhvatio me je pod ruku i stegao me za nadlakticu, ali u tom stisku nije bilo ni prekora, ni gneva.

- Ona ti je morala dati neki znak? Morao si videti nju i Markotu negde pre nego što ti je palo na pamet da ih dovedeš u vezu? Govori! - stegao mi je nadlakticu još jače a obrve su mu se podigle.

Najčudnije u svemu tome bilo je to što onima dvema ni na pamet nije palo da je škola završena i da nema zadataka za sutra. - Šta misliš da će se desiti kad one odu?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tako je još dalje svirao, dok mu padne na pamet da treba odlaziti. Prva poseta ne sme biti dugačka. Gleda da završi, no frajla Lujza ga zapita: — Kad bude ovde bal,

Još ima tri dana. Luj za već spremna, samo čeka dan. A šta će mnogo da se sprema? Sad opet padne na pamet Šamiki da, ako dovede devojku, njen otac može podići proces, pa će se i njegov otac u to uplesti. Nešto drugo predomisli.

Misli, kad sasvim ozdravi devojka, da će je Šamika uzeti. Kuća čestita. Šamiki, pak, tako što još na pamet ne pada. Čamča slavi krsno ime svetog Stevana. Daje za svoje prijatelje veliku večeru.

najpametniji; od pedeset prosed; od šeset beo kao škopac; od sedamdeset ćurkast kao puran; od osamdeset mućak, — gubi pamet. Pa meni nije ni žao. Živio sam kako sam hteo, i ne kajem se kako sam živio, ma šta govorio.

Juca, doduše, ne leži, uvek je na nogama, ali jednako vene; izgleda kao sen, i opet je lepa, a pamet izredna. Svi joj po volji čine. Šamika jednako onamo odlazi, teši je, zanima je. Tako godinu dana traje.

— Kod bolesne ženske? — Ništa zato, ja poštujem i ono što je bilo, a ne samo što jeste. Vaša pamet je ista, a vaša pređašnja slika nezaboravljena, a sadašnja me na istu opominje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I sve druge stvari dođoše mu, iznenada, u pamet. Kao sa njegovim najdražima, tako beše i sa pukom i sa crkvama i čitavim tim narodom, što nije znao ni kuda će, ni šta

Satima je sedeo kod nje, igrajući se detetom, ili psima, ali gutajući očima nju. Ni za čas mu ne pade na pamet da bi mogao poželeti ženu svoga brata.

Mada se jasno sećala još cele te ljubavne noći, oseti da bi mogla začas i da je zaboravi, tako da joj više nikad ni na pamet ne bi pala. Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio. Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti.

Najposle, u podne, setivši se onog što je juče bilo, izgubivši pamet, sva upaljena od čežnje, sujete i inata, ona ukloni prvo oficira pred vratima Isakovičevim.

Za svoje bezbrojne žene, pri svom seljakanju, nije zapitkivao, niti je mario za njih posle rastanka. Nije mu ni na pamet padalo da bi se kojoj trebalo vratiti.

Poludelom od žudi za telom svoje snahe, njemu, pre, nije ni na pamet padalo da bi te žudi mogle i da se ispune. Zato ga je bolelo, sad, da ona umire u njegovoj kući.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

svezan pupak čuvaju dok dete ne napuni sedam godina, a onda mu daju „da samo razveže pupak, ne bi li se i ditetu pamet razvazala“, piše Lovretić.

majka dečji pupak, koji je čuvala do polaska u školu, odvezuje „da se, imitativnim magijskim putem, detetu ’odveže pamet’, i znanje“.

(LMS, 1859, knj. 100, br. 320) Uzrast i promene — Pobijelio, a još pameti nije stekao. (K-Lj, NB, br. 66) — Nije pamet u godinama nego u glavi. (K-Lj, NB, br. 490) — Mala deca mala briga, velika deca velika briga. (Vuk, br.

Intelektualni razvoj može biti često u raskoraku sa kalendarskim uzrastom („Nije pamet u godinama nego u glavi“). Ali zato neke promene u detetu javljaju se zakonito sa uzrastom: stariji su mudriji,

da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s.

Matavulj, Simo - USKOK

Vjeruj mi da bi to za mene najviše uživanje bilo, jer znanje i pamet je povrhu svega. Bjeh mlad za vremena vladike Save, ali sam njekolika puta bivao uz njega i na Cetinje i na Stanjeviće, i

? — S pomoću božjom, kao i do sada! — priča treći. — Zanago, bez samahne božje pomoći, tu ne pomaže ljudska pamet! — veli četvrti... — Pa eto biće jedno čudo više.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Kao bajagi, on se nije mogao upitati, da je hteo, nego sad mu je palo na pamet kad se devojka prstenovala. MATI: E, da vidiš kako karte kažu. OTAC: A, karte su vama zavrtile mozak?

) UGLED 2. ŽENA, PREĐAŠNjI ŽENA: Šta mi pomaže sediti u kujni kad mije sve ovde pamet? (Mužu.) Kaži mi, molim te, zašto si tako neveseo? (Metne mu ruku na rame.) MUŽ: Ostavi me da radim.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Autori kojima potrebe dečje čitalačke publike HH veka ni na pamet nisu mogle padati izvanredno zadovoljavaju njene „zahteve”.

Osušeni, truli panj nekadašnje trešnje priziva u pamet ceo jedan život: Stajao je, taj panj, tupo usamljen, oljušten, ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju

otpuhivanja kad se na njivi pojavi djed-Rade: - E, moj Nikola, zatrke se na kobile skače, a plug i brana traže drukčiju pamet.

Dečja se pamet navlači na teren tekuće političke problematike, opterećuje pojmovima kojima su deca nedorasla, pa deca onu pukotinu

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina. LEPRŠIĆ: Inkvizicija za protokole madžarske u vojvodini srpskoj?...

ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose? GAVRILOVIĆ: Mi valjda nećemo u Madžara pamet tražiti? LEPRŠIĆ: Dakle, narodna boja vama nije ništa? GAVRILOVIĆ: Opet vi!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

od tuda proizvedenim nravoučitelnim naukam obilan, koje su svakome nevinom srcu blagoprijatne, a oni ne samo što na pamet dovode mnoge bojne slučajeve i imena hrabrih muževa i srbskih junaka (koje svaki Srbljin sa osobitim čuvstvovanijem

Jaka pamet, vedra glava, on ima osećanje života, na ljude gleda kritički i bez iluzija, ima posmatračke sposobnosti i redak dar da

Njegov cilj je bio u narodu probuditi: »toplo čuvstvo i dostojnu pamet spram naši istorični heroja, spram sviju slavni dela naši praroditelja.

Ljubomir, veli on, pokazuje »magareću pamet« kada se žali na ono što čini »svetinju«. »...Naš Ljubomir valjada je čuo gdje Dositej i Reljković (i jošt gdjekoji) viču

U svakom slučaju kod njega je bila velika duhovna energija, jaka pamet, oštar kritički duh, prirodan zdrav razum i Mušicki ga je sa razlogom nazivao bodrim i krilatim Vukom.

Shvatajući da je jednom pesniku sve dopušteno, on je na hartiju stavljao sve što mu je na pamet dolazilo. U »genijalnosti« on je bio sjajan đak isto tako »genijalnog« Sime Milutinovića.

On počinje satiričnim člancima u kojima izlaže duhovitom podsmehu ljude koji bune njegovu zdravu pamet ili starovolje i nazadnjake koje njegovo pokolenje ne trpi.

Milićević, Vuk - Bespuće

On je već toliko puta, i nehotice, pročitao natpise u kolima i znao ih gotovo na pamet; neke fraze, grozne i sakate, urezale mu se u pamet i neprestano se ponavljale, mučeći, progoneći, kinjeći.

puta, i nehotice, pročitao natpise u kolima i znao ih gotovo na pamet; neke fraze, grozne i sakate, urezale mu se u pamet i neprestano se ponavljale, mučeći, progoneći, kinjeći.

To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog čovjeka sa

sebi riječ da će to biti prvom prilikom kad mu dođe; on je bio promislio riječi kojima da joj to kaže, on je znao na pamet svoje fraze i odgovore.

— uzviknuo je. — Jedna bucmasta i zdepasta Čehinja, — i nasmija se. Palo mu je na pamet da sutradan ode k njima i odmah je to nazvao glupošću.

On se je na njezinu ljubav bacio kamenom prvog dana i on znađaše da svakog dana kad mu nije ni padalo na pamet da ju gleda, prozbori koju ljubaznu riječ, pogleda s osmjehom, na njezinu dušu padaše po jedan težak kamen.

Sremac, Stevan - PROZA

ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da dođe Jovi. — Sad je Jova bio bez brige za pečenicu.

— Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu. Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala?

Umorni popadaju svi na stolice, kucnuvši se čašama. Taman sedoše, a domaćinu pade na pamet da još nije bilo zdravice, a red je nazdraviti polaženiku. Ustade ponova, diže čašu i nakašlja se malo. — Čujmo!

Možda bi bio i čuven spisatelj! pade Jovi na pamet danas na Božić. Sedeo bi tako, pa bi samo pisao knjige, prodavao bi ih i tekao pare.

Ali i pored svega, on je morao u taj par nešto premišljati. Možda mu je pala na pamet ta fatalna okolnost što je on doneo baš ćurana sa furune; a to je već mogao, i da nije čovek baš mnogo sujeveran, rđav

Tada bi Maksim zatvorio knjigu na dvadesetsedmoj strani, i klimnuo bi bolno glavom. Tada bi mu obično padalo na pamet da ovo, nažalost, nisu Švajcarci, koji — kako pričaju — idu za volovima na oranju i čitaju novine.

Čekaju samo sina. Majka, uznemirena kao kvočka, ne zna šta da radi, čudi se što ga nema. I prvo što joj pade na pamet, kao svakoj majci, to je da se nije dete otišlo kupati!

Radičević, Branko - PESME

Itd. do 10—12 redi; potom ide dalje, no pre neg što dođe drugovima, da se oprosti, padnu mu na pamet učitelji. Pevač posle drugoga, uzimajući sve skupa moli4 za oproštaj: Oproste, ako dikoji red Ja vami sam naneso

“ — „Jest' istina, a Boga mi, brato, On uzima Silićevo zlato.“ Dotle jadan jošte ne verova, Al' mi pamet ubi rečca ova.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— E, moj Nikola, moj Nikola, zatrke se na kobile skače, a plug i brana traže drukčiju pamet. Ako stric otputuje u Banat, da primi napolicu sa svoje dobrovoljačke „parcele“, ili ako ga spaponjaju u „ćuzu“ zbog

diveći se božjoj premudrosti: — Eto ti je vidi, osnovato-nepotkato, ni kuka ni struka, ali joj dragi bog dao pamet. Vjere mi, ko je uzme, biće srećan ko jedan po jedan. Ne mora se bojati hajduka, ni za miraz brinuti.

Ostadoše mu samo čeljadeće noge, da se drugi ljudi sjetuju i uzmu u pamet. Starica odjednom živnu, usvijetli očima i pobjednički graknu: — Aha, nek mi sad kažu da ga nema. — Koga to, bako?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih. Pa su mi usput pale na pamet i razne spletke begovske. Hasanaga o tome ćuti, a ja ga ne pitam.

Vidiš li, efendijo, ni moje ludilo nije najveće. Izgubila dete, pa izgubila pamet! A zašto su oni pamet izgubili? Šta sam ja njima? Đule, kojim jedan u drugog pucaju? Ni to, sitna sam ja.

Vidiš li, efendijo, ni moje ludilo nije najveće. Izgubila dete, pa izgubila pamet! A zašto su oni pamet izgubili? Šta sam ja njima? Đule, kojim jedan u drugog pucaju? Ni to, sitna sam ja.

JUSUF: Predočio sam ti šta bi mogao beg. HASANAGA: Zâ njga ja imam adut u rukavu! Da ga adutiram kako mi padne na pamet! JUSUF: A šta misliš, ako on tebi adutira? Ne bi on prezao ni da mrtvaca iz groba podigne, samo da tebi naudi!

BEG PINTOROVIĆ: Sedi da čuješ. Ima da se iznenadiš. Nikad ti ne bi palo na pamet! HASANAGINICA: Ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ: Imotski kadija! HASANAGINICA: Šta kažeš?

HASANAGA: Da se oprosti s detetom? Ma nije valjda? Nisam ni ja mutan i naivan. To Hasanaginici na pamet nije palo! Mnogo je njoj do deteta! To je smislio beg, niko drugi, to je lično njegova politika.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Upila mi se beše ti u pamet. Tvoja jedra, puna, raskošna snaga srce mi je kidala. Gledah te, izazivah uspomene i slike nekadašnjeg milja.

još je više to potrese, ispuni strahom i slatkim sećanjem. Pamet, nasuprot volji, krštenju, molitvama, poče joj silno stvarati i iznositi sve što beše: ...

Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da radi. Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i strahom.

Stanoja uđe, a vrata za njim ostaše otvorena. — Stanojo! — ču se otuda iznemogao strinin slab glas. — Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi!

— Stanojo! — ču se otuda iznemogao strinin slab glas. — Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi!

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosveštene cele Evrope; u sadašnjem

On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.» V pročem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine. Pozdravi mi s «Hristos voskrese» gospodare Vojnoviće, Rizniće i

Kostić, Laza - PESME

Oprosti moje grešne zalute, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Dve se u meni pobiše cile, mozak i srce, pamet i slast. Dugo su bojak strahovit bile, k'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa

hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa vlast, razlog i zapon pameti hude, Ѕanta Maria della Ѕalute. Pamet me stegnu, ja srce stisnu', utekoh mudro od sreće, lud, utekoh od nje — a ona svisnu.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kome bi palo na pamet da poredi i važe pesme Đure Jakšića i pripovetke Laze Lazarevića? Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost,

Kad to vidi, prepadne se, pa skoči da traži kobilu. Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica ujedanput te preda nj.

Kad to vidi, prepadne se, pa skoči da traži kobilu; ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedanput te preda nj: — Šta je,

Od sedamdesete do osamdesete, ruke se tresu, noge klecaju, oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa, čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina, najposlije, bijaše

Dugo se mislio i premišljao pa najposlije pane mu na pamet da nešto slaže, pa jeda tijem kakogod do para dođe. Otalen ti on odmah skoči, uzme čibuk i duvankesu u ruku, pa upravo

Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: — Ća, šaronja, ća! I ti imaš pamet, a Ero je nema. U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: — Jaog mene do boga

A Ero onda skoči, pa preko ćuprije: — Ej, Turčine, gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

svoju slabost, i on ide, da ga većma gnječi; ali kako staneš kuražno, i okreneš mu bajonete, da vidiš, kako se odma u pamet uzme. Dobiješ li pak prvu bitku, onda ostale lako idu. Dakle: neprijatelj se približuje, alarm!

) Snao, neprijatelj reterira; čuvaj dobro pozicije, pobeda je naša. Zbogom, Makso, i želim ti bolju pamet, (Odlazi.) MAKSIM: Lepo si počela. SOFIJA: Nemoj tako, Makso, ta ti znaš, da ja svom dušom idem da ti ugodim.

) Kukavci, kako su se zabunili! Ali nije ni čudo kad sluge traže gazdinu pamet. POZORIJE 4. (ISAJLO I MANOJLO, VRATE SE I PREĐAŠNjI) MANOJLO: Ej naopako! ISAJLO: Ej teško meni!

Čest i poštenje svakome, bio otkud mu drago, poštenom i česnog srca čoveku, a nečesnom i nevaljalom, bože daj bolju pamet i poštenije srce. POZORIJE 2. (ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI) ŠALjIVAC: Dobar dan, gospodin doktor.

ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli? DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet. ŠALjIVAC: Znate li, kad ste pali u klopku, kako vam je milo bilo kad ste našli ko će vas braniti.

ISAJLO: Ja mu više ne smem izlaziti na oči. ŠALjIVAC: Moja deco, i treba da se uzmete u pamet. Razum vašeg gospodina progutao je jedan magarac! ISAJLO: Jao, kuku!

STANIJA: Da te je bio, a ne samo psovo. Kako bi se ti zdrava. čitava gradila luda? Pobogu, imaš li pamet? Ej, Beograde, oćeš da pocrniš, kakve se džgadije ulegoše u tebe. (Opet udara sat.) Koliko to izbi?

LjUBA: Pa to je ništa. STANIJA: Kuku, ništa? Devojku isprošenu da gleda svet. Imaš li ti pamet, kjerko? LjUBA: To je izišlo iz običaja. STANIJA: I to je izišlo iz običaja, i sve će izići. Lele si ga mene!

He, he! ko ne bi takoj personi učinio ako je samo moguće. Hm! Quod eѕt punctum eѕѕentіale? Sad mi sve ne pada na pamet, a akta prevrćati jest vrlo trudno, ne biste mi onako brevіter, nakratko, o ovom procesu izvestije dati mogli?

Zato, bedni sine, ako se tvoj volšebnik jošt jedanput smiluje, uzmi se u pamet, a sad uzdiši, kad vidiš kako se drugi s pečenjem časti, a ti moraš plevu da griskaš. (Otide.) MARKO: Ha, ha, ha!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PREDGOVOR Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat, pašće može biti na pamet da je ovakovo što i u knjigama slavnog Vajse čitao, al će odma i to primjetiti, da između mojeg i Vajsinog djela

PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane? STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane. Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate, trebaćeš može biti,

TRIFIĆ: Oh, oh, sunce moje, kako mi je žao! (Na strani.) Bog te živio, Sreto! SRETA: Kako mi đavo obrnu pamet, te je nisam poznao! (Lupa se po čelu.) O, Sreto, ludi Sreto! SULTANA: Nemoj se pečaliti, ja ti od srca praštam.

Ovo neka se i sa mnom zbude! Sreta nek ostane u našoj kući, i ja kako ga usmotrim taki će mi na pamet pasti njegov kratak kaiš, i s otim ću se zadržati da nigda takovo što ne učinim koje bi negodovanije kod drugi podiglo.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Mora da je tu sentencu odnekud zdipila, inače, kako bi joj uopšte takav obrt pao na pamet? Eto zašto ne volim intervjue: i onaj koji pita i onaj koji odgovara trude se iz petnih žila da ispadnu što

Jalta -Jalta, fifti-fifti i ti fazoni. Te lude osamdesete godine Anine bakute. Ponekad mi pada na pamet sumanuta ideja da napišem memoare! Zašto da ne? Knjižare su pune memoara slavnih ličnosti. Najčešće ih pišu generali.

Opa, baćo! I još mu se ne dopada serijska izrada, nego naručio specijalnu — u mozaiku! Da vam pamet stane, čisto izluđivanje! A za to vreme — sistem „Pametniji popušta“! I šta?

Ne pada mi na pamet! Ko može da mi zabrani da stignem poslednja u toj sumanutoj trci? Eto, uganuo mi se članak i ne mogu brže da trčim!

za sovisanje i, mogu vam reći, pa vi verovali ili ne, baš me briga — u tom trenutku vatanje mi uopšte nije padalo na pamet, mada je bilo sasvim neizbežno da se dodirujemo kolenima i svačim, pošto je vreća, kao i svaka druga vreća, bila

“ Pada mi tako svašta na pamet, samo kad ih vidim kako imitiraju fotografije iz stranih časopisa, naravno, ne i tekst ispod njih, jer i ne čitaju

On, naime, uopšte ne primećuje da to nije njegov lavabo, mislim, ne pada mu to uopšte na pamet, jer se svugde oseća kao kod svoje kuće. Čekajući da se vrati, razmišljala sam o tome jesam li frigos ili nisam?

Jedanput je, naime, Mišelinu pala na pamet sumanuta ideja da napadnemo sa društvom te šeširnjake. Ma nismo još čestito ni seli, priđe nam jedan kelnerski genije,

— kako to izvesti? Tu njemu padne na pamet fenomenalna ideja! Na tromeđi između Austrije, Italije i nas — Starih Slovena, održavala se svake godine tradicionalna

— Zašto ste vikali? — Ja, vikala? Bože, doktore, šta vam pada na pamet? — Mislim da je za danas dosta... — promuca. — Nastavićemo sutra.

Naravno, nikome ne pada na pamet da nam je vrati, jer je matori u silnom milionarskom entuzijazmu pola računa pogubio, a na pola ležerno odmahnuo

Svratićemo onda sa društvom oko ponoći na piće! Ne pada im na pamet da bih isto tako i ja mogla da im malo svratim oko ponoći, a ne samo oni meni -— i zašto da mi svraćaju, šta su mi

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu. Glog razdražen mesečinom u cvetanju gubi pamet: divljajući po obzoru, glogoslovi, plaši avet i smejanjem krši goru. Da smeh taj me mimoiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tek Žući mudrost na pamet pala: „Prodavali smo uz potok zjala!“ Drugari stari mlinu se žure, tamo gde deda spavaše tvrdo, kad, evo čuda, na

I vo će da ti dođe i mukne svaki dan: — Gospodin baštovan, budi mi poštovan, pamet su tebi dali mudri goveđi bogovi, neka ti čelo krase od pola metra rogovi, vidi se, nisi spavȏ, mudra kupusna glavo.

“ Uskoro evo vola, ne zbori baš ni reči, očurde samo beči, a zatim sliku liznu i muknu: „Pamet jaka, naoko — pravi kupus, na jezik — komad džaka! Pazi đavoljeg đaka!

Vidio sam na Veneri majmun repom pamet meri, na mudre se glave ceri. Tamo glupi i tupasti uživaju sve počasti, dok je neki buzdovan za vladara izabran.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Oni su me svi uništili. Naročito me je otac uništio. Da me je ubio ne bi ništa gore učinio. Pade mi na pamet: — Ali život naš ne zavisi samo od nas i naših porodica. Svaki dan ga može potpuno izmeniti.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

šakala češljevi silaze niz pašnjake gvozdene drljače u zavetrini sa malo otrova i svraba kreću da podrljaju svaku pamet ako zaštrči na ćuviku ili je mesar suši u dimnjaku a žena (kod žene smo stali) svlači se iza vajata i čeka na

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet. Malopre je jedan od naslednika govorio sa mnom o našem stanu, pa meni pala na pamet ona kućica.

DANICA: Tako, palo mi na pamet. Malopre je jedan od naslednika govorio sa mnom o našem stanu, pa meni pala na pamet ona kućica. TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu. Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde.

Gledam onu stolicu na kojoj je sedeo, pa tanjir, pa nož, viljušku, pa me sve guši tuga; pa pogledam slanik pa mi pade na pamet: bože moj, pokojnik je, koliko juče, umakao u taj slanik... (Zaplače se.

(Seti se.) Jest, boga mi, sad mi pade na pamet da je porodica kad se uselila u kuću ugasila kandilo. 'Ajde, pođi, Simka, pa upali ono kandilo u sobi gde je umro

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Gde bih na drugo mesto, nego ovde. — Pogledasmo se, pa mi najednom pade na pamet: — Da nisi ti slučajno namignuo svojim zemljacima?

se uredi, štala očisti, topovi oribaju, konji otimare, i sto drugih naređenja, da sam se čudio otkuda mu sve to pade na pamet. — A ti, dronjo jedan — obrati se Tasi — samo mi iziđi sutra pred komandanta takav!

Koliko li njih leži još po jarugama i njivama. I iznenada mi pade na pamet, šta li je bilo sa onom patrolom. Mučila me je strepnja da ne naiđem na koga od njih, jer su mi njihovi likovi ostali u

— Ali ja, podnaredniče, reko tek onako... — Ajd marš!... Što ti ne dođe na pamet da padne među nas čabar vode. Kada Trailo pomenu vodu, svi osetismo žeđ, ali strahovitu žeđ.

Ali ako otvore paljbu? — pade mi na pamet i zadrhtah, gledajući gde bih se zaklonio. Onda potrčah do one ograde, preskočih je, trulo prošće zapuckara, i ja se

— E, braćo, hvala vam i do viđenja! — Kuda? — Kuda?... Opet bacamo bombe večeras... Eto, tako, padne na pamet onima iz pozadine, i dohvate telefon: „Alo, alo, večeras da se uznemirava neprijatelj.

To ranije nisam zapažao... Iza mojih leđa pripucaše puške i tada mi padoše na pamet reči onoga pešaka: „Batali, znamo za šalu.“ Pred štabom odreda stoji ordonans, a komandant se umiva napolju.

je dosad zloupotrebljavala artiljeriju i tražila da se otvori vatra čak i onda kad to poslednjem kaplaru ćorne na pamet. Jesi li razumeo? — Razumem! — Šta si razumeo?

— I traži otvaranje vatre, kada to poslednjem kaplaru ćorne na pamet... Ovu poslednju rečenicu ponavljao sam zajedno sa njim, naglašavajući reč po reč.

A kad jednom potporučniku padne na pamet da se malo proveseli, onda svi skaču. Uostalom, baš me briga!... Ja dalje od žice ne mogu!

A danas treba braniti pešadiju, te se raspinjemo na sve strane. I iznenada mi padoše na pamet reči Aleksandrove: „Zaglavićemo danas budak“.

On je... Sofiji grunuše suze. Plakale su i moja majka i sestra. Pade mi iznenada na pamet da bi one isto ovako plakale da se i meni nešto desilo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu...

I sad joj odjednom dođe na pamet da se zapita: da li su njeni postupci za to vreme vazda bili umesni ?... Ona se zagleda u daljinu i stade u mislima

mu opet zebe od kakve nove bede, koja ga može snaći, i on već pretura u glavi razne kombinacije, ali mu ne dolazi na pamet ništa tako strašno.

Sve je odvratno, strašno, neprirodno... Čudi se šta joj bi, kud ode pamet. Znala je za njegov položaj i domaće okolnosti, ništa je nije privlačilo k njemu; samo ona nezgoda novčana...

šta mi bi!... Na ceo vek, do smrti... I sve tako beži od njega, gnušaj se !... O, tu se mora izgubiti pamet! I ja sam prvih dana bila čak raspoložena prema njemu«...

a pred očima joj tako svetlo, tako lepo, čarobno... Ne prođe ni mesec dana, a ona već izgubi pamet i predade se sva srcu, da je ono vodi... Ta ona je tako srećna, tako srećna!...

Odjednom stade gledati svesnije... Pogleda po sobi, kao da se nečemu doseća... Muči se, napreže pamet, a sve ga zanosi i opet hoće da naiđe ono crno, kao pre... Ha, setio se!...

Ali se on otima, napreže se... Ima nešto jače što ga vuče napred, što mu je obuzelo celu pamet, pa mora samo o tome misliti...

I šta mu sad nedostaje?... Sam veli da je potpuno zadovoljan. Šta će više!... A sad pamet u glavu, pa čuvaj svoju sreću!«..

A onaj put zarastao, kud smo pre išli na reku... Čudno zacelo : revizor se ljuti što deca znaju trećinu čitančice na pamet, a druge dve trećine ne mogu ni da sriču... Za koliko bih mogla istrčati uz onaj goli Kosmaj ?...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

A pogotovu na ženu! Ako je iko oličenje nežnosti, to je on! VASILIJE: Da l vi to plačete? SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta. SIMKA: Pa eto to...

JELISAVETA: Treba da skinete crninu, gospođo Simka! SIMKA: Šta vam pada na pamet, ja sam u žalosti! JELISAVETA: Baš zato i kažem što ste u žalosti! Obucite nešto belo! Što pre!

DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem! To bi bilo previše komplikovano za njegovu pamet! TOMANIJA: Zašto se onda šunja ovuda? DARA: To se i ja pitam! GINA: Meni je lakše kad znam da je ovde!

JELISAVETA: Je li to moguće? SOFIJA: Ali zašto baš Elektra da mu padne na pamet? VASILIJE: Sve što se dešavalo ličilo je na scene iz Elektre! Taj načelnik je ubijen dok je klao june, kao i Egist!

JELISAVETA: Mislim na masku ludog glumca! SOFIJA: Još nešto mi je palo na pamet... Možda se Filip žrtvovao da spase toga Sekulu? VASILIJE: Zbog čega da ga spase? Šta je njemu Sakula?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U Ministarstvu vojnom (Min. Vo.), u Beogradu, međutim, nekom je palo na pamet da možda nije)baš sasvim dobro što su toliki bivši austrijski oficiri odbijeni kad su hteli da uđu u vojsku.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

se uklanjao gdegod u zakutak i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da mu izmeni pamet i ćud i izvede na put čestitog života. Jednog dana gazdi lipše magarac.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Saopštiše zboru srećan uspeh, dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku. — Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori.

Samo ćuti i misli; na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio. — Pravi mudrac!... Retka pamet!... — povikaše veselo sa sviju strana, tvrdeći kako ga je sam Bog kao anđela s neba poslao da ih spase.

To je pamet, Samo ćuti, reči još nije progovorio! — reći će jedan, pa pogleda sa strahopoštovanjem i ponosom u vođu. Šta ima da

grčki i latinski jezik, Truli krastavci, padeži svi mogući, s predlogom i bez predloga, žandari, svinjsko pitanje, pamet, zajedno s logikom. Čl. 17. Ko ujedini Srpstvo, da se smesta, u znak narodnog priznanja i ljubavi, uhapsi!

Pesme?... Kao da ga ne znam koliko je težak! veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pa 'ajde, što je gnječe i lome, no je posle bacaju na čistu, okomišanu gomilu. Gde li im je pamet?... Jedna po jedna ćuška se u sredinu, al' nijedna nije rada da bude s kraja.

Gospodin Mojsilo ode u S., dobije podatke koji su mu bili potrebni, ali izgubi pamet... zaljubi se. Zorka učiteljka nije mu izlazila iz pameti. On se vrati u svoju rezidenciju, ali drugi čovek.

Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od kubeta, koji je prema njemu, meće barjak o narodnim praznicima. »Kako li se popne onde?

!... Jutarnja hladovina sve više steže, i on poče da se zdrhtava. Ali mu ipak to nije padalo na pamet. Nebo pobelelo, zvezde se jedva opažaju, počinje da pirka jutarnji povetarac, opaža se jasno i magla na reci, — jutro

— reče mi starac — zaslužio si mnogo; daću ti štogod zatražiš. Ne znam zašto, ali tog trenutka pade mi na pamet ona priča o jednom ludom i dvojici pametne braće, pa i ne misleći odgovorih starcu: — Da mi je štogod onako...

Jednog radnog dana, pre podne, tetici pade na pamet da prošeta po parku. Sestra je pusti s Kosom. Beše jako uzbuđena... — Mačence... kad dođemo u park...

i da je blagosiljaju; pa eto sad i onaj vrag kod Perića, ti ga znaš — Vasica, od Nove Godine otvara sam radnju, vredan i pamet an, a mudar, pa sačuvao bogme lep novac, espap je već sortirao gore.

— Ju, Bog s tobom, nano, šta govoriš, zar ti možeš svetu zapušiti usta; svet kô svet, što mu padne na pamet to i govori, daleko smo mi od toga, moja nano.

ti se snaša Jula razgoropadi i otvori ona svoju bibliju, pa kad ona njemu stade čitati o kapetanstvu, e lepo mu, brate, pamet stade! Pomiriše se, pa sedoše za hladnu pečenicu.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa ona sad kaže: dosadilo joj, i otišla od mene, kao da će negde naći bolje. Nego tako, ženska pamet! Pa otišla pravo u advokata, te tvoj gospodin tuži mene za tešku povredu i sad me goni kao vuka po planini.

JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale! Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao.

JEVREM: Ama koj' izišao s farbom na sredu? PAVKA: Pa, gospa Marina. JEVREM: O, gospode, otkud joj sad palo na pamet da iziđe s farbom na sredu? Zar ne vidiš da sam u najvećoj brizi? PAVKA: Treba da joj odgovorim!

SPIRA: Pa zini, brate, ali kad zineš, a ti bar kaži nešto pametno. SPIRINICA: A tebi već pamet curi kroz kapu! Ma'ni se... (Pljuje ga.) P... pp... p... p... p... da mi te ne ureknu! SPIRA: E, Mico, ti opet tražiš?

I bar da su mi ranije javili? Otkud čoveku može ovako naprečac da padne što pametno na pamet? O, ljudi božji, šta me je snašlo? Pa onaj mi još pominje špiritus! Špiritus, ja! Neka dođe da vidi šta je špiritus!...

Neću više ni da mi ga pominješ, razumeš li? Moli boga što je već zatvorena kapija pa mi je tamo pamet. (Pavki i Spirinici.) Vodite je, vodite odavde. PAVKA I SPIRINICA: 'Ajdemo. (Odlaze sve tri.

Zovite ih neka upale sveće na prozore! (Odjure i Spira i Mladen.) I otkud sad da mi padne najedanput na pamet govor? Nisam ja državni aparat, pa da mi tako najedanput makar šta padne na pamet!

Nisam ja državni aparat, pa da mi tako najedanput makar šta padne na pamet! XIX JEVREM, PAVKA PAVKA (nosi dve milikerc-sveće): Kakve sveće, boga ti, tražiš?

PAVKA: Mi smo izabrani. JEVREM: I sad će doći narod, evo već ide narod. (Najedanput mu padne na pamet i lupi se po čelu.) Narod, govor! Eto, ćaskam sa vama pa zaboravio na govor. Ama, ćutite kad vam kažem...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

živeli među sobom lepo i prijateljski, nazivali se kumovima, komšijama i prijateljima — i kome (selu) još nije palo na pamet da traži od ministra da se proglasi za varošicu iako je bilo u njemu četiri Cincarina i dvaput toliko špekulanata, a

Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje:

Da je to čovek besposlen, pa da se bavi pesnicima našim, izvesno bi mu pale na pamet one reči pesnikove: »To je sudbe teško prideljenje«, i on bi se utešio njima.

Eh, o čemu vam on sve nije pisao i otkud mu, đavola, sve to padne na pamet! Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni poznati; mnogo je od toga otišlo u

! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet.

mlitavije, s većim prekidima, jer se Sreta bio jako zamislio, sedeo je za stolom, ali je svima očevidno bilo da mu je pamet bila bog te pita gde. Počeše već i poduže pauze. Zac je zadremao iza kelneraja.

je stvar, i o čijem trošku sve to biva, Sreten ipak teraše svoje, pa našara i natrpa na hartiju sve što mu god pade na pamet. Dolazak kapetanov sravnio je sa dolaskom i prolaskom Džingishanove vojske. Pojedoše, veli u dopisu, svu pernatu živinu.

Sve je pojeo kapetan sa svojom alovitom tevabijom i sa onom »prokletom Jerinom«. (Tako mu odnekud pade na pamet da nazove Milisava predsednika, samo zato što je ovaj tu neki dan naredbom pozvao seljake da oprave put i da ga

Ujedared se lupi po čelu i zbaci opet guber. — Phi — veli poluglasno, — kud da mi to ne padne na pamet! Eh, — reče zlovoljno, — nema ništa od toga, nego: pik, Jovo, nanovo!

Obična pamet nije tu dovoljna! To vam ne umem rastumačiti, a mučno, boga mi, da bi vam to umeo objasniti i da ga zapitate i sam onaj

Potpisa ih Sreta, boga mi, sve, sve koji mu god padaše na pamet; i ove što su se tu desili u mehani (a njihov broj nije nikada mali) i one koji nisu tu bili i koji kad nisu ovom

— reče Sreten molećim glasom. — More, ne plaća Jorgaći za Braziliju ni jedno »dilusus« da go pošlješ, ej glavo, pamet si beri! — reče ćir Đorđe užasno ljut i stade rukom da trese jelek, da se otresa i Brazilije i Sretena.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

, Svu snagu i svu pamet unela, Dokle ga, u rasvit, malo poviše Zvečana, u kafani ne uloviše! Pod tuđim imenom je tamo stanovao...

Ah, da samo nije iznutra sapet, Pokazao bi im, bar donekle! Tučom se u glavu ugoni pamet, Batine jesu iz raja potekle!

Uvek u središtu svetskih tokova, Nadaleko ti se pamet pročula — Posreduješ između vojnih blokova, Dogurao si do konzula!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ja sam jednom prilikom izvršio ovakav ogled: palo mi je na pamet da snimim scenu koja bi predstavljala gnjurca koji tone u taj živi pesak; gnjurac bi u poslednjem trenutku imao biti

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ne trebuje carstvo neljudima, nâko da se pred svijetom ruže. Divlju pamet a ćud otrovanu divlji vepar ima, a ne čovjek. Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovjestvom.

Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže; otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste“. SVRŠI PISMO I ČITA GA NAGLAS PRED SVIJEMA (CRNOGORCIMA I TURCIMA) KNEZ ROGAN Eto pismo, pa sad put za

KNEZ JANKO Ne đetinji, kukala ti majka! Zbilja ti je pamet svu popila. VUK MANDUŠIĆ Al' je đavo, ali su mađije, ali nešto teže od oboje?

VUK MIĆUNOVIĆ Kuni, serdare Vukota, ti, e najbolje umiješ, a mi ćemo svi vikati: Amin! SERDAR VUKOTA U pamet se dobro, Crnogorci! A ko činja biti će najbolji; a ko izda onoga te počne, svaka mu se satvar skamenila!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jastuci tvrdi, kruti, isto onako ispruženi i poređani, kako ih je poslednji put ostavio. Prvo što mu pade na pamet, to je da kao svakada, čim uđe, odmah baci pogled na dva velika katanca, koja su visila o dosta dugom i dubokom,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Pomamili smo se svi!“ viknu konte, okrenuv se živo i prišavši k svojima. „Ta gdje nam je pamet, nije li im danas Badnji dan!?

Bog ne dariva u vječno našljedstvo ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet, ni bogastvo, ni ljepota ne ostaje za vazda u jednome domu, no prelaze s jednoga na drugi!“ „Tako je, valaj!

On se tome ne stavljaše, jer mu pamet ne bješe doma; turio kapu na zatiok, čibuk zagrizao, pa odbija dimove kao oblake.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Obilazi kao mačak oko vruće kaše. Oguglao kao vo na jaram. Okupili kao ’rti zeca. Palo mu na pamet kao psu ramati. Podmeće kao kukavica jaje. Ponio se kao da je dobio bijele pčele.

Po svili uvodi, a po trnju izvodi. Prosejan i na situ i na rešetu. Raste mu perje. Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov.

Raste mu perje. Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov. Taj ume i iz vode suv izići.

— Bolje je omjeriti, pa krojiti. — Sto puta mjeri, a jedanput striži. — Meri i važi, pak onda kaži. — Laka pamet — brze noge. — Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti.

O UMU — Car caruje, um boguje. — Um caruje, a snaga klade valja. — Što snaga (jakos’) ne može, pamet učini. — U mudre glave, sto ruku. — Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema.

— U mudre glave, sto ruku. — Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo.

— Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo. — Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta.

— Kloni se luda kao i sveta. — Više lud misli, nego što gora lista ima. — Zao um, gotov sud. — Luda pamet, gotova pogibija. — Budalu će i pas na lancu ujesti. — Da budala zna da je budala, dvije bi pameti imao.

— Kad bi se sve pameti iznele na pazar, svak bi se svoje mašio. — Ljudi se ne mere peđu no pameću. — Pamet je starija od knjige. — Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama.

— Ljudi se ne mere peđu no pameću. — Pamet je starija od knjige. — Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama.

— Ljudi se ne mere peđu no pameću. — Pamet je starija od knjige. — Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama. — Prazan klas se u vis diže, a pun k zemlji savija.

— Bolje slep očima, nego slep pameću. — Teško tome ko za tuđom pameti ide. — S kime se pamet ne rodi, s njime ne umire. — Nema većeg zla od zle pameti. — Crna pamet — gotova pogibija.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

203 8. LjENIVI SLIJEPAC. 204 9. ZET U PUNICAMA. 205 10. SELjANIN I GOSPODAR. 206 11. SELjANI KUPUJU PAMET. 207 12. KREPAO KOTAO. 208 13. VINA MIJEH I NjEGOVA PJESMA. 209 14. CIGANIN I VLASTELIN. 210 15. KAFA I NjEZINO CRNILO.

Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: „Ća šaronja, ća! i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do Boga

gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele on tebe prejaa dvaput preko ćuprije.“ VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE.

sveti Aranđel na zemlju, a on se udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti, šta on oće, pa se dobro uzme u pamet. Odajući tako po zemlji nji dvojica zajedno, dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju.

Kad to vidi prepadne se pa skoči da traži kobilu. Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku, i protre je, a lisica u jedan put te predanj: „Šta

Kad to vidi, | prepadne se pa skoči da traži kobilu; ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku, i protre je, a kurjak u jedan put te predanj: „Šta je

sveti Aranđel na zemlju, a on se | udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti šta on hoće, pa se dobro uzme u pamet. Hodajući tako po zemlji njih dvojica zajedno dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju.

bi li kakogod oca sklonili da ga jopet k sebi primi, i da mu drugi brod napravi, obećavajući se da će unaprijed bolju pamet imati.

da ga opet k sebi primi, obećavajući mu se oni, da više ne će biti onakov kakov i do sad, već da ga je nevolja na bolju pamet naučila. Već na sve duge jade otac mu se opet skloni, primi ga k sebi i dade mu brod još viši i još ljepši od prvijeh.

“ 11. SELjANI KUPUJU PAMET. Sastanu se jedan dan na obično mjesto starješine i glavar od jednoga mjesta koji je na moru školj, i stanu se koriti

“ Oni pristanu, a on od nekuda dobavi jednoga miša, te živa zatvori u jednoj škatuljici, i reče im: „Evo vam pamet ovđe, nego odmah bježite doma, i ne otvorajte, priđe no doma dođete.

veseli u isti brod, s kojim su i došli, pa kad dođu blizu svojega mjesta, reče jedan od njih: „Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica neka svemu selu.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Ne znam zbog čega dobro! STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet! CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Počinjem malo-pomalo odisati; izbavljajući se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga mora. Sad mi dolazi na pamet božestveni sovet premudroga Pitagora — da se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi svet

On bi mi rekao da evangelije što uči, dobro uči, no da moja detinjska pamet i glava nije jošt kadra razumeti šta [h]oće evangelije črez te reči i da je meni potreba čekati savršena vozrasta i

” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet? Moja glava, napunjena budući pustinjami neprohodimimi i pešterami, ništa drugo | nije mogla u sebe primati.

da se čuva kao od žive vatre, i da beži od nje dok je god živ, bez svakog obzira; ime ni [h]aljina ženska da mu nikad na pamet ne dođe.

„To je dosta“, odgovorio mi je, „tri grošića hleba dosta će nam biti za dva dni.” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem, smijući se, „da i ta tri grošića nejma, u kaluđere idemo, mora nas vilajet [h]raniti.

Dam se malo pomalo u misli; jedna ideja i misal počne razbuđivati, podstrekavati i na pamet dovoditi druge. Koliko sam obladan bio mojom budalastom svetinjom; no, ovde natura preduzme sve svoje pravice i silu,

Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto

a neki bi me žalio, kazujući mi da je i sam u mladosti tako prelašten i obezumljen bio kao ja, no, druge godine druga pamet u glavi. Ispočetka sam mislio da oni sve to iz zavisti rade; ne budući sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti.

Iz ovoga, zar, uzroka i meni dođu na pamet neki lepi latinski stihovi, no nipošto ne pamtim ni gdi sam i[h] čitao, niti ko je njihov spisatelj; dosta — oni mene

o(t)činiti očuždavati se — otuđivati se paguban — poguban, štetan paki — opet, još pamet — uspomena, spomen pametozlopstvovati — zlopamtiti pametstvovati — pamtiti, sećati se papa — otac paradigmatičan —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Svijeća se ugasi, te Kušmelj reče: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, beštijo muška! — reče tiho Osinjača. — Zar se kandelorica pridaje vragu? — Pravo kažeš, nevisto!

Striko Balegan namignu Bakonji, kao da hoćaše reći: „Viš da dobre šake pomažu i u manastiru, više nego pamet!“ Poslije večere Naćvar zovnu Balegana: — A, Grgo, a di je ono moje dite? Vire mi, ja ga i zaboravija bija.

— Sad odanimo najprije! — reče Lis kad bijahu na tratini prema novoj mađupnici! — A ti, Bakonja, u pamet se. Mi smo, jevo ovako činili prije smrti Škorančine, kadgod rika naraste, te nema u mlinu prikovođana...

) Niko to od fratara ne sluti, a sluge nas ne smiju odati, jer im nije u interesu. Dakle, u pamet se!... Ne velim da bi ti moga izneveriti nas, ali, ka bojim se da Srdar kako ne nanjuši, pa da te ne iskuša.

“ — sinu mu kroz pamet i krv mu se zaplamti od bjesnila, te zaškrguta zubima... Sad vidje sebe u fratarskim mantijama na pomamnu konju, sa

Ja, kad se dobro promislim, ja bi skinuja kapu prid Bukarom!... Srce je to, pamet je to, lukavstvo je to, ubija ga bog. Nije moguće opisati „karabulinu“ koja zavladaše ušljed toga otkrića.

samo koliko je najpotrebnije, ali mu svaka riječ bijaše na svome mjestu, te govor nimalo ne pokazivaše da mu se pamet pomjerila. Štaviše, kad ga jednom Vrtirep zapita: — Šta je, oče Brne? Da nije... onako šta...

Da nije... onako šta... da nije kakav crvić u pameti? — Brne mirno odgovori: — Moja je pamet, fala bogu, zdrava, a ja se ne moram ispovidati: šta mi je!

Daklen, Ive, u pamet se! Sićaj se one: „Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagrija!“ Trpi i budi pokoran još za nikoliko, pa će ti dobro

Oni baš govorahu o Brni. Đakon se obrati Bakonji. — Meni se čini da sam načisto što je s njim. Njegova je pamet kâ i prije šta je bila, dakle, drugo ne može biti nego niki zavit. — I ja sadak to mislim! — veli Bujas.

Ćosić, Dobrica - KORENI

stranci se nije čuo, iako mu je toliko puta rekao da će mu glupaci i laktaši zauzeti mesto i da mu ništa neće vredeti pamet i škola u Parizu, ni što mu je otac Aćim Katić.

Sit sam ja svega toga! Srbiji su potrebni pamet i znanje, a ne stranke! Srbiji treba da gleda Evropu, a ne turski tur! — Vukašin se zagrcnu i umuče.

„Ti si seljački sin. Sramota je da nosiš švapske krpe. Nisu one ni zdrave. I srce i pamet se pokvare u njima“, rekao je otad ubeđeno i preteći.

Pokaži, majku im belosvetsku, da mi nismo samo s jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i s knjigama umešni. Pamet im pokaži, a dukate ne žali. Troši kao da si knez, nek vide da mi, Srbi, svaki red znamo.

Ono što je pomislila da bi one noći, kad je Đorđe prvi put tukao, i posle, kad joj je još nekoliko puta došlo u pamet, to je glas nečastivog, koji se ove zime uselio u njihovu kuću. Kako bi ona s drugim?

Dobro je što ga nisam opsovao. Usta su mu bila puna voska. Fala bogu, poslužila me pamet. „Da razbijemo Levića kafanu!“ ja sam viknuo. Što igda mogu, viknuo sam. Svi su čuli. Gledali su začuđeno.

Uvek je kasno legao, a rano ustajao. „Čovek je stvoren da najmanje spava“, To je mogla da smisli samo učiteljska pamet. Svakog jutra i svake večeri donosio mu je sa česme po dve testije vode. donosio i odnosio pisanke.

čelu, opet se nasmeja, ali kraće no prvi put, manje radosno, a možda iz inata ili što i sama ne veruje, pa joj se pamet mrači, nadničari ćute i, žureći, nastavljaju večeru, da posle u gomili urone u mrak, i tek kad se raspu prerovskim

Nisam, ima pravo, sve bih dao kad ne bi bilo istina.. Kako to ne znaš, slepice? — ...A pijan čovek izgubi pamet, pa priča onako. Svašta. — Ništa nisam čula. Rekla bih Ti. Sad bar mogu sve da ti kažem. — Sve možeš, je li?

Ristić, taj namesnik što je gledao na lude kao na opanke, on lično skidao mu je šešir na pedeset koraka i pamet mu priznavao. Lako je tebi kad si imao dedu koji je krojio zakone i menjao ustave Srbiji.

daj, velim, da probam i To. Za činovnika ti velika pamet nikad i nije bila potrebna. Slušaš samo što ti pretpostavljeni kaže i ponekad mu deci kupiš fišek šećera.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali još nije bio zadovoljan. Činilo mu se da mu broj brodova sporo raste, sve dok mu ne pade na pamet: »Gle, za jedan potonuli stari brod mogao bih dobiti dva nova!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Bilo je toga i posle Vasine pogibije, naročito kad je prvi ustanak propao i kad bakljade nikom nisu padale na pamet. Godine 1814, za Hadži-Prodanove bune, kažu, stalno su osvitale nove glave.

U svojim razmiricama, pametni Srblji kao da su bili sasvim izgubili pamet, i to u času koji je bio, možda, najpogubniji.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sada mu tek pade na pamet da, zabavljen svojim opitima, nije ni mislio na svoju prijateljicu: njeno lice, neviđeno nedeljama, izbledelo je u njegovom

Ona nabra čelo i napregnu svu svoju pamet. „U toku narednih 26 hiljada godina ...“ „Hiljada!“ uzviknu ona iznenađena. „Jeste.

Spremam se da pođem, no tada mi još nešto pade u pamet: „A kako je sa čestitim Maselo-om?“ „Vrlo dobro! Živi zadovoljno na malom poljskom imanju koje sam kupila i poklonila mu.

Pade mi na pamet i jedan okamenjeni amonit, toliko ogroman da sam ga jedva podigao rukama. Nosio je naziv „Amonites Meternihi“, a u

U ono doba bilo bi takvo mišljenje pravo mrtvorođenče“. Uplašen ovim upoređenjem koje mu iznenadno pade na pamet, Darvin se trže, no zatim se nasmeši.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Taj će proći kao i on. Dobar pljačkaš, je l' zvrndove?... A vi, vojnici, videli ste dobro kako prolaze nevaljalci. Pa u pamet se...

Kad ona: „Nemoj“, kaže, „bolan da kvariš ručak. A ja ti podviknem: „Šta, žena da mi soli pamet? Ko je gazda u ovoj kuću?“ Pa si ućutim, i mesec dana, nećeš mi veruješ, ne govorim s njom.

Braćo moja, igra se priroda zaista, to mogu da utvrdim. Nekome da velike uši, kao u magarca, no retku pamet. Ali ne možemo biti svi jednaki, kao klinci iz fabrike. — Ne možemo zaista — slaže se narod.

„Ti,“ veli, „Đorđe, pazi ti dobro kako pred sudom govoriš i šta govoriš, i da se u pamet uzmeš, jer ja imam vlast da te na licu mesta kaznim, i kaznu ovu odmah da izvršim.

To mi je tek sad palo na pamet. Međutim ročište se približavalo. Trebalo se ozbiljno spremiti za plediranje i ja sam otpočeo da radim.

Neko, kome je i u ovom trenutku pao na pamet čiča Ilija, viknu glasno gledajući u protu: — Što se ne mrda, Boga joj njojnoga! Nije nam bilo do smeha.

Jednoga trenutka pade mu pa pamet, kako je ovo, zbilja, istorijski momenat u njegovom životu: prve vlasti u Uroševcu postavlja on, bez ičije pomoći bez

je potrebno lično pobrinuti, i dobaviti im i u ruke dati i same karte druge klase do Beograda, koji je, ponova reče, pamet i smisao sasvim izgubio.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Oštro mi se zasijecala u pamet razvezena vrpca na dnu dugih gaća jednoga, tačno sam znao broj dugmeta na prsluku drugoga.

Da ja pišem knjige, u tim se knjigama ne bi događalo ama baš ništa. Pričao bih i pričao što mi god na milu pamet padne, povjeravao čitaocu, iz retka u redak, sve što mi prođe mišlju i dušom. Ćaskao bih s njim.

Ona mi je najplastičnija ilustracija te istine. A ako katkad pomislim da sam tu pamet prekasno stekao, smjesta tu misao sustigne druga: to jest, da to nije bilo ni prerano ni prekasno, jer, ma kad je

Odjednom mi je palo na pamet: Concert champêtre — i dvije-tri suzice skotrljale su se same od sebe. Ostao sam u mjestu dva dana.

Silazeći mramornim stubištem s brončanim aplikama preslišavao sam se nastojeći da što tačnije dozovem u pamet advokatove riječi. Ali nikako da se prisjetim svih „ključnih momenata” ništovne žaobe.

” ... — Hm! Svašta li i tebi pada na pamet! — Bogami, svašta, pravo veliš! Putem je šutio. Što uvijek brbljaš, spočitavao sam sebi.

— Bogami, svašta, pravo veliš! Putem je šutio. Što uvijek brbljaš, spočitavao sam sebi. Izlaneš sve što ti na pamet padne! Eto, očevidno si ga povrijedio! Sad uprem da ga udobrovoljim.

Možda sam indiskretan. Izvini ako sam zadro u jednu sferu u kojoj mi nema mjesta. — Šališ se? Što ti pada na pamet!...

I na tom golom gospodstvu bez sadržaja on ljudima zavidi. — Previše komplicirano za moju pamet! Previše zakučasto! — Pa i nije toliko koliko ti se čini.

Ali ne! Što mi samo pada na pamet!... Odakle i zašto da tek tako, odjednom, bez ikakva plauzibilna razloga... Ne, ni govora!

Među četiri zida jedne zatvorene sobe nikad mi ništa vrijedno nije palo na pamet. Ako je to bila vožnja na pogreb ili na žalovanje, morao sam silom zatomljivati plimu mog raspoloženja.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

drugih devojaka i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad joj i ne pade na pamet da pogleda na njega kao na momka. Stanka nije bila toliko neobična po lepoti, koliko po naravi svojoj.

I njemu je dolazilo sve to na pamet, ali on nikad ne beše u stanju da istavi takvu misao jasno i da pomisli dublje o njoj.

Gotovo plašljivo, raširenih očiju Đurica pogleda popa. Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom.

— Šta veliš za ovo? — A da što ću ti reć’, bolan, no da utučeš pašče, neka oni drugi uzmu pamet u glavu. — Ako li se oni još više naljute za to ? — Ne smiju, bogme! Svakomu je tanak vrat.

kud god se okrenem, svi mi o glavi rade... Ej, kukavac! Lepo li mogah živeti, samo da mi beše ova pamet... Ali dockan! ... A ja se radovao što dođoh ovamo!... Ne znađah šta me ovde čeka«...

Šta se čuda počinilo za to vreme... Naživelo se, nastrahovalo se, namučilo se...« I sad mu dođe na pamet ono vreme, kad je ostavljao pređašnji slobodni život, kad se odvajao od društva i ognjišta, pa se uputio pod zakrilje

Svaki bi se začudio, kad se pre ova žena spremi, a kad pre kavu skuva, ali to Đurici ne pade na pamet. On se zagleda u ženu i pomisli: »Da li mu je to ono dijete? Ova je gotovo starija od njega«.

Samo neka ga Jula dobro uzme u ruke! — Za nju ti ne brini... — Carski ćemo da živimo, samo vi žene pamet u glavu! A Đurica nije mislio ni o čemu; predao se sav ovom bezbrižnom i veselom provođenju, nalazeći da tako i treba

Ulazeći u sobu, svaki se iznenadi, videvši vesela čoveka kome i ne padaše na pamet smrt. Donošahu mu lepa duvana, vina, gledahu ga i odlažahu, pričajući usput kako se junački drži.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

DIJETE U HRIŠĆANKE 336 DOBRA HVALA 337 CIGANSKA PITA 338 OTAC TURČIN, A MAJKA HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I BABA 341 NEMA BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA 344 BABA I

Davno se reklo: u žene duga kosa a kratka pamet, te ti i ona povjerova babi, pa izleće brže-bolje k njemu u odaju. Po njegovoj nesreći on bijaše zaspao, te mu ona

Kad to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu. Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica ujedanput te preda nj: — Šta

Kad to vidi, prepadne se pa skoči da traži kobilu; ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedanput te preda nj: — Šta je,

— onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima pamet i da vidi da će umriti. — E pa dobro, al̓ šta ćemo onda raditi? — sad se opet poplašio otac.

Od sedamdesete do osamdesete ruke se tresu, noge klecaju, oči ne vide, uši ne čuju, pamet izanđa; čovjek se obično podjetinji, i tada odista vrlo često liči na onoga u čijih se deset godina najposlije bijaše

dunja, kao što sam bio naumio, ti bi mene jutros ubio; ali mi žena ne dade, bog joj svakoga dobra dao, kao što joj je i pamet mimo ikakva isana! HERO PLAĆA GLOBU Požali se Heru sinčić kako ga je jedan debeli beg isprebijao čibukom bigair hak.

Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: — Ća, šaronja, ća! I ti imaš pamet, a Ero je nema. Utom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: — Jaog mene do boga

A Ero onda skoči pa preko ćuprije: — Ej, Turčine, gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije!

Evo ti najpotlje popa rišćanskoga te sve narode ukori govoreći: — Ma šta će vam više od jedne, crna vam pamet! Da li ne znate da sretnjemu čojeku umiru žene, a nesretnjemu kobile lipšu?

AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI Jedan otac htio da oženi sina vrlo mlada, no je htio da čuje savjet od jednoga svog najmilijeg

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ideja o konstruisanju automata koji bi potkrepio moju teoriju davno mi je pala na pamet, ali sam na njoj počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada je već nostalo jasno da je traženje posla beznadežno, pala mi je na pamet jedna nova ideja. Umesto da se krećem manje-više bez cilja, da bih se ugrejao i izbliže upoznao sa prilikama u velikom

Ispod mene bila je jedna livada i gledajući je, pali su mi na pamet stihovi pesnika Njegoša! ”Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u

Nikome nije padalo na pamet da sve počinje iznova, pa je bilo predloženo da se pitanje pobede reši rvačkim mečom: dva najbolja momka će se rvati

Ove uspomene bude u meni misli koje su mi tada padale na pamet. Neobične osobine Škota: originalnost, osobenjaštvo i robusnost teško će stranac prihvatiti ne samo kada se sa njima

” Često mi danas ove reči dolaze na pamet, i čvrsto verujem da milioni ljudi u Evropi vide Ameriku kao Novi svet u njihovom duhovnom zemljopisu.

Jednog dana, kad sam se peo na Furka prevoj, palo mi je na pamet da i kretanje elektriciteta kroz žicu nailazi na iste otporne sile kao one na koje nailaze materijalni elementi na

Kada čujemo reč induktivnost, prva stvar koja nam nada na pamet je kalem sa gvozdenim jezgrom namotan žicom. Prema tome, ako induktivnost povećava efikasnost prenosa telefonskih

- Pošto su? - upitao je ponovo Grin. Rekao sam mu cifru koja mi je pala na pamet, a onda je on, bez trunke oklevanja, upitao da li bih uzeo polovinu sume u novcu a polovinu u deonicama.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Svejedno se smiri: mislila je da će se i s tim lako prevesti. Ali, čim se nekako uteši, pade joj na pamet bolesni čovek, deca..... Kako će bez ičega kući?

Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju. Pa im panu na pamet dani radnje, urezuju u pameti prištednju, i u toj misli čisto življe rade i vesele se poslu.

Najednom mu pade na pamet da se ženi, pa bijaše pisao gospodaru da mu pošalje nekoliko fotografija od naških djevojaka da sebi izabere jednu,

I toliko puta njih dvoje došlo bi joj na pamet kad bi gledala u tračak svjetlosti što je izbivao iz one mračne rupe u dnu dvorišta.

Pa onda hoće silom da se brani od misli što na nju nalijetaju, ali zaludu: dođe joj na pamet onaj mrki mornar iz Levanta — kud je sada on, i je li se oženio?

Pade joj na pamet ono nejači koje je predala ženi staroga ribara, a sa ,zebnjom i strahovanjem sjeća se djeteta od sise što je u kući u

Njen cio život gledam pred sobom, i učini mi se tako jednostavan i prirodan da mi ništa prijekorno ne pade na pamet. I mislim: ona se podala životu na volju, pa je on vjerno nosio kroz cio vijek; ona i ne zna što je tragika u življenju,

U putu padne mu na pamet da pođe ka Bukalu. Nađe ga gdje objeduje, drži pliticu na kolenima i zalaže se. —Spiro sjedi! — veli mu.

Dođe mi na pamet njen udovački život... Iza muževlje smrti bješe joj ostao na brizi taj sin. Da njega i sebe prehrani, odluči se da služi

Obući će se u pokajničku crnu tuniku i navući na glavu kukuljicu da zakrili svoje griješničko lice. I dolaze mu na pamet božje riječi propovjedaoca Italijanca, jezuite, što svake večeri ove Strasne sedmice propovjeda u crkvi, i, dirnut

— Isuse moj, milosrđe! — ote se i njemu iz kržljavih grudi, panuvši mu na pamet griješna misao na Moraču, mada je se kloni i neće da je ni u crkvi vidi, jer je tvrdo odlučio da ove Strasne nedjelje

Žena ne odgovori, već kao vjetar pobježe ispred njega. „Šta joj je?” pomisli, i padnu mu na pamet propovjednikove riječi ljubavi i mira. „Zašto se srdi na me? S čega me krivi?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ova nekolika opšta stava možemo proveriti/ilustrovati na vrlo jednostavan način. Nama, uzmimo, ne pada na pamet da kažemo kako neko jezički laže, jer se prirodni jezik jednostavno podrazumeva, on prethodi istini i laži, a

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ja ništa više ne tražim nego to da me gospođa ministarka ne zaboravi. ŽIVKA: Nego, vidiš, sad mi baš pade na pamet! Vi znate moga zeta? PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro.

DARA: Bože, Čedo, šta govoriš koješta! ČEDA: Ama, može, brate, sve je ona kadra! Vidiš da je sasvim izgubila pamet otkako je ministarka. DARA: Ne može ona ništa kad ja neću. ČEDA: A ti si sigurna za sebe, je li?

RISTA (ustumara se): Gde da se sakrijem? ČEDA: Ne znam...Čekaj, sad mi pade na pamet. (Zvoni.) RISTA: Gde? ČEDA: Ćuti i ne pitaj, jer nemamo vremena za razgovor. XVIII ANKA, PREĐAŠNjI ANKA: Molim!

PERA: I ja sam raspitivao, pa ne može. VASA: Palo mi je na pamet, ako može nekako, što kaže onaj naš novi rođak, da se dozna preko ženske linije. ŽIVKA: Kako misliš?

VASA: Ama, smiri se, tako ti boga... Otkud ja da pišem, ni na pamet mi nije palo! Zar ja zbog nepismenosti otpušten iz državne službe, pa da pišem članak, i to još aluzije...

ŽIVKA (gleda po sobi): Ju, ju, ju, i gde ću da je primim u ovom vašaru? Skrhala vrat dabogda i kad joj je palo na pamet da dođe. XII NATA, ŽIVKA, VASA NATA (dolazi): Dobar dan, dobar dan želim, gospaŽivka.

ČEDA: To ste se, vidite, vrlo dobro setili. Meni nikad ne bi tako nešto palo na pamet. To vam je neobično duhovito. KALENIĆ: Je l' te? ČEDA: Baš mi je milo što imam tako duhovitog rođaka.

NATA: Molim vas, dozvolite mi da to pismo pomirišem. ŽIVKA: Ju, gospa-Nato, šta vam pada na pamet; otkud pa sad tuđe pismo da pomirišete? NATA: Dozvolite mi, molim vas.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Nije rečeno kako je i zašto izgubio pamet, i verovatno nije zato što je već sam književni sklop priče iziskivao da njegova sudbina služi kao pomoćna, da je

sav taj prizor toliko smućuje da joj iz sećanja, iz „priča i pesama” koje je valjda u detinjstvu slušala, dolaze na pamet oni zli ljudi što haraju i grabe, pa su tobože i nju sada evo ugrabili: „[. . .

čim se oseti da su pobude incestuozne, eto to je, ukratko, unutarnji konflikt od koga je Jovča na kraju izgubio zdravu pamet. Pri tome je upropastio i sudbinu svoje ćerke. On nije kažnjen, nego je, više od toga, proklet.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

A kamo ga? Zar da čekamo do Boga i do vijeka? Nijesam ja lud, ženo!.. Pođem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet. I knez i proto i onaj mrtvi Neđeljko Škipac što ide u manastirsku pisaniju. Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar.

Na strašnu vest i ona je do Boga jauknula, ali videvši kako je iz kuće sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle

To je za svakoga čudo, pa i za njega. Znao je on tu stvar vrlo dobro. Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kad svi žmure, i ti žmuri; Kad svi vezu, vezi i ti; Kad im pamet nije slana Ti je nemoj posoliti. Kad svi skaču kao jarci, Nemoj ni ti biti janje: A kad vidiš da se smeju, Udri i

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga; jer mi ako i na bal odlazimo, opet zato pamet ne gubimo.

FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja! ANČA (u polasku): (Međer je moja majstorica sasvim izgubila pamet!) (Otidne.) FEMA: Uredću ja drugojače moju kuću, neće se meni takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.

Nije on snio numere nego ja. EVICA: Stani malo, Vaso, meni nešto na pamet pade. On je mene i tako prosio, da se učinim u njega zaljubljena, valjda ću mu lakše moći izvarati.

MITAR: Aa, sad mi pada na pamet koliko sam je puti vidio kad sam pokojnom grafu čizme pravio. Tu je ona bila kuvarica.

Petrović, Rastko - AFRIKA

ali sam se tako osećao, i ništa mi nije smetalo da vidim svoju ruku belu, danima, sve dok mi iznenada ne bi palo na pamet: „Gle, moja je ruka bela“ Kad sam se posle četrnaest godina takvog života oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom

Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na

Nikome neće pasti na pamet da dete nije pravoga muža, čak ni tome mladiću. Po shvatanju primitivca, prenoćavanje sa ženom je isto tako jedan detalj

“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

Pa ipak nikada nije palo na pamet crncima oko Banfore da bi i oni mogli tkati ili kupovati tkanine. Oni su dakle na vrlo niskom stupnju, najnižem što se

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Jošte pij!... Ta nagni bolje, de, Te skupi pamet što preostade, Jer, eno, ide Glavaš Stanoje, A pred njim, bogme, nemoj buncati.

GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija! Ili te stara pamet izdade, Te se ne sećaš svoje udaje, Svoje mladosti, svoje radosti — Ta gozbe slavne, svatova divnih?...

A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!... PRVI TURČIN: Biva, sve je tako kao što rekoste; ’ma nikako mi u pamet ne iđe kako da se, kod nas ovolikijeh, ono nesrećno roblje provuče!... Ko ih provede? Ko li im ključeve izdade?...

Ili poricat misliš istinu? Ta, eno, pena krvi njegove Po ust’ma ti se lepi poganim! SULEJMAN: U pamet, babo! Ili se smeješ vlasti pašinoj?

Ne dam je paši, ču li, Turčine!... ISAK (Ćerimu): Dobro bi bilo da pribeležiš! Jer tupa pamet mozga labavog Jedva će petu za dan tubiti, A za dva dana... ode uvetar!... Šaku ćeš magle paši nositi!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju haringe; jutros sam ih znate jeo, pa mi pade na pamet. Ja se opominjem da sam negde čitao da one pod jesen u velikim jatima...

Tada mi dođe u pamet kako sam jednom gledao između Štajnbruha i Pešte takav jedan smrvljeni vlak. Gvozdene osovine, debele kao noga u

Mudrijaši sjede kod kuće kraj pepelišta. Ama po đe-što mudrija je naša ludost no sva njina pamet. — Ali ti eto i na jedno oko ne vidiš od preveza, pa kako ćeš tako? Crnogorčevo lice opet dobi blag, osmenut izraz.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Mislio sam tada, a i danas mi to pada na pamet, kako naši ljudi imaju čudnu moć da se snađu pod raznim okolnostima. Valjda što su odrasli u prirodi i povazdan zure u

Dakle, naljutio se Bog na zemlju, povukao svu nebesku policiju i rekao: neka se tuku, ne bi li im najzad došla pamet!... Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa.

Bilo mi ga je tada žao. Prineo sam ruku zemlji i on hitro pođe. Tada mi pade na pamet, šta bi radili Bugari da uhvate mene. Ubili bi me sigurno.

Gledam iz očnog ugla... Još treperi... Senke postaju sve veće. Mrak. U neko doba pade mi na pamet da pratim jednoga u pravcu reke da vidi ima li čega tamo. Aja! — priseti se Vlajko.

Sada strepim da se ne povrate. A i ovi sa reke me muče. Pade mi tada iznenada na pamet: šta li rade u pozadini oni koji naređuju. Spavaju, sigurno.

— Ovako se više ne može... Tim balavcima treba saterati pamet u glavu — čujemo da su tako govorili pukovnici reumatičari upravniku bolnice. — Pa dobro... šta da radim!

Pade mi na pamet Gruja. Taj se, vala, oslobodio muka. Vojnik zastade. — Odavde možete komotno. Evo je saobraćajnica.

— U današnjem vremenu naša je prva dužnost... — Jeste li čuli? Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove.

Večerali smo neki ohladneli paprikaš, kome se na površini uhvatio loj. Pade mi tada na pamet kako bi ove porcije kod Luke letele niz padinu... Ali komanir i Dragan jeli su mirno.

Ili je to valjda strah od smrtne opasnosti. Padoše mi na pamet reči komandira Stojanovića: „Nikome nije milo da pogine“. Te i njima. Ali su već stekli naviku, i lakše podnose...

U koju li kategoriju ja dolazim... — pade mi na pamet. Ali moje su misli sada nemirne i nikako da se priberem. U daljini trešti mitraljez. Vatra se osipa celom dužinom fronta.

— Eno ih! — pokaza mi vojnik u jednome pravcu. Zemlja se poda mnom malo oburva, i tada mi odjednom pade na pamet, kako je u istom stavu, projektujući se prema zvezdanom nebu, poginuo potporučnik, vodnik.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Bogoslov, jurista u tim i osedi, Nema kad, siromah, na nas da pogledi. Onome po nebu durma pamet hodi, Ovaj u procesu ceo život provodi. Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati?

Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!“ Čitaju svu dragu noć i knjige premeću A mi kano duvne tako da ležimo i večnu nevoljnu gredu da

vaše doletati strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu serpskome, Konca nije nju pretećem ni pjeniju mome. Idem dalje!

Gledamo tako, mekšega čuvstva svi, Na voćku v jesen, plodov si lišenu; Na grane već bezlisne, suve: Na pamet dolaze senka, plodi.

Stari se ne hvata miš tom mišolovkom, deco! Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet. Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem.

Ruku i ja pružim, i vitkog stasa kosnem se, Al’ na zlo ti moje posluša ruka pamet. Glednu me mrko, pa skoči k’o srna, i uteče k društvu, Ama bar jedan pogled da mi bežeći dade.

Al’ ko u polje neće da travi ime razbira, Ko l’ na astalu pamet doma ne ostavlja mlad, Nek ne ide u Prater da vrelu dušu rashladi, Jerbo će tamo na trud iskra da padne nova.

Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša oružajte, Glavom srcu pomoć dajte Ak’ želite da vidite Svetu goru divne moći, Iz nje

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Je l’ bar upola Od prvenčeta duše bolane? KAP. ĐURAŠKO: Lepa, i nije — već kako kom, (U sebi.) Al’ meni pamet zane nesrećnom! BOŠKO: Da — al’ en’ i Vuje! Vujo zacelo ne zna lagati, A laže l’ pesma, on će kazati. Vujo!

JELISAVETA: E, san je, san! Al’ slušaj pamet što ti govori: Smišljajuć davno nevernik sed S prestola kako da te obori, Znao je glupost srpskog naroda Svojoj

Bože, oprosti, al’ nije u njoj sve načisto... morâ je i nju nečastivi repom u pamet čarnuti, hajd’! hajd’! (Gunđajući izlazi.) JELISAVETA: I ti si gospodar?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

veli, ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči! A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom.

Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.“ — „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet, krst ti tvoj ljubim?!“ — čudim se ja, glavati gospodine. „Pa kako ćeš odati čest carskoj gospodi?

“ Taki je danas red, i tako se carskim službenicima odaje čest.“ „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet i nauka, postove ti tvoje ljubim!“ — zapanjio se ja od čuda. Sudac: Boga mi, Davide, baš ti je učevna žena.

Kad počne nekakve carske paligrape nabrajati, meni stane pamet. Ali ljuta je, da Bog milostivi sačuva! Sudac: Što se ne potužiš parohu, pa nek je izgrdi?

David: Šta?! Zar se u vas i pamet na gradi mjeri? Zato ste vi tako i pametni! Doktor (šapće): Ćeteredeset... David: Zar ja četrdeset gradi budalast?!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ovo je velika i važna stvar, od nas zavisi spas države, te se moramo ozbiljno uzeti u pamet. Jesu li svi činovnici ovde na okupu? VIĆA: Svi su, samo je g. Žika „otišao u srez”.

Zaokupio tu: dokumenat, zakon, istraga, a ono eno šta ispade! Ama, čim tebi pade na pamet zakon, gospodine Vićo, znao sam ja da će tu nešto naopako izaći.

KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš. ŽIKA: Pa mislim Đoku da pustite da pobegne, a gospodinu ministru da telegrafirate: „Pored

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I ta njegova pamet, tačnost trebala je i radi njega i radi njegove mirnoće i spokojstva; i taj njegov trud da bude kakav treba zadugo,

Baba ga teši. — Biće, biće, Stevane. Nego još mlad, doći će i on u red. — Aja! Kako mlad, kakva pamet da mu dođe? Zar tvoj Mladen nije mlad, zar njemu nije trebala pamet da dođe?

— Aja! Kako mlad, kakva pamet da mu dođe? Zar tvoj Mladen nije mlad, zar njemu nije trebala pamet da dođe? Nego, otkako umre pokojnik, a on još onako mali, pa sve sam u dućanu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Prema raširenom verovanju, ko od nje okusi, gubi pamet (Vuk, Posl., 2468: »Kao da se bunike najeo. Kao da je poluđeo, jer kažu da čoek poludi od bunike«).

koji nije tri puta obnesen oko leske [da bi došao u dodir sa njenom spasonosnom, pamet dajućom snagom]. U staroj srpskoj školi deca koja ne znaju lekciju bila bi šibana l.

U staroj srpskoj školi deca koja ne znaju lekciju bila bi šibana l. prućem, svakako zato da bi im se uterala pamet u glavu (v. moj rad u SEZ, 31, 54. Upor.

u bašti, pa ga probije družicom (većim vretenom) i kroz tu rupu gleda momka s kojim želi da se združi i da mu okrene pamet (etimološka magija, SEZ, 58, 1948, 254, Gruža).

Mitsko bilje. »Mitskih drveta i biljaka ima mnogo. Kome odmah ne bi pale na pamet sa bukve jabuke, ili javorove, ili jovove, ili zlatne jabuke, koje u nepristupačnoj šumi čuva zmija ili aždaja, ili

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pred sami suton pade mu na pamet da bi mogao kukuruz prodati istome svome gospodaru, a zašto ne? I, teturajući, uđe u dućan i dovuče se u pisarnicu.

Koliko talijera moglo bi u nju stati? Pa mu pamet muti sila izmrčene hartije, rastrkane po golemome stolu, i debele, uvezane, trgovačke knjige.

Uvjek leti, kad suša zategne, pane mu na pamet i čudi se što ni općina, ni vlada, ni niko ne posagradi lokava po planini, a tako je lijela i puna trave ova planina,

A vele ljudi, dođe mu sada na pamet: da je pop Vrane drži za se. I žesteći se, čini mu se da je ljutit na nju, a sretne li je drugi put, neće voditi šale s

— i obujmi je oko pasa. —De, ti! —Vidiš, ja gdjekad sam o svačemu mislim... pa mi čisto pamet stane. Ne znam radi čega brani nam zakon i pop ono što nam je najmilije?

—Dvije hiljade talijera... i to je darovano . . —Čudo! — reče Ilija i sneveseli se. I pade mu u isti čas na pamet da je gazda sva tri dizela kupio za trista talijera, a valjada i za manje. —Čudo je! — povika kao za se.

—Danas bih bio i ja žeo, — veli Vojkan, —— vrijeme je... — I, iznebuha, kao da mu je toga časa na pamet došlo, veli: — Da se nagodimo, Petre! Što ćemo na sudu?

Budala! Kao da je meni Maša pamet odnijela kao njemu... Neka mu bude podatnija, neka se, ako, je volja, povede za njim: mogla bi, povodljiva je od naravi.

Doktor pogleda po društvu i poče da govori: — Misao — veli — došla mi je u pamet ovoga časa u ovome zelenome odgojku.

” Kad pjevanje prestade, gazda Jovo veli, onako kao da mu je onaj čas na pamet palo: — Koliko sam onoj budali Radi govorio da odustane od tužbe, ali što vlah uvrti u glavu, ne bi niko, ni bog!

— Dakako da hoće, — potvrdi gazda, dokučivši kud šiba pop—Vranina Besjeda, pa mu pade na pamet koliko škode mu je zimus nanio, kupivši sijeno za družinare blagajne, a radi li on to iz dobrote srca ili za koju

Bijaše mu palo na pamet da pozajmi nekoliko talijera u Mašina čovjeka Marka; nekima on daje na poštenje, ali uz teške kamate.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Znam neke koje je već zahvatila malodušnost od dugog zagledanja, takvi već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće.

Sada mi pada na pamet Prohor, obešen, kakvim sam ga video u zoru onoga jutra. Mantija mu je bila odsečena do pupka. Dole je bio go, i ja sam

Dadara Da, znam, bila je to moja greška. Dopustio sam da me Brzan iznenadi. Da budem iskren: nikad mi nije palo na pamet da bi on mogao napasti noću, pogotovo ne po takvom mraku.

Seo sam kraj nje. Želeo sam da nađem neku utešnu pripovest, ali mi ništa nije padalo na pamet. Ćutao sam, glavom su mi promicale neke reči koje sam mogao izgovoriti, ali ništa od svega toga mi se nije učinilo

Bila je to, vele, jedna užasna zbrka i bezglavo jurcanje po magli, jedno suludo tumaranje i krkljanac, da tu nikakva pamet ništa nije znala. Brzana nisu uhvatili. Stari lisac se izgubio čim je video da je stvar propala.

Sve su to ipak bile prazne priče, stvari vrlo nejasne i nesagledive, predviđanja budućnosti u kojima se ljudska pamet nikada nije valjano snalazila. Vreme je tražilo nešto drugo: da se zlo izleči — da se Anka odvoji od mene.

na Njega otišao bi na neku ledinu, recimo na neko golo brdo, ja ovo razmišljam onako uzgred, pričam što mi prvo padne na pamet, hoću da kažem kako bi valjda bilo mudrije da je otišao na neko pristupačno mesto gde bi lakše bio uočen.

Nema te budalaštine koja Nikanoru može pasti na pamet da namah ne bi bila prihvaćena od ovih lakovernih ludi. Slede ga kao da su omađijani. Onda čuje njegov prozukli glas.

Matija Saborište! Otkuda je samo grbavom kopilanu palo na pamet da pomene Saborište kraj svih drugih zgodnih mesta na ovom zemaljskom šaru?!

Raste rupa, no raste i gomila sitnog kamenja i kamene prašine što ostaje posle klesanja. Pada mi na pamet da bih taj izdrbljeni kamen mogao korisno upotrebiti ako njime naspem staze prema potoku i izvoru pitke vode koji je

Sve je to bilo u redu. Dotle je sve išlo kako valja. A onda mi je pala na pamet jedna budalaština koja je smanjila učinak moga lova.

Ilić, Vojislav J. - PESME

se čudu čudi, A nejasna želja raspinje mu grudi; Pa ga goni, kreće, gde i ona sleće, Na usnice momi - na mirisno cveće! Pamet mu se muti, srce bije jako, I pastir se kreće jezeru polako...

Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka? Daj mi, care, roka ti, Za nedelje samo tri!“ „Tri nedelje?

Najposle ukrsti oči, Kad vredna kmetica poče da hladnu rakiju toči. I sasvim izgubi pamet. „Kmetice!“ reče joj smešno, „Kako se, onako, imaš?“ I onda podmignu grešno.

Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade. Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet,

Vatra ga obuze tada, Jer njeno neverstvo podlo pade mu na pamet sada. Pri tom se još nešto desi, što prevrat u njemu stvori On rog kravarev začu, zvuk mu se po tami hori!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

“, govorio je u sebi Eratosten, i razmišljao kako bi se to moglo izvesti. Tada mu pade na pamet da južno od Aleksandrije, skoro u istom meridijanu, u gornjem Egiptu, a u varošici Sijeni, ima jedan dubok bunar, o

jednu ispravu te vrste, šetao sam se, razmišljajući, celo dopodne po mome vrtu dok mi, naposletku, ne pade ovo na pamet.

“ Zamišljen, prelistavao je ove zapisnike danju i noću. Naposletku pade mu ovo na pamet. Od svih nebeskih tela, posmatranih sa uranienborške zvezdare, bila su kretanja planete Marsa najpomnije i najbolje

Kad srce zakuca, onda pamet otkaže poslušnost! Ali ću se ipak odazvati Vašem pozivu i doći Vam u posetu u Berlin - u mislima.

Jer iskrena je molitva - ne ona koja se uči na pamet - u stvari, misao, a našim mislima možemo se vinuti i iznad lepog salcburškog neba.

Stanković, Borisav - TAŠANA

I (crveneći) nemoj da me koriš, nemoj na mene da se ljutiš. Sinoć, kad zaklaše jaganjce, dođe mi na pamet: kako smo nekada ja i ti krali od džigerice i bubrega, pekli ih i krišom jeli.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Uza sav svoj mnogo lični život, nije bio sebičan. Imao je lepu pravu pamet, prozirao ljude i stvari, pa i sebe, znao je svoje mane.

Kad se rodilo dete, Stanojla još bolje uperi u svoju okolinu i svojih pet čula i svu svoju hrabru pamet. Snažna devojka, stub kuće, umna daleko nada svoju okolinu, ona odjedared uze osobita prava, zauze stav, i poče nekako

Ču li, na pogrebu kapetanovu, onog vašeg đavolskog gospodin Joksima? Jezik mu zmija, ali pamet mu valjasta, što mi kažemo.

Eh, Bože! mislim što ne mislim. Nisam to ja. Ali je istina da sam izgubila strpljenje, a to je kao da čovek i pamet izgubi. Za sve treba strpljenja. Valjda će mi opet i doći.

Ono trzanje usta se popravlja i gubi; dobro je kazao onaj moj doktor, valja mu pamet. Ali eto, školu, nije volela, a i domaći posao ne radi s radošću. Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo.

Spavaju sad tu, kod mene, ali ko zna... Hoće li biti srećni? A baš i sve da bude dobro, i pamet, i lepota, i zdravlje, opet, kada god ih pogledam, mislim u sebi: čovek je kao rosa, možeš za njim zaplakati kad hoćeš.

Neharni moj zet mora da je mnogo Bora rasrdio kad mu se tako pamet prevrnula... Tamo kod nas, pod planinom, bio lud čovek; po šumi hodio, s travama razgovarao, k'o neki svetac.

— Na gospa Nolinom licu svetli rezignacija: pamet njena, puna dobrote i uviđavnosti i žrtvovanja. — Ti dakle ostaješ u tuđem svetu? — Mladić se smeši.

priskakao u pomoć u onim tragičnim ili tragikomičnim momentima kad ljudi gube glavu, kad se desi nešto što ljudma zbuni pamet i otvara srce i kesu: neočekivana bolest, tuča, zapaljen špiritus ili benzin, besna mačka, utekla sluškinja, obijena

” Zar nije, braćo, zlatan naš gospodin Joksim! Sušta pravda i pamet! Svakom ocenu kakvu je zaslužio, i svakom repić, da se ne bi u dobru mnogo poneo.

— Čija je to pamet, pitam te! — seva i grmi Vlaović. I ako ne pošljete dete na škole, kuću ću vam zapaliti, tebi i tvojoj Rozi!

Žene, meni je pamet stala! — Kažu, Pavle se rešio na to da ne bi ostavio mater. Bolešljiva je, kažu, njega jednog ima, obožava ona njega, i

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Niste jošt? Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah! Sad mi pada na pamet; moje galanterije i vospitanije moje, gospodična Jelice, nigdi nema. Ljubezna frajlice!

metne ruku (ja upravo, gospože, ne znam gdi) da ga probudi, koje bi i učinila da joj nije u isto magnovenije starac na pamet pao, koji, kao što je njojzi dostovjerno poznato, ovakove sastanke kolcem razvađa.

rečenog roba k sebi primiti, niti nemiloserdno na teške poslove njega osuditi želi, budući da bi mu opet moglo pasti na pamet rat protiv nji podići, i on bez stida ispoveda da rat tako isto kao Sanho Panza na dve milje daleko obilazi, bio on sa

ljubeznika kako spava, i predstavljaše sebi slatko ono vreme kako će s kapom vizite praviti, kad joj najedanput dođe na pamet da mora sa svojim ljubeznim pobeći ako misli nameru u dejstvu viditi, budući da joj ne bi otac ni pod kojim načinom

OD 20.000 duša što ovde obitavaju, nije nijednom na pamet palo tebi pomoći, osim mene, no treba da znaš da ti drugi i ne može tako pomoći kao ja, jer sam ja agina kći, i samo

Najposle mu padne žitije Tezeja na pamet, koji je takođe svoju blagodetelnicu napustio. Istina, on se svojoj dragoj zaverio, ali koliko ima načina da se toga

drže, zašto ne bi on kao filosof to isto pravo imao, osobito što od stotinu mladića devedeset i devet misle da brada i pamet ravnomerno rastu. — U ruci je imao štap podoban motovilu, KOJI mu mesto štake služaše.

Pak ćedu u životu čovečeskom ređe čuvene biti one reči: Ej, moje lude glave; gdi mi je onda ova pamet. Protrčider još jedanput, zeče, — i proče, i proče. Kuda, vozrazi sad Roman, kom je i trbu nešto dosađivati počeo.

— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet,

pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali neće naći glavu.« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije.

« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije. Koliko je nji bilo kojima je došla pamet, ali docne, jer nije našla glavu. Romana je gornje razmišlenije tako opečalilo i pogruzilo, on takovo nezadovoljstvo o

— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet,

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Kad god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.

Kad god mi, grešnici, padnu na pamet, a ja im se sudbini pakosno nasmejem, kao onaj Ciganin u priči o Mitad-pašinom pravosuđu.

Da bi se stvar još više komplicirala, meni pade na pamet najluđa misao na svetu: kako li bi se ta reč menjala po drugoj deklinacaji?

A kad? — Sutra posle podne. — E, sutra posle podne imamo škole, — priseti se ona. — To jeste, — pade i meni na pamet.

Najzad, pade mi sretna misao na pamet. — Znaš šta, pošto smo već otrovani, 'ajde prekrsti se! Ona se prekrsti, a to isto učinih i ja.

Lupao sam glavu. nekoliko dana kako li bih došao do ljubavnih reči i najzad mi pade na pamet jedna knjiga koju moja tetka čita svako veče i pri čitanju uzdiše i plače, a kad svrši čitanje, stavlja knjigu pod jastuk.

— nastavlja on. — Pa da, malo čudno izgleda da ja kao muž, ali... Meni u tom trenutku pade na pamet da me je ovaj naročito zaveo na usamljene staze, da hoće da izazove moju ispovest i da mi skreše u grudi pet

“ Beše tako u Vranje, u staro vreme, neki Mile Sojtarija; nije mu bog dao mnogo pamet, a gola sirotinja, pa kad ko umre, njemu daruju za dušu pokojnikove haljine.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Dosta, znam!... Zovi mi vođe odeljenja... Osetih žmarce niz leđa. Pokajah se što sam ostao. Ali najednom mi pade na pamet da me Nemci mogu sresti na putu i kad sam sâm. Ipak... — Niko da nije reč progovorio!... Razbiću mu zube!

Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji. Bateriji je isto ovako presečen put.

3apitah ga šta je posle bilo. — Bilo je to dvadeset četvrtog oktobra... A zbilja, sada mi to pade na pamet... Ovaj je datum za petu bateriju fatalan.

A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu... Imalo ih je koji su već klonuli od umora, i tužnog pogleda zure negde u daljinu kao neko kome je

A i kuće su bile kao ptičja gnezda. Nekome pade na pamet da zatražimo hleba, jer ako i imaju, taman mogu da pothrane nas jedanaestoricu.

Uostalom, svi gladni imaju sličan izgled. „Da li ima majku?“ — pade mi iznenada na pamet. Naljutih se na samoga sebe što tuđu brigu vodim, kad ni meni nije lako.

— Vala, da su prešli Albaniju, to im ne bi palo na pamet. — Besni su i siti... Zastadosmo pred jednom poslastičarnicom.

Slučajno zvecnuh mamuzama, pa mi najednom pade na pamet kako sam ja živ dok svuda okolo mene kao da gamižu mrtvaci. Huči more i pada kiša. A život je tako mio...

— Hajd što rekoste da je šakal kao konj. To je još i mogao da proguta. Ali, majku mu, gde vam pada na pamet da šakal vuče kola, pa još i topove! — More, progutao bi on i to, da se ovaj amza nije smejao veli gotovo ljutito Luka.

— Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske... — Ne pada mi to na pamet, očiju mi. Nego, gospodin poručnik, kako dođosmo ovde, i vido one planine, e, nešto me steže ovdenak — on pokaza na

Istina, naša skorašnja prošlost je toliko bolna i mučna da nam više i ne pada na pamet da ćemo pod borbom ulaziti u svoju zemlju.

Ostao sam sâm, pa me, ljudi, spopade neki bes. Sav sam ceptao. Pogledah na krevet, a tada mi pade na pamet, da pokušam nekako sam da skinem čizme.

Petrović, Rastko - PESME

mislim, niti mislim na to, šta priroda hoće od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam - i to razmišljanje je jedno zadovoljenje - smislim da i potrebe te same nisu iskočile iz nebuha i da će već

Ali pošto mi nekako padne na pamet da to čega se ja bojim, baš taj i taj dan, stvarno - pa ma šta se na svetu dogodilo - mora naići (izgleda da sam se

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Ovo je pakao, ljudi! — reče jedan od seljaka, a nekome pade na pamet kako bi najbolje bilo da zvono zatrpaju u zemlju: blagoslovena je zemlja — upiće njegov zvuk, oslobodiće ih.

— Šta sve starcima neće pasti na pamet! — reče i hitnu kotlić u kantu za otpatke. — Tačno tu ti je i mesto! — podrugnu se stolica bez naslona, a kasa se

Stanković, Borisav - KOŠTANA

I on to? I on kao drugi! »Mladost-ludost!« A zar ja ne beh mlad? Beh valjda slep, sakat, te me ni jedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem.

Prosi je toliko puta! TOMA Pa što ti, bre, to ne?... Kakva si ti vlast, kad ne možeš? More, i tebi je ona pamet zavrtela. ARSA Ama, brate, ne mogu sve sam, razumi! Treba to svi; ne mogu ja sam.

Ali da me ne gledaš, jer mnogo muka će mi padne. Ona, Redžepovica, će mi se upije u pamet i će se razbolim. Bolovaću. Nedelju dana mrtav bolan će da bidnem za njuma... Ne li me izdadoše, potkazaše?

Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika. (Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe. Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona!

Šantić, Aleksa - PESME

Opominje li me, ili se srdi na me? Ipak iz njenog oka žar slatki greje, Što mi svu pamet i cele trza grudi, I dok me ona gledaše strogo i čudno, No ipak tako ljupko, ja se probudi'.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

poruka, kao strašna opomena, rastao i granao se i najzad bio izliven u gvozdene, uništavajuće Njegoševe reči: U pamet se dobro, Crnogorci! A ko činja biti će najbolji, a ko izda onoga te počne, svaka mu se satvar skamenila!

Petar Dobrnjac ima neustrašivo srce, mudru pamet i nesalomljivu volju velikog vojskovođe. Njegova vojska je teško izginula, njegovim vojnicima je „lice potamnelo od

Za nas nije vika ni skakanje, već je za nas vino i rakija, i gospodstvo, da gospodujemo, mudra pamet, da pametujemo; u men' ima i mlađi vojvoda, koji bi se radi poigrati, svome kralju obraz osvetlati“.

Na oči joj zlatali-marame, — rijetke su, te kroz njih viđaše; ja kad viđe konja i junaka, prevari se, zanese je pamet, te usturi zlatali-marame, a otkriva oči obadvije, a pruža mu ruke obadvije.

“ Sve dahije na noge skočiše, Memed-agi svi se pokloniše: „Fala, joldaš, Fočić-Memed-aga, tvoja pamet pašovati može! Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svagđe poslušati“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

plakata Pa i lepša na momente Imala je oči plave Original morska plavet Nosaše ih posred glave Tako da ti stane pamet Imala je lepa Kata Uz lepotu sto dukata Pa je bila tatamata Za sve momke iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— E, sad se najzad smiri, stara, glupa i prazna boco! — povika poljar. — Tvoja pamet sad se preselila u naše mudre glave.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I sad, odovud napred gozbu vam po redu iznositi započinjem, a vi teke pripravni budite ko tome. Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu slovesnu čast sebi

Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj! Bojim se s razumom da ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da

i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte ptice, koliko je visoko u nebo letila njena pamet; niti su onoliko jeleni ženili planinskoga izvora vodenoga, koliko je njeno srdce želilo k Bogu, istočniku živu; ni

ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s anđelske brzine... Kad umre, u to mu se telo opet i raziđe.

Ni to može biti da se hambar žita saspe u jedan džak i odnese se. Tako ni pamet sve učene knjige ujedanput ne može smestiti u mozak svoj, ako ne po malo dokle se sve sruči.

Ama kroz oči i pogled se onesvesti i obeznani se. a posle toga taki dođe mu pamet, raskaja se: vide, žena od njega zatrudni, a gospodar joj davno na vojski. Sram ga velik preuze.

Nije li njina pravo svest, bez promene čovečiji sudija? Često im muteći pamet i srdce smućajući te od njih prodati ispodmukla im sedeći suđaše.

Na to već hoće Gospod da je ulovi. »Idi, reče, dozovi ovde i svoga ti muža kojino bolju pamet od žene ima i većma se u svačemu može osetiti.« A ona odreče kako je udovica i nejma svoga muža.

Zovući zločestnike i nevaljaoce s verom i sa zakonom, skori su na parbu i na odgovor, mnogim od nas neveštim i pamet smućaju odvodeći za sobom. Ne smi se mnogo ni nadgovarati š njima.

Te i zarad toga, kako se je to bilo zgodilo napre oktomvrija 26, na pamet svetoga velikoga mučenika Dimitrija, te šnjime učiniše Carograđani da se od god do god ima spomen držati one božije

Odoh natrag sama, prituljih se uz jedan budžak, stadoh onde, jedva mi nešto kan da tače u pamet, te se setih u sebi štarad meni to brani životvorešti krst Hristov doći k sebi.

kakav je i nauči se od njih apostolskom učenju, spažanju očima, jeziku zdržanje; telo prevoli na metanisanje, čist razum, pamet sklonitu; žensko pipoljenje stresi sa sebe; garez, srđenje za leđa baci, zlo zaboravi, obeđen ne tuži, u siromaštvu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A ja si sedim, pa, kako pašina majka, primam si čes’ i od jednu i od drugu, ama si mislim u pamet: „A ripčiki! Da se istepate vi za toj, vikam; ja, ako sam si žena prosta, ubavo si znajem dek neje zaradi men’ toj“.

Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej poklade!?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš

se zavali onako bećarski i raspali cigaru, srknu iz fildžana, pa nastavi: — A men’ mi dođe nešto žal’, pa si zborim u pamet: „E, crna Doke, pusti tvoj k’smet!...

Esnafska žena, pa kakva si je!... Kad ćeš si, mori, Doke, crna Doke, ete, pamet da spečališ! Toj li je zborenje? Neje te ni sram odi ovoj čupe?

Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!... A gazda Tače sede i poče: — Ete sag mi, Jevdo, dođe ništo u pamet i priseti’ se da ti kažem... Njeknja si zborim ništo sas onoga mojega komšiju, čorbadži-Petrakija.

Doneso’ gi dom i dado’ mu gi, i on gi uze! Ama — ete sag mi dolazi u pamet — uze gi kučište, ama me ne celiva u ruku kako je adet u njega.

Ama posle mi dođe nešto u pamet za čekmedže. Esapim i treba da je tol’ko pazar, a kad si brojim, a ono iskača manje! jedan dan ubavo zapanti’ dek sam

— „A ja si, reče Petrakija, ufati’ tag niki stra’ i zort; — zašto si premećem po moj pamet, pa ufati’ i priseti se za mnogo, ta reko’: More, neje bez ništo!...

A i nije svršila ni svu osnovnu školu, nego samo tri i tek počela četvrti razred kad je čorbadži-Zamfiru došlo nešto u pamet da je izvadi iz škole. Hadži Zamfir nije dao da se dalje školuje.

— Ešeksene! Kude se je žensko, adžamija, em devojčence, ete, davalo na nauke?!... Otkud vi pa taj adet i taj pamet?... Što? Što, bre?...

Palo mu nešto tako odjedared na pamet da se presvuče; i on se nagizdio kao da je prvi dan Uskrsa, i nagizdan tako udari sokacima, pa, naravno, i Zoninim

Da me mladu dava za naše komšijče! A Mane i Kalina su komšije!... To joj pade na pamet, i ona pogleda Kalinu kako je srećna i blažena! I Zoni postade nešto teško i dosadno.