Jakšić, Đura - PROZA
mi verovati, — tima reč’ma je on svaku pripovetku počinjao, otprilike kao što Vidovdan počinje svoje uvodne članke pisati: najpre ide skelet, meso, familija, pa onda država, a u državi je bolestan ud svaki onaj njezin član koji se usudio
Obradović, Dositej - BASNE
„Čovek, a da ko će napisati?. . .” „He, moj brajko, vidiš da si ... mal' ne rekoh ... reče lav. — Da lavovi umedu pisati kao vi, ja bux tebi sto ikona za jednu pokazao kako lavovi ljude dave.
Ali dok god ima zla na zemlji, oni koji pišu moraće o njemu pisati, samo s tim namjerenijem da se istrebljuje koliko se više može.
No oni koji budu ovo lepo delo na se uzimati, tojest za prečesno i predrago opštestvo što nibud pisati, neka dobro gledaju šta ćedu svetu davati.
'Oćemo li zapisati parusiju? K.: Ja neću ništa pisati, nego što budem mo|gao daću i bez pisanja. S.: A šta ćeš dati? K.: Daću ti jedan cekin. S.: Cekin na Svetu Goru!
Sve istorije, otkad su ljudi počeli što se god među njima čini pisati, o ovoj nas istini složno uveravaju: da velika carstva i silni narodi, dok su se slovesnostiju i razumom kako nadleži
Istukli, pa eto ti ga, nek zna drugi put kako će pisati! Čuda, ljudi! Zar se i tome hoće velika nauka za istući slabijeg od sebe?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ne tražite u ovom mom pripovedanju istoričke sveze, ja ne mogu događaje sve po redu ovde zabeležiti, nego ću i’ pisati kad se kog opomenem. Ja znam da će iste događaje docnije mlogo pero opisati veštije, ali istinitije neće.
No kad vi tako hoćete, to je za mene lakše. Ja ću mome bratu, vidinskome veziru Pazmandži-oglu, jedno pismo pisati i s njim se pomiriti, moje vojske umaliti, a samo carski grad čuvati, i onda baš po hatišerifu carskom nijednu aspru
Zatim reknem Del-Ametu da turski kazuje, a ja ću njegove reči srpskim slovima pisati Hadži-Sali-begu u Srebrnicu, da izmamimo od njega štogod baruta i olova, jer je on bio protiv dahija i prijatelj je bio
— Veli knez Teodosije: „Popo, kako si ti pisao najpre, a ti piši opet i odgovori na to pismo; a Crni Đorđe ne zna pisati, a nema ni pisara, on samo zna Turke tući — no se ti vrati”. Ja kažem, da ja moram te moram Crnoga Đorđa naći.
No pri svem tom ja ću na moje prijatelje pisati i koliko mogu vas preporučiti, a vi pođite do gosudarja. Sčastliva doroga, praščajte!
Njegova je starina i familija u našemu selu Vrelu, no on je sedio kod nas u Brankovini, i počeo pisati ustrojenije Soveta, kakov Sovet treba da bude u našim ondašnjim opstojateljstvama. U juniju mesecu dođe nam pismo od g.
knjigonoša ne ima zarara. Ja ću tebi dati knjigu, te ti prođi kroz vojsku moji̓ sinova; ali kad znaš pisati, napiši knjigu, podaj sa̓iji drugi put, neka nosi, a ti nemoj sam pisati, sam odnositi, jer da je ikakav sa̓ija gdegode
prođi kroz vojsku moji̓ sinova; ali kad znaš pisati, napiši knjigu, podaj sa̓iji drugi put, neka nosi, a ti nemoj sam pisati, sam odnositi, jer da je ikakav sa̓ija gdegode poginuo, ja bi̓ tebe ubila.
fermanom i vojskom prođe preko požarevačke nahije u Beograd, i kako Afiz-paša u Beograd na vezirluk sedne, da će pisati da car pošlje ferman i berat na Milenka da on bude u pašaluku najveći knez i tako dalje.
On kaže: „Vidim i sam da se mučite, ali tako je sad vreme, a daće Bog i bolje. Ja ću pisati Jakovu i Milanu neka kaže bogovađskim kaluđerima, neka vam što za doček priprave, pak idite onamo”.
Za Novicu i njegovo društvo protiv Karađorđa ima se dosta pisati — a i za druge buntovnike koji su i kad na siroma Karađorđa bunili.
Hudelist, jošte danas po odlazećem nji̓ovom kuriru u Stambol u ime imperatorovo jelčiji austrijskom pisati da bi sultan, kao njihov prijatelj, zapovedio Turcima da od onakog sa Srbi postupanja prestanu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Svet je ovaj ionako pun jada i nakarada. Ali što baš sve nakarade pisati, te, ni za što ni kroz što plašiti poštene ljude? Što se ne bi napisao kakav lep kapetan?!
— Tako, tako... — poče opet advokat. — Ja ću sutra već pisati, pa kad mi javi za cenu... kazaću vam. Pa kad nabavimo, onda ćemo zajedno otići da se poznate i da je darujete...
— Još ono jutro! — uzviknu kapetan i pljesne se rukom. — Ih, ja grdne bruke pisati toliko! — Aha, gospodine kapetane! — priskoči Sava, povrativ se od smeha, čisto zajedljivo — ko ono ne piše nikad
— Može biti i nije — reče sekretar. — A, izbrusiću ja njega dobro! — reče načelnik, popreti prstom, pa sede i poče pisati pismo ćati Živanu, zastupniku kapetanovom. Mora da je nešto vrlo oštro pisao, jer se sve mrgodio i mahao glavom.
čakšire črez — pomoću, kroz Dževap — umirenje, zadovoljenje dženabet — zao, naprasit čovek Šara — puška šarabatati — pisati koješta šafoljić — drvena posuda za tečnost šenluk — veselje praćeno pucanjem iz pušaka šmuk — nakit šoma — slaba
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— zapita Aksentije Smiljanić učitelja. — Lijepo, kažem, dijete će u školu kod mene s drugom djecom naučiti čitati i pisati, pa neće pod svoju starost moliti drugoga da joj čita pisma.
A dok ona odraste, neće se pisma tako rijetko pisati kao sada, nego će svaki čovjek morati pisati pisma. A, poslije, u školi se uči: zemljopis, sveštena istorija, prva i
A dok ona odraste, neće se pisma tako rijetko pisati kao sada, nego će svaki čovjek morati pisati pisma. A, poslije, u školi se uči: zemljopis, sveštena istorija, prva i druga znanja.. — Ne bi bilo rđavo! — reče kmet.
Već je zovu seljaci da piše pisma njihovim svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje gdje treba pisati, izvaditi kršteno pismo, i take stvari.
Čudiš se, mora biti, što sam se ućutao — bolestan sam, ili, bolje da kažem, bio sam bolestan. Nisam ti hteo pisati, da se ne brineš; sad je sve dobro. Pa i posle tolikog ćutanja ipak nemam ništa o čemu bih ti mogao pisati.
Pa i posle tolikog ćutanja ipak nemam ništa o čemu bih ti mogao pisati. Poslednjim tvojim pismom uveravaš me da iz mojih pripovedaka s Anom nećeš izvoditi nikakih zaključaka i tražiš samo da
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa ne samo ljudi, nego i tolike žene u mestu znale su pisati, tako da su pored usmene književnosti koju tako divno i tako obilato neguje ta lepša i govorljivija polovina čovečanstva
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— E, dobro, na to pristajem. Dakle, hoćete li gospodinu ocu pisati? — Hoću. — I ja hoću. Na to dođe Savka, te se razgovor preseče. — Izvolite grožđa.
Kad kući dođe, čeka dva tri dana. Dugo mu je vreme, pa mu nije do čekanja; namerava samom ocu Savkinom o tome pisati. Otac Savkin bio je sveštenik u selu Ž. Ljuba se nakani te ovo pismo ocu Savkinom napiše: Počitajemi gospodine!
— Imam, al’ što ima biti, nek bude odma’ na panju. — E, kad je tako, ja sad idem, pa ću vam pisati. — Milo će mi biti.
Ne! Ljuba mora svoju čast da spase. No, kako? Kao god što je Redić njemu pisao, tako će isto Ljuba Belkiću pisati. Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga. Poštenorodni gospodaru!
Ako na to ne pristajete, nemojte mi ni pisati, jer već onda znam da niste u stanju. Ostajem vaš iskreni Ljuba Čekmedžijić Sa ovim pismom, dakle, osvetio se Ljuba u
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tada jurnu unutra, žurno zasede za sto i onako smrzlih prstiju, modar, ispijen, iskrivljen, pobesneo stade pisati. Pa je pisao, po pravljao, cepao, dizao se, šetao po sobi amo-tamo čas lakše čas brže, skoro trčeći, opet sedao i
Afrika
ja s njime ručati, da će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu večerati, spavati, pisati i raditi što god hoću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naprotiv, poradiće da se Trifunu pašport što pre preda. Može pisati u njega koga god želi. Može povesti sveta koliko hoće.
Jedna od poslednjih rečenica njegovih, u starosti, bila je: Čemu zakon? – uzalud ih je pisati, kad ih se niko ne drži! Njegov presto nasledile su žene! Svaka je imala svoju partiju.
Koja su Rusi, od onog trenutka, kad ih je u pasoš uneo. Kostjurin je obećavao da će se pisati u Vijenu, u toj stvari, Kajzerlingu, pa je uveravao Trifuna da mu Austrija mora izdati decu.
“ Taj čovek, koji nije bio baš mnogo pismen – mrzeo da piše, i krivio usta, valjao jezikom, kad je pisati morao – pisao im je, šale radi, pisamca, koja su nalazile pod jastukom, kao da ih je, tobože, neki njihov poznanik,
Nalazila ga je da sedi i škraba molbe. Pisao je Kostjurinu, molbe. Tražio je da ga uputi u Sankt-Petersburg, inače će pisati grofu Kajzerlingu, koji je njegov patron i koji štiti Srbe.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pardon, to je samo moje mišljenje, al', ako vi želite, ja ću pisati; samo, znate, pisanje će izazvati i odgovor, pa onda ako iznesete stvar na sva zvona, to će vas vrlo brzo odvesti pred
Uostalom, kažite vi meni, je l' on već podneo te tužbe? MILE: Ne, nije, sad ih radi, pa ću ih onda ja pre pisati. SPASOJE: Vrlo dobro! Vrlo dobro! Vi ćete ih, dakle, prepisivati! A i vi možete onako da otegnete prepisivanje, zar ne?
) Slušaj šta mi piše odjutros. (Čita.) „Poštovani gospodine, saznao sam pouzdano da će ovih dana sve novine pisati nadugačko i naširoko po onoj stvari. Materijal im daje sam onaj koji po vašem uverenju nije živ.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekao sam, a ona je odgovorila da zna: nisam imao kome da ih pišem, a nije bogzna kako moderno danas pisati ljubavna pisma. To je za filmove i bapce tipa Melanije.
Ovo proleće i ti, sve su što imam. Hteo bih ti pisati još, ali bliži se vreme za moj čas. Sutra ću ti se javiti opet. Zbog toga mi sutra, a i ubuduće samo očima daj znak da
, itd. Nisam mislio ništa. Lutaću svetom, zatim pisati o tome. Kakva idioterija! Kao da nije već sve napisano! Zbilja, Slobodane Galac, šta bi ti mogao da budeš?
Napisaću! - obećao sam, ali je dvojno osećanje, da sam Bog i da sam gad, počinjalo da raste u meni. Ja ću sedeti i pisati o tome da još ništa nije izgubljeno, da se i sa pedeset godina može uleteti u život kao što jedan gol u poslednjem
Oni, jednostavno, nisu imali stomak da svare to pisanje. Ti nisi Markota i ti nisi mogao pisati kao Markota, to je prvo. Ako si pisao, onda je to prevara, to je drugo. Za prevaru se kažnjava, to je treće.
Odgovorio sam da ne znam i da nije pošteno pisati o nečemu što ne znaš. Pivnički mi je, pretpostavljate, zalomio keca. Do kraja godine ipak sam se nekako dokotrljao do
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kako se rodio, već ga je otac namenio za trgovca. Pa kad je prve, normalne škole izučio kad je već čitati, pisati i nešto računati znao, otac ga kod kuće zadržao, nije ga dao više nikuda, i tu je morao biti sve i sva.
— Čamčo, kad dođemo u prvu varoš, da ne zaboravimo odma’ kući pisati. Čamča ga i ne sluša. Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje. Isplate što su bili dužni birtašu.
Tu će se još jedared odmoriti, pa onda upravo do Krakove. Sad padne na um gospodaru Sofri da je zaboravio kući pisati. Otkako je otišao, nije još pisao.
Otkako je otišao, nije još pisao. Doduše, u Košici mislio je pisati, kako je iz čarde otputovao, ali je zaboravio i niko me to nije u onoj zabuni posle čardanske bitke palo na um.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ići bratu u Budim, đeneralu u Temišvar, kupovati konje, kola, podići kovačnicu u selu, premestiti kapetana Antonoviča, pisati iscrpan izveštaj o povratku Slavonsko‑podunavskog polka, a naročito, naročito spremati plan, izvideti mogućnost
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka, za one koji ne umiru na vreme, koji boluju
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
što treba, grešio, preterivao sa jelom i ludorijama, družio se, a onda ih ispraćao, razmenjivao adrese, obećavao da ću pisati — ali već sutradan, prvog, desetog ili dvadeset i petog, stizali su novi gosti i govorili za komad obale da je to
Matavulj, Simo - USKOK
I dao mi bješe još jedan ruski krstić, no ga, jadan, izgubih. (A reče mi Savo Markov da se može pisati u Rusiju, pa da bi ga mogli poslati!
Pošto knez otide, Savo će: — Čitate li vi srpski? — Čitam, ali pisati ne umijem! — Naučićete lasno! Muka je to što je jezik u našim knjigama više ruski nego naš ovaj obični, kako narod
Đakon ga zapita: — Dakle, gospodine Janko, ti razumiješ dobro talijanski? — Gotovo sve, samo nijesam kadar pisati. — Pa kako ćemo onda? — A kako ste dosad? — Mučio se starac te skrpljao, pa kad zapre, onda nastavimo naški.
Savo otpusti Bajicu i uze da čita novine, koje bješe onoga časa primio. Ludmila pisaše kao što u takvoj prilici može pisati onaka sestra. Pismo je imalo osam strana.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Brone, u jednom podužem pamfletu protiv bajki za decu, i dečje literature uopšte,8 tvrdi da za decu i ne bi trebalo pisati posebne knjige: „Jer, dobro napisana, puna živosti, skoro svaka knjiga može da se svidi detetu.
Na francuskom, razume se: na kojem se drugom jeziku uopšte može pisati i govoriti? Da bih izbegao zamorno obrazlaganje svog odnosa prema stranim jezicima, da ih ne bih zbunjivao i
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Pređe je baš stajalo kako su varvari, i sad su djelom to osvedočili. Ko jošt zabranjuje narodu pisati i čitati? LEPRŠIĆ: Osvanuće i njima crni petak, jer je prispeo vojvoda. ZELENIĆKA: Šupljikac došo?
SKOROTEČA: Čujemo da su malo topova imali. LEPRŠIĆ: Dakle, izdajstvo! ŽUTILOV: Ja nemam šta pisati; jer kad je Sentomaš pao, ni mi ne možemo biti sigurni. SKOROTEČA: Samo da se nije toliko pljačkalo! (Odlazi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U početku XIX veka Sima Milutinović pominje da je Dositej Obradović priznavao da ga je Kačićev primer ohrabrio pisati narodnim jezikom za narod; Pavle Solarić ga naziva »najvećim ilirskim pesmotvorcem«, a Vuk Karadžić priznaje da je
pored Kačićeve pesmarice, i Reljkovićev Satir i Došenova Aždaя sedmoglava pobudili ga »svoj isti prostonarodni jezik pisati u knjige...
Nastava je primitivna: uči se čitati i pisati na tablicama od voska ili kruškovim daščicama, napamet se uči časlovac i psaltir; da se nauči čitati i pisati treba po
čitati i pisati na tablicama od voska ili kruškovim daščicama, napamet se uči časlovac i psaltir; da se nauči čitati i pisati treba po tri godine, i sve to lako i brzo se zaboravlja.
Kada se bogu moli, veli on na jednom mestu, valja pisati »po knjižnomu«; kada se obraća narodu, onda »po prostomu«. Kada dolazi u dodir sa prostim narodom, sa svojim »kmetovima
To je u celoj srpskoj književnosti prvi pisac koji je za narod počeo pisati čistim srpskim jezikom. Kako njegova dela nisu bila štampana, to nisu mogla biti od neposrednog uticaja na dali
Teško i nesnosno činilo im se da deca znaju pravilno čitati i pisati i bolje od njih pojati; zato su voleli dobronadeždnu mladež u prvo neznanje povratiti, negoli da oni malu tobožnu sramotu
staru srpsku pismenost i pisali crkvenim srpskoslovenskim jezikom; jedan od njih, Gavrilo Stefanović Venclović, počinje pisati čistim narodnim jezikom. Sve to ugušeno je pojavom ruskoslovenskog jezika u srpskoj crkvi, školi i književnosti.
godine. U Karlovcima, još šezdesetih godina XVIII veka, počeo je sam pisati jedno veliko istorijsko delo, koje je 1768. bilo gotovo, ali koje je neprestano dopunjavao. 1794.
* Svi važniji pisci srpski sa kraja XVIII veka ubeđeni su jozefinisti. Dositej Obradović je počeo pisati za vreme vlade Josifa II, u trenutku opšteg duhovnog vrenja u Austriji, i glavna njegova književna delatnost pada u doba
Tu je, učeći decu, počeo pisati svoje prve radove, i to na čistom narodnom jeziku toga kraja. U malome, njegova književna delatnost počinje od bavljenja u
Tu, u prosvećenoj sredini, reši se da i sam počne pisati. 1783. pređe na univerzitet u Lajpcig, i tu štampa prvo svoje delo Životъ i priklюčenія Dimitrіa Obradoviča,
Sremac, Stevan - PROZA
mu je stajalo: da je marljiv i da se izvrsno može upotrebiti za prepis ako nauči bolje gde treba metati zapete i pisati velika slova.
Radičević, Branko - PESME
tog nema, al' nije ni trebe, Kako je, da je, ne mož' biti bolje, Jer sad premišljat više nije volje“, — Pa uze tabak i pisati stade, Napisa brzo i mladićim' dade; Još njima reče: „Bolje umret tako, Neg tužnim srcem umirat jednako.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A ti ? — Šta a ja? Nijesam ja, velim im, ni pop ni crkvenjak pa da sve to moram znati. Ne znam čitati, ne znam pisati ... — A oni? — A oni: odričeš li se, kaže, toga svog, bog te pita kakvog, sveca za koga si krao tuđe okvire?
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Znam da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti.
| Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti, ako oni počnu na svoji jezici pisati; kako i nije propao.
Zato, dakle, ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečeske, | za braću Srblje, kojega su god oni zakona i vere. Ja sam iskustvom poznao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i razumjeti, kako je pripovjetke teško pisati! Ja sam se ovđe, oko ovi đekoji mali, toliko mučio da bi naši đekoji spisatelji mogli gotovo čitav roman napisati“...
— Belila. — Dobro, onda piši ženi što ti ja kažem. Handžija pogleda hodžu čudnim pogledom, no ipak stade pisati: „Mojoj vjernoj ženi Belili. Podaj čovjeku koji ti ovo pismo preda putnikove dukate“.
Podaj čovjeku koji ti ovo pismo preda putnikove dukate“. — Ali, sveti čovječe, — progovori handžija — kako mogu pisati takve laži?
Handžija se nakesi i poče pisati dalje kako mu hodža kazivaše. Dršćući potpisa handžija pismo i predade ga hodži, a hodža sluzi, koji odma odleti.
hteo da istakne kako je čuvao originalni narodni izgovor čak i kada je lično mislio da poneku reč treba drukčije i pisati i izgovarati. 6. STOJŠA I MLADEN: sve kao pod 3. 7. ZLA SVEKRVA: Vuk Karadžić ju je dobio od Vuka Vrčevića.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM (za sebe): Rad sto dukata neka i to bude. (Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.) MAKSIM: Eto, kume, čovek mora i preko svoje volje da fali svoje čudo. KUM: Bre, lako je tebi, ali kako ću ja?
DOKTOR: Stani, ideja je dobra! (Otide na stranu i počne pisati.) ISAJLO (Manojlu): Vidiš, kako smo ga zabunili. Mora da ućuti. MANOJLO: Opet je dobar čovek.
No, iz Pariza mora biti. ŠALjIVAC: Da ne bude... No, ko bi smeo to ovde pisati? Samo mi je začudo kako minister dobro srpski zna. DOKTOR: Zar niste čuli da se moja knjiga čita u Francusku?
Nego bi ja reko da vi toga magarca kupite, i pored sebe držite. Pa kad god vam treba štogod važno pisati, da samo vašu glavu na njegovo čelo metnete. POZORIJE Z. (ISAJLO, PREĐAŠNjI) ISAJLO: Gospodin doktor.
VELIMIR: Bolje uči, i tako si pre podne propustila. LjUBA: Ja već dobro znam i čitati i pisati, jelte, gospodine Milane? MILAN: Mora se priznati da frajla Ljuba ima jedan osobiti ženi.
Sad treba gledati da joj se pomogne. Ništa drugo, nego alegaciju modificirati (sedne i počne pisati): Vіѕum eѕt nіhіlotamen mіnuѕ... (Piše).
Hm! To je zubnja bolest. Al ništa, ѕtylo curіalі nasrnuti, naѕrnіre, tako (uzme pero i počne dalje pisati)... nihilominus tamen іpѕa naѕmіvіt іn іllam. POZORIJE ČETVRTO ANICA, PREĐAŠNjI ANICA: Dobrojtro, gospodine.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
me da ja jedina budem protiv mira, jer već mi kao nešto dolazi da lepo isfuram na ulicu sa transparentom na kome će pisati „Dole mir, odvratna žabokrečina!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Bolje je, znate, bilo svršiti te lake stvari zimus... Ja to radim posle podne, kad se ne vidi ništa pisati ni drugo što raditi, a ja onda, znate, udarim u priče... He-he...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Budući lešinari naše literature mogu pisati o meni što god hoće, ali moje ime ne mogu naći među takvima. KOMENTAR O SAN VITU U ratu roditeljska ljubav potencirana
mokrim, koje znam da je počelo da pupi, ovde gde je Pariz najlepši, zastajem da vam javim – pre nego što vam počnem pisati o parlamentima, Evropi, izložbama, Srbima na Sen Mišelu – da zaboravite već jednom sve, da se opet jednom, bezbrižni,
I zato pre nego što počnem pisati o izložbama, o parlamentima, i o kursu franka, pustite me da, još jednom, stanem uz jedno drvo što pupi i štapićem
IV PARIZ (2) Mora se pisati satira. Gorko u našoj sudbini je najviše, to, sad, ovde, vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim
Vi mislite da to nema veze sa onim što ću vam pisati? Videćete da ima. Hteo sam da počnem o slikarstvu i pozorištu ovde. Obratno ću.
Ljudi, pogrbljeni od grehova i razvrata, pevuckaju. Sve to radi života. Videćete, sve će to biti u vezi sa onim što ću pisati. Danas samo o štampi.
Zbog tog kulturnoistorijskog raspoloženja, koje me, sve više, obuzima, meni je dosadno pisati o onome što bi većina da čita. Hteo sam da pišem o politici Treće Republike. Odustajem, jer ne znamo da se smejemo.
Kako da pišem o politici Treće Republike, i o barometru franka, kad bih morao pisati pri tome, o našoj reparacionoj komisiji ovde? Odustajem. Pisaću, vrlo kratko, o pozorištima.
Ja ne mogu pisati o njima, jer je ovo pismo, a ne esej. Uostalom, našto pisati o stvarima kod nas još nepoznatim. Samo toliko, da se ceo
Ja ne mogu pisati o njima, jer je ovo pismo, a ne esej. Uostalom, našto pisati o stvarima kod nas još nepoznatim. Samo toliko, da se ceo pokret fovizma smirio, i ide prema sintezi.
Možda malo preterujem, jer je sladunjavo. Esej bi trebalo pisati o Pikasu. Čitao sam, nedavno, u jednom zagrebačkom listu o Miki Petroviću kako je „došao u Pariz, pobedio ga, stvorio
To je neukusnost jednog neprijatelja. Trebalo bi sad boriti se, ali to kod nas znači dreku. Treba pisati o dvojici slikara naših u Parizu: o Milunoviću i Šumanoviću. Ali to kad se svi vratimo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja sam i sam nauman da, koliko-toliko, pomognem narodu u tom pogledu, te sam počeo pisati delo: „Štednja u našem narodu u starom veku”; a moj sin piše delo: „Uticaj štednje na kulturni napredak u narodu”; a
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ha—a—a!... Gle!... — ote se iz sviju grla. Za trenutak svi ućutasmo. Svaki uze da predstavlja sebi kako će se pisati i kako će izgledati ta zvanična ispravka.
Presedesmo celo posle podne, čekajući i ništa ne radeći. Jedva pred veče, kad se već ništa nije moglo ni čitati ni pisati, pojavi se ozgo niz čaršiju gospodin kapetan.
« kad a ono ceo spisak »kreščajemih« i »umerših« i još jedna venčanica... Vidim da se tu mora pisati do mraka, ali šta ću kad sam mlađi ?... Slušam i ćutim...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Neću ići u skupštinu kao poslanik, al' ću ići kao skupštinski tast. (Ivkoviću.) Ja ću pisati govore!... PAVKA: A dućan, Jevreme? Zar ni sad nećeš da se setiš dućana? JEVREM: Dućan?... I to je istina...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu
A da sam pismen, kud bi moj kraj danas bio! Neznam, gospodine, ni čitati ni pisati! — Hm! Dakle ne znaš? A znaš li ti ko sam ja, kad se turim nekome na vrat; je si li čuo, more, to?!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pesme i prozne sastave počeo sam pisati vrlo rano, ali tome nisam pridavao veći značaj. Nadahnut mazohističkom skromnošću, pomišljao sam da postanem novinar.
O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati? O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u koštac sa društvenom stvarnošću ne ume, i ne sme.
U jesen 1954. sretoh, na ulici, Oskara Daviča, koga sam i odranije pomalo znao. Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno).
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Što se tiče učenja, učili su zajedno s prva, kod domaćega popa, dok naučiše čitati i pisati, a po tome otac ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i
Stari slobodnjak, po cijelu bi nedjelju smišljao što će pisati svome posinku; ne bjehu to obična pisma, no po čitavi tabaci ispisani. Posinak mu je odgovarao isto tako nadugo.
Striko me tješio svaki dan. Zaludu me tješio. Evo mi danas kaza što je učinio za tebe i da ti mogu pisati. Pismo će moje, s njegovim zajedno, stići u Kotor na tvoga prijatelja Adolfa B* koga se i ja sjećam.
noge na svome prostiraču, metnu stočić preda se a na stočić hartiju i svijeću, koju zakloni svojim aljinama, pa poče pisati olovkom. Nije napisao ni dvije vrste, zastade, pa nasloni čelo na ruku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ Ili — odgovor popa na pitanje seljana da li zna pisati: — „Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati,“ itd. Kroz pitalice je sproveden i neobično dobro dat lik jednog novog
Kad mu čovek odgovori: „Kako ću ti, gospodine, pisati ždrepca, kad, ga ni sâm nemam, već ako da ukradem; a ukrasti ne smem od tebe, jer si ti u tom sudija.
— Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi. 7 Pitali seljani popa: — Znaš li pisati? — Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati. 8 Pitali kaluđera: — Kakvo ti je najteže breme? — Prazna torbica.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
““ „Ništa za to“ starac odgovori; „evo ja imam pri sebi kalamar i pero, ako umiješ pisati da mi se potpišeš, od svega svoga, što bi i gda imao, da ćeš mi polovicu dati.“ On na to pristane sa svim srcem.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja ću se samo starati ništa protiv mojej sovesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne pisati. Ko se zadovoljava samo kao ovca ići za drugim ovcama, pravda da njemu nije potreba ni misliti ni rasuždavati.
Ako ništa, poznaće braća moja userdije moje k njima posle moje smrti i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati. Vreme je života našega jedan minut, jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost.
da su smeli od Turaka, zaisto bi ga sažegli živa, jer se je usudio bio protiv sabora, dugi[h] postova i mrtvih kostiju pisati. No, blagodarenije budi blagomu nebesnomu promislu, u ovim prosveštenim zemljama, ja se toga ne imam bojati.
smatrajući na pričinu koja me k tome ubeždava, neće za bezmestno suditi što ću jošte na nekoliko tabaka o sebi pisati, ne mogući na drugi način sveštenejšu blagodarnosti moje dužnost pokazati i ispolniti.
Odvedu nas pred načalnika koji nas učtivo dočeka i kaže meni, čujući da bi se ja rad učiti, da će on taj dan pisati za me episkopu i da se uzda ishodatajstvovati mi da mogu pri njima imati kvartir i prepitanije.
Oni su mene nazivali svojim mladim učiteljem zato što sam ja nji[h]ovu dečicu obučavao čitati, pisati, nekima sam predavao i tolkovao katihisis kako sam mogao; boljeg od mene tu nije bilo, zato sam ja morao najbolji biti.
Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u urečeni čas dolazi, i počnem pisati s našimi slovami nužne reči i razgovore grečeski.
Tome se Albanezi čuđahu i radovahu, videći, što nikad pre toga nisu vid’li, da se i nji[h]ov jezik tako lepo daje pisati.
koji je i na štampu izdao bio nešto albaneski s grečeskimi slovami; ali s ovima ne može se ni treća čast tako pisati kao sa slavenskima, zašto u Grekov nema slova za izgovarati ža, ča, ša i ća, a ovo je sve neotložno za albaneski kako
U Rigi, 3-go avgusta 1788. VІ DRAŽAJŠI LjUBIMI MOJ! Polazeći iz Hormova kazao sam mojemu drugu da kad mi bude pisati, da upravi pismo na Antonija Šćavuna u Korf, budući da sam ja tuda imao i proći i vozvratiti se.
Iako on i nije predvidio da će se ovako o njemu i o njegovom delu na dvadeset godina posle pisati i štampati, ali je on dobro i predvidio i pretpoznavao ono što je beščislenokratne veće i bolje od ovoga, a to jest ono
Kakova su to čudna imena! I sad mi, ovo pišući, iz samoga srca izviru suze i, navodnjavajući oči moje, jedva mi daju pisati. Padnem na onu prečesnu zemlju, izljubim ju i suzami orosim.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Povazdan Bakonja mrmljaše: az, buki, vjedje, glagoli itd. i mučaše se da nauči pisati one čudne grabulje i škorpije, što se zovu glagolica. Takođe nauči odgovarati jutrenju i misu.
to bješe vrau najveće uživanje, to ga njekako spremaše da uzmogne s nasladom čitati najdublja bogoslovska djela i pisati stihove.
Ajde, naredi se! — završi Brne i poče nješto pisati. U varoš! Čuje li to Bakonja zbilja, ili snijeva? Da ide u varoš, on, glavom Bakonja, koji se sad vraća s kupanja, koji
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Mogu dodati da Žaken nije, doduše, još dospeo da celo to delo prouči, ali će mu, čim to učini, opširno pisati, no sada mu već javlja da je to delo učinilo silan utisak na bečke naučnike. Time već imam prvu temu za naš razgovor.
Nisam, pre svega, matematičar“. „Kako to?“ „Evo kako. Tek što naučih čitati, pisati i pomalo računati, moradoh na zanat da zarađujem nasušni hleb. Kao šegrt dođoh ovamo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Moram ti napomenuti još samo to: da ću o svemu pisati vrlo brzo i bez plana, jer se bojim da me baš ovo što sad činim ne pokoleba u odluci.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nastavio je miješati batićem u porcelanskom avanu. — Ti bi morao pisati priče za djecu, dragi moj! Jesi li ikad na to pomišljao. Govorim sasvim ozbiljno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kapetan ode sa pisarima u kancelariju, pa uze odmah da sastavlja izvešće načelniku, a pisari stadoše žurno pisati naredbe klenovičkoj opštini, iz koje je Đurica, i svima okolnim opštinama : »da Đuricu Dražovića u svome domašaju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kaluđer uzme pare, a Era-kaluđer nešta našandrca (a nije ni znao pisati), zafale knezu, pa pođu dalje. Putem reče kaluđer: — Kad smo mi kneza prevarili, lahko je za ostalo.
SAMOUK I NjEGOVO PISMO U jednom selu u Hercegovini nekakvo momče samo po sebi naučilo čitati i nešto žlje pisati, pa kad umrije pop onoga sela, skoči narod te ga zapope.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali čitati ni pisati. Tu se nameće pitanje: šta je mogao dečak od petnaest godina, rođen i odgojen pod takvim okolnostima, bez ikakvih
U njemu sam je hrabrio govoreći kako ću joj jednog dana pisati i potpisati se - ”student u Prinstonu”. Treba da dodam još i to da je moj dobar prijatelj Henri Osborn, čuveni
Mladić koji je izdavao knjige i koji je umeo pisati obema rukama, kasnije mi je kazao da je taj starac Piter Kuper, osnivač škole ”Kuper unije” i da je on jedan od tih
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
je što se i o tipično balkanskome kompleksu ili jezgru šire shvaćene srpske kulture može, a možda i mora, govoriti i pisati s izvesnom polemičkom oštrinom.
Pre svega, njegov stih i njegovu rečenicu valjalo je nešto opširnije i bliže pisati, a naročito njihov nastanak. Razume se da mi je u tome lingvistika bila od pomoći. Jer se bez nje i ne može.
Nije, prema tome, svejedno kako će se pisati o tako tananom gradivu kao što je poezija. Ko o njoj piše aljkavo, već mu unapred ne verujemo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U književnosti je, pored ostalog, valjda i zbog toga pisati u prozi i pisati u stihu gotovo isto što i služiti se dvama umetničkim jezicima.
U književnosti je, pored ostalog, valjda i zbog toga pisati u prozi i pisati u stihu gotovo isto što i služiti se dvama umetničkim jezicima.
Miljković, Branko - PESME
PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA VATRA 166 SUDBINA PESNIKA 167 POEZIJU ĆE SVI PISATI 168 SMELI CVET 170 AGON 171 RUDARI 172 MORE BEZ PESNIKA 173 EPITAF 174 CVET 175 PESMA 176 SPAVAČI 177 OSTALE
će ostati bez spomenika Nekad samo pesnicima dostupne tajne Biće proglašene svojinom naroda POEZIJU ĆE SVI PISATI San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je
gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će
Petrović, Rastko - AFRIKA
ja s njime ručati, da će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu večerati, spavati, pisati i raditi što god hoću.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vojnik odnece naredbu, a Komarov stade pisati đeneralu izveštaj. Stajali smo okrenuti leđima bojnom polju; počeše da padaju oko nas kuršumi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
govorni i pisani jezik oduvek bili dva nespojiva fenomena, iako je i on slušao adelungovske savete o tome da treba pisati kako govoriš, a govoriti kako pišeš.
Ne muči bednog, Savka, ljubeznog; skaži što tvoje srce za moje gotovo. Kak' drevo isdše, utroba više pisati duže ne daju suze molitvu. Usliši jednu, Venus, poslednju čašu i muku: na njeni ruku skončati!
Vrt ja ne gradim, Cv'jeće ne sadim, Nit' je proleća, Da im dam cv'jeća Kiticu. Ha! Znam sad, što ću: Pisati hoću Djeci malenu L'jepu, šarenu Knjižicu. 1810.
Vaše pozdravlenije i cjelovanije vsjaki krat kogda on zastupajet mjesto mojeja matere, i ko mnje vo imja jeja pisati blagovolit.
zaslužuje mesto među prvim našim spisateljima dojakošnjega i današnjega vremena, a da je kojom srećom, od kako je počeo pisati, jednako pisao i knjige izdavao, mogao bi biti prvi srpski klasičeski spisatelj.
1882. pisati povodom ove iste Pesme: „Ova se održala i do danas. U svakom skoro veselom društvu čuti je i nju.” To je bilo nesumnjivo
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ja velim: kadija. Kakav kadija! Na moju dušu, da zna samo još pisati, mogla bi ti mirne duše reći: „Ustani sa te carske stolice da ja narodu pravdu dijelim!
Sudac: A ime? David: Ime mu je Jolpaz, Davidov. Tako ga svijet zove, a tako mu i slavni sud pozovke pisati, ako ga danas ne osudite na vješala.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
zamirisa Đoka. Eto ti! ANĐA: Ja ne znam, boga mi, šta radi ova država! Zar nije bolje da devojke uče čitati i pisati tek kad se udadu. JEROTIJE: Pa i onda ne znam šta će im.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Čak su i pojedini srpski autori počeli pisati tadašnjim ruskim književnim jezikom, namenjujući svoja dela i srpskim i ruskim čitaocima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I prebira bilješke po ostrišcima hartije. Pa, sjevši, držeći pero u ruci, gleda u Petra. — Nemoj pisati, — opazi baba, — dok ne čujemo što daje. — Ja odoh!
Zastruže krakun na vratima. —Ča je? Kako si? Nismo ti se nadali. —Nijesam imao vremena pisati. A kako je? — Ka' i uvik, dobro! Ulazi! Ivo uđe u kuću, a Marko zatvori vrata i zakrakuna.
Sobom nosio je svu slast i milinu ljetne noći kod mora. U svojoj sobi uze hartiju i poče pisati. Glava mu je krcata lakih, misli, no ne zna da ih rasporedi. Htjede da joj sve reče.
i nadam se da će i vas naći ovo moje pismo u lijepome zdravlju kao moga najboljega prijatelja, Prostite ča ću vam ovo pisati, ma lagao bi' vam kad bi' vam pisa da me ne boli poradi ča se je dogodilo od moje bivše virenice.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I on nam okrete svima leđa i stade, po velikoj školskoj tabli, pisati matematičke obrasce koje slušaoci počeše brižljivo prepisivati.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
igrica, ptičica, ribica, kitica cveća), te s radošću zaključuje da im može darovati nešto vrednije i trajnije: „Pisati hoću/ djeci malenu,/ lepu, šarenu/ knjižicu“.
Vrt ja ne gradim cvjeće da sadim: nit je prol'eća, da im dam cvjeća kiticu. Ha! Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu.
U mladosti je slabo govorio srpski pa je pesme počeo pisati na mađarskom, pod uticajem mađarskih romantičara. Pisao je rodoljubivu i ljubavnu poeziju; objavljivao u Danici, Javoru,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— „Zemljotres kod komšije!” — šuška šor. Srećko je posle šest godina svršio osnovnu školu, naučio čitati i pisati, i prepisao vazdan pesama i pesmarica. Otac ga uze u radionicu.
A testament, gospa protinice, ja pisati neću! — Vi ste lakomisleni, gospođo Lazarić! To je vaša dužnost domaćice, starateljke i posednice, i građanke!
Zarekao se u sebi da dugo neće ni pisati, ni slati pesme. Odjedared se pojaviše dve Brankove pesme, jedna u omladinskom, jedna u čisto književnom pregledu.
Nego da se vratimo na tajanstvenost sa smetnjama u obimu lirskih pesama. Slušaj, da prestanem sad ja pisati i slati. — Ni osam dana nije prošlo, pojaviše se dve Pavlove pesme odjedared.
— Dopada mi se kako si to kazao... Zašto si prestao pisati? Piši šta bilo. Dnevnik, bar. — Veliš, bar. Kad bih dnevnik pisao, ja ne bih smatrao da pišem bar.
Ne pišem ništa, i sigurno neću ništa ni pisati. Neka vrsta usmene moje literature postoji, i, da vidiš, počeo sam da cenim dobru i poštenu usmenu literaturu ljudi.
Mislio je kako nijedan od učenika neće da se odluči za čistu istoriju. Mislio: kako je teško pisati istorijsko delo ako čovek nije istovremeno i umetnik, pesnik.
Sedite eto tu, na ovu klupicu, da, nečija je bila, tu ćete lakše pisati. Pitate da li ko obilazi te grobove? Obilazim ih samo ja.
matora, luda..” Sirotinja je žilava; a kako i da ne bude, kad na njoj svet stoji. Pantelija je počeo pisati po Gornjoj Varoši pisma i molbe, a Nata, svedavši „apsalutno” na relativno, sašila je nekoliko haljina za odrasle, i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— ali ja vam čest javiti imam da sam već dvadeset prvi rukopisni tabak prešao, koje je moja granica, i da više pisati ne smem, jer vi nećete da se prenumerirate kad je knjiga skupa.
TIM — s time, na to, onda SOČINENIJE — književno delo, sastav, rasprava SOČINITELj — pisac SOČINjAVATI — sastavljati, pisati delo SPOMEN — sećanje; spomenik SRAVNENIJE — upoređenje STOLP — stub SUJETNO — uzalud SUŠČESTVENI — stvarni
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
GLAVA 136 POGOVOR 137 JEDNA NEBESKA SEDNICA 143 AUTOBIOGRAFIJA PREDGOVOR Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji.
Mogli smo čak, po svršetku osnovne škole, i izračunati šta je koga od nas koštalo to što je naučio čitati i pisati. Tako, na primer: Simu Jankovića koštalo je 380 jaja; Peru Vukića dva para gusaka, pet pari pilića i 140 jaja; Milenka
To je: rektifikacija kruga, račun koji možeš pisati celoga života, predati o smrti kredu sinu da on nastavi, s tim da on preda svome sinu, pa ipak da se to beskonačno
Šta ti vredi čitati i pisati, šta sabirati, oduzimati, množiti i deliti, ako ne znaš besedu Antonijevu, filipiku Demostenovu ili filosofiju
Petrović, Rastko - PESME
Govorim tako banalne stvari s tako važnim osmehom. Pisati stihove na podu, klečeći, nadvijen na hartiju, nalakćen na ruku u kojoj se drži pisaljka, tako da celo telo svojim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ga moru do obale, pa ću vatit listak šemišljikov, a moje ću lice nagrditi — dok pokaplje krvca od obraza, po listu ću pisati jaziju, dodaću je sivome sokolu: neka nosi staru babu mome, neka kupi svu latinsku silu, nek ti hara bijela
Jovanović: „Guslari koji su narodne pesme kazivali, i onda kad nisu bili slepi, nisu znali ni čitati ni pisati. Sve što je bilo pisano, njima je izgledalo napisano odveć sitnim slovima.“ Nedeljko je stajaće ime za starca.
da radoznalo posmatraju svatove. Šemišljika je nekakva trava, ali Vuk kaže da ne zna da li se po njenom listu može pisati. 52 O Jovanu i Maksimu v. uvod III, 5.
“ gospostvo — gospodstvo gotovina novci — gotovi novci graditi knjigu — pisati pismo Grahovo — niz malih polja i uvala u zapadnoj Bosni, severoistočno od Livanjskog pola Gračanica — crkva na
gvožđe naglo rashladiti kvašenjem nakititi knjigu — napisati pismo nakititi se (vina) — dobro se napiti na koljenu pisati knjigu — pisati pismo držeći hartiju levom rukom na kolenu a desnom pero nakrpat — govoriti nalbantin — potkivač
rashladiti kvašenjem nakititi knjigu — napisati pismo nakititi se (vina) — dobro se napiti na koljenu pisati knjigu — pisati pismo držeći hartiju levom rukom na kolenu a desnom pero nakrpat — govoriti nalbantin — potkivač naljeći (naljesti) —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Zato je to ukazao Bog proroku Jezekilu pisati, za znanje, jer će naskoro doći pod Jerusalim Vavilonjani, obsesti ga i s bojem uzeti, pak svega popaliti, zemlju
I poče ga između njih jedan pisati. A kad vide da ga baš onako ne može lepo izobraziti kako bi valjalo, a on uze te mnogo zlata natovari na priliku mu.
Ama naši su zli i gorki greha čemeri kojino su neizglađeno udubljeno pisati s gvozdenim kalemom na mramoru kamenu: ne nakisna nikad zemlja s blagom, sviše rosom, učitelji neučeni svakad se učeći a
Najpače svoje vam sveštenike ... njih ne počitovati ni im ispraljati dužnost, a drugim svakim mnoge podužbine pisati, a svoje oskudne i odrpate sa šegom držati — nije li to isto na ovom ljudskom sudu, ko bi se upametio, osudno, a kamoli