Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ... Da kud se podenu tvoja lepota, pokrasnija od svih ljudskih sinova, kamo li su tvoje bistrougledne, jasne oči, kojeno bezdnu vodenu presušuju!