Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Uzmi, uzmi sinko. Obiđi, kusni od ovoga. Najviše ovo uzmi. Dobro je to. Slatko je. Pokojno moje čedo, najviše mi je to volelo da jede. Uzmi sinko, uzmi čedo! Pa da i ostale prosjake zove, i njima da razdaje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
belih ruža, kojim je bila okićena kapija — njoj cela kuća, naročito zbog toga šimšira, kao da zamirisa na nešto | pokojno, mrtvačko.
Petković, Vladislav Dis - PESME
slutio, otadžbino draga, Posle sna dubokog, da čeka spokojno Zvona na jutrenje da ustane snaga, Zaspali duhovi i carstvo pokojno.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
belih ruža, kojim je bila okićena kapija, - njoj cela kuća, naročito zbog toga šimšira, kao da zamirisa na nešto pokojno, mrtvačko”.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A što mene ljubi ono Momče mlado golobrado, Zlo ako je, njegovo je. Da pokojno Sablja-momče Tako samo mene ljubi K’o to Momče golobrado, Ne bi moglo ni u sanu Mene tako uplašiti Da mi srce pući
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo. Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još dobro da se jede, pije...
Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo. Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još dobro da se jede, pije...