Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Daje pored nje osam hiljada šajna. I, doista, gospođa Makra Mračevićka u M. bogata je, a frajla Paulina donosi miraz od osam hiljada. Ljuba je konten, i gotov je onamo sa čika-Gavrom. — Dakle, hajd’mo, čika-Gavro!
Sad joj ni u pameti nije za njega poći. Siroma’ čikaGavra misli da je gospođa Makra u njega zaljubljena. Frajla Paulina bila je lepuškasta, crnomanjasta; znala je svirati u klavir i francuski — bila je akademikerka.
ne bude Paulinin muž veći gospodin nego njen, jer onda bi do te nezgode mogla doći da bi u jednom istom društvu mogla Paulina u pročelju sedeti kao gospođa, a gospođa Makra kao polumati sniže, a to bi joj teško palo.
Gospođa Makra i Paulina sede u sobi i razgovaraju se. Sluškinjin mali sinčić od pet godina igra se u sobi i čas po provlači se ispod stola.
Sluškinjin mali sinčić od pet godina igra se u sobi i čas po provlači se ispod stola. — Vidiš, Paulina, dete se provlači ispod astala — dobićemo goste. — Meni opet desno oko igra; plakaću.
— Vidiš, Paulina, dete se provlači ispod astala — dobićemo goste. — Meni opet desno oko igra; plakaću. Tek što Paulina poslednju reč ispusti, a neko na vrata kuca. — Herajn! Vrata se otvore. Napred čika-Gavra a za njime Čekmedžijić.
— Čula sam za njega, drago mi je, reče gospođa Makra. I frajla—Paulina gospodski komplimenat načini. — Izvolite sesti. Gosti sednu. Gospođa Makra nešto Paulini namigne, te ona iziđe.
Morate da me pecnete. No, sad ’odite malo na stranu da vam nešto šušnem, dok nije frajla Paulina došla. Sad čika-Gavra uhvati za ruku gospođu Makru, pa je vodi do drugih vrata; nešto joj šapuće, da Čekmedžijić ne
— No, kako vam se dopada moj Ljuba? — Fajn — zdrav momak! Na to otvore se vrata, frajla-Paulina nosi na tacni liker, badem i suvo grožđe, pa metne na sto i sipa. — Zapovedajte. Piju liker.
— Sad ću vam što iz „Profete“, svirati, da vidim kako će vam se to dopasti, — reče ona i poče svirati. Paulina svira, a Ljubi je muka. Voleo bi se onako s njom razgovarati.
Čekmedžijić ustane i lagano se dovuče do sale gde frajla Paulina je baš sedela kod jednog stola, pa je izvadila neka pisma, premeće ih i čita.
— To ne sme niko viditi! Sad i Čekmedžijić sedne, pa frajlicu zbog pisma zadirkuje. Vidilo joj se iz očiju da se Paulina jedi, i samo najmanje što još da kaže Čekmedžijić, odmah će zlo biti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Opet je u kući svakidašnji. Dve su još devojke u kući na udaju. Starija, Paulina, od dvadeset godina, a mlađa, Maca, od šesnaest godina. Lepe devojke. Šamika ih lepo zanima, razgovorom i sviranjem.
Mati se dogovara sa sinom, bili Šamiki ponudili Paulinu. Sin je sklon. Pitaju Paulinu bi li za Šamiku pošla. Paulina se smeši, ište promišljenja. Posle nekoliko dana Paulina izjavi da bi pošla za Šamiku.
Sin je sklon. Pitaju Paulinu bi li za Šamiku pošla. Paulina se smeši, ište promišljenja. Posle nekoliko dana Paulina izjavi da bi pošla za Šamiku. Jednom prilikom, kad je Šamika došao kod njih, mati ga pozove u drugu sobu.
— Pedeset. — Sokolović je bio pedeset i dve, kada me je uzeo, a bila sam za dve godine mlađa no sad Paulina. Pa kod vas svaka će ženska lepo živeti. Udadba je jedno društvo od jednog para, a dobrota je osnov tome životu.
Lepota, mladost prolazi. — Vidim da ozbiljno govorite, i ja ću vam ozbiljno odgovoriti. Ja sam doista rad da se frajla Paulina srećno uda. — Pa usrećite je. — Primate moj plan. — Dajte mi termin tri godine. — Dug termin.
Šamika se dogovara sa Paulininom materom; materi se stranac dopao. Dovede oca i sina u posetu. I ocu se Paulina dopada. Kod Šamike opet se dogovaraju. Pita otac šta će mati pokraj Pauline dati. Dvanaest hiljada. Otac je zadovoljan.
Dvanaest hiljada. Otac je zadovoljan. Najpre otide Šamika materi i bratu. Pogode se. Paulina je već onaj dan zaručnica. Posle dve nedelje svatovi. Paulina se uda. Nije morala čekati tri godine.
Najpre otide Šamika materi i bratu. Pogode se. Paulina je već onaj dan zaručnica. Posle dve nedelje svatovi. Paulina se uda. Nije morala čekati tri godine. Šamika se opet nije oženio. Šamika je „galantom”.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ta kneginja Paulina beše nesumnjivo izvanredno duhovita žena i, kao takva, duhovni centar bečke aristokracije. I bečki građani su je toliko
I bečki građani su je toliko obožavali da su žalili što nije carica umesto nepopularne Jelisavete. No Paulina ne beše nikada lepotica, a ona verenica Meternihova o kojoj sam počeo da pričam bila je njena baba.