Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Bolje bi bilo kućevni lek upotrebljavati. — Ta kad se ima, neka se troši. Na to dođe i tata, gospodar Peršunović, solidan stariji čovek, kaput mu je do pete, a visok šešir. — Drago mi je, gospodo, dobro došli!
— Ženske pripravljaju večeru. — U početku sve jedan drugog hvata, napipavaju ko šta ima. Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u drugom akcije stoje? Dođe večera.
No vino je dobro bilo, sremsko. Malo se razgrejaše. Peršunović se učini kao da je više pio nego što treba, a Ljuba se usiljavao pretstavljati se da nema mnogo u glavi, i to mu je pošlo
Frajla je o čikaGavri snivala. Gospodar Peršunović dugo nije mogao zaspati. On je sam u jednoj sobi bio, pa je dugo gore dole hodao i razmišljao kako će stvari izgledati
On je sam u jednoj sobi bio, pa je dugo gore dole hodao i razmišljao kako će stvari izgledati ako mu se kći uda. Peršunović je mali bakalin, ima više dece, a od štete mu nije bilo kuratorstvo nad ćerkom. Ako se uda, sve će iz ruke ispasti.
Posle fruštuka započe se razgovor. — Sad se već možemo, mislim, malo dublje u stvar upuštati, — reče Peršunović. — Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra.
— Ništa zato; imate u njoj najvećeg prijatelja, kao moja Persa u meni. — Dakle, šta mislite, gospodar Peršunović? — Ja dobro mislim, al’ treba još da se promislim.
Gospođa Cifrićka je tako namestila Ljubi pod glavu da Peršunović i gospođa Persa na vrat na nos odu kući, samo da se sa Ljubom ne sastanu.
„Kad sam išao sa čika-Gavrom u J. da prosim gospođu Persu sa šildgerehtikajtom — trošak dvadeset forinti. „Gospođe Peršunović sluškinji sam poklonio pet forinti da je za moj interes zadobijem. „Put za paorušu Tatijanu Skorićevu u P.