Jakšić, Đura - PROZA
Da, da, tako je to! Malopre prođe ovuda moj đak Milisav, pokojnog Bogdana sin... dobro dete!... — Jogunica, — prekide ga Nikola, — ugursuz!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci padnu na konak u Svileuvu, u pokojnog kneza Ranka iliti popa Luke Lazarevića, i po selu pritisnu ̓arati. Naša im vojska preseče put od Valjeva, i pođe na
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jes̓, bogme, gospodine! — opet graknu Vučevčani. — Bio sam baš mlađi pisar kod pokojnog Vula Ivića, kapetana. Kad se vratimo tako sa sabora — nose dva pandura pune vreće darova.
— reče jedan između njih. — Ne znate vi to, to je moja stvar... Ja ću da nosim. — Ama to je grob pokojnog Marjana Đukića, ćurčije — reći će jedan od onih opet.
— Ama to je starina, ja ću da nosim! — upeo se putnik. — Nećete vi to ni dirnuti — podviknu na nj sin pokojnog Marjana — dok sam ja živ! Vi mislite što je god od sige da je staro.
— Drugi čovek, zdravlja mi! — Ama vidiš ti — reče pop — kako mu je sasvim taman to odelo mog pokojnog sestrića... bog da ga prosti! — Jest, i on je, veselnik, bio Vujinog stasa. — Baš drugi čovek!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zovi ti tvoga pokojnog déku, beštijo čifucka! — grmi iz avlije gđa Sida. Ovo poslednje nisu ni čula oba popa, jer je Melanija odmah skočila
A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a ja i’ rasterujem žaračem i branim pokojnog mog. A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pored svog pokojnog jako se isprakticirala, pa nije dala da se s njom titraju. Kako je ko pecne, a ona ga tako priklopi da se ubezekne,
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Video sam ga, video sam ga svojim rođenim očima. SPASOJE: Koga? ANTA: Pokojnog Pavla Marića. SPASOJE: Ama, koga Pavla Marića? ANTA: Onoga čiji si ti naslednik.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ljudi su se optuživali između sebe, dok Draga Padavičarka, izmilevši odnekud, nije rekla da je videla pokojnog Džoju kočijaša kako ide od kuće do kuće i zvoni. To je bilo uverljivo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Vratim se, čujem da Sokina mati, Tatijana, Uglješina udovica, ima divnu valjanu kćer, sva je varoš fali. Poznavao sam pokojnog Uglješu. Bio je valjan, ugledan čovek, sekao je svinjsko meso u svojoj maloj kućici, i porodicu ranio.
No što je najlepše bilo, pri prosidbi, mati je prićutala, da je Sofija već potajno zaručnica bila pokojnog Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo nije sveštenik bio pri ceremoniji, i skoro bi se venčali bili;
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
prašnjave kose, otromboljenih usana i visećih čakšira, zbunile, i potresle, bile su uspomene na Princezu Majku, udovicu pokojnog Karla Aleksandra, koja je, u njegovo doba, bila mlada žena.
Verni su i časni ljudi. Služili su pod zapovedništvom moga pokojnog muža, i kao što oni vazda behu odani i privrženi njemu, tako im je i on darivao uvek svoju ljubav i uvažavao ih.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
švedskog kralja na biciklu, starog Vilsona na vrtešci u luna-parku, seti se vojvode od Edinburga kako leži na travi i pokojnog Kenedija kako šutira praznu konzervu na naslovnoj strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je zurila u
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ajme meni, ja se presjekoh. Odakle tebi, velim, ženska glavo, taj kaput? Od mog pokojnog Dane, kaže ona. Kuku meni jadnoj, zar moj Dane umro, pljusnuh ja rukama.
— Baš tako, razgovore moj. Hodam tamo-amo oko Une, biram lijep vir gdje ću sebi, jadnoj, suditi, a sve korim svog pokojnog Danu: jesam li ja tebi, Dane, govorila da ti ne smiješ umrijeti prije mene.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Suza joj se skotrlja. Na našoj kapiji uđe zanoseći se, sa zavaljenom šubarom, naš č’a Jovan, ortak i pobratim pokojnog oca, a za njim, tiskajući se, svirači. — Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću. — I u ovoj se kući pesma poje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
svoj traktat o Beograđankama, i da praveći jednu neviđenu literarnu kristijaniju, upoznam čitaoce sa skicom za portret pokojnog deda Gavrila (1878—1965), čoveka koji me je na neki način uveo u književnost, jer je baš zahvaljujući njemu moje ime prvi
tvrdeći da je „ovo što se danas piše najobičnije đubre“, a da je još uvek naša najbolja knjiga „Srpska trilogija“ pokojnog Stevana Jakovljevića.
Imaš li ti možda kakav predlog? Uvukla sam u svoju staru pisaću mašinu marke „Adler“, nasleđenu od pokojnog deda Gavrila, čist list hartije i počela polako da kucam.
Pa vi sad vidite! Jeste li milioneri? Niste. Čuli ste svakako za pokojnog Luku Ćelovića, koji ostavi onolike zgrade otačestvu i Beogradskom univerzitetu, neka mu je laka zemlja!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna svijetla, u njemu slika velika stoji mačkova druga, pokojnog Pijetla.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Težak kožni nameštaj. Upadljiva je velika, u zlatnom ramu, slika pokojnog Mate Todorovića, koja visi o zidu. Više vrata levo i desno, a pozadi velika staklena.
Posle izvesnog vremena otvaraju se zadnja vrata i ulazi čitava gomila žena i ljudi. To je porodica pokojnog Mate Todorovića koja se vraća sa groblja, gde je održan sedmodnevni parastos pokojniku.
SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči na pokojnog Matu. TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali...
AGATON: Vidim! PROKA: To je pokojni čika Rista Nikolić. AGATON: Koj' čika Rista? PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa? PROKA: E, vidiš, taj čika Rista imao je četiri sina: Spiru, Boška, Tasu i Miku.
Kažem ti, odličan pravnik. TANASIJE: Najbolje bi bilo kad bi pokojnog Matu oglasio za ludog. Jer, molim te, zar to nije ludo da on meni ostavi 5.000 dinara. Zamisli 5.000 dinara!
crtao je svoje stablo, jer je praunuk kneza Beljajeva, pa je uzeo njegovo stablo, izbrisao sam kneza Beljajeva pa metnuo pokojnog Matu; a tu gde ja visim, visio je unuk kneza Beljajeva. TRIFUN: E, eto ti sad, kad ti hoćeš da visiš na tuđem granju.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Zatamnjenje) III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU (Pravo prema publici, unutrašnja fasada jednospratne kuće pokojnog majora Adžića. Duž celog sprata velika veranda.
SOFIJA: Zato tvoj Hamlet miriše na Aleksu Žunića! VASILIJE: Valjda ne misliš da duh pokojnog danskoga kralja treba da tražim i po užičkim pijacama? Za mene pozorište prestaje na rampi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jedni tvrde da su pobratimi mog pokojnog strica, drugi da su sa Tomom drugovali od detinjstva, najzad, neke žene tvrde da sam bio, u Galiciji, sa njihovim
“ Ona, kad bi se setila Beograda, imala bi u očima uvek onu užasnu sliku: videla je svog pokojnog brata, Nikolu, kota su strpali u ludnicu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Evo ’vako poče: „Fala Bogu, brzo li rastu djevojke! Eto skoro minula godina, od kako liječah pokojnog Miluna. Stana tada bješe, Bože mi oprosti, ped kraća, a eto do malo će da se udava...
“ „Bogme hoću, striko! Stana je vjerena još u kolijevci. Znavao si, ja mnim, pokojnog bjeličkog barjaktara Radoja?“ „Znao, te dobro!... Bješe kao ijedan Crnogorac! Poginuo je mlad na Čevu...
— Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja! — Ne ijedim se ja! — Miraš je brat, ako ne znaš, pokojnog barjaktara Radoja!... — Ma znam ja to sve, ženska glavo, što soliš more!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođu u dvor, kaže ona ocu svom, kako je prsten nje pokojnog muža poznala u prosjaka onoga što u bašči sjeđaše, „nego pošlji“ reče „neka ga zovnu, da ga ispitamo, od kud je prsten
“ A on joj odgovori: „Teško svuda bez prijatelja, moja majko! ostavio sam ih prijateljima tvoga muža i moga pokojnog oca.“ 15. KAFA I NjEZINO CRNILO. Kad pođe jednom kum knez u kuma popa u varoš na krsno ime, najpriđe iznesu mu kafu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On se kleo da nikad nikome nije ništa ukrao osim stričevima dvije koze, i to prije no što se oženio, i to po nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevljani kleli da on ima na duši bar trideset grla što sitne što krupne stoke, i još
On se umetnuja na pokojnog strica Juretu, ni uzmi ni podaj, i obršiće kâ on... Kušmelj jeknu kao ranjeni vo. Osinjača i Bakonja plakahu.
Oću da izmolim „Pozdrav gospin“, a ne mogu. Kako je mogâ dopriti glavom do onolike visine? Biće se popeja na grob pokojnog fraFelicijana Felicijanovića...
Iza glave pokojnikove zbilo se do trideset seljačkih ljudi i žena, iz bratstva pokojnog fra-Vice. Bakonja se začudi kako prije stigoše. Na glavnom oltaru sv.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ti si Aćimov unuk? Sedi, momče. I, kažeš, ti si unuk Aćima Katića? Poznavao sam dobro tvog pokojnog dedu. A ko u Srbiji nije njega poznavao? Beše uman čovek i glava radikalska.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Neki Rumun, tek doputovao iz Vlaške, nudio je Anastasijeviću, kao posrednik, da kupi Konak pokojnog Gospodara Jevrema Obrenovića.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pretstavlja veliku austrisku vladarku, rekoh mu: „Evo vam Adolfe, za uspomenu na moju posetu srebrni lik punice vašeg pokojnog kralja Luja šesnaestog“. On mi toplo zablagodari na tom lepom daru.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A čim odem potražiću isto ono društvo da još jedanput onako slavno ispijemo za dušu moga „pokojnog“ pobratima. Šta, vraga? Ako ne bude crk'o, kao što on govoraše za svoga kuma i njemu neće biti rđavo.
A on je bio oficirsko dete samo utoliko što je rođen u Č., od oca Jefrema Resimića, pokojnog narednika, štabovskog trubača istoga onoga puka u kome, po mišljenju pretpostavljenih, na njegovu bruku, a po mišljenju
moj, oče moj, jest, znam šta govorim, svestan sam onoga što kažem, oče moj, jer iz vas govori sam veliki duh moga pokojnog oca, čije sam zanimanje bogami, zaboravio.
Bednik kako sam mogao popustiti, ja sin moga pokojnog oca koji je tri žene na moje oči u grob oterao? Ali zaklinjem vam se, evo zaklinjem vam se ovde u ovim karucama u kojima
Vraćamo se u varoš. U vašem prisustvu, pred vama, kroz jedan sat, ja ću pokazati i dokazati ko je sin moga pokojnog oca. — Poludeli ste vi — rekoh ja — jer šta se mene tiče sin vašeg pokojnog oca?
— Poludeli ste vi — rekoh ja — jer šta se mene tiče sin vašeg pokojnog oca? Kroz jedan sat ja moram stići na proševinu. — Na proševinu! — zacereka se on.
Tada, kao vaši gosti, možemo poći svi troje. Da, možemo poći svi troje. Ali pre toga ona mora saznati ko je sin moga pokojnog oca, čijeg se zanimanja nikako ne mogu da setim.
— Sin moga pokojnog oca, Bog da mu dušu prosti (i tu se on prekrsti) neće se lako dati smrviti kao buva — povrati mi on.
Dakle jednoga dana, u pozno veče, ophrvan onom brigom i drugim raznim gorkim mislima, a prilično i ogorčen na pokojnog bečkog građanina i frtalj-dobrotvora „plemenitog“ (ѕіc!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čitavo posljednje vrijeme motrila me ispod oka. Činilo mi se da na meni traži crte mog pokojnog oca. Sad je izgledala primirena.
— Ne, dragi — odgovarao sam pokajnički. — Sad se opet pišem Ivan Galeb, jednostavno, po našku! Štoviše, Ivan Galeb pokojnog Frana... Uostalom, nisam se ja onako pisao, onako su me drugi pisali.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE U pokojnog Jeftana Mrava, trgovca iz Mostara, pazarivao više puta jedan ćoso ponešto robe, ali uvijek za gotove pare.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine. I danas imam ovu knjigu koju sam pre trideset godina dobio na poklon od pokojnog generala Tomasa Juinga. Knjiga je počinjala ovim Miltonovim stihovima: “Kako je zanosna božanstvena filozofija!
A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče. Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog
A ono tamo je kuća pokojnog Babe Batikina koji ti je pričao mnoge stare priče. Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog
klub u Njujorško matematičko udruženje i za predsednika smo izabrali čuvenog profesora univerziteta sa Kolumbije, pokojnog Hauarda Ven Amrindža, koji je mnogo godina bio najstariji profesor matematike na Kolumbija koledžu.
jedno vreme predsednik Američkog instituta elektroinženjera, otkupio je čuvenu biblioteku iz oblasti elektriciteta pokojnog Letimer Klarka iz Londona i poklonio je Institutu.
godina, Karnegi i ja smo predstavljali Američko društvo za filozofiju na memorijalnoj sednici priređenoj u čast pokojnog Lorda Kelvina, slavnog naučnika. Ova sednica držana je u velikoj sali Inženjerskog doma.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš? VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena? FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica?
ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti. ANČA: To je vrlo veliki sat.
SARA: Pravo, pravo! (Na uvo.) Ali oće li mladoženja kakav dar dobiti? FEMA: Alabunar, od moga pokojnog muža ostalo je dosta stvari. (Načini smešan kompliment i otide.) SARA: No, kako vam se dopada?
Ej, Femo, Femo! A ko ti je to do tebe, otkuda je ta opet? SARA: Ja sam gospoja Sara od Mladenić, supruga pokojnog gospodina Mladenića, koja sam čest imala kod grafa i kod grafice Švarc na desnoj, vrlo retko na levoj strani biti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Blentavi Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljina, pa skače pomamno preko grobova i bučno mumla da uši zagluhnu: — Aj! Ij! Uj!
Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju. — Ama narod pripituje, moja slatka dušo, pa ja, 'nako znaš, kazujem... Šta'š:: drvo na drvo — čojek na čojeka.
Eno mu groba, nek mi ne da lagati — viknu oduševljeno Simeun i pokaza rukom na grob pokojnog Partenije. — Tak'i mi se rađali! — uzviknu veselo Mićan i pruži mi punu čašu bašice. — Sama prva kap!
Baš te je godine, ako počem pantite, pao Đurđevdan u Veliki Petak. Dobro to tubim, kô da je juče bilo. Bio sam uz pokojnog Parteniju momak. Tog cijelog proleća prepili su Partenija i Simeun i učili nekakve depešine...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
zna da mu on zato dosađuje, zapitkuje ga, što ga voli, što mu je milo da on, Mladen, tako dobro radi, on, sin njegova pokojnog druga s kojim je on toliko godina tu zajedno sedeo, živeo.
i uvek tobož poslom, da nešto iz dućana kući odnese. I kad vidi ispred dućana njih, stare, drugove sina pokojnog, kako tu sede, razgovaraju, kao da nije on, otac Mladenov, umro, već da je i on tu, da i on s njima sedi, baba bi, sva
Čuo kako se on vlada, kako dobro stoji. I valjda sećajući se pokojnog dede, svoga druga, pozvao Mladena i upitao ga da li hoće »čirakom« da ga učini.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa eto sada, — i nasmija se; — i znate što, gospodine suče? — Ako je njegova, biće u „zemljišniku” upisana na pokojnog mu oca.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Nikanor je otišao u skit, u Mitrovačku pećinu. Ugledajući se na pokojnog Prohora, obukao je košulju od sirove kostreti i zarekao se da će tamo ostati sve dok mu Gospod ne pokaže put spasenja za
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od rata, provodim skoro svako leto ovde. Sada je vlasnik ovog velikog imanja sin moga pokojnog druga. I on je, iako znatno mlađi, moj kolega po struci, profesor matematike Visoke tehničke škole u Beču.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tašanin, baštovan-piljar i gordi tast najbogatije kuće SAROŠ, pevač, muhamedanac ali domorodac, prisni drug Tašaninog pokojnog muža PARAPUTA, prosjak, blesast, polulud, tako zvani »Božji čovek« MANE, Grk, kafedžija ARSENIJE, klisar Mironov BEKČE,
! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama.
(Jadikujući): A ne može se više. I da mi još nije kuća pokojnog hadži-Riste i tvoja, Tašana, pokatkad do vas da dođem, ko zna šta bi bilo?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Boško međutim odjedared okrenuo novu stranu. Zavoleo devojčicu, i potseća ženu na neke slatke reči maloga pokojnog njihova sinčića.
Ni par štifletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac. Nosi sat pokojnog gospodara u džepu di su joj i stakla za oči; i kad je umorna, tek vidiš da je izvadila i sat i stakla i ne zna koje će
Nemoj tako naprazno da govoriš, Srbo! Grehota je i zbog pokojnog Lazarića. On vas pomaže i izdržava i sa onoga sveta. Njegovo je, Srbo, sve što jedemo i trošimo, to ne zaboravljajte
Samo bi se bolno stresao na neki nepravilan i grub šum. Još jedan lančić veze za pokojnog oca, i poslednji trag divne jedne muzikalnosti: fino uvo, vredovan sluh, božanski znak umetnika.
Mija je bio sin Marije, udovice u taj mah, i pokojnog, vazda napitog a kao hleb dobrog kantardžije na žitnoj pijaci, ujedno i tutora pri jednoj od „srpskih” crkava Arse
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
000 na istoj meri ostaju, a godine se međutim umnožavaju. — »Ja sam udovica, ja sam se kod pokojnog Pere drukčije naučila; mora svaki da mi kapital duplira; nisam ja više devojka da se varam, ja mogu sediti!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ta je epizoda u biografiji („Uspomene na pokojnog N. N.“) glasila ovako: „Jednog jutra, sreo sam ga sumorna i brižna; čelo mu je bilo mutno, a oči — one oči kojima je
— Jeftino, odista jeftino. Mog prijatelja, pokojnog Andriju Jankovića, koštala je smrt pet hiljada dinara, a ništa bolje nije prošao no što ću ja proći.
Jer, najzad, lekar koji je lečio vašeg prijatelja, pokojnog Andriju, zaradi na njegovoj smrti pet hiljada dinara, a za to vreme ja na desetorici pokojnika zaradim tu istu sumu!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sad joj je jasno bilo i ono raspoloženje Manino, a setila se i pokojnog Đorđije, oca Manina, da je i onaj uvek gotov bio na takve stvari, — a Mane je isti otac...