Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izmeću ta dva reda konjskih glava, Pavle je ugledao Andreasa Valdenzera, kako sedi na tronošcu, sa glavom u šakama, pognut, prelomljen. Ramena su mu se tresla. Čovek je plakao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pod jednim bagremom, na travi, sedeo je mlad monah, nepomično pognut, razgolićenih grudi, očevidno zanet, u molitvi. Pred njim je zemlja bila zaravnjena, sve do obronka brega sa kojeg je
ako mu snaha bude umrla, Aranđel Isakovič bio je sad, još uvek, strahovito iznenađen, kad je zbilja bila mrtva. Pognut, gledao je u svoje prazne šake, pred tom uplakanom gomilom, kao da mu je iz njih izletela neka uhvaćena grlica.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I tada, odnekud iz samog srca sumraka, pričaju da je izašao nekakav čovek, pognut pod teretom pruća na plećima. Išao je nogu pred nogu preko visoravni, a kada ga okružiše, svi su u glas tražili od
Matavulj, Simo - USKOK
A on, bogami, nije lacmanin, no junak, kad mu basta uskočiti u naše krševe! Pa se okrete gostu, koji sjeđaše pognut: — Fala ti, ljubavni i boleći prijatelju, jer viđu da te teknulo u srce naše jadovanje i eto s nama zaplaka, prije no
Milićević, Vuk - Bespuće
ona siđe u sobu za razgovor: na stolici sjedio je njezin otac nešto omršavio i potamnio od pošljednjeg viđenja, malo pognut, sa rukama među koljenima, i sa šeširom i štapom na stolici pored njega.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ili ćete možda biti srećni da vidite najvećeg „gazdu“, kako posle ručka ide polako, pognut, velikim, odmerenim korakom.
I iziđe s devojkama u drugu sobu. Moj otac prihvati: Kumitske čete vodija; Mnoge su majke plakale! Tomča, pognut, na iznenađenje sviju, upade i produži, više kao za sebe: Najviše majku Jovana! Zakla ju sina jedinca.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I držeći jednom rukom alata za uzdu, a drugom uzengiju, pognut osta čekajući. Za malo, pa se ču škripa sobnjih vrata i teški koraci u kujni i njegov uobičajeni pri polasku govor,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
vijugaše ta povorka kroz rasječine, kroz grmove; čas se ispni vrh kakve kose pa svi poleguši; čas silazi niz nju svaki pognut i oslanjajući se na kundak a lijevom rukom prihvaćajući se za grane i travinu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe mrzovoljno otpozdravi, naredi da se rabadžijama ugreje bakrač rakije, neka se naloču, neka svi pocrkaju! Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom užeglog loja i zagašenog ognjišta.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali on se ne miče: stoji pred njom, visok je i pognut, a ruke je na prijed bacio. Ona uvidje da treba nešto da reče: —Brzo će zima, rano su počeli studeni vjetrojavi se
a gudure su u tami; vrh mu je sur, oduvijek go, samo što između procijepa sa oštroga stijenja raste gdjekoji žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra, suva trava.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kuckao sam po kamenu Celog svoga trudnog veka... Tika-taka, tika-taka — Neka, neka. Uvek pognut, ja ne viđah Kako gore sunce sija. Grbio sam, klečao sam — Kaldrmdžija.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen, čim dođe, pošto se prekrsti i dobro zagleda katanac da li je u redu, meće u nj ključ i otvori ga. Do tada onako pognut, miran, izgleda slab, jadan, ali čim počne da otvara dućan, odmah se vide njegovi oni sigurni, čvrsti, pametni pokreti.
Kad ona uđe, on diže glavu. Na njeno »dobro veče« osta pognut nad tevterom, nabrana čela i nekako gorko, suvo ukočenih očiju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nik sasvim pognut, krenu najbližim prečacem prema školi. Za njim, nešto manje pognut, požuri Nikolica, a za Nikolicom potrča kuja,
Nik sasvim pognut, krenu najbližim prečacem prema školi. Za njim, nešto manje pognut, požuri Nikolica, a za Nikolicom potrča kuja, bezbrižna kao i uvijek po danu. — E, sad je red na mene!