Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Grad nije nikom ništa pobio; gotovo ga nije ni bilo toga leta... Seljaci počeše uviđati da i pop pokašto može mlatiti gloginje. Simica opet vozi na svojim »kočijama« putnike i drugu kiriju. Sve stvari idu svojim redom.
Milićević, Vuk - Bespuće
Činilo mu se da je pregorio i tu želju, zajedno sa ostalima kojih se bio odrekao. Tek pokašto ga nešto zapeče u srcu jednim oštrim i jetkim bolom, i on samo osjeća kako prolazi nečujnim korakom kroz godine,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
nekih ponjava, torba, ili po dve vreće preko samara, pa se siroto povodi pod teretom, a opet se drži u sili, pa zarže pokašto; neki, opet, natovarili magare; dečurlija vuku pse o lancima.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Brodovi, koji idu iz Evrope za Antile, prolaze pored te oblasti, pokašto i kroz nju samu. Često se kaže da se jegulja rađa u Sargaskom Moru, što nije pogrešno ako se pod time podrazumeva
biljaka, jaja, larvi i najsićušnijih mikroskopskih životinjica što slobodno lebde u površinskim slojevima okeana. Pokašto su ta sićušna bića toliko nagomilana na površini mora da obrazuju po 1—2 santimetra debeo sloj sluzi.
I to izvlačenje, prema dubini na kojoj se radi, traje pokašto koji sat. Kad je mreža izvučena na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis,
da na manjim dubinama od ove na kojoj smo, na belome peskovitom morskom dnu vidim predmete i na 400 metara odstojanja, pokašto i više.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje: To straža liktora bludi, i kliče po tavnoj noći.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
”, dobacuje on — nije mnogo umesno: čovek XVIII veka, pravio je Kant pokašto i stihove, a bilo bi čudno da nije. Rajkovićeva zlurada jer najverovatnije svesna pogreška imala je i svoj nelep
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i
Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje, To straža liktora bludi i kliče po tavnoj noći.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svojim sunarodnicima je govorio pokašto teške istine o bogatstvu, i teže o emigracijama. „Viljuška sa svega dva zuba: ili se pretopiti, svejedno da li bogat