Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Dr Dilon, koji je dugo živeo na Balkanu, kaže o Bugarima: „Njihove su vojničke osobine za divljenje, ali malo razumeju poeziju života, topla i čovečanska osećanja. Upornost, nepoverenje i pritvorstvo su osobite odlike njihovog karaktera.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za zemlju, za slovo ljubve, poeziju ljubavnu njenu, za madrigale vodenog cveta, za svadbenu pesmu belog granja, za julskog neba zbirke soneta, za pesnika
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nedić, inače, poriče Zmajevu ozbiljnu poeziju, iznoseći argumente kojima se ne može poreći svaka osnovanost. Tek na kraju, grobarski raspoloženi kritičar okreće se
nije ublažio Nedićevu strogu presudu: to bi , otprilike, moglo da znači da su Zmajeve dečje pesme dobre, ali da u poeziju ne spadaju.
Dublje, skrivena razornost dečje pesme izmiče ovakvom rezonovanju i osećanju. Onu prokaženu, površnu, didaktičnu dečju poeziju niko nikad nije ozbiljno branio.
Ako se, ostvareni ponaosob, njihovi rezultati u nekim tačkama mogu dodirivati, preporučljivo je, i za poeziju i za pedagogiju, da svoje težnje ostvaruju nezavisno jedna od druge.
sa čitaocem: osobina na koju moderni duh gleda sa podozrenjem, ali s kojom, izgleda počinje opredeljivanje za dečju poeziju.
upućivao ga u visoke nacionalne i ljudske dužnosti, spremao ga za jednu istorijsku obavezu: ako je pouka gušila poeziju u njoj je, barem, bilo neke veličine.
III Vučo je preusmerio našu dečju poeziju. Pukotine su se pojavile u samom shvatanju vaspitavanja deteta, za koje je dečja pesma, na posredan ili neposredan
Pa i nesreća i pustoš seljačkog života, viđene očima deteta, pretvaraju se u poeziju večite patnje i muke čovekove. II U predgovoru Bašti sljezove boje Ćopić kaže da se u spisateljskom poslu „ne može
Pitanje koliko je to iskazivanje za poeziju važno prethodno sam već razmotrio (v. tekst Naivna pesma); Lukiću se, u svakom slučaju, mora odati priznanje za
ERIĆEVA GRUŽA Gruža! — U srpsku poeziju danas, naporedo sa njenim značajnijim imenima i pravcima, uključuje se i ta brdovita oblast sa one strane Rudnika, taj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Srpska poezija XVIII veka postala je ugledanjem na pobožnu rusku poeziju s kraja XVII i s početka XVIII veka, i tobožnji aleksandrinac Kiprijana Račanina i poljski trinaesterac Hristifora
Jovan Rajić zna i podražava tu pobožnu rusku poeziju, on isto tako zna i za učenu psevdoklasičnu poeziju, i za sobom će ostaviti u rukopisu ceo jedan udžbenik retorike na
Jovan Rajić zna i podražava tu pobožnu rusku poeziju, on isto tako zna i za učenu psevdoklasičnu poeziju, i za sobom će ostaviti u rukopisu ceo jedan udžbenik retorike na latinskom jeziku.
Interpunkcija mu nije uvek sigurna. On je pisao u stihu i u prozi. On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na svakom jeziku stihovi mili.
mudrosti i jedino sredstvo ne samo napretka no i opstanka srpskoga naroda; romantičari mesto svega toga ističu narodnu poeziju; traže u njoj izvor i utoku mudrosti, svu etiku i svu estetiku, zamenu religije i uput za suvremeni život, alfu i omegu
Klasičnim elementom, naročito svojim mitološkim rečnikom, on već predskazuje poeziju Lukijana Mušickog, koji ga je cenio, isto onako kao i Jovan St. Popović. 1847.
filozofija osobito je na ceni, i u srpsku književnost, naročito oko 1840, počinje ulaziti nemačka sentimentalnost, u poeziju nemačka versifikacija. Nastaje ono što je Turgenjev nazvao »gnjuranje u nemačko more«.
prošlosti, za koju je kod tradicionalističkih Srba bilo uvek mnogo smisla i osećanja, i u vidu ljubavi za narodnu poeziju, koja je u to doba stekla evropski glas.
i 1847. Mušicki je počeo pevati kod Srba kada gotovo niko nije pevao, i u srpsku poeziju uvodi nov pravac, psevdoklasični, koji se u Evropi stao širiti posle Obnove, i kakav je on naročito našao u mađarskoj
riza« kojom je odevao svoje pesme, težak, usiljen, nepristupačan jezik kojim je pisao — još više su činili njegovu poeziju arhaičnom, tuđom i mrtvom. U doba od 1820. do 1840. Mušicki je bio jako na glasu.
rada on stoji pod uticajem klasične poezije, naročito Ovidija, i ti prvi njegovi stihovi idu u psevdoklasičarsku poeziju kojoj je na čelu bio Lukijan Mušicki. Ali Vuk Karadžić privlači mladoga pisca. On 1825.
On 1825. piše odu u njegovu čast,59 oduševljava se njegovim radom, proučava narodnu poeziju i stara se da piše narodnim jezikom. Jedan Karadžićev dopisnik, Dimitrije Tirol, piše 1827. godine Karadžiću o Jovanu St.
Sremac, Stevan - PROZA
ni za živu glavu da nagazim na trulu dasku, pa da poetiziram, jer, evo, reč je o učitelju Maksimu, pa kud smem ja u poeziju, kad je to duševna onanija, kako baš sam on reče onomad Savatiju, odborniku opštinskom, prilikom jednog serkla — koji
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
narodne proze bio je daleko uži, a sasvim je izostajala masa strasnih propagatora, kakvi su bili romantičari za poeziju. Narodnom prozom interesovali su se uglavnom folkloristi i mali broj naučnih radnika.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, mi smo iz bede napravili poeziju, ako razumete šta hoću da kažem? Proglasili smo sve neprijatne stvari poezijom, baš kao što je nekada davno, u onoj
Majmuni furaju za mnom u ogromnim količinama. Daju mi sve od sebe da i njih malčice pustim unutra. U poeziju, mislim! Što se tiče tih divnih, starih žurki, kakve-takve, one su bile u sţanju da vas izvade iz zime i gluvarenja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
kako je u mojim papirima, u bolnici, pisalo, ili je to bila prosto dizenterija, ili tifus, to zaista ne spada u poeziju. Ono što je glavno, bio sam pošteđen da idem, kao austrijski kaplar, u Srbiju. Ne verujem da bih to bio preživeo.
On je tada predavao antičku, grčku, poeziju, iz sasvim običnog, banalnog, nemačkog, priručnika (Goeschen), ali je njegov način tumačenja bio maestralan.
Državotvorno. Rakić, koga sam, za njegov rad, na Kosovu, jako poštovao, bio je doterao dotle, da je za poeziju smatrao i to kad kaže: da će i on dati život za otadžbinu, neozaren sjajem starih, feudalnih, vitezova, ali svestan
Još je ta kula „eburnea“, moćna, kao stanice bežičnog brzojava. Većinu tih napada na najnoviju, našu, poeziju, vodi bedna glupost malih sredina. Baš je „popularnost“ naše književnosti bila uzrok da je bila tako ustajala.
Tražeći staru, naviklu, književnost, poznate, udobne, senzacije, protumačene misli. Lirsku poeziju večnih, svakidašnjih metafora, ono drago cile‑mile stihova, slikova, hrizantema, koje su cvetale u našim, nedeljnim,
Pandurović, Sima - PESME
Padaju zvezde usred noći bele, Padaju tol’ko; i, najednom, presta... I vetar peva poeziju smrti. A kobne želje umirahu redom, Očajne, strašne, u prozorju bledom, S padanjem zvezda.
A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Da je nešto drugo u pitanju, Mušicki ne bi mario. Ali, Vuk je znao da za tu narodnu poeziju on, Mušicki, nema odviše razumevanja i da pevače, ma kako da su daroviti, uvek doživljava kao napast.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Upregnute pod bilo što, vođene bilo kojom ucrtanom stazom i uperene na bilo kakvu poentu, one teško nailaze na pravu poeziju. Punio bih mu uši svakojakim buncanjem i maštanjima.
muškaraca značiti mekuštvo i histeriziranje, u njihovim će očima značiti skupocjenu krhkost tvoje građe i pravu, suštu poeziju. Žene ne obožavaju baš tako „snagu”, kao što se obično misli i govori.
Tu se duh zove moralizatorstvo, pa poništava poeziju i sukobljuje se s čulnošću i s njenom slobodom. Ali kod doista velikog pisca, um ne ubija pjesnika. Eto vam Šekspira.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jedno popodne, koje ću uvek pamtiti, uživao sam u šetnji po gradskom parku sa svojim prijateljem i recitovao poeziju. U to vreme znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila i Geteov (Johan Wolfgang Goethe) Faust.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zato Malarme odvaja poeziju od osećanja i naglasak prenosi na stvaranje, pa u odgovoru na anketu Žila Urea o književnoj evoluciji kaže: „Pošto se
običnih i elementarnih jedinica iz svakidašnjega jezičkog saobraćanja potpuno zbunjuje čitaoca, jer on je navikao da na poeziju gleda kao na osobitu upotrebu osobitih, emocionalnoekspresivnih jezičkih sredstava, a sada poezija počinje da zadire u
Prema tome, on nije organska, nego neorganska jezička tvorevina mešane prirode. Za poeziju su posebno važne one osobine folklorne koine koje nalazimo neposredno u usmenom stihu.
Uglavnom o poeziji. Uostalom njegov život, o kome malo šta izbliza znamo, sav nam izgleda kao da je prešao u njegovu poeziju, u njene slike i njenu muziku.
pa obično izbegavamo da o njemu govorimo, što je u Dučićevom slučaju nešto teže kad treba tumačiti i vrednovati njegovu poeziju iz vremena moderne, dakle od početka veka do Prvog svetskog rata. Dve su pojedinosti svejedno jasne.
Najpre je jasno da između književnosti i kulture posreduje jezik. To jezičko posredovanje naročito je važno za poeziju. I drugo, pažljivom filologu gotovo da nije moglo promaći da se srpski jezik na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek
A paralelno s tim dobili smo moderan stih – i s njim poeziju – koji se sasvim odvojio od usmenoga, uvedenog posle Vukove reforme.
Opšte je poznato, naime, da je Rastko Petrović dvadesetih godina kao sopstveno, novo tematsko jezgro u srpsku poeziju uveo „tajnu rođenja“, po svemu sudeći naspram podrazumevane „tajne smrti“.
naivna, da nam iz dečjeg sveta dolazi igra čulnim obmanama, koju je inače Rastko Petrović rado uvodio u prozu kao i u poeziju, ali i u eseje, da bi joj objasnio književnu vrednost.
su svejedno, bar za nas, licem okrenuti prema njima: pomažu nam da bolje shvatimo pesnika i jasnije rasvetlimo njegovu poeziju.
kritici, tvrdio da u Banditu ili pesniku nema, kako kaže, „kosmičkog sna koji je za neko vreme bio obuhvatio našu poeziju“.
I pesnici sami i mi koji tumačimo poeziju imamo običaj da kažemo kako se u poeziji oblikuje jezička materija. Ali je ta materija sačinjena sve od samih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ovde je on, po svemu sudeći, u prozu preneo jedan postupak koji je tipičan za poeziju: kao što postoji običaj da se prvi stih strofe ponovi na njenome kraju, ili da se prva strofa u pesmi ponovi na njenome
nije neočekivano, još manje neprirodno, budući da su „planska gradnja” i „konstruisanost teksta” karakteristične za poeziju, za stih. Crnjanski ih je, naime, otuda preneo u prozu, u roman.
Srpski nadrealisti su, u skladu s tim, poricali književnost kao nešto što je institucionalizovano, slaveći poeziju, koja izmiče svim pravilima i pogodbama.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Oprostite, ja nisam boginjava. RUŽIČIĆ: Junonin soputniče, prekrasni paune, imaš li ponjatija o poeziju? EVICA: Šta je to poezija?
Miljković, Branko - PESME
PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA VATRA 166 SUDBINA PESNIKA 167 POEZIJU ĆE SVI PISATI 168 SMELI CVET 170 AGON 171 RUDARI 172 MORE BEZ
se postaje velik Trgovi će ostati bez spomenika Nekad samo pesnicima dostupne tajne Biće proglašene svojinom naroda POEZIJU ĆE SVI PISATI San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i
jednoga dana tamo gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i belilo (ne ono karlovačko Belilo, nego apstraktno belilo pastoralne poezije XVIII veka), i što je Šulce za srpsku poeziju bio otkriven već dobrim pre njega: neka dublja uzročna povezanost i umetnička namera stoji iza svega toga.
Naravno da se tako ne stvara živo jezičko more, ni klima jedino pogodna za poeziju; tako se najpouzdanije priprema smrt poeziji.
“ A u vezi sa gornjim, veoma je bitno dodati i sledeće. Po poeziju ove epohe tako karakteristični plačevni malograđanski pathos i mistični ljubavni sentimentalizam crpli su nesumnjivo
oni su bili žive snage naših modernijih poetskih mogućnosti i aktuelnijih nacionalnih potreba, i tek će oni srpsku poeziju izvesti na šire i slobodnije vidike. Zato u ovoj Antologiji nema ni Njegoša.
Nisam, dalje, hteo praviti ni isključivu antologiju lirike. Pre svega, nisam smeo ne uneti u ovakvu knjigu didaktičnu poeziju Mušickoga: ona je najtvrđa kičma naše stare poezije.
da nije ni smela biti, da kojekakvim frivolnim olakšicama za čitaoce ili možda drugim sitnim prevarama našu stariju poeziju predstavim boljom no što je uistini bila.
1959. 5) Naročito sam istakao satiričnu poeziju Nikole Borojevića, iako prilično jednostrano orijentisanu i nesmelu. u svoje vreme, on je po njoj bio najpoznatiji; tek
6) Potpunije sam predstavio poeziju Jovana Subotića, unevši osam njegovih pesama kojih u prvome izdanju nije bilo; taj neproučeni i nepravedno potcenjivani
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zato u srednjem veku srpska pisana književnost nije izgradila ljubavnu poeziju, uprkos vezama sa zapadnoevropskom književnošću gde je ovaj žanr bio razvijen.
iz Evrope kordonom turskog oružja, pokušava da se obnovi iz sebe same; pisana književnost naslanja se na usmenu poeziju, koja živi intenzivno, crpeći svoja nadahnuća, etička načela i plemenitu osećajnost iz svedočanstva srednjevekovne
izvorima, oni pokazuju kako su se istorijske činjenice putem motivskih i jezičko-stilskih obrazaca transponovale u poeziju, čemu je pomogla i univerzalnost same teme.
Epizujući realne junake svog vremena on ih je uveo u besmrtnost, uspevši istovremeno da ostvari jednu životvornu poeziju o seljacima knezovima i knezovima seljacima, koji se osećaju pozvanima da konačnim oslobođenjem Srbije od Turaka
Dosegnuvši ono što je za epsku poeziju najteže, Višnjić je oblikovao panoramu događaja, a sveopšti nezadrživi pokret narodnih masa iskazao je sjajno nađenim
Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja, mahom posredno, u najstarijim vremenima, izražavajući
Preko Mušickog ona se vezivala za Horacija i antičku poeziju ali je bila otvorena i prema savremenijim pesničkim tokovima, prema J. V. Geteu i F.
On se odlikovao i u drugim žanrovima, a posebno u drami. Drama, uz poeziju, filozofiju i istoriju, najviše obeležava književnost tog doba. Originalna drama nastaje u trećoj deceniji 19. v.
Ali istovremeno ona je dala veliki doprinos razvoju srpskog pesničkog izraza i stiha i vršila stalan uticaj na poeziju svog vremena.
Najveću pažnju poklanjao je ipak temama iz grčke i rimske antike, s kojima u našu poeziju ulaze klasične forme i simboli.
Iako nije bio naročito obrazovan pesnik niti dobro upućen u suvremene pesničke tokove u Evropi, on je dao poeziju blisku zapadnim postromantičarskim pravcima, posebno parnasu i simbolizmu, izvršivši veliki uticaj na skoro sve naše
oni su u beogradskom sivilu prvi počeli da otkrivaju velegradski splin, koji je Bodler uveo u poeziju. Najpre je Sima Pandurović (1883-1960) u zbirci Posmrtne počasti (1908) gotovo hladno opisivao prizore telesnog i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vonj žestokih trava i zadah mora, uz jednolično cviljenje popaca, budili bi u njemu najslađu poeziju i čežnju. Svjećarice ližu po morskoj pučini. On ih prati pogledom i podaje se najsmjelijoj fantaziji...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“. Ditirambski ton (koji je kasnije proslavio Zmaj stihovima „Ala je lep/ovaj svet“) karakterističan je za poeziju za decu mlađeg uzrasta, baš kao i primena onomatopeja u pevanju o životinjskom svetu.
Pokreće 1765. Slavenoserbski magazin, prvi časopis Južnih Slovena. Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.), udžbenike za škole, izdaje monografiju Život Petra Velikog.
Potpisivao se kao „Srb Milutin“ (Milutin mu je svetovno ime) i pokazivao je interes za narodni jezik i poeziju. Pisao je rodoljubive i sentimentalne pesme i prevodio poučne knjige (Pripovetke mojoj kćeri i Saveti mojoj kćeri
Jedan od naboljih pisaca romantizma, Jakšić piše poeziju, pripovetke (četiri zbirke) i drame. Umro je u Beogradu. Mita Popović (Čika Mita Popović) (1841–1888), srpski pesnik
Pisao je rodoljubivu i ljubavnu poeziju; objavljivao u Danici, Javoru, Letopisu Matice srpske, Stražilovu, Preodnici, Golubu.
i ministar prosvete 1886–1887. Pisao je rodoljubivu i ljubavnu poeziju i pripovetke. Zbirke pesama: Aberdar, prvi jek (1868), Drugi jek (1870), spev Srpski patrijarh...
Pohađao je gimnaziju u Novom Sadu, Segedinu i Požunu, a studije medicine napustio je zbog bolesti. Prevodio je poeziju nemačkih romantičara, a kao pesnik javlja se u časopisima (Danica, Matica srpska, Mlada Srbadija itd.).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Povodom toga, misleći pre svega na starogrčku epsku poeziju, Marks kaže: „Što se tiče umetnosti, poznato je da određeni periodi njenog lrocvata ne stoje ni u kakvoj srazmeri s
I da je to doista bio nužan uslov i za našu epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u XIX veku, uporedo sa prodiranjem kapitalizma i tehnike, vrlo brzo
dovoljno jasno pokazuju da čak i jedan utvrđeni obrazac po kome se stvara cela pesma nije u stanju da uguši pravu poeziju.
i slobodnom narodnom rečju, naš epski pesnik je podigao veličanstveni spomenik veličini ljudskog srca — našu junačku poeziju.
Srpski ep je poezija vojne aristokratije. On je stvoren tim socijalno–istorijskim uslovima koji su zahtevali junačku poeziju. On je nastao u kneževsko–vlastelinskom krugu, njegove ideje su ideje nacionalne, a češće lokalne nezavisnosti.
Celokupna njegova sadržina i forma objašnjive su samo u tom slučaju ako se na njega gleda kao na poeziju vrha feudalnog društva“. Razume se, Kravcov ne traži da mu se veruje na reč.
Dolaze Turci, vojna aristokratija je razbijena, pridvorni pevači silaze među seljake, seljaci primaju feudalnu poeziju, pokazuju sposobnost da je preudese i suviše — pevaju zatim potpuno nove pesme, o sasvim drugim ličnostima.
otpor turskim zavojevačima“, pa je prema tome ovde — može se slobodno dodati — bilo najviše uslova i za junačku poeziju. U proturanju svoje druge teze Zogović je još bezobzirniji nego u isticanju prve.
da su se u tome središtu, u okviru otpora turskim zavojevačima, odigrali događaji najsudbonosniji i za istoriju i za poeziju: velike bitke, veliki ustanci i velike seobe.
književnom svetu, opštio je s njima Jakov Grim, i ovaj veliki prijatelj narodnih književnosti zagreja se odmah za našu poeziju. On odmah počinje pesme prikazivati, prevoditi, hvaliti; njegovo mišljenje o njima, tada i docnije, vrlo je pohvalno.