Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u nebu jedan šugav pas šunja se oko humke pokrivene cvećem
Dučić, Jovan - PESME
Od sad će ići kako valja: Nemaju zašto da ih krive, Svi će da umru za svog Kralja. A svi za novac da požive. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 31.
Teodosije - ŽITIJA
Jer sa takvom vatrenošću posle smrti prepodobnoga svoga oca u mestu tome požive, sav pomišlju ka Hristu plenjen, da svaki dan sećanjem na smrt umiraše, a od mnogog i neprestanog posta usahnu mu utroba,
odlazeći, naredi im da donesu sekiru i motiku, i na toj podvižničkoj steni u kamenoj pešteri u kojoj i do konca života požive prepodobni, grob da mu useku umoli ih.
Neka mu ih iskažu božji anđeli, s kojima i u telu kao bestelesan požive, i od njih neka bude pohvaljen, jer se sa njima u istom zboru sada i veseli. Ali ćemo i mi od mnogog bar nešto malo reći.
Peštera, pak, prepodobnoga, u kojoj natčovečanski kao anđeo požive, u crkvu božju pretvorena bi, a u njoj grob njegov i svetih moštiju ostaci čudotvorni leže.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mrate, jer ovako poče da govori: – Požive, moje pravoslavlje slatko, mnoga ljeta u materi mojoj, pa će vo vjeki živet vo vsi moji potomci.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I dostigavši livadu pokoja, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan život, i pravoverjem dobro ukorenivši se i svetlo sijajući, kao drvo divno stajaše u
I provede u vladavini trideset i sedam godina, i tu odmah primi sveti anđeoski lik, i požive u tom liku tri godine. I sav život njegov bi osamdeset šest godina.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iliju Vasića onamo na Vladanovcu, parcela 36, kraj večne kuće i baš uz grob pokojne udovice Lenke Vestermajer što požive 36 leta, a u večnost preseli se kratko vreme pre njega, koji, da je znao njezino ime za života, ne bi propustio,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kad učitelj nekako duboko iz srca zavapi: — Ljudi, braćo, da li nismo svi koji smo ovde mogli što učiniti da nam požive ta dobra deca, ili je moralo tako biti!... Pre osam dana, živa bića, danas pregršt sitnih koštica.
Ako neki možda i umre, nevidljivo ga sahrane, i odmah živ staje na njegovo mesto. Jevreji, kao i svi ljudi, požive, nauživaju se što bolje mogu, i zbogom!