Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa vi se baš okućili? — Okućili, bogami! — reče Zeka. — Ko ovo ovako lepo pogradi? — Vojko i Petronije!... A... oni taj posao znaju!... — Alal im vera! Nastade vesele. Jelo se i pilo do mile volje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
likovi Džona Pitlfoksa), ličnosti od papira i tekstila (Aćim, i drugi lutani iz serije Na slovo, na slovo), ljudi-rime (Petronije i član Beogradske filharmonije), nacrtana čudovišta (strašan lav).
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Poređenja su često u upotrebi i kao poslovice (Promeće se kao odža kroz ponjavu, Prošao kao Petronije na Brajićima itd.). Zato je potrebno praviti razliku između poređenja koja su samo to — i onih poređenja koja pored toga
Opravio posao kao Petronije na Braićima. — Iguman u nekakome manastiru, naređujući uveče mlađe šta će koji sjutradan raditi, reče nekakome
— Iguman u nekakome manastiru, naređujući uveče mlađe šta će koji sjutradan raditi, reče nekakome Petroniju: „Ti ćeš, Petronije, sjutra ići na Braiće“.
Kad ujutru svane, Petronije, ne čekajući da mu iguman kaže zašto će ići iza Braiće, uzme pušku na rame pa upravo u Braiće; i provedavši onamo
Kad ga iguman, koji ga je ujutru tražio da mu kaže šta će činiti na Braićima, zapita: „Đe si ti danas, Petronije?“ — on mu odgovori: „Išao sam na Braiće kao što si mi ti sinoć rekao“. Slovo „iže“, ali sirca niže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Ali nije u tome stvar. Nego stvar je u tome zašto je sve ono bilo, kakav je ono uzrok i zašto su me...“ I Petronije Svilar, nesposoban da poveže misli i da njima upravlja po svojoj volji, pritisnu lepljivim prstima vrelo i znojavo čelo i
— Taj tu, opasan zlikovac! — Ej, čuj ti, Petronije Svilaru! Pomodrele i krvave usne njegove lako su zadrhtale, lice se zgrčilo u bolnom izrazu, bezumne oči molile za
— Petronije Svilaru, razmisli se dobro; svi su, eto, tvoji drugovi priznali. i debeli, obrijani civilni policajac priđe mu bliže.
to je svakog moglo snaći. A po podacima sve će se uzeti u obzir i sve samo od tebe zavisi. A kad Petronije Svilar osta nepomičan i nem i posle svih nagovaranja, ona obrijana, debela i glavata ljudina pobesni.
— Na posao! — začuo se otud njegov preteći glas. „Smrt“, sevnula je kratka, užasna misao i Petronije Svilar, koga su tukli po glavi, grudima, trbuhu i kolenima nečim strašnim, tupim, onda obema pesnicama jednovremeno sa
Slomljen, sa kolenima uz vilice, u grozničavom cvokotanju Petronije Svilar, kome se sa svešću povratilo i sećanje, prožive u jednoj sekundi sav užasan doživljaj koji nikako nije razumevao.
Pa je, najzad, podigao glavu i žmireći zapiljio se u mutne, bludeće oči optuženoga. — Je li, dakle, molim te, ti si Petronije Svilar? — Jest, tako je moje ime. — Fabrički si radnik? — U livnici gvožđa.
— Četiri puta, na sedam mesta. — Neoženjen? — Jesam oženjen, troje imam dece. — E, tu si nas slagao, Petronije. Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo. Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati.
I Petronije Svilar oseti istog trenutka kako i njega nešto grozno oštro, onako isto kao ona kružna žica, seče, steže, guši i davi mu
Ali niko nije primetio zašto se stropoštao Petronije Svilar i samo je brada islednikova najedanput zadrhtala, pa je, izbezumljen u izneverenom očekivanju, besno poskočio sa
— Majčina ti, idi gore i laži makar šta! — E pa ded’, Petronije Svilaru, to si trebao još davno učiniti. Tako ga je nekako blago, meko i ljudski (četvrtog dana) oslovio isti onaj
dana bio negde oko parlamenta skriven i očekivao rezultat te da, u slučaju promašenog atentata, sam, baš on lično, Petronije Svilar, član „trojke“, baci bombu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pet nekadanjih profesora Velike škole: Živojin Đorđević, Nikola Vulić, Branislav Petronije. vić, Aleksandar Belić i Stanoje Stanojević, moradoše se na novom Univerzitetu, pošto su mesta redovnih profesora bila