Jakšić, Đura - PROZA
— A prijatelja imaš li? — Nemam!... — I belim uvelim rukama pokrila je još tužniji izraz bledoga lica. — To je tužno! Ona je jecala od bola.
Ala su nemilostivi ti ljudi, ti bližnji naši! Ja sam ćutala, a lice sam pokrila mojim malim rukama, pa ništa nisam videla, samo sam čula tupu jeku ašova i motika... I on je, siromah, dosta propatio!
“ Posle se okrete meni i pitaše me: „Jesi li gladna, Grlice?...“ Ja sam pokrila lice runama, a gorko jecanje kazivaše mu šta mi malaksalo srce oseća.
Ah, i sve sam to ostavila za sobom, i Bašahid, i njegovo polje na kome mi ujaci četr’estosme izginuše... Sve je to pokrila siva magla.
— A ko je to, to mu je srce i samo kazivalo. A kad je video Jelicu, tavna mu je rumen pokrila blede obraze, rukovao se s njome, pa onda, duboko uzdahnuvši, protepa ustreptalim glasom: — Jelice!...
Dučić, Jovan - PESME
Još vezanog vode starca Vujadina, Pecija i Golub sad su prah i sena, Petra Mrkonjića pokrila je tmina: Svetla je legenda na trg iznesena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Žena Engelshofenovog profoza bila je tu zasadila nekoliko suncokreta i pokrila zid mrežom ladoleža. Dvorište, u krugu, između starih, topovskih, đuladi, od kamena, bilo je izlizano od čizama
Da se to desilo, ne bi bila znala da i za nju ima sreće na svetu! Kad se gospoža Evdokija malo smirila i pokrila stidljivo, poče da ga zapitkuje: zašto je tako gleda, neprijateljski? Zar ne vidi da ga voli ludo? Šta gleda?
A kad je prišao kočijama, u kapiju, vide još kako je gospoža Kumra pokrila lice rukama, kako ostade na zidu, a njena, prava, visoka, ramena, kako se, od plača, tresu.
Njena rebra su sijala, kao što sine munja. Drhtao je ceo, kad bi ga telom pokrila. Ujutru, kad bi došao k sebi, pomisli da će s uma sići.
Neka bezmerna čistota bila je pokrila svu zemlju. Isakovič je i sam, kad je pošao sa tog prenoćišta, bio čudan, i kao da se izmenio.
Teodosije - ŽITIJA
svesilni Bog proslavljajući i čineći čudesnim raba svojega, ozgo s nebesa prevelikim gradom odaždi, tako da je množina pokrila zemlju. A oni koji su bili sa svetim, pripavši k njemu, govorahu: — Pomiluj nas!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ludi ste ako mislite da sam imao petlju da joj priđem. Samo smo se gledali, a onda se ona nasmejala i pokrila oči rukama, bezrazložno, neočekivano i glupo. Trebalo mi je pet minuta dok nisam shvatio da plače. Ta mala luda!
Radičević, Branko - PESME
“ Al ko ja te rad ne imô niko. Danka bela nestalo već davna, Sve pokrila ona nojca tavna, Nebesa su svud zvezdica puna, Al' meseca jošte nema tuna; Docne danas on će obasjati, Ja ne mogu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tvoja se majka skupila, uvila, pokrila glavu i spava... Prilazim na prstima. Mesečeva zraka drhti. Bojim se da moja senka ne padne na tebe i zanoseći se,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ZIMA Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo. Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zvezdana i mračna noć. Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz svoje majke.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
O, časni ga, i te žene !«... A Gojko samo trči i u glavi mu samo jedna crna misao, koja je pokrila sobom sve, i život, i osećaje, sve, sve ... »Sve izgubih, što god sam imao !«... Evo ovoga plota... eno vratnica...
Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu. Šljive cvetale, pa se celo selo zaogrnulo nekakvom svečanom,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I užas lica, strasnih, davno pokrila je magla, kao mesečev lik, što se javlja u nadzemaljskoj seti, žut, kao obrazina zlatna, tavno, u grobu, nad kojim se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
krkljanjem, koje je za svakoga bilo nerazumljivo, ali za Sofku ovamo, u sobici, koja beše od straha pala u postelju i pokrila se jorganom, sasvim jasno, razumljivo... — Ah, ah, psu bre, krvniče bre, stari deda-Mitre! Ah majko, ah kurvo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cura je za dugo gledala svoju sliku. Naslikao je bješe da sjedi; jednom rukom pokrila pas, a drugu spuštila niza se. „E, fala Bogu, šta ne umiju ljudi iz svijeta!“ govoraše Milica. „Kao ljudi učevni!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kisni, ne misli, stiglo me do vrata! — Zakiselila žena u sobi (ili u mlječaru) lonac mlijeka, pa ga pokrila i povezala torbom da bi se u toplini prije ukiselilo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pesma peta Irmos Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nazahodiva? Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti tvojih pute moje upravi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dešava se to.“ „Mučenička smrt“, rekao je Vukašin. „Lepa smrt“, rekla je moja mati, istresla mu žito iz nedara i pokrila ga guberom kojim se u vodenici noću pokrivao. Zvona lude i za trenutak lome sećanja. Ovo je moja buna.
U cvetovima je poznala stid. Hitro ih pokrila suknjom kao da skriva svoju golotinju. Kukuruzi su stidljivo pomaljali plodne rese, krijući ih zelenim šalovima lišća od
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M. Jakšić CVI ZIMSKA IDILA Zimi je pokrila snegom doline i polja ravna I tavne visoke gore.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svetlost i boje kojima su one danju oblivene tama je pokrila i mesečeva svetlost oblila. Njihove konture gubile se u sijaset mističnih oblika, a minareta prodirala visoko u nebo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje! Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u oči krupu
” Planu i sastavi nišan, i zgodi udaljena starca. Pade, i s dušom se rastade; crna ga pokrila zemlja. Opojan on je u sprovodu crkve i zakona srpska.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oli platiće, oli u pržun, ne boj se... A sada, aj ća! Djevojčica, poplašena, iziđe na kišu. Ivo gleda za njom; bješe pokrila glavu vrećicom, da se odbrani od kiše, pa, poskakujući bosa, brzaše blatnom uličicom...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg
1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i pola ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ona je tolika da bi ta voda pokrila morem od skoro 2000 metara dubine potpuno zaravljenu Zemljinu površinu. Sada ću da Vam rastumačim, ukoliko je to ovde
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(svo moje bogatstvo sa sobom nosim). I frajlica ji rado gledi, koja je također sa svilom i kadifom svoje rugote pokrila; šilje im honere s mnogocenom lepezom, bez koje bi morala jezikom, i naravno, ne uvek dobro izražavati.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Jednom je majka mesila i metnula testo u karlicu, pokrila maramom i stavila kraj peći da joj testo naraste. Ja sam, igrajući se oko karlice, seo u to testo, i dao mu takav
Nisam je dalje ni slušao. Osetio sam samo da mi je ovlažila šakom čelo, slepoočnice i obraze, a zatim me prekrstila i pokrila preko glave.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na glavi mu neka prekrojena šajkačica, koja mu i uši pokrila, a preko nešto malo skraćenoga koporana uvijeno je šalom, što je možda još od njegove majke preostalo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila. A ona uvek ista: nijedne bore na licu, nijedne sede u kosi, lakonoga i nasmejana kao sunčani zračak leti kroz kuću.
Šantić, Aleksa - PESME
I ti nekud prođe, u mahalu, sama; Pokrila te zima čistim pahuljama, Pa po tebi trepte kô sjajni leptiri... Samo tvoje lice skriti nije htjela, I ja vidjeh
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svoju majku razumjela, pusta konja hranila na puno na osam danak̓; konja bješe pustila planinome zelenome, i još ga pokrila čistom svilom do kopita.
ga ladne napoji vodice, al' mu Šarac vode piti neće, već pogleda često oko sebe; al' eto ti Turkinje đevojke, pokrila se zlaćenom maramom.
nalijevo, pa pogledaj onog ihtijara štono sjedi, kao efendija, u crvenom stiskom tetrivanu, b’jela brada prsi mu pokrila: to je glavom starac Mustaf’-aga, ono ti je suđen đuvegija“.