Stanković, Borisav - TAŠANA
(Odlazi.) Graja na ulici. Čuju se uzvici dece: Žiž! Žiž! Paraputa! Ulazi Jovan sa Paraputom (glasno mu se umiljavajući). JOVAN Ne boj se, Paraputa! Tu smo, tu, u svojoj kući.
Ne boj mi se ti. (Ostaje nad Paraputom klečeći do njegove glave i jednako ga ututkavajući jorganom.) JOVAN i SLUŠKINjA (odlaze u kuću, gore).
(Potresena, ophrvana uspomenama, klečeći nad Paraputom zaogrne se u šal): A, ti bar, dedo, znaš da, kada bi mislila, morala bih da poludim. MIRON (uzrujano): Da, da...