Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Njegov sinovac Paja sluša ga u svemu: i čuva volove i svinje i ide u drva i vodenicu i gde god što zatreba. Samo je malo trom i jednako
A duša mu je bila jesti purenjake i pripijati uz njih rakiju. Paja izašao pred kuću, zapalio svoju simsiju, pa se izvalio koliko je dug.
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!..
Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu! Paja skoči nezgrapno, pa poče klimati — bajagi trči, vičući leno: — Uša! uša! — Bolje, more, bolje!... Gore uvrh njive!...
— Ah, goni u obor!... — dere se gazda Raka, trči kao besan uz kukuruze, a sav se zaduvao. Paja samo klima preko busenja, pa tek i on pokoji put vikne: — Uša! uša! — Ta makni se sad ću te ovim kocem!
— Pa i on dostiže i zaokupi nazimad, bacivši se za njima kocem, te umalo ne prebi jedno. Kad Paja vide da tu već nema šale, rastrese se malo i on, pa zaokupi s jedne, gazda Raka s druge strane, te poteraše nazimad
Kad Paja malo odmače, obazre se dva-tri puta, pa kad vide da je Raka već daleko, iskresa vatre, i opet zadimani, pa onda pođe
— Sve je tako, ama nema ni smisla ni vajde dokazivati tako što kapetanu Paji. Kapetan Paja bio je od onih starih kapetana, kojih danas retko ima, i koji su u svoje vreme izučili samo dva-tri razreda osnovne
Posle nekog vremena Paja odgovori načelstvu: »Po naredbi načelstva tražio sam u mom domašaju dotičnu industriju i nigde je nisam mogao naći.
« Kapetan Paja imao je, kao što se već i Sava žali, pored svojih dobrih strana i jednu slabost — da se hvali, ma za što bilo.
I tako žene i babe krste se i sašaptavaju, a siromah Simica pokunjio se, pa hita sreskoj kući. Kapetan Paja uranio pa sedi u hodniku pred kancelarijom na hladovini, a Simica te preda nj. — Dobro jutro, gospodine!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je imao običaj da kaže, u familiji, kad ne bi bilo Pavla: „Naš je Paja išao, kao udovac, kao smrznut, ali pravim putem, do Budima.
Ličila je u kući na metlu, koju su obukli, i koja paja patos u svakoj odaji. Isakovič joj je bio prijatan gost i ona mu je pričala, kako im je grof dao samo ove prostorije,
Ti ćeš, debeli, moći da iziđeš, pred svog senatora, kao premijermajor, a ja ću svom starom, Stritceskom, reći da me Paja vodi u Rosiju, sa konja, na magarca, u mobu. Aha! Aha!
Čitao je, Paja, kako treba osvajati Galiju! Kako je taj đeneral narode u Galiji uredio. Uživao je i u knjizi u kojoj je Montekukoli
A ti sad ači, ženo! Da se ne porodiš na snegu, dok se iz Hungarije prebacimo. Hoće Paja da nas odsanjka u Rosiju!“ Kroz tri dana, jedno popodne mutno i oblačno, postmajster Hurka došao je Pavlu, da ga
Neka uostalom Paja kaže: šta govori more? Pavle mu onda, mirno, reče da ne valja smejati se starcima. A šta more govori, još ni jedno
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Daj ovamo tu metlu! Gle, kako ti vise peškiri! (Uzme metlu i paja po sobi.) Šta si tu stala? Ajd’ u drugu sobu pa se obuci. DEVOJKA: Mamo, nestalo belila.
Sremac, Stevan - PROZA
uze česnicu i još neko testo, a polaženiku utrapi tepsiju s pečenim ćuranom, i tako se krenu doma: Jova s testom, a g. Paja s ćuranom. To je taj isti ćuran o kome se vredna domaćica poslednjih dana više starala nego o svom zakonitom mužu.
— More, ti se ne šališ, — veli mu Paja. — Zove me ovaj moj komšija na ručak — veli Jova zadovoljno čisteći kremenjak.
I domaćica zvrcnu blago po nosu g. Paju i dosu mu u čašu, a to je valjda bila već petnaesta. Paja uze čašu i kucnu se s domaćicom i domaćinom, i svi ispiše. — Ženo!
!... Evo, da vidiš; evo gledaj, — reče Jova i utrapi mu glavu u šake. — Verujem — veli g. Paja. — Jok, jok; uveri se na licu mesta! — veli Jova. — Ama verujem, de...
— Nema, priko. — Ama tu je, tu je, jesi l’ ćorav? — dere se Jova. — Nema je nikako! — veli Paja, možda je zarasla — izvinjava ga polaženik. — E, može i to da bude — veli Jova.
Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i popiše najzad tako zvani »bruderšaft«,
Kiljadili mi se takvi prijatelji!« — Da bog da! — odgovaraju Paja i Kaja. Kupaju se i sedaju. — Kajo, ispeci nam po jednu kafu, tatli-kafu.
— Al’ nisu lepše od mojih! — reče Paja i ne osvrćući se na uznemirenost gospoja Kaje. I sad opet njemu naspelo da se pohvali svojim čarapama.
Nemaš ni jednoga, pa to ti je! — I-ju! — začudi se Kaja. — E, priko, nemoj tako! — veli Paja. — Vređaš me, boga mi ti kažem. A da šta sam ti ja? — Eh — mahnu Jova rukom. — No, to je baš lepo od tebe!
A da šta sam ti ja? — protestuje Kaja malo kao bolno. — Vidim ja! Vidi Jova i kroz dasku! — Jest, — prihvata Paja — a šta smo ti mi oboje: gospoja Kaja i ja? More, da ti natočim od srca kašiku krvi, ako ti je samo pomoženo!
— More, a zar je, opet, kod mene i kod drugoga cveće! — teši ga Paja. — Ne znam već više, boga mi ti kažem — nastavlja Jova — ni kojim sokakom da udarim. Dođe mi, priko, pa...
Pa se Kaja dobro priseti, pa reče za tebe: — »Pa eto, gospodin Paja, veli Kaja, on nam valjda neće odbiti.« A nije velika suma... tri stotine.
Radičević, Branko - PESME
Mesto Jovan Janoš vele, Mesto Gliša Gergelj želje, Mesto Paja Palči ištu, Od Steve ti grade Pištu — Juriš, Srbe, juriš, brate, Tā sramota nije za te!
Kostić, Laza - PESME
Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj. A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu kap?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) Gledaj, gledaj, toliki pra! LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek, nego da paja i briše. SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje? Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
uz nevreme vreme puzi. Lutaj, rode, po kaljuzi. (Rimovanje ne smiruje no necpećy raskriljuje.) Jovanović je li Paja ona zvezda iznad gaja? ІІ Polijelej. Suho ulje. Strgnut pečat s hrisovulje. Iznad lele tuži jao.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Šta ćemo sada, mezimče moje, vidiš li ove drugove svoje Kaži mi sada: najbolji ko je?“ A Paja čita pismo po pismo i mirno kaže: Jednaki svi smo pa nikom zato zavidni nismo.“ Potvrdih glavom, šta da se radi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U porodici popa Nenada, najmlađeg sina Jovana Putnika, naročito su se ponosili bratancem moje babe, Pajom. Taj Paja Putnik bio je u vreme revolucije godine 1848.
Napisao je čitavu knjigu pamfleta protiv Paje Putnika. Paja Putnik je umro u Beogradu, aprila 2, godine 1900, kao potpukovnik poslednjeg Obrenovića.
Ja se nikad nisam trudio da dobijem uvid u tu hrpu rukopisa. Pri kraju života, Paja Putnik je bio osobenjak, neženja, a mnogo se ljutio na onu granu svoje porodice koja je, u Srbiji, od Putnika, napravila
„Zar ne vidiš kako ti je ujak, Nikola, tamo prošao? Zar ne vidiš kako je Paja Putnik tamo prošao? Zar ne vidiš da si ogolio i da je rat nekom brat, a nama rat. Ideš u nesreću, a mene ostavljaš samu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
oćuti se — čuje se očebrsnuti — odlomiti, otkinuti pavetina — pavitina, vrsta loze pavta — karika padišah — car paja — stepen, rang panta (pajanta) — gredica na rogu od kuće pantarul — viljuška pasati — proći paša — „1) od dva tuga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
toplog i ututkanog prostora, a ne bi se to činilo da ga pisac nije smatrao važnim: „I onda, počne da čisti sobu, paja je, namešta i ututkava tako da, kad uđete u nju, smestite se na meke ćilime, koji, istina, zaudaraju na staro i čađ,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Velimirovićem, postupao pok. major Paja Đorđević — (šta ga ih je pokojnih!) — vršnjak Velimirovićev. Mesto da misli na samoubistvo, on je tada spominjao cer, za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naša lađa je bila vrlo ružna, i vukli smo deregliju punu kukuruza, i Paja Šeširlija, u deregliji, jednako je pevao... Ja vrlo žalim Tisu, što je bila planinska reka, i posle otišla iz planina.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
okupljeni: Milovan Glišić, Milutin Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija
– Molim samo da dopunim bracu Stevu – uzima reč Paja Adamov – odnosno da objasnim ono što je on hteo kaz'ti. U nas tamo, u Čortanovcima, bili neki Đuka i Nića, dobri
– Ja sam samo hteo... – htede da se pravda Paja Adamov. – Pa hteo si, ali eto, zapeo si kao Sremčeva Gabrijela. Daj nekom drugom reč, predsedniče! – brecnu se Bora.