Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pop Spira je iz paorske ili nemeške kuće, pa se nikako nije mogao odviknuti — kako se pop Ćira izražavao — od tih paorenderskih navika da
A znao je kad i kako treba pogledati. Na kaputaške, to jest pulgerske devojke samo pogleda i uzdahne, a na paorske namigne i kresne očima tako žestoko da mu ponekad spadne i slamni šešir s glave.
Pa kako bi ih jedno do drugoga ukopali i svi ožalili i cvećem im grobove zasadili, a njih spevale paorske devojke: kako su se voleli, i kako jedno bez drugog nije moglo da živi na ovom svetu.
— Se’te, slatka, ovde sas nama. Izvol’te malo dinje, da znate samo kako je slatka, k’o da nije iz paorske bašte, nego k’o da je »cukras« pravio. — Pa mogu baš jednu kriščicu, onako forme radi, samo da vam ne dam korpu!
ni trukovanih novaca od papira, ni arende, ni perzekutora, — nego je svet živeo srećno i carevi sinovi uzimali paorske ’ćeri.
— Sutra ću da gledam u selu. — Gledaj bo’me, zimnje je vreme... nije k’o u leto... a znaš obešenjake paorske! — Kad ćeš na put, Spiro? — zapita gđa Sida. — Sutra, u ime boga — uzdahnu upitani. — Pa jesi l’ se spremio?
reč o tim svatovima i o tom maleru njenom, smejali bi se neetiketni paori i sukali zadovoljno svoje velike i čupave paorske brkove, i u smeju bi samo dodali: »E, e, ono joj je baš valjalo, i fajn bilo!
I dok su rođake još nešto šuškale i opremale oko Jule kod kola i tražile još neke hornodle i pčiode, enđebule i paorske devojke zapevaše kroz suze onu tužnu pesmu: Ne jadaj jade, Julo devojko, Ne jedaj jade, ne roni sýza!
Iju-ju, iju-ju! Igra kolo, zveckaju sablje hulanera Rušnjaka i dukati na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se čisto lome; ohrabrila se i Erža, pa trese i veze do Niće boktera, pa raspalila i njega, te joj i ovaj reče
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgrđen, kanda si od najgore paorske familije. Opet ti kažem, devojko, ja oću nobles u mojoj kući.