Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ih, ih, ih, lele! Kakva sramota!... Crna, crna Tašana, kako će u svet da iskoči, — devojče gu stanula pobegulja!... GLAVA TRINAESTA U njoj je prva verzija o događaju ispričanom u prošloj glavi, verzija koja je ponikla podalje od
Po čaršiju se, ete, zbori da je Zona stanula pobegulja, pobegulja za onoga — onoga kockarina... — Koj, mori? — Zone, mori... naše Zonče... — Za koga reče?
Po čaršiju se, ete, zbori da je Zona stanula pobegulja, pobegulja za onoga — onoga kockarina... — Koj, mori? — Zone, mori... naše Zonče... — Za koga reče?
— viknu Tašana, pa se uhvati za glavu, a posle se umiri malo, pa poče: — Ete, kako može da si stane „pobegulja“ kad si je, ete dom; doma si sedi dete; tri din neje iskočilo iz kuću!... Kako može toj i da si pomisli?!
!“ — „Ćuti si, kučko, zborim si ja, kako je ocrnela obraz? — Pa stanula, reče, pobegulja za Manču onoga... E što gu ne dadoste za njeg’, kad je k’smet?
Zoni ostade ime „pobegulja“ iako je vraćena jer to što je vraćena nije još značilo da joj je povraćen i stari dobar glas njen.
Ima si ona čàre i za toj! Svet si zbori da je pobegulja, pa kada takoj vika, zbori, kada ništo neje bilo, a ono dođi k noći i ukradni gu...
će te čeka, pa, vika, ako se zove „pobegulja“, — berem da znaje zašto se takoj zove. Ete, toj ti se pozdravila! Vodi gu, reče, — u Šam će ide s teb’!