Jakšić, Đura - PROZA
— Dakle, večiti boli, večite muke! I moleri ih moluju, i spisatelji pišu, i ljudi čuju — ali se niko protivu nasilja ne diže!
Obradović, Dositej - BASNE
“ Kad, eto ti smrt stane pred njega, onako ružna kao što je pišu, pa ga pita što |je zove. „Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si
Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji! Ali dok god ima zla na zemlji, oni koji pišu moraće o njemu pisati, samo s tim namjerenijem da se istrebljuje koliko se više može.
I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu!
Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu! To što bi u naturi (sačuvaj bože!) čudovište bilo, tome se na ikoni moraš klanjati.
Nego nadleži dobro znati da je prevelika različnost samim delom postati boljim od mečtati sebi i činiti se boljim. Pišu za Julija Cesara da je bio ćelav, ali je on zaslužio tolike pobedonosne lavre, da je imao čim preslavno ćelavost svoju
Govori danas, govori sutra, dokle ti ga u jedan mah istom nestane. Rabini pišu da je živ na nebo odnesen bio; već što mu drago, kud je god on odnesen, ali njega između pročih nestane.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To sam pismo poslao u Srebrnicu, i Hadži-beg sve poveruje i pošlje nam baruta i kremenja. (Neki pogrešno pišu da je to slao neki beg iz Birča ili Leskovca.
ili mi, zaMolimo od Nemca jednog činovnika koji će na našem ugovoru biti, pak ako bi mi pokvarili ugovor, neka Nemci pišu u Stambol da smo mi krivi; ako li Turci pokvare i zulum počnu, da Nemac javi sultanu koja je strana kriva?
13. marta pišem Moleru i Gaji da dobro ispitaju: je li istina da ište vezir 3000 ljudi pogubiti — — i da mi ne pišu kojekakve čuvene neistinite vesti, koje se ne smedu carevima predstaviti. 17.
27. marta, kod Nedobe pitam: „Jeda što?” Kaže: „nema”. 29. marta, kod Nedobe. Kažem, kako pišu iz Srema: da i̓ teraju sudovi, da im se potpišu da su ćesarski podanici ili da idu u Tursku ili u Rusiju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U samu zoru stigao je kući. Bogami, ja ne znam šta su ti jadni kapetani toliko natrunili tim ljudima što pišu u novine i knjige!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ujedanput ugledam pismo na stolu. Poznao sam da je od moje sestre. Otvorim ga. Ti znaš kako sestre pišu. Celo pismo bio sam ja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu. Još ima starijih ljudi koji pamte dobro kako je teško bilo napisati pismo, na priliku sinu koji je u soldatima, ili
A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj! A di bi i bio drukčiji nemeški sin!« — A onaj zadovoljan donosi još jedan
malo više godina, sve je bolje, tako da ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate kome!
ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate kome!
od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate kome! Eto onomadne je táta jednu ukebao baš kad je pisala pismo u špajzu tamo nekom njenom sa roglja.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Nemecke i francuske knjige sve pišu o šarmant ljudima, galant damama, pa kakvi’ lepi’ abentajera ima u njima. — Šta su ti abentajeri?
— Kažite joj da ću uzeti njenu kćer ako dâ pored nje odmah pet hiljada, pa ma kod nji’ sedeo; i, osim toga, da mi pišu, ako bi kći bez dece umrla, da sam ja naslednik. Na drugo ne pristajem. — Kad je tako, idem da joj javim.
Afrika
Ja sam onda plakao i moja verenica je zajedno sa mnom plakala. Danas, pišu mi, ceo svet puši, dečaci od sedam godina puše!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U njihovom krugu, mogli su se, na prste, izbrojati oni koji su znali da čitaju i pišu, a nemecki ih je govorilo, i među oficirima, malo. Major Joan Božič učinio se bio Pavlu pravi Bečlija.
A teško je njihova imena, i inače, prepisivati: eto on piše jednoga: Šterba, a Austrijanci pišu to Čorba, pa nije lako reći, jesu li to dva oficira, ili jedan.
Isakovič mu onda reče da mu je to rođak, i jedan isti oficir, i da ga zna. Uostalom, kaže, nek ih pišu kako hoće, oni žele da ostanu oficiri, da završe život u bitkama.
Aha! Aha! More neka pišu, lajtnant, premijerlajtnant, kornet, vahtmajster, što god im je za srce priraslo. Ne idem ja šarže radi, ni sreće radi
Sad, kad je čuo da ga u rosijskoj vojsci samo za korneta pišu, bio je izgubio svoj mir – inače uobražen, na ženu, na bogatstvo, na lepotu. Bio je čak i u bratučeda posumnjao.
Ni među Šokcima nije bilo mnogo žena koje su znale da pišu, i koje su izlazile u društvo, ili bile do Beča, a među šizmaticima, još manje.
Šta su imali da se tuže toliko i pišu i moljakaju? Bolje da je nogom, Garčulu, u kesilku! Pavle nije znao šta je kesilka, ali nije pitao.
Petar se, podstrekanijem Pavlovim, upisao na spisak Ševiča, a dočekao, eto, da ga, u Kijevu, pišu, još malo pa za korneta. Teška je i tastova kletva.
Teodosije - ŽITIJA
je pohvala pravedniku od Gospoda, niti da sami kakvu korist od nega steknemo, — ne; nego je i starima bilo potrebno da pišu žitija izvanrednih ljudi i da ih čitaju radi koristi što je ljudi imaju od njih.
dostiže, u kome je malo onih što se spasavaju, ne samo da je potrebno nego je i veoma poželjno da se sad ova žitija pišu i da se s više razumevanja čitaju, i da se na njih gleda kao na žive stubove što stoje visoko, da bismo videli sebe —
Jer gde se ustanovi ustav čovečje prirode, da živi mrtvima pišu, ili da njima nešto govore, ili da mrtvi žive slušaju, i zapovesti njihove vrše?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih na Japance koji pišu čitave knjige o trešnjinim i kajsijinim cvetovima i bi mi pomalo muka od toga. Ja o nečemu kao što je kajsija ne bih
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Rđavo, nema glasa o putnicima. Opet pišu, niko se ne odzivlje, jer pišu samo napamet u Krakovu, a oni bogzna kud blude, i šta im je stalo.
Rđavo, nema glasa o putnicima. Opet pišu, niko se ne odzivlje, jer pišu samo napamet u Krakovu, a oni bogzna kud blude, i šta im je stalo. Tako prođe pô godine, pa još nema pisma.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Milujući kažiprstom svoj kukasti nos, očekivao je da vidi šta će moći biskup. Dva akta imala su sutra da se pišu đeneralu, grafu Serbeloni. Večeras dobija čistu spavaću košulju. To je vrlo prijatno. Soba je bila tapetirana žuto.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka, za one koji ne umiru na
Matavulj, Simo - USKOK
— Imaju dva kaluđera, đakon, sedam-osam đaka i momci. — A nema pisara? — Glavni je pisar đakon Ivo, a kad ustreba pišu i kaluđeri. Janko pogleda na časovnik: — Ja se dugo zadržah kod tebe, a treba da svratim još u toliko kuća.
Ali od njekoliko godina počeše i spisatelji trijebiti ruske riječi, te pišu sve većma srpski! Evo, vidite, ja primam Novine, koje su počele preklani izlaziti u Beču.
— zapitaće Stevo Bojov. — To nije! — odgovori Labud. — S te strane baš je zadovoljan! Svake mu nedjelje pišu sestra i ujak, i opazio sam da je vazda veseo pošto pročita pismo.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
tematikom detinjstva nije preduslov nastajanja ovakvih dela; najzad, u dečju književnost sigurno ne cpadaju stvari koje pišu sama deca.
su, dakle, oni koji te sklonosti utvrđuju i propisuju, koji sude i misle o dečjim mogućnostima primanja; odrasli pišu dečje knjige, štampaju ih, uvršćuju u obavezna školska tkiva, tumače ih shodno svojim opredeljenjima, znanju i usmerenju;
Popović (1863—1944), Jaša Prodanović (1867—1948) i svi oni kritičari koji su osetili da s dečjom književnošću što je pišu nedaroviti pisci, pedagozi i činovnici, nešto nije u redu.
Jer, ako se valjane dečje knjige ne pišu isključivo zbog dece, ona ih, što milom, što silom, ipak čitaju. Njihova stalna i stvarna prisutnost ne može se smetnuti
Sa velikim i plemenitim pobudama prema deci pišu se loše knjige, dok, s druge strane, ćudljivi ispadi i slučajni izleti daju zapažene rezultate.
Muke i nedoumice zadaju upravo samoograničena, isključivo dečja književna dela, što ih, sve češće, pišu isključivo dečji pisci; tu dolazimo u iskušenje da prihvatimo strogu Kročeovu procenu.
Darovita deca, ona koja pokazuju neke znake književnog umeća, ne pišu dečje pesme. Ocenjivati dečjeg pesnika prema tome koliko je uspeo u nastojanju da uđe u „dečji svet“, da prodre u
Ja samo mislim da bi dečji pesnici, od Kerola i Zmaja do danas, pisali pesme koje pišu i onako kako ih pišu, i kad ih deca uopšte ne bi čitala.
Ja samo mislim da bi dečji pesnici, od Kerola i Zmaja do danas, pisali pesme koje pišu i onako kako ih pišu, i kad ih deca uopšte ne bi čitala.
potrebama i merilima budućih tumača, idući naruku njihovoj duhovnoj lenosti, svesno snizujući domet i značaj onoga što pišu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
srpske srednjovekovne kaluđerske pismenosti i nove književnosti, pa sve do danas, do najnovijih pisaca, do onih koji još pišu i razvijaju se.
U drugoj polovini toga veka pišu se nekoliko karakterističnih rodoslova srpskih, vrdnički iz 1764, pećki iz istoga doba, tronoški iz 1791, u kojima je
On se smatrao kao stari slovenski jezik, zvaničan jezik pravoslavne crkve, i crkveni ljudi trudili su se da što bolje pišu njime. Isto tako on se sam sobom nametnuo i u književnosti.
Srpski narodni jezik bio je nerazvijen, i prevodioci i pisci su bili prinuđeni ili da pišu ruskoslovenskim, ili da iz njega čine velike pozajmice. U toj rusifikaciji išlo se vrlo daleko.
Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv. Sava, Arsenije I, Vasilije Ostroški, Petar I Cetinjski, Majka Angelina, Stefan Piperski,
Od polovine XIX veka, otkako su mlađi naraštaji stali pristizati, novi jezik i novi pravopis zavlađuju. Pisci pišu sve boljim jezikom, i knjige štampane novim pravopisom sve su češće. 1849.
On konstatuje anarhiju u srpskom književnom jeziku. Ima pisaca koji još pišu ruskoslovenskim, ali njih je sve manje, i kada pišu oni to čine nedosledno, bez dovoljnog znanja slovenske gramatike, sa
Ima pisaca koji još pišu ruskoslovenskim, ali njih je sve manje, i kada pišu oni to čine nedosledno, bez dovoljnog znanja slovenske gramatike, sa većim ili manjim dodacima srpskoga jezika, i to
Ima ih koji hoće da pišu narodnim jezikom, ali oni taj jezik ne znaju, jer nisu iz krajeva gde se čisto srpski govori i nemaju srpske gramatike
Još najgori su oni, najmnogobrojniji, koji ne pišu ni slovenski ni srpski no »srednjim slogom«, proizvoljnom mešavinom između ruskoslovenskog i srpskog, mešovitim
Glavni napad učinio je on na njih, pokazao im kako ne znaju da pišu, i uputio ih u školu prostoga naroda. Pisci, koji su imali profesionalnog ponosa i kastinskog duha, toliko držali na
Dugo vreme bio je upravnik Narodnog pozorišta, i videći da toliki drugi pišu drame, učinio je i on nekoliko nesrećnih pokušaja.
Sremac, Stevan - PROZA
Otpoče s decom gramatiku. Kad nju svrši, pređe na pisanje, i zada im da pišu iz Moralnog ogledala, a to treba i da zapamte.
Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to. Ne pišu oni pesme i istorije kojekakve, niti idu u vojsku da ubijaju ljude, nego zapeo čóva pa radi koris’an i produktivan rad,
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
u sovršenstvo dovesti; delo vesma polezno, budući, da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire
Kostić, Laza - PESME
samo kostiju beli' što su ih po garu vetrovi razneli, po pučini crnoj prosute se Nižu, bledilom smrtnim kô da reči pišu, da strašna lista, da strašnijih slova što ih napisa pisac vekova!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ali ja vas uveravam da takovi mesta nema na svetu. DOKTOR: Znate li vi kako se te reči pišu francuski? PUTNIK: Ako vi tako uzimate, to je drugo, no možete biti uvereni da vas neće razumeti nijedan Francuz.
VELIMIR: Jošt će postati Žorž Sand. MILAN: Pak za nas je jedna sramota što dame ne pišu knjige. One imaju jednu čuvstvitelnost, jednu nježnost, i osobitu fantaziju, koju muški nikako ne mogu pokazati.
LjUBA: One valjda pišu knjige samo za ženske. MILAN: Naprotiv. Spisateljka naslađuje se najvećim brojem čitatelja od svake vrste.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zašto da ne? Knjižare su pune memoara slavnih ličnosti. Najčešće ih pišu generali. Izgleda da su u ratu navikli da skupo prodaju svoj život, pa to rade i u miru, Međutim, moji bi memoari bili
da mi je dosta tipova koji celoga života stavljaju zapete na pogrešna mesta i brišu pojedine pasuse u govorima koji im pišu njihovi potčinjeni, samo zato da opravdaju svoje postojanje, jer sami ne umeju ništa da rade.
To je, znači, ta ljubav o kojoj pišu u nastavcima? GLAVA XIII Iz čistog sujeverja, zbog kojega čak i hoteli mnogo otmeniji od ove knjige nemaju apartman
Tešila sam ga koliko sam mogla. Govorila mu da smo ipak na izvestan način slavni, jer ne prođe dan a da o nama ne pišu novine u ogromnim količinama. Gde to? U Člancima pod naslovom „Tipična jugoslovenska porodica“!
Najpre se ispoonesvešćujemo, a onda počinje igra zamena. Maman i ja obilazimo radnje na osnovu kesa na kojima pišu imena firmi i cvilimo da nam vrate lovu.
Šta sada radi? Po ceo bogovetni dan čita feljtone o Karađorđevićima i Obrenovićima. — Stalno, bre, pišu da su kraljevi bili obične barabe, a lepo se sećam princa Pola — kaže — kako mi je samo poljubio ruku na balu „Kola
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U zreloj jezi suroga inja cvati mi, cvati Roѕa canіna. Iz mene sjaji gljiva ludara. Sa čamov-daske pišu mi čavke. O tmurno podne lađom udaram i brodim, brodim bez jedne javke.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
razumeš li me? MITA: More, more, ti ćeš jošt i spisatelj postati! ALEKSA: Kad knjige pišu đaci, koji u školu idu, zašto ne bi i ja, koji sam davno školu ostavio? MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Uskoro, evo, s daleka puta, iz Kine šalju dečaka žuta, iz malog sela Tri-Zmaja-Ljuta. Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo! Izvini!
Čitam ih redom pred prvi mračak, pišu ih: deda, pseto i mačak. Kod čiča-Triše, u mlinu starom, planula svađa s najvećim žarom.
Divna sveska, po bogatstvu carska, raspjevana, smjela, slobodarska. Tu se pišu istorije đačke, sve u ludom vrije izobilju: „Petar Krekac pokrao piljara, prasac Meho voli gusku Ljilju, Mile Batić
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Sa kim mislite da bi se moralo ratovati? — O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome. Mislite li da se to može izbeći? — Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON (plane): To nije istina! Tako su pisale opozicione novine, a ne možeš ti tražiti od opozicionih novina da pišu kako sam ostavio mirišljavi trag za sobom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i vazdan drugih stvari... Pa onda osu prekore što su je ovako ostavili, ni da joj pišu, ni da je obiđu, a ona čami ovde u tuđini, sama bez igde ikoga svoga.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sutra odlazim dalje. Šta ću tu? Nemamo više posla sa ovim gradom. Uostalom, sve je po starom. Novine još uvek pišu da je Beograd steničav, i da Bugari čekaju sa stisnutom pesnicom u džepu; posle o žitu što će stići iz Argentine, o
Sezanove izložbe, još nemaju neprolaznu moć onih lepih stvari o kojima se više ne govori. Još uvek se o njemu pišu ludosti.
Ali to kad se svi vratimo. Najviše i najradije hteo sam da pišem o književnosti. Odustajem. Kod nas sad o njoj pišu koješta. Treba pustiti, osobito mi mladi, protivni tabor da se izgrdi i ispuca. A mi ćemo posle. Vreme je sa nama.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Svi činovnici u Ministarstvu, pošto su književnici, onda, razume se, pišu knjige; samo gospodin ministar ne piše ništa.
ministarskoj, u nekim kako je vlada već povoljno svršila pregovore o zajmu, u nekim i jedno i drugo, a vladini listovi pišu kako nikad zemlja nije bila u boljem blagostanju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Posle mu pišu za neke šumske bilete, pa za glasačke spiskove (a mi smo još svi hvalili kapetana, kako je on to vešto izmajstorisao,
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (više sebi): Pametni, brate, ti novinari. Pišu, čitaju i razumeju sami sebe. (Glasno.) Kakav beše naslov tome članku? DANICA (čita): „Reč-dve uoči izbora”.
Kao u pozorištu. PAVKA: Ju, ju, ju! (Krsti se.) Pa kažu onda: nije istina kad tako novine za poneku pišu. MARINA: Tome bi, zaboga, trebala vlast da stane na put, a građanstvo bi trebalo da se gnuša.
Eto ti, to nije nasilje! JEVREM (razmišlja): A, ovaj, novine? Zar neće o tome novine da pišu i da nadadu dreku? SEKULIN: Čudo božje! Zvanična ispravka, pa svršena stvar.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Jer su žene, — koje, istina, malo pišu i malo čitaju, ali zato ipak mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Da, poslednje je vreme, i spali smo na grane tanke, Kad i ovakvi magarci po novinama pišu članke; Umesto poslednje vreme, tu mora najnovije! Samoglasnik i je spas od kakofonije.
Odonda neprestano mrštim veđe, Jer olovke pišu bledo, sve bleđe. DVA SAPUNA U Prnjavoru Prošlog juna Kupala se Dva sapuna.
” Tako, u borbi za čorbe čanak, U večnoj trci i u vremenskoj stisci, Nastaje izveštaj, osvrt, članak Što ga pišu člankopisci i čankolisci, Al pošto se sve radi nadvoje-natroje, I u novinama mora biti tako kako je!
Rakić, Milan - PESME
JEDNOM PRIMERKU ''CYRANO DE BERGERAC'' Da, svi Gaskonjci nisu iz Gáskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta. No ja sam ipak retkost među njima: Ne ističem se rado.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ zapita serdar. „Zla nije u toliko što su živi poočim i sestra mi, a za druge mi nije ni brige!“ „A šta ti još pišu, Janko moj?“ zapita Joka nježno, jer joj se ražali.
Njezino materinsko, ranjeno srce, osjećaše jako sve što podnosaše momak u tome času. „A evo što mi pišu, kazaću vi sve.“ Svi postadoše pažljivi. „Poočimu i sestri bjeh pisao dan prije no što pobjegoh iz Kotora.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Podoban podobna traži. — Sve traži slika priliku. — S kim si, onaki si. — S kim te vide, s tijem te pišu. — Kaži mi s kim si, da znam tko si. — Tko se s umnim sastaje i sam uman postaje.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Turčin, koji, sve što god pišu i kažu derviši, veruje; i da mu ko rekne da to nije moguće, bi ga nama[h] [h]andžarem probô.
Ova su dva moja načalna namerenija. Prvo, dajem priklad učenim naroda mojega, da na našem prostom dijalektu pišu i na štampu izdaju; drugo, da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti i sve što čuju da sude i
Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razve nauka i knjige. Učeni ljudi valja da na prostom jeziku pišu i tako malo-pomalo obiknuće se sav narod misliti i rasuždavati svrh svake stvari.
„Nigde tako kao u Dalmaciji”, odgovori mi; iz različnih mesta ondešnji sveštenici molili su me, i često ,mi pišu, da im kog magistra pošaljem.
” Gledajući kakve se ovde knjige svaki dan sastavljaju, pišu i na svet izdaju, žalost napadaše na mene kad bi[h] god pomislio kako kod nas viču - „Daj nosi knjige iz Rusije.
korabljem, o kupečestvu, pak najposle i o no|voizdatim knjigama: koje su, kakovi su ljudi ovi[h] knjiga spisatelji i o čemu pišu. Sve to ona kaže prosto, lasno i čisto.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ovaj muklo reče: — Mi moramo da odreknemo kupovine. Manje ćemo da izgubimo. — Pa da moji neprijatelji pišu u plakatama i novinama da sam lažov? Neka izgubimo hiljadu dukata, reč Katića ne sme da se pogazi. — Reč? Čija reč?
Samo: Aćim je bog... Poslanik otkad pamtim, vođa radikalski, novine sve pišu što on kaže, i gazda, može za bunjište da me kupi. A ja ovde kažem: „Ti si, Aćime, za mene samo optuženo lice.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
rekonstruišu iz njihovih ostataka i okamenotina i odrede njihovu uzastopnost i istoriju, isto tako kao što istoričari pišu istorije naroda, služeći se predanjima, istoriskim spomenicima i dokumentima“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Oni, dakle, nisu hteli dati ratu svoje živote. A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt?
A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt? Pišu: da su oni hteli umreti, da onima ništa slađe nije bilo nego umreti. Je li da je to laž? Je l' da se svakome živi?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A pošto, neuki, valjda i ne znaju za druge umjetničke forme — najčešće upru da pišu testament. Susretao sam stare iseljenike, ljudske odrtine po bolnicama i ubožnicama.
svoje bijedne mašine po svim kulučenjima u svijetu, praznoruki, goli kao crkveni miševi — odjednom su zaželjeli da pišu testament. Čak i oni koji su otklanjali utjehu poslednje pričesti nisu htjeli da se odreknu zadovoljstva posljednje volje.
večer na večer igraju, i da se tom Minotauru godišnje namiču stotine i stotine pozorišnih djela koja se u tu svrhu pišu. Ustručavao sam se da mu kažem da nekoliko od tih rijetkih velikih momenata doživljenih u teatru dugujem upravo njemu.
— Tako je. Pogodili ste. Romani nikad ne izlaze na dobro. Kad bi imali da izađu na dobro, ne bi bilo zašto da se pišu. Da neko usred noći nazove vatrogasnu stanicu: „Halo!
Zamara me. Još do nekidan činila mi se zanimljiva, a sad mi se čini tako prazna. O, kad bi oni koji pišu knjige znali kako na samrtničkoj postelji malo koja knjiga a da ne izgleda potpuno lažna!
). To ću pročitati večeras, pred spavanje. Ta ionako u novinama pišu uvijek iste stvari: kako je gospodin predsjednik vlade položio kamen temeljac i kako „Perlodont” odstranjuje zubni
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio sam u sebi, - ”kada ti mladići pišu obema rukama bolje nego ja desnom!
ali se čudi zašto američki zanesenjaci ne usvoje tu nemačku socijal-demokratiju i uštede sebi trud da pišu “Deklaraciju nezavisnosti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Oni koji književnost pišu, naši pisci, a možda još više oni koji književnost proučavaju, dužni su danas kao retko kada da nam sabiru delove
Zanimljivo je da naši naučnici novog pokolenja tada pišu uzornim književnim jezikom, kao i književnici, književni kritičari i teoretičari.
u isto vreme; iz saopštenja prelazi u specifično kićenje, kad se reči ulančavaju po glasovnoj srodnosti, pa se pisma ne pišu, nego se kite; iz umiljatog jezičkog dodvoravanja promeće se u ljutito odsecanje itd.
Radije bi da pišu povodom dela i o onome što ga okružuje. Zato poetička proučavanja dosta sporo napreduju. Sem toga, kod nas ne postoji
• Pripadate proučavaocima književnosti koji pišu veoma precizno, ali, starinski rečeno, i veoma lepo, nastavljate delom zanemarenu tradiciju beogradskog stila.
Kod nas su takođe, posle Pavića, proučavaoci književnosti počeli i sami da pišu književna dela, ali bez osobitog uspeha.
njegov odvažni i umni prethodnik, ovde pominjani Zoran Mišić, „Šta je to kosovsko opredeljenje“: „Oni koji književnost pišu, naši pisci, a možda još više oni koji književnost proučavaju, dužni su danas kao retko kada da nam sabiru delove
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ima teoretičara koji misle da se proza koju prozaisti pišu razlikuje od proze koju pesnici pišu po tome što ovi poslednji unose ponešto od „tehnike” stiha.
Ima teoretičara koji misle da se proza koju prozaisti pišu razlikuje od proze koju pesnici pišu po tome što ovi poslednji unose ponešto od „tehnike” stiha. Seobe su, mislimo, dobar primer.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu knjige, zbore ljudi: Da vi niste tako sitne Već ogromna neka tela, I od jedne pa do druge Prostire se večnost cela?
Miljković, Branko - PESME
varaj vrata, piše na vratima Poezija zija u svoje glupo p Pesme sme svako da piše I onaj koji ne zna kako se pišu Velika slova od danas nepotrebna Što je više gluvih Pesma dobija u vremenu Pokaži svoje srce i umri Niko dva puta nije
Mi znamo okrutnosti prerane slobode I san po meri noći kad nas takao, Krivotvornu zoru kojoj pišu ode I silazak u srce ko silazak u pakao Po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam onda plakao i moja verenica je zajedno sa mnom plakala. Danas, pišu mi, ceo svet puši, dečaci od sedam godina puše!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi su se oni, iz pozadine, žalili na težak i nesnosan život, iako im je jedina dužnost bila da po ceo dan pišu pisma svojima. Ili se od prolaznika raspituju da li je ko dobio izveštaj od kuće.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pogledajte Orfelina, Rajića, Mušickog, Vidakovića, tolike sirotane sitnije od njih: — oni paralelno pišu na oba jezika, nezadovoljni sa oba, ne prisvojivši, neki među njima, ni jedan od dva konačno. Šta sve to znači?
Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati? Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u
Vsjaka sladost bogatstv I slava vsjaka! Az starec smireni Teofan sije, Rab božij grešni Vo kratcje žitije Moje zdje pišu Na mramornem kameni, Odavaja Bogu dušu, Telo že zemlji. — Prostite mja vsi, O čelovjeci!
golobrado, Pa govori Cvet-devojki: „Čuješ mene, Cvet-devojče, Ja sam čit’o stare knjige I slušao mudre ljude, Knjige pišu, ljudi vele: Što se ženi i udaje, To se ženi i udaje Na ovome belom svetu, Kad se legne u grob crni, Ne misli se
Derva ima, ali bukve, sirove i stare, Mnogo s’ dime dok uspire do plamena žare, Tako novi kalendari naše vreme pišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu.
pa i nešto docnije, da svojoj pesmi unapred obezbeđuju mogućnost pevanja, a time i popularnost, na taj način što je pišu po melodijskoj, pa dakle i metričkoj shemi neke već popularne i rado pevane tuđe pesme — kako je to već ozakonjeni
U Biogradu bolje pišu.” (v. Gradja za rovijest književnosti hrvatske, Zagreb, 6, 1909, 118). Ako je Kuzmanićev članak kretao sva ova složena
62. od 13. avgusta 1842, str. 250b, pišu ironično, između ostalog i sledeće: „... ta ima naših plemića koji bi iz sviju drugih jezika eminenciju, samo iz svoga
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ da Latini posle štampaju S porugom njine oštre dosetke Propasti naše ludi posledak? Da pišu: „Za pet hiljada“ — reci, Da je: „Za deset tisuć’ cekina, Tu i tu, na tom i tome mestu, Naroda srpskog izbor sinova
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Spisi o knezu Lazaru pišu se u obliku pohvale, epsko-lirskim postupkom i povišenim emotivnim nabojem. Umesto veličanstvenosti starih biografija
Srpske narodne pesme prevode se na mnoge jezike, o njima pišu najistaknutiji pisci, među ostalima i Gete, njih oponašaju na raznim jezicima.
Njime ne pišu samo književnici. Podjednako ga nalazimo i u naučnoj prozi. Jedan od izrazitijih predstavnika je istoričar Slobodan
Ćipiko, Ivo - Pauci
A pišu mi da luda mladost sve više biži od tamo... Je, valja reći po duši, lašje se ovdi dobije soldo, ma nima ni ovdi obiseni
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
O carigradskom kongresu i o mojoj misiji pišu sve ovdašnje novine. Ne mogu proći ulicom a da me na svakom koraku ne zapita koji poznanik kada ću krenuti na put, ili
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Poezija srpskih prosvetitelja i romantičara (ovde, pre svega, mislimo na autore koji namenski pišu ili prevode tekstove za decu) pokazuje, pre svega, potrebu pisaca da decu vaspitaju i poduče moralnim vrednostima, a
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno. Prestale su tako bar i one nekadašnje strašne vesti, i to valjda znači da im je dobro.
put ih je video pod svojim kišobranom, a sad, sad su sve veze prekinute, a on je tu decu učio i naučio da čitaju i da pišu i da rade. Zaplače se gorko. I čisto se prenu celo groblje. Samo za trenutak.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istina, mlogi pišu i govore o onom o čemu ni ponjatija nemaju, ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa sakriveno
On se, istina, u svom predsloviju izvinjava što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne učitelje sebe izdaju, pak je mislio da on kao star čovek veće jošt pravo na to imati mora.
zabavljaše se s pravilima po kojima se bez izuzetka svi romani pišu. I Robinzon Kruse na njega ne malo vpečatlenije učini. Toliko godina u pustinji bez ljudi, i potom stra od divjaka!
provode, kad se mlogi bez opredelenija i bez rasuždenija žene, kad se najposle mloge knjige bez opredelenija pišu, možemo li našem Romanu kao neiskusnom mladiću zameriti što se tek u Egiptu setio razmišljavati kuda ide? — »Kuda?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ te biografiju tako kroje i doteruju kako bi što lepše stojala onome o kome pišu. Ako je dami ružan struk, krojačica će napraviti hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost,
Eto, tako se kroje haljine velikih ljudi; eto, tako se pišu biografije u krojačkim radnjama za izradu biografija. I to je dobra strana tih biografa, koju istorija književnosti
se izmeđ' časova, u profesorskoj kancelariji, slatko smejali, obično su slični po stilu ljubavnim pismima koja odžačari pišu kuvaricama, molbama koje piljari pišu opštinama i raportima koje noćne patroldžije podnose komandama.
slatko smejali, obično su slični po stilu ljubavnim pismima koja odžačari pišu kuvaricama, molbama koje piljari pišu opštinama i raportima koje noćne patroldžije podnose komandama.
Đaci su počeli da pišu stihove i to ih pišu gde stignu, po knjigama, po školskim tablama i po zidovima. Naročito su ispisani stihovima od vrha
Đaci su počeli da pišu stihove i to ih pišu gde stignu, po knjigama, po školskim tablama i po zidovima. Naročito su ispisani stihovima od vrha do dna zidovi u
Otuda, na primer, kod čoveka svih stupnjeva poezije, dok je magarac nema. Kao što je poznato, magarci ne pišu pesme. Ali biva pogdekad da ljudi pišu takve pesme da bi se moglo pomisliti da su ih magarci pisali.
Kao što je poznato, magarci ne pišu pesme. Ali biva pogdekad da ljudi pišu takve pesme da bi se moglo pomisliti da su ih magarci pisali.
Mi bi iz tih poznatih mogli dobiti nepoznatu količinu, tj. saznati koji su oni ostali što pišu pesme o svojim profesorima.
zadovoljenja: jure ga žandarmi sa pozivima jure ga uvređeni sa revolverima; naleću na njega žene sa ambrelima, pišu mu anonimna pisma, grde ga, i za sve to satisfakcija mu je: što ga visoko cene i što je nisko nagrađen. — A glumac?
Naprotiv, u politici se to vrlo često dešava da baš oni koji su mrtvi pišu intervjue sa sobom i nude ih raznim redakcijama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pođosmo svi. Vidimo kako blagajnik i veterinar sede u šatoru pri zapaljenoj sveći i pišu. Mi zastadosmo, a Dušan uđe. — A, evo ga!... Što nam napravi ovaj maler? — pita blagajnik. — I sebi sam...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
““ To su braća majku Poslušala; brže pišu knjigu na koljenu, te je šalju u Šaru planinu, svome bratu, Miloš-čobaninu: „Oj Milošu, naš rođeni brate, brže da si
Sva četiri sitne knjige pišu i pošilju ognjene čauše, sve potajno jedan od drugoga. Sastaše se četiri čauša u Prizrenu, gradu bijelome, kod dvorova
Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza što je i kako je.
odoljela, on dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine, Bojičić-Alile, nu daj mene list knjige bijele i kalema, čim se knjige pišu, e ću pisat jednu sitnu knjigu — da je pošljem majci i ljubovci“.
To je Alil njega poslušao, dade njemu list knjige bijele i kalema, čim se knjige pišu; hajduk piše knjigu na koljenu: „Stara majko, ne nadaj se u me! Vjerna ljubo, preudaji mi se!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Progna ih i grad oslobodi. I nekoga suluda bujna jepiskopa štono i finičaski Jelini pišu da su odslanici ili da rečem prosto proteranici, i njega oni varvari bijahu zarobili — te i njega siromaha sveti
što prnje babe po seli, i razbijaju crkve kradući, pak iz toga tobože i za svoju dušu prosjakom dele i u manastire pišu na spomen milostinju! Eda im je prihvatno pred Bogom to? Ama prvo braćo sami sebi zaziremo istežući se i teftišeći.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Eto, tako kažu kad je o sirotinji reč. A kad se gospoda potuku s ambrelima da sve pršti, — a oni samo ukratko pišu: „Bili smo“, vele, „očevici jedne neprijatne scene; žaliti je i želeti je da se takovo što više nigda ne ponovi“...