Jakšić, Đura - PROZA
Gledao sam ponoć kako je po hiljadu zapaljenih krovova osvetljuje svojim plamenom, koji čak do u nebo šiba. Video sam junakâ.
Zar nije to blagorodno? Nije li mudro to? Ako se vrate Srbi, s plamenom osvete u grudima, a tvrdim čelikom u desnici, oni će ih lepo dočekati, a u znak svoje vernosti i prijateljstva imaće
E, nećeš je više hraniti!...“ Oči mu sevnuše divljim plamenom... Kaluđer, kad je to video, naže bežati. Živko poteže puškom kroz otvoren prozor, opali jednu, pa i drugu cev, a
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Brat mi udarcem cokule prosipa supu, a o nebratu i da ne govorim! DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je opet ćutao... — Simo! — zapovedi kmet. — Veži ga!... Stanku pisnuše oba uva... Oko mu se zapali plamenom... On pogleda prvo kmeta, pa onda ostale. I njegov pogled sve ih prikova za mesto na kome stojahu.
— Ako sam teška rodu, onda... — Onda? — Onda ću kidisati sama sebi!... I što će mi život!... Oko joj se zapalilo plamenom. — Hvala ti, Jelice!... Ali ja ti velim: niti će te ko terati, niti sme terati!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sede posle na panj i osta sam u mraku, pa gleda život u dvoru. Na otvorena kuhinjska vrata bukti vatra crvenim plamenom i liže gvozdenjak i verige na kojima on visi.
sam gledao ovu, kao što vidiš, ludu, prljavosvetlu sliku koja se svaki čas menjaše, kad se suh vetar na ulici zaigra plamenom lampe. Mislio sam nešto, ne znam ni sâm šta. A u svaku misao i nehotice upletao nju.
Afrika
Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje. Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su mu pretili večnim plamenom, u paklu, a smirili su se tek kad je Petar potpisao da će deca, iz tog braka, ako budu, biti papežnici.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
vojsku u dolinu, tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi, kraj kojih se, obasjani plamenom, ljudi u travi pričinjavahu kao zveri.
Kostić, Laza - PESME
striže, iz nozdrva mu modar plamen liže, žestokim plamom kandilo pali što su ga oci pred ikonu dali, kandilo sveto plamenom pali, da boga moli, da boga hvali!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Veče tmolo. Sentandrejsko gde je kolo? Što je bilo tek oživi u studiji, u otisku, na ikoni, na graviri, u plamenom zlatotisku. Sentandreja krug zavrti: imenoslov, ime plamno, rascveta se u veduti ikonosno i opalno.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sa crne grede ozgo visi čađava lampa i čkilji žutim, nečistim plamenom kao umrljana zvezda. Vrućina kao u paklu, a osim svega, rakija vonja i davi svojom smrdljivom atmosferom.
Rakić, Milan - PESME
I osećam tada da, ko nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Pi, serdare, grdna razgovora! Što su momci prsih vatrenijeh, u kojima srca pretucaju krv uždenu plamenom gordošću? Što su oni?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali silno otvori vrata i uđe. Svetlost se od sveće zaleluja i gotovo što svojim plamenom ne opali kosu očevu. Kada je pogleda, on, kao da je neki stran došao a ne ona, njegova Sofka, podiže se i samo reče: —
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vjetar sunu kroz otvorena vrata i povi plamenom, te ostaše u neviđelici. Soldat se još bolje pribi u nugao. „Ha, Milice, luč uždi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3. RAZNOM VATRI Gori, vatro, gorcem, Eto babe s kocem! Gori, vatro, plamenom, Eto babe s kamenom! DIMU (da ne ide na decu): Tamo, dime, saka — dime, Tamo su ti vrata I šarena jajca, I
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Do trena opet proletje plamen u protivnom pravcu, ali se jasno vidje njeka mračna pruga koja je za plamenom izašla. Ona dvojica ustadoše, ali se u taj mah plamen ustavi pred prozorom, te i Brne vidje da je to zapaljena guka na
Ćosić, Dobrica - KORENI
izvija, prepliće, sve življe i sve luđe, a vetar, odjednom namamljen svirkom, sjuri se kroz badžu i uhvati u kolo s plamenom. — Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“.
Seti se one noći posle Timočke bune, kad su i torovi goreli u Krivom Viru i kukale zapaljene ovce. A ovan je bežao s plamenom u runu, ovan predvodnik, s klepetušom, vatra i lupa, rogovi su udarali u plot iza koga se bio skrio; on je bacao sneg
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mora biti, ipak, da je Riga odviše bio zaokupljen svojim plamenom čim nije, nimalo, posumnjao u tu očiglednu savršenost. Ili za to nije bio kriv samo plamen?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Hranitelju, prevječnoga sine, šta šarići oni mali znače u plamenom ovom podnebiju te se dižu, spuštaju pravilno, tmasti niču k nebu sveštenome, a sv'jetli se k nizu spuštavaju?
Bič pravedni svemoguće ruke kada ugna odmetnika neba u kipeću plamenom pučinu, onda vojnstvo pobijedonosno, predvođeno s dva svoje vojvode, na nas silom nepobjednom udri, zajmi i nas
Stiks je carstvo zločestiva cara sa svojijem kipećim volnama i smolnijem smradnijem plamenom, s ledovima, s užasnim mrazima devetstručnim okružio vjencem: polu carstva smolnim i plamenim, polu carstva
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pojedini listovi spisa, zahvaćeni plamenom, grčiše se u samrtnoj borbi. Na njihovoj ružičastoj površini ocrtavahu se jasno tamna štampana slova.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...
Đurica gledaše slobodno i otvoreno u ono suho i smežurano lice, osvetljeno slabim plamenom upaljene lojanice, i osećaše veliko zadovoljstvo što ne obori oči pred onim strogim, ispitljivim pogledom...
— Je li ti kazao Vujo da me ubiješ sad, ili posle, pošto mu predam novce? — zapita Đurica, držeći iglu nad plamenom. — Šta ti je danas, jesi li poludeo!... O kakvom ubistvu ti govoriš?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oganj se ražgao. Od žestine začas proždire što se u nj baca. Žerava i kamenje kresi se, rekao bi i ono će plamenom da plamsa. Točak se vrti i škripi. Oko njega odapiru se i okreću mlade devojke.
Dim se zaustavlja u mirnome vazduhu, tek ga, se u plavetnilu raspoznaje, i sa plamenom gubi se u žarkoj svjetlosti dana. Danguba baci dva zrna soli na ribu i metne je na žeravicu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
vojsku u dolinu, tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi, kraj kojih se, obasjani plamenom, ljudi u travi pričinjavahu kao zveri”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ni drhtali više nisu, jer se mišići premorili. Kosa je postala bregom ispaštanja. Gorela je žućkastim plamenom. Između smreka i glogova ležali su ljudi lica zarivenog u kamen.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje. Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Crnogorce bih učila Tumačit mojih želja migove; Plamenom moje ćudi vatrene Naravi njine tvrde poluge U tanane bih žice sukala, Da mi na želja glasnoj tamburi Pod lakim
štedit’ njene izvore, Drugo se za njih sprema korito, U mojih grudi vreloj pećini Svaka će kaplja naći utoka, Gde će plamenom hitro šibajuć Iz srca svaku radost goniti S krvavog čela mutnim očima Opominjuć me greha paklenog: — Da sam za žene
gnevnom čelu mutne pučine — Preteći nebu rastrzala je Oblaka crnih trudne utrobe, Otkuda posle, grozno ričući S plamenom živim i s gromovima, Krvave dažde pljusak potopski U krv je mutnu vodu stvarao...
Hoće l’ i mrzost umret nesrećna, Što nam po krvi dece rođene, Plamenom živim samovoljkujuć, Besom svojijem umlje pitomo U bezum stvara bratske mrzosti...
Bojić, Milutin - PESME
I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna i inja Klance i mora zdrave! I nagle, sižu i vetre grle I kliču silni klik pobeda,
Ćipiko, Ivo - Pauci
od juče sjećanje na Mašu iz detinjeg doba sazrijevaše, — i zametak što ga u sebi nosijaše, razvi se najednom i bukti plamenom strasti, i nadjača stid i strepnju.
Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni... i zakrene rukom kao da se od nečega brani. Rade je gleda obasjanu plamenom, odskaču joj obrazi rumenilom, a uzvraćena gornja usnica učini mu se crvena kao krv, drhti.
— Dođi sa mnom na bal! — poče Ivo, i podiže plamenom obasjanu glavu, iščekujući odgovor. — Ne mogu! — otežući reče Kate. — Pa k'o za se nadoda: — Što bi mu se još htjelo!
Devojka ga pogleda, oči im se sukobiše, i nijedno ne obori pogleda; i učini im se da im oči more jednakim plamenom čežnje koja ih savlađuje,i nije moguće da joj se otmu. —Ne mogu, zašto da vam lažem!... Taka je u meni krv!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Njemu padne sad agina kći na pamet, predstavi sebi s kakvim je plamenom ona svoja čuvstva izražavala, i za vreme koliko bi se čovek komotno nabeliti mogao, nađe se da je Roman u Jelenu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vatra, vatra unedogled kao da zemlja gori, a ljudi gamižu osvetljeni plamenom i zaneseni jarom, kao demoni u paklu... Naređeno je najzad da se ljudi sklone. Onda su bačene bombe u topovske cevi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad je već plast počeo da se ruši isprobijan plamenom, Vanjka nakupi sa strane čitavu hrpu vlažne paprati i baci je u vatru.