Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i carstvuje nam! TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA Da kolika je, svetica naša, zemlja!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovaj običaj obeležava prelazak izvesne granice u razvoju koja razdvaja malo, nerazumno, „ludo“ dete od odraslog, pametnog deteta (dečaka, devojčice). Ovaj običaj u literaturi do sada nije dovoljno opisan i adekvatno objašnjen.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored svih pohvala kojima su ga obasipali, možda baš zbog tih pohvala, on je sa skrupulama jednog pametnog čoveka koji jasno vidi granice svoje sposobnosti, gotovo prestao pisati kada je bio na vrhuncu svoje slave, u najboljim
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
S jedne strane stola stajala je još mlada, visoka i mršava žena, neobično prijatnog, pametnog pogleda, ali već svela. Sa druge strane, na nečem što je ili divan ili postelja za decu, sedeo je bolesnik.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše veoma uzbuđen, te jedva izgovori ovo malo reči. — I meni se svidi taj savet, odgovori Velja. More, vi imate pametnog famulusa, vere mi! Tako, tako je najbolje. Pa ako vidimo da će i vas ovako da bruka, onda ćete dati ostavku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— zapita on za mladu što dite kupa. — Jeste, — kaže. — Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže. — E vidiš, — vilištanjac će onda — i još si smio jauknit pod mojim štapom, a ovog momka ne
Dvoje pametni, kad se ne slažu, daju jedno ludo, a jedno pametno i jedno ludo tri frtalja pametnog, kad ludo sluša pametno. A sad da nisi jaukô! — pa on njeg, al̓ pošteno, oparmači i ode. Udri i opet traži.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: I to je istina. VASA: Pa dabome da je istina i zato, vidiš, pitam ja tebe kao pametnog čoveka: šta će tebi žena? ČEDA: Sasvim, sasvim, nije mi potrebna. VASA: Dabome da nije. ČEDA: Pravo kažete.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
pokazuje snagu mladalačkih iluzija (želja da postane svetitelj), ali i značaj dobrog učitelja (mudri iguman u njemu vidi pametnog dečaka željnog znanja i podstiče ga da se okrene školovanju).