Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Branioci i napadači, Tužioci, žrtve i krivci, sveti ratnici i kolači: vašljivice i vašljivci! Pisana je ista čaša i vašima, i našima: u mrtvom svetu, krv će naša preživeti u vàšima! ŠLEMOVI 1.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ova su pisma pisana bila poslednjega februarija ili prvoga marta 1804. godine, poboravio sam datume. Sutra odnesem pisma na čardak.
slov., nada USULILE, tur., mirno, pristojno, postojano FENDRIK, nem., zastavnik FERMAN, tur., pisana sultanova naredba FILDžAN, tur., mala šoljica za kafu, bez drške FIRŠT, nem., knez FRAJKOR, nem.
Dučić, Jovan - PESME
Imperator nebu podignuvši oči, Svečano na pismu tu prelomi sada Pečate nad strašnom sudbom Carigrada. ŽITIJE Pisana u Gradcu, slikana u Žiči, U Mlecima teškim zlatom okivana, Knjiga o pretcima, koja carstvo diči — Opet je car čita
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ona je bila delimice pisana ćirilicom, verovatno da bi protestantstvu privukla doseljene Srbe. Sem toga su i mnogi katolički pisci iz Slavonije i
Velika književna epoha bila je ona u Dubrovniku XVI i XVII veka. To je bila zajednička srpsko-hrvatska književnost, pisana štokavskim, hercegovačkim dijalektom, pošto je dubrovačko stanovništvo bilo neprekidno uvećavano doseljenicima iz
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i nedaroviti zapisi i visoki dometi igre duha, trgovački izdavački poduhvati i znalačka prilagođavanja, dela koja su pisana za odrasle, ali su s vremenom postala dečja, školska lektira, itd.
U ovo, pregledano i prošireno izdanje ušli su svi tekstovi koje su dva prethodna izdanja sadržala, kao i dva naknadno pisana rada o pojavama u dečjoj književnosti, Jedan vid upotrebe dečje književnosti, i Oproštaj od Dušana Radovića.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored obilnije sadržine, ova knjiga je drugače i pisana. U školskom izdanju stil se morao podešavati i uprošćavati, da bi bio na domaku đaka srednjih škola.
smetalo da utiče na stvaranje i razvoj nove književnosti, to je njeno lokalno obeležje, verski obziri i azbuka kojom je pisana.
koje je samo ćirilica bila u upotrebi, na tu veliku masu srpskoga naroda ta lokalna, staleška, katolička i latinicom pisana književnost nije mogla imati uticaja.
Pobožna i moralna književnost rodoljubivih bosanskih franjevaca bila je pisana ćirilicom, kojom se franjevački red služio sve do 1825.
i potvrđenja narodnih privilegija od carice Marije Terezije. Iako neoriginalna, nekritična i slabo pisana, Đulinčeva istorija bila je korisna novina, ispunjavala je osetnu prazninu u srpskoj književnosti, čitana je,
« Cela knjiga, pisana »prosto i bez hudožestva«, više ima poučan, gotovo pedagoški karakter, po ugledu na slične radove u stranim
Upućena narodu, »ljubeznoj prostoti našoj«, pisana narodnim jezikom i u stihovima slabim i primitivnim, ali tečnim i čitkim, ta dela su imala mnogo čitalaca i u toku XIX
1854. izišla je u Novom Sadu njegova znamenita zbirka Davorѣ, »pjesnoslovni proizvodi u izboru«, pisana crkvenom azbukom, sa predgovorom u kome se osuđuje građanska azbuka i traži vraćanje crkvenoj azbuci.
Za svoja putnička pisma iz Švajcarske rekao je Nenadović 1852. u Šumadinci: »Ova putnička pisma nisu pisana s tom namerom da se igde pečataju, koje će se iz njiovog prostog i sasvim iskrenog pripovedanja viditi — no kad se u
iskrenog pripovedanja viditi — no kad se u svet puštaju, svaki čitatelj, kome je volja, može držati da su upravo njemu pisana, počem njega radi samo se i pečataju.« To se može proširiti i na sva Nenadovićeva pisma.
a naročito Dva cvancika, zaostaju iza Glišićevih pripovedaka, ali u njima ima vrlo živih i tačno uhvaćenih tipova i pisana su tačnim i karakterističnim govorom sela i palanke.
PRIPOVETKA I ROMAN Starija seoska pripovetka iz osamdesetih godina, često još folklorna i u dijalektu pisana, koju su epigoni i podražavaoci bez talenta načinili banalnom, danas se gotovo sasvim izgubila.
Kostić, Laza - PESME
dahom, ognjevitim dahom listove prosu starostavnih knjiga, na pevnici što su, a na jednom listu otvorenih knjiga pisana slova plamenog lika, gnjevita beljca ognjevitim mlazom užežena, zbore 'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MILUN: Daj da ja vidim! JELISAVETA (s verande): Zašto mu ne pokažeš, neće je pojesti! VASILIJE: Evo... Pisana je na srpskom i na nemačkom! Milun: Vidim!... Koje je ovde srpski? VASILIJE: To tamo desno, ćirilicom!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I posle tako, dolaze nam pisma, velika, namerno drhteća slova, kao pisana sasvim iznemoglom rukom, preti nam uvek: nestaće ga, nećemo ga zateći, tu je, gotov je, veli.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Navešćemo najpre tu strofu iz „Časa obnove“ (1923), pesme koja je pisana s takvom unutarnjom napetošću da na mahove postaje konvulzivna i neprozirna: Ne besmo li zajedno pijani od vizije Da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
po mnogo čemu drugačija književnoistorijska konteksta, za dva perioda u razvitku srpske književnosti: Nečista krv je pisana tokom prve decenije ovog veka, u vreme srpske moderne, a Seobe u drugoj polovini dvadesetih godina, u vreme srpske
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
možda i ne mora značiti da se pesma pevala po melodiji neke tada poznate nemačke pesme, nego možda i samo toliko da je pisana po njenome metru; da ju je pak imala Jelisaveta, ćerka Jovana Muškatirovića, otkriva nam se jasnije društveni krug u
Ali je i njena slava prohujala dosta brzo, najpre će biti zbog jezika kojim je pisana: već je Sedmica (1858, 4a), želeći da u jednoj priči prikaže najuočljiviji tip savremenog srpskog stihotvorca, ovako
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Oni ne dolaze u koliziju jer imaju jasno razdvojene funkcije u društvu. Pisana srpska književnost u srednjem veku predstavlja poseban književni sistem, i što se tiče tipologije, i poetike, i književnih
uzorima, a na svetom slovenskom jeziku - staroslovenskom, koji je nadnacionalan, kao i literatura njime pisana, te se brzo i lako širi među Slovenima.
Zato u srednjem veku srpska pisana književnost nije izgradila ljubavnu poeziju, uprkos vezama sa zapadnoevropskom književnošću gde je ovaj žanr bio razvijen.
biti veoma razvijeno, moralo je postojati jaka potreba za poetizacijom istorije, kad je takvo shvatanje preuzela i pisana književna produkcija.
tokovima, kao što je i započinjala, srpska književnost ostaje na pozicijama na kojima ju je strana najezda zatekla. Pisana reč nalazi podsticaj u usmenoj, tradicijskoj reči, pa tako ni patrijarh Pajsije, želeći da napiše Život cara Uroša
evropske kulture, srpska kultura, izdvojena iz Evrope kordonom turskog oružja, pokušava da se obnovi iz sebe same; pisana književnost naslanja se na usmenu poeziju, koja živi intenzivno, crpeći svoja nadahnuća, etička načela i plemenitu
Najpre je to Svadba Mihaila Lalića (1914-1992), pisana u realističkom maniru, s tematikom iz poslednjeg rata, ali se ona ne daje samo na ideološkoj nego i na nešto jače
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Govorena reč, velite, umire često čim se rodi, a živi u najboljem slučaju dok još ima koga da je se seća. Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Drugi zaključak je da je srpskohrvatska pisana književnost veoma dugo bila u senci usmene književnosti i da je zbog toga najvećim delom svojim zaostajala ne samo za
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I druga kojano o tom i so tim mnoga su pisana, sve se dvostruko pronahodi i do nas privodi se. ZDRAVICA II Davaću vam lepu kišu u svoje vreme i zemlja će izdavati