Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Francuski husari jahali su do njegovih šatora, pucajući mu pod nos, iz svojih dugih pištolja, a njegovi ljudi poklaše svega nekoliko predstraža.
Radičević, Branko - PESME
21. Mlogi li se boji biše! Ma tog boja ne bijaše E četrest, manje-više, S dve tisuće tu s' poklaše. Hej Košute, de bi tade, Da Srbinje gleneš mlade? 22.
Nesta smesta od pušaka cike, Umukoše male i velike, Posuktaše noži okovani, Poklaše se momci odabrani, Vataju se za grudi viteške, Malim puškam' čine jade teške, Al' ne praom, brate, već junački:
Ajde tamo ceno seče Vlajko I taj Gojko i sokole Rajko, Nji trojica sa tri silna paše Po polju se bojnome poklaše: Dim i para kâ nebom oblaci, Zveka, cika padaju junaci, — Ali neću pričat ko tu pade, Ko mu ranu samrtnu zadade.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ODOŠE KAVAZI VEZIRSKI. — BIJU SE DVA KOKOTA KOD SKUPŠTINE. KNEZ ROGAN Vidite li ova dva đavola! Oko šta se oni dva poklaše, jedan drugom oči pokopaše? Za njima su tridest kokošakah, mogu živjet kao dva sultana da im dádê nekakva nesreća.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— viknu neko ispred kavane. — Molim, ja sam se pre abonovao — odgovori apotekar. — Dajte pandure, poklaše se neki oko jagnjećih nogu — opet se ču glas onoga nepoznatoga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
pa se stadoše oko vatre igrati, dok nađoše jednu mrvu hljeba, što je veziroviću ispala kada je večerao, pa se oko nje poklaše, te onome što bijaše onu mrvu hljeba ugrabio ona druga dva oči iskopaše, pa ih nestade, a slijep i kan̓ ti kad ne vidi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— čuje se kako ubrzano seku žice. — Gotovo! — veli onaj. On se sada ispe na rov i ostade uspravan. — Poklaše ih ka prasce! Iako sam taj događaj predstavlja nešto strašno i užasno, osetio sam se na jedan mah primiren.