Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nego šta veliš? Hoćemo li ga zavarčiti? — Neće mu, vala pasti na um ni ona vrljava baba Petrija, a kamoli ko drugi... — Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ja hoću sad da mi se prostre pod lipom. Hoću đedino šiljte, Radojkin uzglavak, Blagojev guber; i hoću ti, Petrija, što ti je brat na robiji, da uzmeš podupiraču, pa da rasteraš kokoške s lipe i da svu noć stojiš više mene.
Sasvim iznenadno, a beskrajno silno, neka hrišćanska žica zazuja u njenim grudima: — Petrija! Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe. — Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana.
Sasvim iznenadno, a beskrajno silno, neka hrišćanska žica zazuja u njenim grudima: — Petrija! Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe. — Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti!
Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe. — Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose?
Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe. — Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose? — Petrija, sestro, oprosti mi!
— Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose? — Petrija, sestro, oprosti mi! Žensko srce odvugnu, zadrkta i rasplinu se: — Anoka, dušo, da ti je bogom prosto!
Žensko srce odvugnu, zadrkta i rasplinu se: — Anoka, dušo, da ti je bogom prosto! — Petrija, sestro... Ona je dohvati za ruku, posadi je pored sebe, zagrli je, i obe se zaplakaše.
Sve ćuti, ništa se pod nagim bogom ne čuje; samo se njih dve zagrlile, jecaju i ljube se. Anoka nju gde stigne, Petrija nju za vrat i u čelo. I mesec kao da je nadigao one njegove obrve. — Petrija, srce moje, ja ću da umrem!
Anoka nju gde stigne, Petrija nju za vrat i u čelo. I mesec kao da je nadigao one njegove obrve. — Petrija, srce moje, ja ću da umrem! Ti ćeš me, sestro, ukopati! Metni mi dosta bosioka.
Idi ti samo njemu, sama tako, pa da vidiš! — Dobro, idem!... Zbogom, srce moje, ako umrem... Petrija joj metnu ruku na usta. Anoka skide ruku i savi je sebi oko vrata: — Ako umrem, nemoj me po zlu pominjati!
— Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me! Ne znaš kako mi je! Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka.
Sve po zaponcima! — Neće, neće! — Ona mu levom zadiže rukave, a desnom naginje vrg. — E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« — veli četvrti — »kad si ti sebe oženjen! More, imaš sinove, pa ti je još do đavolstva!! Ako te čuje baba Petrija?!« — A Čiča Trifun razvuče ono njegovo smežurano lice, pa ne znaš da li se smeje ili plače.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prvo su joj javili da lepa Petrija, odnedavno uzeta njoj u ispomoć, moli da joj se dozvoli da, bolesna, izostane sa izleta.
Izišla je, u kući je zavladao muk. Miloš se povukao u svoje odaje a lepa je Petrija postala nevidljiva. Uveče, dok je ta žena uzeta u ispomoć kao i obično razmeštala Gospodarevu postelju, naišla je
Ostvarivao se njen najveći strah: njeno je dete imalo da ispašta njenu krivicu a lepa Petrija, posle dvadeset godila, dolazi po svoj dug. Kad je bitka za ustav bila dobijena, Ljubica je već bila mnogo izgubila.