Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— E he, pa ti si valjad' bio kod kuće? — Ja, pa mi reče gospodin pojka da udarim na osoje, srešćeš ga, veli, pozdravo. — E, pa dobro, da okrenemo.... — A pojka reče da pošlješ Sultana kući; mora sutra zorom u V.
Zavara oči onima nođe, pa smota olbu u torbu. Ništa!... Sutradan polazi vojska u boj. Raspituje Dule: da l' će baš pozdravo biti boja, pa, kad viđe da nema šale, nateže i popi svu onu olbu, pa je baci praznu u korov.
— Ne znam! — Očiju ti, kaži mi. — Kaži ti mene. — E, pa 'oću, et'. Kaži sad ti mene. — Ali pozdravo? — Pozdravo. — E jesam, ali ćuti! — Je l' tu Milenija? začu se šapat iza njihovih leđa. — Ko si ti? pita Milica.
— Ne znam! — Očiju ti, kaži mi. — Kaži ti mene. — E, pa 'oću, et'. Kaži sad ti mene. — Ali pozdravo? — Pozdravo. — E jesam, ali ćuti! — Je l' tu Milenija? začu se šapat iza njihovih leđa. — Ko si ti? pita Milica. — Ja sam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Sad da si mi pozdravo zdrav, kakono bih i sam sebe rad! Pismo najpre u dobri čas, pomogo bog i dobri čas! Pismo drugu i u bolji čas, pomogo
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan put kad su sedili pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove reče mužu: „Vidi, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jedanput, kad su sedeli pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove, reče mužu: — Vidi, čoveče, kako onaj ždral napred leti, ono je baš moj!