Obradović, Dositej - BASNE
Nađe negde lavovu kožu, zamota se u nju i pođe plašiti sve što pred njega iziđe; uznemiri i rastera svu pitomu životinju po polju. Skoče ljudi na oružje, pak iziđu da vide koja je to beda. Koža lavova, ali glas magareći!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Međutim, Pavle je, iz Ujhelja, bio pošao, u prirodu skoro pitomu, skoro idiličnu, u zelenilu, kraj puta koji se u daljinu, i planinu, peo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kad djeca uđoše, vidješe u avliji jednu pitomu srnu, koja odmah doskaka ka grofu i prope mu se prednjim nogama na ramena.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On se blaženo osmehnu i baci pogled na pitomu okolinu. „Ovde u Daunu, gde sam se nastanio ubrzo iza svoje ženidbe, proveo sam srećne dane, daleko od varoške graje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sutradan maršuje kolona i spušta se, najzad, u pitomu ravan. Otegle se zelene, beskrajne livade i čuče veliki plastovi kao šubare.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U pećinicama izbušenim u steni čiste sige što se okomito spušta, kao ljudskom rukom zasečena, nad pitomu uvalu zvanu Mrki do, gde prebivaju apište, sitna, pogana stvorenja, koja u gluvo doba noći izlaze na raskrsnicu
Što tebe besovi spopadaju? Što ti oštriš rogove? Najzad. Tu je dakle gospin jelen našao svoju pitomu dolinicu, zaturenu u zabiti, sklonjenu od hajki, i tu će se dogoditi njihov susret.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!“ Bježi jadno momče Prijepoljče; dostiže ga Miloš na kulašu, te i njega kucnu šestopercem, sedam se je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ni samo od patrijarskoga korena, nego nad tima što su se od divlje maslice pricepili, novoraslice dobroga sada, na pitomu maslicu.