Jakšić, Đura - PROZA
„E, džanum, dobro kad ste došli!“ reče kaluđer kad se malo pribrao. „To će biti lep par ljudi, džanum!... Da je pokojni Marko živ, ala bi se radovao!“ Posle toga sledovao je ispit.
, naročito onaj u beličasto-žutom kaputu, on koji svih sedam kraljeva za po minuta izređa, koji zna i šta je pokojni knez Miloš 1831. god.
Obradović, Dositej - BASNE
sedalište blagopolučija ili zlopolučija, užasneš se šta tu nađeš, i moliš boga da ti ništa takovo na glavu ne dođe! Pokojni Gavril, moldovski mitropolit, gledajući svoje robove Cigane gdi skaču i pevaju kao da ne | znadu što će od radosti
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nego ti, kneže, poslušaj mene: dovedi kneginju i ono malo dete (pokojni Sima bijaše malen), pak da ja tebe i sve što je tvoje u Nemačku preturim, te živi jošte koju godinu u miru.
— Dok neki Dimitrije Puljević i on poče nam donositi ponešto džebane, i ode u Novi Sad, i pokojni novosadski vladika Jovanović pošlje nam jedan od crkve gvozdeni top podulji od po fata, koga je Puljević kradom u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Moj pokojni svekar, bog da ga prosti, bio je lovac, kakav Radoš! Da ga šale nije bilo u svoj Hercegovini. Jednom prođe pored neke
To je kuća udovice Mione. Pokojni Sibin Džamić poginuo je u drugome ratu iza Jankove klisure. I sad se pričaju priče o Sibinovom junaštvu i kuraži.
Mioni se sve činilo — doći će Sibin, pa kako će mu pogledati u oči kad zateče svoju kuću rasturenu i pustu!... Pokojni Sibin ima dosta braće i bratanaca, odeljaka. Svi su vredni, otresiti, dobrodušni ljudi.
— Ne dam ja, dešo, da mi deca budu poslednja u selu! — odgovori Miona i zaplami se malo u obrazu. — Pokojni Sibin, bog da ga prosti, često je govorio kako će, ako dočeka, školovati Ognjana. Ja sam mu ispunila želju...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Šta je ovo? — pitao sam se ja. — Je li ovde mrtvac u kući, ili se moj pokojni stric vratio pa ga valja nanovo sahranjivati?
Već je pop s nekoliko starijih ljudi išao zbog toga i vladici, i on im utvrdo obećao. Siromah pokojni učitelj, čisto nam je... baš se čovjek griješi! ... htjedoh reći: čisto nam je, božeprosti, stajao na putu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
baba Savka, kočoperna baba, pa pripovedala svojoj komšinici, drugoj jednoj babi, kako joj se juče na noć prisnio njen pokojni Lala. — Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu.
! Gazdačka je ovo kuća, rode, ti samo izvolevaj! Ta stek’o je moj pokojni Lala, radio od jutra do mraka, i stek’o dosta, da ti sada ne moraš raditi, nego ti samo, Nićo, izvolevaj!
— O, pa što ne kažete! Izvol’te, molim, izvol’te. — Fala lepo! Moj pokojni nije mario za dinje. Uvek sam ih kradom jela u kujni s mlađima... Bio je nervozan na dinje zdravo.
Bože, šta je čovek! Ne zna ni kad proživi, a tekem dođu godine! Pa mi pade sad i to na um, bože, kakav je štucer moj pokojni bio nekad kao mlad trgovac, kad mi je šmajhlov’o!... The, pa sve je prošlo!
Kera bio ako ne potrefim! Ta još moj pokojni bába (bog da mu dušu prosti!) govorio mi je: »Sinko Pero, govorio mi je on, kad kiša probije zoru, probiće i opakliju.
o kakvom svom doživljaju gde je bio na rubu ili ivici propasti, pa je za dlaku falilo da ne plati glavom i bude pokojni.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
vraćaju sluge da od kuće još štogod ponesu što su one zaboravile, a sad se, usput setile (a naročito je to ono što je pokojni za života rado jeo). I tako u povorkama, iz svih maala otiskuju se i žure ka groblju. A groblje nije daleko.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zbog te njene krutosti često je gospođa Makra korila, ali to se frajle ne hvata. Ona zna da joj je pokojni muž gospođe Makre u testamentu osam hiljada ostavio, pa joj ni brige.
Ona je nije htela davati u inštitut, ali pokojni je tako hteo, pa sad što mu drago. Gospođa Makra se vrati u sobu, pa zabašuruje celu stvar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da te ne okara Đura, pa ćeš da kažeš: gle!“ A otrgnuvši se, dodade: „Nije mene ni moj pokojni hvatao za ruku!“ Ana se prepade i pokri lice rukama.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
iskustva, da u Evropi mnogi naučnici i državnici smatraju Bugare za fizički jak narod, ali bez dara za duhovni rad. Pokojni ministar Kalaj, nekad jedan od pisaca statuta za autonomnu provinciju Istočnu Rumeliju, često mi je govorio da Bugare
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Može biti, može biti, ali to ne menja stvar. AGNIJA: Dakle, nije tačno da je pokojni Marić imao mladež više leve usne.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ume upravljati, ali za dućan mnogo ne mari. Pera je sad u dućanu i u mehani gazda. Otac gospođe Soke, pokojni Uglješa, bio je kasapin od zanata, i negda jako imućan.
Gospođa Tatijana, Uglješina žena, bila je iz dobre, trgovačke kuće i vaspitana. Lepu su kuću vodili, no pokojni Uglješa rado se kartao, pa se upleo i u neke procese „nasledstvene”, pa mu advokati i sudije pojeli sve.
Gospodar Sofra još jedared strese se i izda’ne. Nema više gospodara Sofre, mrtav je. Dok je pokojni Sofra izdisao, Pera pred kućom hoda gore dole, gleda na prvi kat, čeka kad će pući glas da je otac izdan’uo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zato su, pomisliše tada, tako strašno urlali prošle noći psi. Uostalom tako se i, glavom sam, pokojni Lazar Isakovič javljao, kao da je trgovao oružjem po vazduhu, celu jesen, pre osam godina, a sve zato što mu sin nije,
Deca su mu dobro, kod kuće, a ostavio mu je i novaca. Nad grobom gospože Dafine podignut je krov. Crkva se već zida. Pokojni Arkadija pak javlja se noću, u selu. Već nekoliko njih videli su ga kako se gega, i čuli su ga, kako pevuši, kroz nos.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
da se stvar izgladi i da se opet sretnemo u filmu »Ljubav po podne«, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer je pokojni Gari (Kuper) bio lafčina i nije pravio pitanje. Te zime zbog male Odri upropastih svoj zimski kaput.
Matavulj, Simo - USKOK
Ne odnosi se to lično na vas, nego je to stvar načelna i vrijediće i za one koji bi nakon vas došli u tu službu. Pokojni Dolći imao je sto pedeset dukata na godinu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Valjda si tuda hodo. —Ma hoda sam ja, majko, kuda ti god drago, ali, vala, u te tvoje Orozoviće ...Tamo mi, valjda, ni pokojni ćaća nije stiga, a on je prošlog rata, u Sedamdeset devetoj Jelačić-regimenti, obigra pola Evrope.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Šta je sad našla da izvodi? Nemam nameru da vepra čekam u koritu! Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo!
BEG PINTOROVIĆ: Sve mi je ovim dovedeno u pitanje... (Kratka pauza) MAJKA PINTOROVIĆA: A lepo je govorio pokojni otac: „Katkad i ono što čuješ iz ljudskih usta treba da poslušaš ko da si čuo iz oblaka!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znam, pokojni Mita, domaćin ti, mnogo je to voleo, pa donesoh, da i ti okusiš! Ili, ako bi koja došla da štogod, kakvu stvar, urutku
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pa ću da vam ispričam šta se sve ispodogađalo s mojom bakutom i njenom rođenom kućom koju je podigao iz svog džepa lično pokojni deda Gavrilo.
izuzetno sumnjivog u atmosferi, mislim nečega što me je podsećalo na onu čuvenu scenu iz filma „Tačno u podne“, gde pokojni Gari Kuper prelazi preko trga, a negativci ga prate kroz nišane revolvera. Nešto tako!
— Bože ... — nastavi bakuta — kad se samo setim onih divnih vremena, kada je tvoj pokojni deda imao jedini auto u ovom kvartu. Zamisli — „Izota Fraskino!
„dijafragmi“, kiselkasto-baznih pena, anti-bebi pilula i periodičnih kalendara, sličnih onima koje je upotrebljavao pokojni Ruđer Bošković prilikom izračunavanja zvezdanih udaljenosti. Zaista se smrtno preplaših!
Možete li uopšte da zamislite njegov glas u sedmaka? Pokojni Lujika Armstrong bio je prema njegovom glasu čist koloraturni sopran, kad vam kažem!
To je bilo vreme, a ne kao danas! Svako u svom separeu! Separatisti jedni! — I kako je samo pokojni Lulence, odapeo! — počinje on po ko zna koji put priču o svom velikom učitelju, ubacujući jedan „štrc“ sode u ružicu.
Obožavao je, inače, pivčugu, baš kao i pokojni Lule — priča Sulence — i to ga je, Anči, trošio ravno iz flaše, jer treba da znaš, Anči, pivčuga najbolje tako prija!
(Sule se pobožno krsti pred zapanjenim skupom.) šta je radio pokojni Luka Ćelović? Jeo prazan pasulj bez mesa za gospodina! — i pio kafu bez šećera, jer je bila jeftinija dole u „Bristolu“.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Čuo sam da je vrlo velika. — Zaista je sve tako lepo udešeno. Njegova ekselencija, pokojni senator, utrošila je nekoliko miliona. — Sreća je za selo da je jedan napušteni manastir pretvoren u zamak.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre osam godina. Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka. I eto, to je sve što znam.
AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila. Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka?
PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata? PROKA: Jeste! AGATON: Može biti, jer i pokojni Mata je bio tako nešto malo nakriv. PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim!
PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A sada nigde perceta, ni za pahuljicu! (Jelisaveti) Jeste li videli kako je reka blizu? Dok je moj pokojni major bio živ, posle ručka sedimo ovde, jedemo kajsije, a on koštice sa verande baca u reku!
) GINA: Vi ste to počeli... još dok je pokojni major bio živ? SIMKA: Zar je sad važno? GINA: I ti, najbliža komšinka, s mojim sinom? SIMKA: Gino, molim te!
SOFIJA: Ja ga spasla? SIMKA: Drobac je išao za vama kao opčinjen, Sekulu nije ni pipnuo! A pokojni Filip ga je spasao od smrtne kazne! JELISAVETA: Filip ga je oslobodio drvenim mačem!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Šta ćeš drugo! Sad se baš setio kako se pokojni ćir-Nikola okliznuo jedne zime na glatkim stepenicama crkvenim. Marko se desio tu, pa pomogne starcu da ustane i
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Bar tako se priča: da je jedan ministar vnutrenih dela (sada već pokojni) rekao svome načelniku, u očajanju kad ga saleteše neki Užičani za pravo: »Odsada, reče ministar, koji god Užičanin
— E, ako u tom smislu misliš, — onda je to, naravno, tvoj mal! — A, jakako, učo! Dao mi bog, ostavio mi pokojni otac, a ja prinavljam, gledam i trudim se, da može svet reći: »Ako je bog dao, imao je i kome, vala!
— Komora je raspuštena, a državni savet ukinut«. — To je još pokojni Svetozar tražio i zastupao! — dodade Sreta, a zatim nastavi: »Javno mišljenje naklonjeno je novoj vladi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tada se pamtile i upotrebljavale njegove reči i izreke. „Eh, tako je to i to, što rekao pokojni hadži Trifun“. I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuće: leti gore na doksatu, — a zimi dole, u onoj
I samo to. Ni ko proklet? Da li ceo svet ili samo oni muški: i Sofkin otac, i njen muž, pokojni Marko, pa sada i ovaj njen sin, Tomča.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jednom mali Stanin zapita mater: „A mamo, šta mi je bio pokojni Janko?“ „Ništa, dušo!... Bijaše mio đedu ti Peju, a ne bješe nam rod.“ „A bješe li Njeguš?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
djed vidje kneza mlada, snažna, goropadna i složen kao sunce u luci, poljubiše se i jedan drugom krv alališe, a moj pokojni djed prignu mu glavu da ga knez posječe, a i knez, kao što su ga svjetovali, odmah djedu mi prigne glavu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
nama, gospodine, kad smo te dočekali i da možemo odvratiti jedan dio od onoga velikoga dobra što je bio nama tvoj pokojni otac učinio, ali ne znamo drugoga načina, nego ćemo svi tvoja kola i tebe u njima vući.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Te stvari ja bolje znam nego ti, kâ šta su bolje znali od mene pokojni Škoranac i Čimavica... — Nije to, nego je on strašljiv! — reče Mačak. — Ti lažeš! — viknu Bakonja. — Nisam ja strašljiv!
— reče Dundak. — Muči, beštijo, da je to istina, zar se ne bi i tebika javija, ka i pokojni Škoranca — reći će Trtak, namigujući kovaču. — A ko zna bi li, brate?
E, sad se zar tâka duše, pa bi tâka za sv. Vranu? Bi, kâ i moj pokojni ćaća! On bi prikazivâ račune tamoka di oni šalju, a sebika bi napunija kesu, jer čovik vidi kako je pod starost bez
I njemu je pokojni fra-Vice prida nikoliko stotina talira, i meni je moj ujac ništa ostavija, i tako svi rade. Daklen, Ive, u pamet se!
— Jer je pokojni stric Jureta, bog da mu dušu prosti, moga svakoga trena minjati glas, te bi se ti zakleja da čuješ puno ljudi...
Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...“ sve tako, ka da deset ljudi viču jedan za drugim, a svakoga puta
Ćosić, Dobrica - KORENI
Bog ga zbog toga Vukašinom kažnjava. „Pa valjda znaš kako sin treba da se ophodi prema ocu“, rekao sam mu. „Moj pokojni otac je samo sa čobanima drugovao. Pričalo se da im je često od svoga brašna i pogače mesio.
Ovo su jadikali!... Reč mu je bila teža od tovara. E, danas nema više takvih ljudi kao što je bio tvoj pokojni deda Aćim. Selačka majka je on bio. Trgovao i radio, a sve pošteno. Pa bunu što je podigao...
Ja sam mu doneo vodicu i ime, dok ga ne krstimo. Kuma neću da slušam. Ime će mu biti Adam. Prvi čovek i moj pokojni prijatelj tako su se zvali. Mijate! — viknu. — Pali prangije! Pali, Mijate, rodio mi se unuk!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I čini mu se da kroz svaki cvetak, Kroz travku svaku, duhovi pokojni Bude se s čežnjom života; Dok anđ'o, Nevidnim krilom, u taj čas opojni, Diže ih tiho u visine mlečne...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
obrisa oči i priča mi dalje: „Godine 1792, kada je Narodna skupština pristupila izradi novog ustava, zaželeo je pokojni kralj, koji je moga muža vrlo cenio, da se njemu poveri jedno od ministarstava, ali se Antoan ne mogade odlučiti da se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Sedim ovako ja, a ovako sedi komisija — pokazuje obično rukom kapetan Tasa. Pa će reći pokojni Kosta, Bog da mu dušu prosti!
) Taso, brate, vuci pitanje! I ja izvučem pitanje sa tri potpitanja. Posle: ćutim ja, a ćuti i komisija. Pa će opet pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti (i tu se ponova prekrsti): Taso, brate, vuci drugo pitanje.
Ja uzmem drugo pitanje i opet sa tri potpitanja. I ponova ćutim ja, a ćuti i komisija... Na to će reći pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti, Taso, brate, ti si nalupana glava, al’ si na ispitu pao.
Mi smo se, sem tvoje majke, uveliko utešili za tobom i sad, kad govorimo o tebi mi, uz tvoje ime, kažemo pokojni tako, kao da ništa nije prirodnije bilo od toga da ti pogineš u dvadesetim godinama na čukarima dobropoljskim.
Ovaj plemeniti Hajnrih, pokojni bečki građanin i dobrotvor, beše, dakle, čovek koji se za sve bio postarao dole na zemlji, da bi mu dobrotvorska duša
I eto ta sitnica, tako neznatna, o toj povratnoj karti, koju je začudo propustio da predvidi pokojni dobrotvor (a pravo govoreći, nije smeo da propusti kad je već neki bečki dobrotvor; i nije ni pravi dobrotvor već
ga, pošto se pozdrave i srdačno ruku protresu, pita ovako: — Boga ti, — veli — Mitre, možeš li mi reći: je li još živ pokojni Ninko iz Pambukovice, ili nije živ? — Nije, slave mi, gazda-Iko, umro ti je on davno — kaže seljak. — Laka mu zemlja!
Knežević — sada profesor negde u južnoj Srbiji i Radomir Milać — sada beogradski advokat; od kojih su prva dvojica pokojni.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kratko rečeno, bio je to jedan od onih ljudi o kojima se kod nas ne kaže „pokojni“ , nego „jadni”: „jadni Frano“ , „jadni naš Frano”. Takvi ljudi nije red da imaju djece.
Došao mi je odjednom bezazlen kao dijete. — E, baš ste širok fratar, „liberalan fratar”, imao je pravo pokojni djed. I dobar čovjek, k tome.
U jednom razgovoru s istražiteljem ženi je izbjeglo da nestalog nazove „moj pokojni“; a onda joj se prelomio jecaj. „Gospođo”, tješio ju je istražitelj, „on za nas nije mrtav.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle je odležao trlemu, i mal' nije umro. — Pa zar baš niko ne zna kako izgleda to čudo? — Pokojni Vuksan ga je video pa umro. On je kazivao čilu da liči na lisicu.
Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Život mi omrzne, te odem u onu staru kuću da se objesim, kako mi je otac pokojni naredio. Kad, u kuću uđem, otvorim jednu odaju i vidim u njoj vješala đe o šiši vise.
Čekaj ti moj pokojni Jeftan, čekaj, nema pa nema. Šta će drugo no uze tefter, pa zapiše dug. Ali hoćeš; ne zna mu ni imena ni bezimena, pa
rahmetli rahat — udobno, spokojno rahatluk — slatkiš; rakija rahmetli — pokojni rekavica — vodenica reušiti — uspeti, ispasti za rukom rupnjak — žitna mera (pola merice) rušpa (rušpija) — dukat
Petković, Vladislav Dis - PESME
dugo, uz dolazak mraka, Pričao je meni on, kapetan vojni, Koga su bojevi digli do junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da hvata, Isto
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sam svoje mišljenje o ovome, kada se udružilo nekoliko vodećih vlada — neka vrsta Svete alijanse — koju je zastupao pokojni Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), koji može sa pravom da se smatra ocem ove ideje, pošto joj je dao više publiciteta i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine bio prvi pozvan u Prinston da održim predavanje o austrijskom ultimatumu Srbiji. Pokojni Mozes Tejlor Pajn bioje moj domaćin i njemu sam pokazao brest ispod koga sam doručkovao pre četrdeset godina.
Merion Kraford napisao mi je preporuku kojom sam se predstavio Oskaru Brauningu, članu Kings koledža. Džordž Rajvs, pokojni predsednik upravnog odbora Kolumbija koledža dao mi je pismo za V. D. Nivena, člana Triniti Koledža.
Merion Kraford napisao mi je preporuku kojom sam se predstavio Oskaru Brauningu, članu Kings koledža. Džordž Rajvs, pokojni predsednik upravnog odbora Kolumbija koledža dao mi je pismo za V. D. Nivena, člana Triniti Koledža.
Jedan od njih, diplomirani student Harvarda, pokojni Artur Gordon Vebster bio je poznat profesor fizike na Klerk univerzitetu, a drugi je bio sa Džons Hopkinsa, Džozef
Moj kolega, pokojni profesor Frensis Kroker Bejkn sa Kolumbija univerziteta, pridružio se sa velikim oduševljenjem mojim naporima.
na Rudarskoj školi Kolumbija koledža” imao je izrađene nastavne planove nekoliko meseci pre mog dolaska u Njujork. Pokojni Frensis Bejkn Kroker, u to vreme tek postavljen za predavača elektrotehnike, i moj kasniji kolega i doživotni prijatelj,
U toku kros-ispitivanja, advokat optuženog, pokojni Džozef Čot ga je upitao: “Ko je po vašem mišljenju najveći fizičar u Sjedinjenim državama?
Ovu predrasudu podržavali su i lažni izumitelji toga doba. Pažnja koju su Roulend i njegov raniji učenik, pokojni doktor Luis Dankan, posvetili elektrotehnici na Džons Hopkins univerzitetu, pomogla je mnogo podizanju ugleda
Čuveni hirurg, pokojni doktor Bal iz Njujorka, poslao mi je pacijenta kojije imao skoro sto malih sačmi u svojoj levoj ruci.
I ovo sam odbio. Drugog marta 1896. godine, pokojni profesor Artur Gordon Vebster sa Klerk univerziteta u Vorčesteru država Masačusets, uputio je pismo u ”The worchester
Prostiranje električne struje sa jednog kraja žice na drugi, prvi put je ispitivao profesor Vilijam Tomson, pokojni lord Kelvin sa Univerziteta u Glasgovu, kada je 1855. godine projektovao prvi transatlantski kabl.
Vaši je tako nešto probao i nije uspeo. Pokojni Pikernel, glavni inženjer odseka za prenos signala na velike daljine Američke telefonske i telegrafske kompanije, isto
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Opet ti kažem, devojko, ja oću nobles u mojoj kući. EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac učio da nije sramota raditi?
VASILIJE: Ta ja nisam lud; koliko sam puta dolazio dok je jošt i pokojni majstor živio. FEMA: Riftik, opominjem se, kad je teo za pedintera stati.
Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio? JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio? FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kažem, magarac; ti treba da budeš pametniji.
FEMA: Gurbijan, ti nisi rođen za pedintera, nego za kakvog šegrta. JOVA: E, a znate kako mije pokojni majstor... FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin.
JOVA: E, a znate kako mije pokojni majstor... FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin. SARA: On govori o vašem suprugu? FEMA: Da!
FEMA: To je impretinencija! JOVAN (produži): Pa znate li, majstorice, kad vas je pokojni majstor oklagijom čak u podrum oterao, što niste teli raditi. FEMA (skoči): To je bezobrazluk!
FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on oće da spava. JOVAN (vrti glavom): Da nešto ustane pokojni majstor! FEMA: Opet ti? JOVAN: Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko ćilima i Žutova prevrćali. (Otide).
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dragaševićem o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o kome ni sam nije imao bog zna kako visoko mišljenje, g.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Arse Pajevića, koji je kao izdavač Nevena i Starmalog stojao u živahnoj prepisci sa Zmajem, — saopšti mi jednoga dana pokojni Pajević kako mu Zmaj piše i moli ga da mu nabavi Slavjanku, almanah srpske omladine iz godine 1847.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Žlje, gospodaru, žlje! Pre neđe soko ti slomi desno krilo, a poslije ti lipsa najvaljastiji hat — za kojega još pokojni Ivan-beg kaževaše da je od pasme Kastrijotovih ždrebicah... Odmah sam rekâ neće dobra bit!...
Ne žnavam ga, nu rukâ bih da je unuk pokojnoga Bracoke — tako ga zvamo. — Ta znaćeš, gospodaru, onoga te ga je spjevâ pokojni Potucaković... Baš on. KNE3 ĐURĐE: Kaži nek’ uđe! (Vujo odlazi.) Čedo od razgovora! Al’ davno pamti, pa mnogo zna.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nemoj, moja slatka dušo, da se zatre moje pleme... moja krv, Bog ti svaku sreću dao! — preklinje pokojni Mijo, a suze mu teku niz obraze kô kiša. — Mi, stari, ne možemo ništa. Zakon te goni; mi te ne gonimo.
— Nemojte, djeco, — govorio bi pokojni Mijo — za svašto odmah letiti sudu. Sud je sud!. Bole, nasul'te se 'vođe, u selu, pred svojim ljud'ma, jer kome današnji
Krajišnici se vraćaju... bježe od Banje Luke. Jadno, čemerno, ubijeno, bježi, ne obazire se... Ja i pokojni Partenija — vječna mu pamjat — stojimo gore kod košarâ, pa gledamo... Vrvi Krajišnik kô da iz zemlje izniče!
Jedan, siroma, ižednio, lijepo mu pjena trgla na usta, svrati se onom točku kod gornjije' mlina da se napije vode, a pokojni Partenija — vječna mu pamjat — zateže iz ostraguše, pa u pô pole čela pras!
— Veli pokojni Partenija: „Simeune, sine moj du'ovni“ — nastavi Simeun, kad iskapi čašu — „ti dobro, veli, znaš šta su, kaže, Majdanci
Eto ti, veli, te škrljačine i gerenalske kabanice, a eno ti moga ata, što mi ga je pokojni vladika Prokopije, kaže, poklonio za stotinu žutije' dukata...
otvori svoju sobicu za ostavu, pa poče izbacivati ođeću: — Eto ti, veli, Simeune, te moje ćurčine, što mi je pokojni vladika Antim — alal mu kurdelj! — poklonio za pedeset bijeli' medžedija.
Zuji kuršum oko ušiju. Prepade se pokojni Partenija, pa se obazrije i viknu: — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan; dosta je!
— ču se onaj iza kace i opet zijevnu. — Piju, a i pili su, dragosti moja, i drugi. Ili je pokojni Silavestar pio, ili je živ rob nije pio, pa ga jope' zaigumaniše, pa zaproigumaniše, dok ga čak i ne zajermonašiše.
Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava, pa ga u pola sna probude. Izišli ja, pokojni Partenija i Isaija u avliju, pa 'odamo i jednako pogledamo u Gomjenice i osluškujemo. — Šta ćemo, braćo? Da bježimo?
— Šta ćemo, braćo? Da bježimo? — uzvrati se Isaija. — Šta ti veliš, Simeune? — okrenu se pokojni Partenija meni. — Ja velim ako ćete me poslušati: da svete knjige, ikone, krstove, odežde i sve što se mogne iz crkve
Sve naoružano do zuba, došlo da brani od mrski' Agarjana ovu svetu crkvu. Pokojni Partenija — i u grobu mu 'vala! — izvalja cijelo cjelcato bure rakije iz podruma da se narod malo oslobodi i pribere.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih! Prije nego se pokojni Niko u groblju ohladio, po selu se šaporilo kako je pokojnik na samrti oporučio svoje imanje svome bratučedu Radi, sinu
Petar mu potanko ispriča zašto je došao, i naglašuje: — Meni je, onako mi djeca bila zdrava i živa, sto puta rekao pokojni Niko, dok je bolovao, kad bi mu natuknuo da su njemu moji sinovi što mu je i Rade, i mili mu taman kao i on; pa je li
A lako će i s oporukom. gdje ulaze kao svjedoci na samrtnome času Krilo i Ždrale. Sigurno pokojni Niko nije oporučio nikome ništa.
„Ali ipak preturila bi se godina, i lijepo bi se živilo” pomisli. „Da, lijelo, da ne usrnu pokojni otac u dug” Žena mu rađa mušku djecu: dvoje ih je, dva sokola.
Veli: —Poručili ste po me... —A, da! — sjeti se gazda. — Čuj, Glišo, što je od onoga odgojka u planini što ga pokojni Ilija Smiljanić držaše? ... — Ondje je, gospodaru... drži ga sin mu Rade ...
— I Ilija se služio šumom i branio od drugoga, taman kao da mu je djedovina... Ta, znate, kad je ono pokojni Ilija, da upali klačinu, posjekao silu drva, tužio sam ga na općini, baš trevili se i vi... A ne znam što bi od tužbe!
Sve je negda bilo općinska šuma, pa stari ljudi prihvaćali i branili, pa sad je njihovo! Vidiš, tako je uradio i moj pokojni otac i sačuvao meni, pa je li pravo da mi se sada odgojak otima?
— A da znate vi — uspali se Rade —koliko ova ograda dala je dobra gospodinu načelniku! Koliko je moj pokojni otac donio janjaca, pršuta, jarebica!...
A već je davno minuo rok isplate prama pogodbi za kupljene dijelove zemlje pokojnoga bratučeda Nike. Pokojni otac htjede tada da učini pogodbu za više godina, ali gazda Veljaše tada: — Učinimo za jednu godinu, pa kad ti meni
Ali koja mu korist od toga? Zar nije mu bolje da mu nosim svake godine zemljin prihod i moj trud, kao i pokojni otac? Zar meni što drugo treba nego toliko da kukuruzovim brašnom prehranim sebe i svoju čeljad preko godine...
Ali to bi bilo prerano! — reče za se, ustavivši se u hodu. — Prerano, da!.. Ta još pokojni otac u grobu nije se ni raspao !... — I zgrozi se, i trga ga velika neiskazana bol...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
vrlina im poklekne, đavolak u njima proradi, te ošamućene kao ribe isceđenom divizmom, padaju u njegove žudne šake. Pokojni Prohor je često upirao prstom na Dadaru, govoreći kako se sam pakao ugnezdio u njegovom telu da bi po Vratimlju sejao
Ne može se bez nekih prostih potreba, makar kako uzvišen poriv kalio volju. Na tome se slomio pokojni Prohor. Ali, na žalost, na tome neće pasti i Nikanor. Nikanorovi ciljevi su prizemni. On se ne brine o večnosti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stariji aleksandriski naučnici sećaju se često boravka velikog Sirakužanina u ovome domu. Pokojni Konon, koji mu je bio najbliži i dopisivao se sa njime, umro je sa željom da ga još jedanput vidi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko?
STANA (ne slušajući produžava da je namešta, udešava uživajući): Lepa, lepa si mi, snaške! Pravo je imao moj pokojni mladi gazda što, mesto tolikih hadžijskih i gazdinskih kćeri, tebe uzeo.
Sve udesim i razmestim onako kako je još pokojni gazda uživao, pa samo da ona siđe s decom, i tamo sedi, raskomoti se; ali ona neće.
TAŠANA (odbijajući): Ne to, deda. Nije niko, već on, on, dedo, on, pokojnik! MIRON Kako: »on«, »pokojnik«! Pokojni tvoj muž? Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš?
TAŠANA (neugodno): Ne to, dedo! Nije to! MIRON Pa onda tek sad ništa ne razumem. On, pokojni tvoj muž, a opet nije on! Sada tek ništa ne mogu da znam, Tašana!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne volim, brate, ove naše škole. Sve koješta se tu uči, Nastase, veruj! Sve neki pokojni carevi, neki pokojni bogovi, i neke životinje kojih više nema, i neće biti. Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo...
Ne volim, brate, ove naše škole. Sve koješta se tu uči, Nastase, veruj! Sve neki pokojni carevi, neki pokojni bogovi, i neke životinje kojih više nema, i neće biti. Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo...
Izišao joj pred oči muž, pokojni Todor, nesrećni čovek koji je glavom platio što je bogat. I dohvatilo je ono njeno vazdašnje nerazumevanje bogatstva,
— Oči joj svetle, kao da Boga gledaju. — Eto to pokojni Toma nikada nije mogao da vidi, i da zna da smo mi cpećni ljudi, da sirotinja nije uvek crna, da i sirotinja prolazi, ako
sa ovo nekoliko sedih dlaka, nego hoću da vam kažem: dok izvučemo Svetislava, neće mi više ličiti, što rekao moj pokojni otac: „da derem klupe”; da upisujem semestre za Jevrejski jezik, da polažem doktorat.
govoru, mnogobrojne vrlo kratke reči, donose sobom slabo razmicanje usana, priljubljene usne, i usled toga krutoću brade. Pokojni Jova graničar govorio je narodski: da opora voćka veže čoveku usta.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali neće naći
čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?
— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali neće naći
čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?
Ovaj mi nije lep kao pokojni Pera, ovaj nema kuću kao pokojni Pera; ovaj je lep; sve, sve, ali mislim da neću tako živiti kao s pokojnim Perom.
Ovaj mi nije lep kao pokojni Pera, ovaj nema kuću kao pokojni Pera; ovaj je lep; sve, sve, ali mislim da neću tako živiti kao s pokojnim Perom.
« — »O, ne starajte se, lepa gospoja udovice, ja ću vas, ako je samo vaša volja, serdečnije tući nego vaš pokojni Pera.« — Opet prosioci. »Udovac, ima troje dece.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
jer mu je to bila maćeha, već Marija; njegov se otac nije zvao Miljko, već Mijat, i nije bio svinjarski trgovac, već pop. Pokojni se Spira nije rodio u Petrovcu, u požarevačkom okrugu, već u Rekovcu, jagodinskom okrugu; nižu gimnaziju nije učio u
, mojih muka da naučim peti padež od imenice pas. Svi ostali padeži išli su kojekako, ali peti padež jednine (pokojni zvatelni) nikako mi nije ušao u glavu, niti sam umeo da ga pogodim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A jedan koji se vratio iz varoši priča kako je sada čuo da je njegova cela četa izginula. — Da sam tamo, bio bih pokojni... — Znači, bato, komarac ti spasao život. Onaj u uglu umire od malarije.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Srbija! Srbija — slobodija!... Ako za toj! Nek’ si ne pita, nek’ si izbere što si miluje. Ete, i moj pokojni Đorđija ne pita mnogo, veće reče na tatka mi: „Ako gu ne davate sas alal, ete, Jevdu vašu, a ja ću gu ugrabim; a