Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I grčila su se tela, stiskali zubi, ali ćuteći otrpeše vozari po pet udaraca. Malo pogureni, vraćali su se u stroj, gledajući tupo preda se. Ostali su zastrašeno posmatrali scenu.
— Pazite „artelerci“, ne pucajte u nas — dobaci neko. Odmicali su gotovo trčećim korakom, pogureni, držeći čvrsto puške „na gotovs“.
To je bila vojska koja je pobedila jednu carevinu. Vojnici nisu imali izgled pobedničkih rimskih legija. Pogureni i promrzli gazili su blato, dok su glave komordžija virile izvan arnjeva i sa noseva njihovih kapala je voda.
Potom im kanapom uvezaše vratove, sabiše ih ispod šinjela i, opet pogureni i smireni, kretoše u pravcu vozarskog eskadrona.
— Nadam se, i daće Bog da se vidimo pod drugim okolnostima... — Zdravo! — Zdravo! Pogureni i mokri, zavrnutih šajkača, odmicali su pešaci, izvlačeći s mukom noge iz žitkog blata.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nek se u mom vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha, izići pred Miloša.
A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke. Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito nič
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I zato onda onoliki urnebes, graja, krici od veselja, kad i starci počeše da dolaze. Ulazili su u kolijama, pogureni, polako, sitna, duga, zborana lica. Ne mogući posle spavanja da se sasvim umiju, brisali se peškirima.
Stanković, Borisav - JOVČA
Svirači se izvlače preplašeni, pogureni. Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke. Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi kroz voće,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A ova je baba — pretur! — govoraše Bakonja gledajući sa strane staroga bezbrkoga čačura. — A ko je onaj pogureni kulješa? — Ono je ađunta — odgovori Mačak. — Kažu da je puno učen čovik, da umi latinski kâ i fra-Tetka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I odžaci što se dime suve su svinjske glave, i čavke u jasenovima — samo su kuknjava. Ljudi u selu natukli šubare na oči, pogureni. Po očima i pozdravima oseća da ga manje poštuju nego pre bune. Politikom se još iz inata bavi. Ni Mijat više ne gusla.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
spava u znojavim košuljama; kad nebo i brda potamne od jare, a u baštama sa klonulim glavama, kao obešeni ljudi, blenu pogureni suncokreti, on se povodi pustim ulicama po usijanoj kaldrmi, obilazi celu varoš: — Boza... ledena...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bubuljičavi, pogureni, loše odjeveni mladunac koji se vuče prikrajkom ulice pun hemunga i latentnih grdno ljubavničkih aspiracija, podoban je
Krakov, Stanislav - KRILA
Sve je treptalo u snegu i suncu. Sve se nečem radovalo. I vojnici koji su pogureni promicali kroz plitke rovove i iskidali bodljikave žice, i mazge koje su jarugom donosile municiju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sad se samo zaštitnice bore... Vojnici neobirijani, obrazi im upali, lice potamnelo. Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se. A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice.
— Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi. Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići. Gladni, pogureni i pomodreli od zime, odoše oni natrag. Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena.
“ Vetar je duvao iz Rugovske klisure. Vojnici su stajali nepomični i nemi, onako promrzli i pogureni, izgle-dali kao zaleđeni. Oni veruju svome komandantu i svojim oficirima. Ići će sa njima, ali nevoljno i tužno.
U PLANINAMA Onako izbledeli, pomodreli i pogureni, izgledali su ljudi kao teški bolesnici, koji sada prvi put izlaze na svetlost dana.
Glave su uvezali bašlikama ili maramama, preko ramena nabacali torbe, a puške prebacili poprečke preko leđa. idu pogureni sa svojom mišlju, Od kamena do kamena, preko prljavih potoka, pokraj ogolelih vr zina I crvotočnih ograda.
Ljudi uzdignu ramena, pokrenu ih levo i desno, onda nategnu i pogureni produžavaju dale. Neki pokušavaju prečicama, ali iznureni zastaju i vele: — Preko preče, naokolo bliže.
Očni kapci su navučeni i kroz njih bludi mutan pogled. Na vrhu zastaju malo, koliko da predahnu, a onda pogureni i ćutljivi produžuju dalje, šljapkajući po snežnom blatu. Marševska kolona ne postoji.
Neki su se grčili od bolova u stomaku i žurno zalazili u obližnje šiprage. Vraćajući se otuda išli su pogureni i malaksali, podnadulih očiju i mrzovoljna izgleda.