Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(VODICA, ZLAMENjE) 58 PRVO KUPANjE 59 ZADOJAVANjE (PRVO DOJENjE) 60 POVIJANjE 62 STAVLjANE DETETA U KOLEVKU 63 BABINE 64 POVOJNICA 66 KRŠTENjE 68 NADEVANjE LIČNOG IMENA 72 MAGIJA ZA ODRŽAVANjE DECE: OBREDI I SREDSTVA 76 ODBRANA OD DEMONA 80 1.
³⁷ Ipak, i pored sličnosti, ova dva običaja razlikuju se kako po svom sadržaju, po načinu izvođenja, tako i po cilju. POVOJNICA Po rođenju — obično posle tri, sedam ili četrdeset dana — detetu se daruje pojas u koji se ono povija, i po tome je
posle tri, sedam ili četrdeset dana — detetu se daruje pojas u koji se ono povija, i po tome je običaj dobio naziv „povojnica“.
Gori ceo pribor koji majka porodilji donosi za unuka/unuku, a koji čine kolevka, povoji, pelene i pokrivač, zove za povojnica. Od svih ovih stvari najvažniji je pokrivač izrađen od raznobojne vune, širok dva metra a težak tri-četiri kilograma.
Dolazak majke, ali i svih drugih žena (rođaka i komšinica) u obredni obilazak porodilje i deteta naziva se povojnica.³⁹ Žene koje dolaze na povojnicu zovu se „povojničarke“ ili „babice“.
„Ako se neka devojka ne uda na vreme, proverava se da li joj je donešena povojnica (...), pa ako se utvrdi da nije — naknadno joj se, odrasloj, donosi jer je u njoj tajna udaje.
“⁴⁴ Zato se u srpskom narodu smatra velikim grehom ako se nekome ne odnese povojnica. Druga povojnica („velika povojnica“) pravi se kasnije, kada dete ima pola godine ili čak godinu dana.
“⁴⁴ Zato se u srpskom narodu smatra velikim grehom ako se nekome ne odnese povojnica. Druga povojnica („velika povojnica“) pravi se kasnije, kada dete ima pola godine ili čak godinu dana.
“⁴⁴ Zato se u srpskom narodu smatra velikim grehom ako se nekome ne odnese povojnica. Druga povojnica („velika povojnica“) pravi se kasnije, kada dete ima pola godine ili čak godinu dana.
Običaj zvani povojnica predstavlja najraniji izraz magijske brige da dete, kada za to dođe vreme, bude polno zrelo i da se kao takvo srećno
Filipović, M. S. i Persida Tomić, Gornja Pčinja, SEZ, 68, SAN, Beograd 1955. Filipović, M. S., „Naknadne babine ili povojnica“, Etnološki pregled, 3, Beograd 1961. Filipović, M. S.
Sremac, Stevan - PROZA
E, pa šta ćete! Svaka novina ima da se bori sa mnogim teškoćama, a mnoge neprijatnosti, to su njena povojnica. Maksima nije razumeo svet, pa nije nikakvo čudo što je čak i baba Stojna, grebenajući vunu, osudila metodu Maksimovu
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pomoravlju (SEZ, 86): na krštenju majka daruje kuma pogačom, a po povratku iz crkve dete se unosi sa kravajem (422); povojnica se zove »kravaj« — po kolaču koji obavezno donosi svaka žena na dar novorođenčetu (423); pogača se sprema i za strižbu