Popa, Vasko - KORA
istrgla Iz naručja kaljuge I što je večerom s polja Tako radosno jurila Jurila kapiji žutoj KOKOŠKA Veruje Samo veselom pijuku Svojih žutih sećanja Nestane Pred snežnim granama Što se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom