Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daju ti, ali po duplo. Najposle zažmurim, pa hajd, onom našem Čivutinu, Uzloviću poganom. »Daj zaboga i pobogu!...« Vidi, gde ti je preša, pa šiša kako on hoće. I tako na jedvite jade iščupam pedeset dukata te načinim onu kućicu..
— I otkud baš on da naiđe na divljaka? — E kad hoće koga da snađe zlo, snađe ga. — Ama, pobogu, da li je baš odista divljak? — Bogami, kako kazuju, jest — reći će tetka Sinđa.
Otkako za se znadu nisu se valjda nikad toliko prenerazili, kao sad kad su zatekli Strahinju živa. — Ih, pobogu, zar si živ? — viknuše svi uglas od čuda. — A živ, ja! — odgovori Strahinja nešto nemarno. — Pa šta bi, brate?...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jova povuče Ivana u svoju odaju. — Ama... to ti ozbiljno veliš? — Ozbiljno. — Je li istina, pobogu?!... — Da je i meni ko pričao, ja mu ne bih verovao... ali obijen sanduk i odneto sve!...
Pa, kao čovek čiste savesti, još je vedar i razgovopan. Krstom s krste ludi; neki čak rekoše: — Ja tvrda srca, pobogu brate!... Siromah Aleksa!... Ni sanjao nije šta mu se sprema. Najedanput nasta tajac.
— Koje dobro? — Pa nije baš ni dobro... 22. OKRŠAJ Uze Stanka za ruku, pa ga odvede sasvim na stranu. — Šta je, pobogu?! — Ti si juče imao pravo. Onog psa, Ivana, trebalo je ubiti! — Šta je opet učinio? — reče Stanko.
Najzad se sve u kući smiri... Eto i nje... Još izdaleka je smotri i pođe u susret. — Ih, pobogu!... — reče nestrpljivo. — Morala sam pričekati dok poležu... — Pa ja se i ne ljutim na te; na njih mi je krivo!... Nego.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A koliko to traje? — Četiri godine! Pop preblijedi kao krpa i razrogači oči. — Šta se to, pobogu, toliko uči? — Nauke — reče vladika. — A šta će to njoj? — Kako šta će, oče?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo neka on ne kreće potere, dok se Peja dohvati ritova, borčanskih ritova, tamo mu je familija. Pobogu da si mi brat! Pa ga je i zagrlila, oko pasa. Lepo je, kaže, sa Pejom živovala.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Je li velika suma koju vam duguje? PAVLE: Veća no što bi se mogla zamisliti. SPASOJE: Pobogu, šta je taj čovek s tolikim novcem učinio? PAVLE: Nije reč o novcu; reč je o delu koje se ne da novcem odmeriti.
AGNIJA: Ja sam išla, boga mi, i kod gospa-Naste, gledala mi u šolju. SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!... AGNIJA: U šolju od kafe!
Matavulj, Simo - USKOK
Kad Janko završi, ona pruži čašu Mrgudu. Pošto se obrediše, reći će Puro Mijuškov: — Ja, pobogu dijete, tako mlad, a toliko si prepatio i čuda doživio! Koliko ti je sad godina? — Dvadeset treća.
“ — „Ma nije, brate, ni od kakve tice, nego od mazge, od prave talijanske mazge!“ — „Ma, što kažeš, pobogu brate? Zar se mazge legu? To nijesam znao!“ — „Eto, znaj sad!“ — „A kako se izleže?“ — „Lako!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kuda ćeš, de, pobogu si brat, u bijeli svijet, gdje nema ni Bosne, ni svog sela, ni našega govora, ni majke krave, ni šljivine grane.
— Pa šta sad? Otkud ovdje? — Kažem, pošao sam da nađem jednog dječaka, kakvog plavušana, što bi najbolje bilo. — Pobogu, čovječe, objasni mi zašto ih tražiš baš ovdje, u ovoj pustolini? Ovdje nikoga nema.
Pred njima, na sastavljenim stolnjacima, pet pečenih brava (četiri ovce i ovan). — Svraćaj , druže predsjedniče. — Pobogu, Stevo, čije ti je to toliko pečenje? — Moje, druže predsjedniče, individualno. — Tvoje?!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kad sam mu reko, nije ni obrvu podigo. Još mi kaže: „Pobogu, zar samo zato da potežeš toliki put? Naravno da majka treba s detetom da se oprosti!” I tako, evo mene kod tebe.
JUSUF: Ipak treba da pripaziš. HASANAGA: Pogledaj, molim te, kolko je stigo da poloče! Kad pre, pobogu brate! Popio bi i sirće, kad je džabaluk! JUSUF: Moraćeš i ti da se pripremiš.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tivtiz se ukočio od čuda gledajući toliko blago, pa ga upita: — Pobogu, brate, otkuda ti toliko blago? Na to mu džomet rekne: — Jesam li ja tebi kazô da će biti krsmeta!
Ne ošteti mi radnju! — Ali je to sve lasno i boš; kuda ćemo s njime, jer u selu neće moći stanuti? Upita ga Laž: — A, pobogu brate, što vam hoće toliki kazan?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Šta je, brate, pobogu? MAKSIM: Šta je? Imam ženu — ne ženu, nego lopova, pustaiju, arambašu. NIKOLA: Tvoja žena pustaija?
) LjUBA: Šta ćeš to, majka? STANIJA: Da sednem, umorna sam ti. LjUBA: Ama nemoj, majka, pobogu! To je sramota. STANIJA (namesti jastuk pa sedne): Ćuti, kjerko, ćuti, kad nije sramota ono devojče, nije ni ovo.
STANIJA: Da te je bio, a ne samo psovo. Kako bi se ti zdrava. čitava gradila luda? Pobogu, imaš li pamet? Ej, Beograde, oćeš da pocrniš, kakve se džgadije ulegoše u tebe. (Opet udara sat.) Koliko to izbi?
Obrnuše svet naopako, pobogu da si mi sin, i niko da prokara, da popreti. NEŠA: Pravo kaže majka. Ova mladež uze ma. Što je vidilo u Parizu, što u
NEŠA: E, nije nego jošt štogod. Odi, sedi s nama. STANIJA: Donesi mi ovde nešto da jedem. NEŠA: Kako bi to bilo, pobogu, majka! Nisam te video toliko godina, pa da ne ručamo zajedno. STANIJA: Ne mogu ti od one brade.
Idi te vikaj:„Ja sam isprošena.“ LjUBA: Tebi sve nije pravo. STANIJA: Ama kako će da mi bude pravo, pobogu, što ne valja? 6. PIJADA, PREĐAŠNjE LjUBA: Evo Pijade, baš dobro. PIJADA: Ja sam, pa reci.
STANIJA: Ja vidim, kod vas je sve bruka, pa dobro. Ajde da mi tražiš kola. NEŠA: Nemoj, pobogu, što ću reći kad me zapitaju ljudi?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Šta si stala kao proštac nasred sobe? PERSIDA (pođe). SULTANA: Ali dokle ćeš me jesti, zaboga i pobogu! Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja? Kako ti stoji ogledalo, a? A znaš da se dereš za plaću.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga grli, miluje krestu i repić kriv. „Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.“ „Tako ti treba!
Zacvili mišić: Zakasnih vaj, makar mi torbu na poklon daj!“ Smije se Ćosa: „Pobogu, brate, moraću prosto od smijeha pući, ova je torba planina za te, nikad je nećeš dovući kući.
Mačak je oči dremljive utrȏ: „Pobogu Žućo, svanulo jutro!“ Žuća se trže, zaspao beše, u potok zuri ko neka ovca, uzalud straža, uzalud bdenje, nema ni
Ona je, brajko, ponela na put čelik cipele i drven kaput. „ „Pobogu, ljudi!“ — vučina zinu — „Ko bi se s takvim rvȏ? Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli.
Utom budilnik prestade zvrjati; ona se umiri i gleda očajno čas Simku čas Agatona.) Ama, šta to bi, pobogu, ljudi? AGATON: Zvonila si, Sarka; eto to je bilo, zvonila si. SIMKA: I pevala si. SARKA (krsti se).
Oj! oj! (Javljaju se jedan po jedan iz svojih soba i pribiraju se.) POJAVA XV PORODICA PROKA: Šta je, pobogu, Agatone? AGATON: Zberite se prvo svi! TANASIJE: Svi smo tu! AGATON: E, onda, sedite, pa ću vam sve po redu kazati.
TANASIJE: Pa reče li bar tu jednu reč? AGATON: Reče, dabome! PROKA (drekne): Šta reče, pobogu, čoveče! AGATON: Nije rekao otvoreno nego zavijeno, ali sam ja odmah izveo zaključak: da testament ostavlja porodici da
AGATON: Ne, nego veli: „Dižite ruke!” PROKA: Uh, pobogu, ljudi, baš nas pokojnik poseče, prosto nas poseče! TANASIJE: Mene i poseče i sahrani.
AGATON: U staro, srećno vreme vanbračna su deca smatrana kao nezakonita. SARKA: Pa zar su sad zakonita, pobogu, brate? AGATON: Nisu, al' se sad nekako drukče smatraju.
AGATON: Pa čekajte, pobogu, ljudi, da vam kažem stvar do kraja. Ovoj devojci, vidiš, ja sam već dao blagoslov. SARKA: Iju, kakav blagoslov?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Beše to narednik Dušan Pop. — Gospodine kapetane, naredio je komandant da se vratite na stari položaj!... — Ama, pobogu čoveče, šta veliš? — komandir se uhvati za glavu i duboko uzdahnu. — Jesi li to dobro čuo?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Pregledaj Sekulinu sobu, spali sve hartije! BLAGOJE: Kakve hartije? TOMANIJA: Pobogu, čoveče, pa ti si potpuno smeten! DARA: Ne stoj te tu kao zavezani! Svaki je sekund dragocen!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Odakle si, pobogu, čoveče?!... — izgovori pošto se pribra od čuda, i raširi ruke, a uze me sa sviju strana posmatrati.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
ali neka govori ko šta hoće, šta se to nas tiče! PAVKA (krsti se): Ju, kako da nas se ne tiče, pobogu, čoveče! XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan!
Naposletku, reci joj neka se strpi dok ne npođy izbori... PAVKA (zgrane se): Šta je tebi, pobogu, čoveče! Ja vidim već da si ti digô ruke, nego ću ja da kidam — pa kako bog da! JEVREM: Pa dobro, kidaj, a ja...
(Pokazuje na Ivkovićevu sobu.) SRETA: Pa jeste, za ovu ženu! JEVREM: Uh, pobogu brate! SRETA: Slušaj! (Razvija i čita jedan plakatić.) „Sodoma i Gomora”. JEVREM: A što te crkvene reči?
Na čast stranci koja će se i takvom perjanicom zakititi! Sima Sokić”. JEVREM: Uh, pobogu brate, naružiste grdno čoveka! SRETA: Naružismo, dabome.
Zašto da se odrečem? Čega da se odrečem? MARINA: Da se odrečete familije u korist vašeg zeta! JEVREM: Ama, kako, pobogu brate, da se odrečem familije? MARINA: Hoću reći, nije familije, nego da se odrečete kandidacije u korist vašega zeta.
JEVREM (prestravljen): Ko, brate? Govori ko? MLADEN: Eno ih ozgo, tek što nisu došli! JEVREM: Ama što urlaš, pobogu brate! Ko ide? (Ščepa ga i drmusa.) Govori, ko ide? MLADEN: Narod, deputacija.
JEVREM: Koje bruke? SRETA: Pa onaj tvoj govor deputaciji. Oni sad silno agituju s tim. Šta ti bi, pobogu brate, da onako postaviš stvar na svoje mesto? JEVREM: Šta mi bi?... Kazao sam ti... to nije moj govor, to je njegov.
JEVREM: Šta viču? MLADEN: Tako, viču! JEVREM: Ama, šta viču, pobogu brate, šta viču? MLADEN: Svašta! Jedni viču: dole!... Drugi: gore! Jedni: ua! Drugi: živeo!
PAVKA: Kako za petnaest dana? JEVREM: Kvartir, a ćerku odmah! PAVKA: Pobogu, čoveče! JEVREM: Neka sad ide pa neka glasa za njega. PAVKA: Jesi li dobro razmislio, Jevreme?
SPIRINICA: Jest, tako smo i mi mislili. SPIRA: Ama, ne prekidaj, pobogu, ženo, da kažem šta sam hteo! SPIRINICA: 'Ajd', baš govori!
SPIRINICA: I Spira je otišao da glasa protiv njega. PAVKA: Šta kažeš? Iju, šta je vama, pobogu! Okrete se svet tumbe! DANICA: A kako će stvar izgledati kad ne bude otac izabran, možeš i sama zamisliti.
SPIRA: Eto, tako. Ne možeš da mu uhvatiš kraj, pa to ti je! JEVREM: Pobogu ljudi, zar niko ništa ne zna? Ama, zar može to da bude da niko ništa ne zna?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U svakom trećem-četvrtom broju novina tek čitaju neki dopis ili protiv kapetana ili protiv predsednika. »Šta je ovo, pobogu brate!« — pitaju se čiča-Milisavljevi prijatelji — »ovoga čuda dosle ne beše u selu!
E čini mi se da mi je ovde stajalo! — reče Sreta i udari se po temenu. — Ama šta je, pobogu! kazuj — viču svi. — Slušajte — reče Sreta, i poče čitati: »Iz Rio de Žaneira javljaju da je tamo buknula
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ne kaže: šaša, nego: šaša! I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala? IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste!
CMILjA: Da vam donesem vodu i kocku šećera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILjA: Pobogu, zašto tako drhtite? JAGODA: Saćete čuti! Pođem prvo. Na stanicu. Deveti kolosek. Kad ti se pojavi. Taj!
Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno! Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima? Sumareni? Kažete baš tako: sumareni?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— bukvica, azbuka, alfabet, abeceda alfa — a (grčko slovo) aman — uzvik preklinjanja i vapaja ili milosti i oproštaja; pobogu, zaboga amvon — propovedaonica; uzvišeno okruglo mesto u sredini crkve anatema — prokletstvo Apeles — starogrčki
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao što ga u vodenici vidiš, takav je i u postelji. .I ono radi kao da ujam uzima.“ — „Pobogu, sestro, kako ga tršiš?“ — „Trpim ga jer je krvopilan radnik. Meni su deca sve i svja, a on, neka ga, nek radi.
Simka! Čuješ li?“ Ona se pridigla na jastuk i, ne otvarajući oči, upitala: „Šta je tebi, pobogu, čoveče? Jao, šta da radim? Ne Mogu više, ne mogu više ovako“... „Jesi čula šta sam ti govorio?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ali, pobogu, samo je iznenadni strah bio izbezumio nesrećne roditelje. Ne rekoste li sami da su oni bili ludi od bola?
Uzbunilo je ovo Mitra, pa mu kaže: „Pobogu, veli, prijatelju, jesi li ti zreo čovek? Zar ne znaš, veli, šta je to velika varoš?
Šta bi? Kako to? Pobogu, šta bi u magnovenju? Napregnut, uzdržavajući užasan bol, sudija se opomenuo svega, pa osetio grozno, kao u hiljadu
A sa svojim dobrim izrazom Gospod ga upita blago: — No? A sad šta hoće? — Opet da ratuju! — S kim, pobogu? I zašto sad? — S Bugarima. Ne daju im, vele, ono što su oteli od Turaka! — Dobro, a Bugari?
Ali se On iznenadi kad sv. Petar i po treći put javi: — Srbi, Gospode! — Pobogu! — uzviknu tada Gospod, trudeći se koliko je god mogao da sačuva hladnokrvnost i zadrži onu božansku svoju blagost.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On ispliva, pa kad stane na obalu, okrene se da vidi šta je sa ostalima, pa videvši da nema ni jednoga, reče: — Ih, pobogu! Umalo što ne bi zlo! KALUĐER I ERA Putovao neki kaluđer pa sretne na putu Eru.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada me je upitao da li sam brucoš i kada sam mu odgovorio potvrdno, upitao me je zašto, pobogu, nisam i ja u ovoj gužvi i zašto ne branim brucošku telesnu gardu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade. SAVKA: A šta ti imaš sa vladom, pobogu, sinko? RAKA: Nemam ništa, ali sam i ja vikô: dole vlada! ŽIVKA: Eto ti, eto ti, pa ne crkni sad od muke! Ama.
DARA: Kako?!... A zašto? ŽIVKA: Zato što se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe. DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!. ŽIVKA: Odlična. Čovek od reda, kao što ti i priliči. Počasni konzul Ni...
Evo, ja sam napravio i spisak, pa nema nas više od devetnaest. ŽIVKA: Kakvih devetnaest, pobogu, Vaso, pa to čitava vojska! Koga si, boga ti, sve upisao? VASA (čita): Tetka Savka.
ČEDA: Ama, kakva udaja, pobogu čoveče! Pa zar nije ona već dve godine udata za mene? VASA: Jeste, ne kažem da nije. Vidiš, ja sam takav karakter da
ŽIVKA: Ne mogu, veli, po zakonu; to nije, veli, prava uvreda, to je samo aluzija. Ama, kakva aluzija, pobogu brate, zar nazvao me odvratnom babom pa to aluzija?! VASA: Pa to nije, al' biće ono aluzija što.
(Dočepa stolicu.) Sklanjaj mi se s očiju, jer ćeš sad poginuti, svinjo pijana!... VASA: Ama, Živka, pobogu, stišaj se i čekaj da ti pročitam do kraja! ŽIVKA: Pročitao si ti meni ono što mi je trebalo pročitati.
ŽIVKA: Idi, idi mi kupi mišomor. Čuješ li šta ti kažem, idi mi kupi mišomor!... VASA: Što će ti, pobogu Živka, mišomor? ŽIVKA: Hoću da ga otrujem, hoću kao pacova da ga otrujem! VASA: Ostavi se, boga ti!... Ne biva to!
Zbogom gospodine; zbogom, gospodine Vaso. (Ode.) XV ČEDA, VASA ČEDA (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu? VASA: A đavo će ga znati; sam je izmislio da nam je rod, a vidi ga sad!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tome najpre ni Kaludrani nisu verovali. Pobogu. zar može Kolašinac verom okrenuti? Zar može pomazan čovek preći u tursku veru?
— A zar nećemo svratiti kod prote? – progovori mi najzad ćutljivi pratilac. — Eno njegove kuće! — Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?.. — uzviknuh iznenađeno.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine! ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bih ja to njemu smela... MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati. ANĐA: Nemoj, bolje nemoj.
KAPETAN: Na telegraf? Šta će tamo? ŽIKA: Pa valjda da telegrafira ministru. KAPETAN: Ministru? Kakvom ministru, pobogu brate? Šta ima on da telegrafira ministru?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pitam rič! — javi se iza male stanke šjor Peko. — Lipo govori šjor Tadić, ma šjor načelnik jema pravicu... Pobogu, da se razdili težacima golina da rabota ju, a mi bolji da pušemo u prazne šake! Neka stoji kako je oduvik!
Pa ko bi ga plaća? Najviše mi posjednici. — Jema prav' glavar.— prekide besjedu šjor Keko. — Pobogu, ča bi je za drugoga plaća?! Pa baš sada, kad su ovako lipe godine... Nasta žamor među vijećnicima.
— Ja ih ne znam pričekati! — pročitavši, reče Ivo. — Nije mi milo! . — Ča pobogu!. — presječe ga otac u čudu. Ne znaš ih pričekati? A ča si onda učio? Nije nego tvoja linost! Valja ih pričekati.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ređala su se pitanja na koja niko nije tražio odgovor, pitanja koja su bila dovoljna sama sebi. Zar Dadara, pobogu? Hoće li izdržati da joj ne pomene, barem dok Lauševa perjanica ne zamakne iza prve okuke?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Treba joj, gospođi udovici, natrti nos. Ostala za Tošom velika bogatašica, a pobogu, kao oni njeni konji, grau pa grau.
Nađu se kod župnika, i toliko... Ko je, i šta je, pobogu, onaj u plavim naočarima? Čandrka po ceo dan na onom točku kao proklet.
Nego, ded, reci šta je to što oni žele, možda ću se i ja s njima složiti. — Da učim tehniku, i to u Belgiji. — Pobogu brate! niti znam šta je to, ni gde je to!
Jevreji igraju svoje uloge i sa zanosom, ludački! Zar ti to ne vidiš! pobogu brate! Ja vidim, i ja ih razumem. Kao na kakvoj ogromnoj pozornici, složno, stalno, na konac i na jednu paru
Dopada ti se, je li? Isak je onda nama čitao iz Talmuda. — Uh, pobogu brate, Rozo! — Odmah ću biti gotova; sedi! U Talmudu stoji: da nema siromaha koji ne učini godišnje bar četiri dobra
— Pa zar ne vidiš kako joj je divna kosa! — Pazi, rukavice, na šest krupnih dugmeta. — Ali štap, pobogu! Štap nose samo maturanti i starci. Stare žene, ni one ga ne nose, nego se vode pod ruku.
Ovi poslednji, ako su pametno i dosetljivo izmišljali pitalice, bili su birani, kao pobogu u francuskim školama, u „akademiju”, ali to tek od petog razreda. Deca biraju, učitelj samo potvrdi „akademca”.
videćemo...” Opet jednoga dana, zakon života, pobogu kao onaj orah, dohvatio obe kuće. Mirkova žena, već u godinama, i sa dvoje odrasle dece, napustila muža; a Panteliji
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?... Evo ih Nemci na raskrsnici sela — govorio je jedan naš seljak, starac. — Gde, gde?
— Ja ne znam arnautski. A zašto ga ti ne pitaš? — obrecnuh se ja na njega. — 3ato... pobogu, čovječe, đe ću ja njemu plaćat! — Ama, mi ćemo platiti. — Pa mi smo ista vjera, ne bilo te!... Škiptaru da platiš!
Šta se dokonalo? — Jedva se jednom odluči — upade kapetan Dušan, „aktivni kapetan“ i „rezervni advokat“. — Ama, pobogu... — Mir je, dakle, zaključen i sutra se vraćamo kućama.
Sedoh i ja, oslanjajući se na jednu ruku, jer nisam mogao noge podaviti. — Šta to bi, pobogu čoče, te izljegoste iz zemlje? — E, velika sila udari...
Oko podne krenuše nekud. Onako izgladneli, iscepani i prokisli, ličili su na kolonu skeleta. — Kuda, pobogu, čoveče?! — zapita potpukovnik Petar jednoga komandanta bataljona. — Pronašli su vojnici pećine pored reke Vrbice...
Reče mi još Tanasije, da je sada došao da nabavi jedan veliki šator za svoga komandira. — Pobogu, čoveče, ti ćeš na kraju da zaglaviš u apsu — dodade potporučnik Dragiša, koji je za sve vreme slušao pričanje
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa ko nas izdade, pobogu, braćo? — pitali su ožalošćeni ljudi. —Ko? Kralj, vlada, gospoda. Sve pobjeglo avionima u inostranstvo.