Jakšić, Đura - PROZA
Pobratim me je jedva dočekao... Siromah, nije znao kakav mu gorak napitak donosim... Ižljubimo se i pozdravimo, kao što davno neviđena braća čine... Priđe i Stana, da me, kao devera u ruku poljubi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Voze naši vozari pobrzo, i ugledamo Živkovića na Dunavu i sustignemo — jerbo njegovi ne voze. Kad blizu budemo, pozdravimo jedni druge srećnim putem. Zapita nas Živković: „Ako Bog da?” Kažemo da hoćemo u nemačku Oršavu.
Prođemo dve sobe i u treću, gde nas dočeka minister inostrani̓ dela Čartorinski. Poklonimo mu se, i pozdravimo kako smo umeli; i on nas pozdravi srećnim prišestvijem i posadi sva četiri na stolice, a on sam sede na kanape.
Pređem na kraj turske vojske. Dođem više Uba na brdo Vučjak, gdi nađem oko 30 Srba u skupu; plačući se pozdravimo. Zamolim ja nekoga Glišića Milovana iz Paljuva, da me posluša i odnese moje molebno pismo u tursku vojsku.
Afrika
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kad me vide, ona skoči, zbuni se, ušeprtlji. A onaj se jedva diže da se pozdravimo. „Otkuda ti?“ — veli mi. — „Šta radi Bata?“ — A, ’oće jest!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Među vojnicima ugledah i poručnika Kostu „Turčina“. — Željo živa! — uzviknu kad me ugleda i priđe da se pozdravimo. — Otkud ti zaluta ovamo? A ja čuo da si ti umro. — A ja sam čuo da si ti poginuo... — Aj, do vraga!
Bio je u vojničkoj uniformi i šetao sa nekom damom. Prišao mi je da se pozdravimo. Pitao me kad sam došao, gde se hranim. Onda se izvinio kako mora da otprati damu, ali je obećao da ćemo se na ručku
— Francusko groblje — objašnjavao je naš pratilac. Hteli bismo bar još jednim pogledom da pozdravimo večno odmorište tih mučenika. Ali auto zanese, i pred našim očima ukaza se nepregledno polje. Misli se nevoljno nameću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Moja komanda je odmakla daleko, te se digoh. Vojnici priđoše da se pozdravimo. Zapitah za Tanasija, jer ga ne vidim među živima. — Ne znamo šta je s njim — veli mi.