Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Mačak je blizu, ovamo s njim“ – trže se Pijetlić i diže viku iz torbe stare: „O, kukuriku! Macane, braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna
„Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.“ „Tako ti treba! — Mačak će strogo — Čuvaj se Lisca, jesam li
Taj ti u zamku upada skokom, gotov je začas, dok treneš okom. Gizdavi Pijetlić po kući šetka, navija krestu, ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi:
“ Prozoru Pijetlić dopade skokom, naheri glavu, zažmiri okom. „Lijane, kaži: šta ću da radim? Da vjeru dadem riječima tvojim?
I najzad, jutros (treba me tući!) zube sam dao na poklon Žući.“ Nato će Pijetlić: „Ti možda šaraš. Po duši kaži da li me varaš?
To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom. I opet Pijetlić nadade viku iz torbe stare: „Kukuriku!