Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vide majku, ženu i snahe gde stoje više njihovih po stelja, umuzgane od suza... Vide i pogruženo lice Surepovo, koji se okamenio. — Šta je to?... Što jauče taj narod?... — Ćuti! — reče mu Surep. — Bog čini svoje!..
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu. Niko ništa ne govori, nego ćute i jedu i piju pogruženo, kako pravoj tuzi i žalosti i priliči. Piju za pokoj duše.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo ovo: mama nikad ništa ne sme doznati. I pogruženo, kao da izlazi iz crkve, ona napusti sobu. Onda iziđe iz kuće i sede na klupu pod velikom senkom drveta u avliji.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Govori šta je?... KRAJIŠNIK: Oprosti, gospodaru!... KNEZ ĐURĐE: Da ti oprostim?... Čelo ti je pogruženo, krotko, Ponašanje suviše ponizno, Još me nisi ni pogledô dobro, Ni reč rekô — pa da oprostim? KRAJIŠNIK: Gospodaru!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ali, onako ispaćen i satrven dugim jadom i čemerom, samo suvo uzdahnu i krenu s trga, vodeći pogruženo na privuzi steonu kravicu, čija se plava, svijetla dlaka, mrkasti roščići i oblo, puno vime izmeđ bjeličastih i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
to, već da, kao što je red, opoju pokojnika, dele u pokoj duše mu, i, kao što dolikuje njima, posle vraćaju se mirno, pogruženo.
Idi radi... Ali ovamo, baba, mati, sve je bilo nemo, pogruženo, upropašćeno. Mati, kao uvek, kao da je ona za sve kriva, jednako je bežala, krila se i tamo možda uzdisala, a baba
Kako će se svršiti? Celog dana bi iz rodbine dolazili (pošto se odavno to slutilo, znalo) i pogruženo, ne govoreći ništa, nemo se dolazilo i odlazilo...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si.
(Očajno.) Ne daj me, slatki gazdo! Vodi me tamo! MITKA (gleda je pogruženo): Kude, Koštan? KOŠTANA (očajno širi ruke napred): Tamo! Tamo! MITKA (bolno, pogruženo): I tamo zemlja i ovde zemlja!
MITKA (gleda je pogruženo): Kude, Koštan? KOŠTANA (očajno širi ruke napred): Tamo! Tamo! MITKA (bolno, pogruženo): I tamo zemlja i ovde zemlja! KOŠTANA (izvan sebe od očajanja, širi ruke više sebe, na sve strane): Tamo! Tamo!
A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I ćuti, ne tuguj, ne plači! (Pogruženo odlazi.) POLICAJA (obradovan odlaskom Mitkinim poleti besno ka Koštani): Penji se, jer sada ću kamdžijom parčad kože
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Već je sasvim prišao i stao iznad nje, ali je djevojčica i dalje pogruženo sjedila ništa ne primjećujući. — Lunjo! Djevojčica podiže oči nimalo iznenađena.