Jakšić, Đura - PROZA
„Džanum, sinko, ti kao da si iz donje Mutnice?“ reče arhimandrit. „Ti si pokojnoga Marka Puljića sin?... Džanum, to je bio dobar čovek, priložnik i ktitor ovoga hrama, eto, božja volja, pa umre, džanum!..
joj dukat veza oko vrata, pa joj onda onako kroz nos, kaluđerski, protepa: „Eto, džanum, i ja hoću da te darujem mesto pokojnoga Marka“. Stana se sva zarumenela i saže se da ga poljubi u ruku.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Nisam, Niko, nisam. Nego, proto, zašto svoje ime kriješ? Nisi li ti sin pokojnoga kneza Alekse iz Brankovine; nisi li ti onaj koji si u mojoj kući noćio, kad si odveo devojku iz Užica za tvoga kuma
godine 23. septemvra meseca, Nikola Marinović, Zemunac, bivši dobar poznanik, a možno da i ortak pokojnoga Milana Obrenovića, poruči da vojvoda Miloš Obrenović, što pređe može, na klenački prema Šapcu čardak dođe: „Imam mu
Matavulj, Simo - USKOK
Ali u manastiru naći ćete i talijanskih i francuskih i njemačkih knjiga, što je ostalo od pokojnoga obata, ako već nijesu uništene! U taj mah uđe njekoliko glavara u kuću. Savo ustade, i uputi se k njima.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Imaše ga u tatka jedna reč: »Jorgaći sinko-le, ubavačko u pamet, zboreše tatko mi, da si turiš ovaj reč (od pokojnoga mi tatka Kirijakisa) što će ti sag kažem: »Puška, simsija i domaćica — ne se dava u zajem!« Da zapantiš, reče mi, toj!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Oni poslaše njihova kneza, a mi mojega pokojnoga djeda, bilo mu je, kažu, devedeset i jedna godina, tri mjeseca, dvije nedjelje i jedan dan.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Daklenka, prid dušu i za pokoj pokojnoga Lovrića! — Amen! — zapojaše svi. — A za zdravlje Čimavice, di god bija! — Živija! I svi se obrediše.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO: Jedan krajišnik čeka — kâ imâ bi ti nešto reć... Ne žnavam ga, nu rukâ bih da je unuk pokojnoga Bracoke — tako ga zvamo. — Ta znaćeš, gospodaru, onoga te ga je spjevâ pokojni Potucaković... Baš on.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda poznaje dobro braću Smiljaniće; čuo je i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u hajduke i pobjegao u Tursku; tamo je i
I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše dijelove ostavštine pokojnoga Nika Smiljanića, i to svaki svoj dio za dvadeset i pet talijera. Je li tako?
I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše dijelove ostavštine pokojnoga Nika Smiljanića, i to svaki svoj dio za dvadeset i pet talijera. Je li tako? Dobro je!
— Vidiš, — veli preko zalogaja — ovdje u selu nešto mi nije po volji: petljanija sa popom Vranom, parnica radi dijela pokojnoga Nike... — i kao sneveseli se. — Ali ma'nimo to! De, ti, prihvati bolje! —Pusti, razgovaraj! ... Slatke si besjede.
Poslije nekoliko dana posla gazda svoga nadstojnika Vasu neka selom pronese glas da bi gazda kupljeni dio pokojnoga Nike prodao, da ispita što će ljudi na to, koju bi cijenu udarili.
Ilija protrne, pomisli: „Raskomadati?” —Ne, gospodaru! —Vidiš, — nastavi gospodar uozbiljvši se, od ovih zemalja pokojnoga Nike meni sada pripadaju tri dijela, a tebi tek četvrti; kad bi se dijelilo, ko zna koji bi te dio zapao; mogao bi taj
— Poći ćeš u selo, — naređuje gospodar rastežući besjede, — pa ćeš protelaliti da se prodaju tri dijela zemalja pokojnoga Nike Smiljanića... Možda i neću prodati, samo da vidim na čemu sam ...
Ko će onoliki dug podmiriti?” I prvi put u životu iz duše prekori pokojnoga oca sa nepameti. I sine mu lijepo pred očima za čim je gazda Jovo krenuo... Eno komšiji Vojkanu uze sve.
Velikoga li mi čuda! A što ne osude gazda—Jovu? Što ne osudiše pokojnoga gazda—Stjepana, što dođe odnekuda iz Bosne, u gorim benevrecima od mojih, pa u malo godina podiže mlinicu, pokupova
Ali da, pustimo to, već da ja vas pitam: — Što gospodin načelnik nije pokojnoga oca tražio... već mene traži — mene? ... Kao da ja mogu znati za njihove poslove. . Ali, da, mrtva usta ne govore ... .
A već je davno minuo rok isplate prama pogodbi za kupljene dijelove zemlje pokojnoga bratučeda Nike. Pokojni otac htjede tada da učini pogodbu za više godina, ali gazda Veljaše tada: — Učinimo za jednu
I premišljajući o tome, opet srdžba izbiva i osveta javlja se; osjeća je i tada mu je lakše. Zar nije gazda pokojnoga oca varao? Vele: „Ko umije njemu dvije” ... Dobro! Ali što radi zakon da odbrani one koji ne umiju?