Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Piju za pokoj duše. — He, moj Proko, moj Proko (ili kako već bude ime pokojniku) — uzdiše Gliša Sermijaš, pa pruži ispražnjenu čašu da mu se natoči, a ruka mu drhće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zar da ona rodi prvo, a rodi ubici, ocu u lancima, ili pokojniku, koga su profozi olovom zasuli. Treba što pre otići. Ona je uspela da se spase.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
NOVAKOVIĆ (nervozno): Pa zato, zaboga, govorimo o tome, a ne o „Iliriji”. SPASOJE: O čemu? RINA: O njemu, o pokojniku. On može svakoga časa naići; svakoga trenutka kad se otvore vrata, ja zastrepim.
Ponašaćete se, dakle, kao prema pokojniku. ANTA: Kako to misliš: je l' da se prekrstimo kad ga vidimo? SPASOJE: Ti možeš i da se prekrstiš, ali što se mene
I ja, pravo da vam kažem, mislim takvu ponudu da učinim njemu. SPASOJE: Kome njemu? NOVAKOVIĆ: Pokojniku. SPASOJE: Da ga umolite da povede brakorazvodnu parnicu! NOVAKOVIĆ: Pa da, šta će mu žena koja ga ne voli?
Hvala... hvala na obaveštenju! (Ostavlja slušalicu, pobedonosno.) Čuli ste izveštaj agentov. A sad, pokojniku neka bog da rajsko naselje, a mi nastavljamo naš redovan život!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
samo ona, majka joj, već svi drugi, rodbina, komšiluk, kao da su smatrali za greh ako sa Anicom ne govore samo o njemu, pokojniku. Nabrajaju joj pojedine zgode, reči njegove. Pamtio se do sitnica njegov život, i pred Anicom se samo o njemu govorilo.
Bilo je glavno da se njemu, pokojniku, ugodi, da se zadovolji... A ovo drugo, svakidašnje, ono je uzimato tek onda, pošto se sve ispuni što treba njemu,
A ovo drugo, svakidašnje, ono je uzimato tek onda, pošto se sve ispuni što treba njemu, pokojniku. Glavno je bilo ovo, pokojnik, ispravnost, prema njemu. A ona, dete, pa još preudaja?...
oni misle, brinu se, a ona je i dalje revnosno, teško, produžavala da nadgleda kuću, sedi sama, ide s detetom na grob pokojniku i tamo plače, plače do mile vole.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
To je porodica pokojnog Mate Todorovića koja se vraća sa groblja, gde je održan sedmodnevni parastos pokojniku. Cela porodica je u crnini i pogružena. Svi ćuteći zauzimaju mesta.
DANICA: Izgleda da su svi bliski rod pokojniku? ADVOKAT: Da, verovatno, ali će posle otvaranja testamenta biti to u srazmeri prema svoti koju im je pokojnik ostavio.
GINA: Pa liči, dabome da liči. Videla sam ja to odmah, al' nisam htela da govorim iz poštovanja prema pokojniku. PROKA: Eto ti šta ti vredi to tvoje poštovanje; ostavio ti iz poštovanja tri hiljade dinara, kao prosjaku.
) TRIFUN: Ja nemam bogzna koliko stvari, tek 'ajde da ih pokupim (Polazeći uz stepenice.) Ono što sam bio dužan pokojniku, pošteno sam mu platio, pa odsad, kad me vidi na parastosu, neka on meni upali sveću, a ne ja njemu. (Ode.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tu poštu učinili pokojniku domaćini Arnauti, jer im je poginuo, može se reći, na pragu, u njihovu mlinu. Njih dvadesetak čučnulo unaokolo,
Druga je vera. Ali Arnautka koraknu nekoliko koraka, učini rukama po muslimanskom običaju poslednji pozdrav pokojniku, pa se naglo okrene svojem mužu: — O, Karimane Košutane, dopusti mi da prekršim običaj i reknem ti nekoliko reči;
Krakov, Stanislav - KRILA
Uzmite, dobio sam divnu iz Soluna, nudio ih je gostoljubivi kapetan. Odjednom se sećao Duška, i o njemu govorio kao o pokojniku. — Siromah Duško je to voleo. Kazimirov grob je bio nedaleko, ali su na njega zaboravili.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedni su krivili i osuđivali đenerala za preranu smrt jednoga valjanog oficira; drugi su zamerali pokojniku za njegovu suvišnu osetljivost.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
mrtvima (GEM, 38, 1975, 164 id). U okolini Zaječara, kao sastavni deo pomane pokojniku o Velikoj Gospojini ili Svetom Iliji, k. se kiti i kuva; upor.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ljubeći mu ruke molio ga da mu oprosti. Veli: oni nisu znali. Mislili su, da što se više pokojniku ugađa, što se više ide na njegov grob, što si duže u crnini, plaču, da se time više veri i Bogu ugađa.
Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati. Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada? MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu?
MLADEN (posrće). MIRON Eto ti! Jutros, ovde, dat je parastos, pomen pokojniku. Ovde, eno tamo, zatekao sam njega i nju, tvoju i našu Tašanu, u zagrljaju. (Polazi.