Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iziđosmo. Neko reče da zovnemo sveštenika. Možda će on znati. Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice. Čujem gde neki starac govori vojnicima: „Ko će to naći!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sedi.“ „Nije mene strah od tebe“, spustila je lampu na sto i podbočila se rukama. „Upropastila si me... sasvim. Načisto.“ Bio je zbunjen njenom pribranošću. „I ti si mene.