Dučić, Jovan - PESME
pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika tišine! Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!...
Pašće paučina na mačeve grube, A skromno će ralo opet da zasvetli; I kao što juriš sad oglase trube, Uranke će mirne da javljaju
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa lule; proderaće se naskoro lepa i šarena slika ta, kao tanka paučina što se prodere kad bumbar proleti kroz nju, — čim samo prvi paor jutros prođe kraj spavaćiva Niće, i vikne mu:
Afrika
Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina. To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dovoljno je duhnuti na nju, pa da odleti, kao neka paučina ukleta sa nekog drugog sveta. Čestnjejši Isakovič nije mislio, na tom putu, ni na Teklu.
Pavle, ako hoće, može da ih upotrebljava. Bile su, od prašine, sve sive. Pune paučina. U njima se niko nije vozio već godinama. Iz njih je izletelo nekoliko kvočaka.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Duge zimske noći ispunjene su pripovedanjem o čudima i nedosežnim lepotama: Tako se iz noći u noć ispreda paučina stričevih priča, pada po njima prah zimskih mjesečina i tajanstveno se iskri zrnje smrznuta sniježnog prostranstva.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
AHMED: Nemoj da te čuje bukva, da te čuje kamen, da te čuje žaba, da te čuju slepi miševi, da te čuje paučina! Jer ćeš ti da visiš, i to ceo, ko što agi visi jedan deo! MUSA: Moj ti je drugarski savet, da manje laješ!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: Eto, kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Ti sve ne možeš da stigneš. Soba nerastrebljena, po zidovima paučina, — kako si počistila kuinu, tako si ostavila đubre iza vrata. Nije l ti stid? Došao kuma Mita, da crknem od sramote.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Gde zijaš tamo, gde zijaš? — narednik prvoga stražara ščepa za nos i okrenu mu glavu prema jednom uglu. — Paučina... a, da se obesiš o nju. I sve ja moram da vidim!... Još dve noći požarni.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sobe niste provetravali mesecima, prašina je prekrila celu kuću, sve se beli od prašine, po celoj kući cedi se paučina! Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato! Prozori su vam prepuni mrtvih muva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Senka je njina kao paučina tanka, što drhti nemoćno, meko. Ja sam na svetu svemu uspavanka, a mir je moj daleko. Moje su rane bolne i nove, a
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
se, po mogućstvu, što dalje beži i koje, uvek mirno, vekovima čeka svoje, istina vrlož retke žrtve, kao što nepokretna paučina čeka insekte. Sargasko more je jedan ogroman površinski prostor, u sredini vrtloga od okeanskih struja.
Pandurović, Sima - PESME
O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata! O odvratnosti spram sitneža ljudi, Sitneži rada, ništavosti svega, Života koji za komadom bludi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sretan je kao kokot kad se namjeri na bobovo zrno. Stoji kao u rešetu voda. Tvrdo kao paučina. Treba mu kao guski seno. Uvajdio se kao pčela na brusu. Haje kao za lanjski sneg. Caruje kao guja na ledu.
— Najgori je nemalo (koji nema ništa). — Uboštvo čovještvo gubi. — U uboškoj kući i paučina je potrebna. — Iz prazne kuće i miši beže. — Vreća prazna ne može na noge. — Sirotinja nema srodstva.
U podrumu tri akova vina: U jednome samo paučina, U drugome samo kiselina, U trećemu niđe ništa nema! 2 Izgorila didina koliba; Silna joj se šteta dogodila!
(Voda kad vri u sudu) 346 — Šta na glavi svetom ide? (Klinac u potkovici) 347 — Šta na zidu bez eksera visi? (Paučina) 348 — Šta na oči svira? (Dvojnice, — svirala sa dva piska) 349 — Šta nije ni u kući ni na polju?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A Vukosava... Sunča se, češe butku karanfilom... Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina... tegla sa medom... svitac... riba... čaša vode... njena noga... u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oni prelaze sa grane na granu raspinjući se katkad kao paučina. To je jedna sasvim obična vrsta malih majmuna zvanih „rečni“.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zadah truleži, paučina, memla. Manastirski meropsi rade u polju, oru, drljaju, seju. I meni se čini da je to sada najpreče, daleko preče nego
Plaše se moje opake zlobe, misle: otkud će ta grbava smlata imati uši za naše tanane kao paučina meke sanjarije, ono što je spolja nakazno, nakazno je i iznutra.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tkanje tanko kao paučina, a opet često, i neka prijatna krutoća koja, kako god maramicu zgužvaš, daje umetnički nabor. — Kako i tkanina može da
Šantić, Aleksa - PESME
Sve vidi i čuje. I ponori tuge Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama, Sad koleba ćuti, i sad, mesto duge, Kao paučina svrh nje visi tama. Skupila se čeljad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Turske kuće ostajale su puste. Na munare je padala paučina. Gde su bili turski drumovi i kaldrme, „i kuda su Turci prolazili i konjskijem pločam' zadirali“, iz klina je pronicala
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se dušom: milujući mi nepravicu omrazih svoju dušu I dni i godine naše kano paučina snovali su se i duša mi se je istančala ka paučina.
mi nepravicu omrazih svoju dušu I dni i godine naše kano paučina snovali su se i duša mi se je istančala ka paučina.
A da ko li bi ne poželio videla svetla danka i u bolesti leka? Svaka je naša pravica ka isto jedna paučina. Kud ga oči vode neka ide... Zlosrećnikom i nesrećnikom zlo se na glavi vrši i krušac satire.