Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Oh!... Što nisam poginuo! — reče Stanko, pa se svali u postelju... Zadrhta srce materino, pa je poče pogurkivati to napred, to nazad... Strašna beše želja Stankova, toliko strašna da joj sledi jauk na usnama.
Stanković, Borisav - TAŠANA
— a moji sveštenici, ma da mi u oči neće ništa reći, ali će se među sobom pogurkivati i šaputati: »Da, da kao što ti izvede Tašanu iz crnine i pusti je Turčinu, neveri, u ruke«.