Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
soko u opseni golubičinoj, Dugo nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za pobru već ne beše pobratimska svest. Perje mu je sagorelo, što će neznanik? A golupče begat' stade, nepoznat joj lik.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— oseče se na njega gošća. — Madžarica, Švabica — jedna vjera, brate, a za moga pobru došla si kao naručena. Je li tako? — obrte se on Đurici, koji ne odvajaše očiju od Jule.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sjede Miloš sitnu knjigu pisat u Prilipa, u bijela grada, svome pobru Kraljeviću Marku: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, il' ne čuješ, il' ne haješ za me?
Pade Đemo glavom bez uzglavlja, skoči Janja na noge lagane, pa svom pobru gvožđe otvoraše, a na Đema Marko udaraše. Kad udari sindžir-gvožđe teško, pa zasjede piti rujno vino, udari ga čizmom i