Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Ona se naže iz kola popu i pruži ruku: — Blagoslovi me, bâbo! — pa nasloni usne na uvelu popovu ruku. Žene pokriše oči, ljudi čeprkaju palicom po prašini i gledaju na drugu stranu, u plot. Nasta tišina.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zatim je izvedoše tamo među njih i posadiše u sredu. Posle donesoše ono „ćupče“, pokriše velom jednu devojčicu i dadoše joj ogledalo, te poče vaditi iz „ćupčeta“ kite. Tek što da počnu, dođe i „ona“.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali tihi, mokri zidovi, jedna modra dolina, koja se spuštala u more, pokriše me senkama i tišinom, tako da sam zaboravio sve poznato i gorko, i lagano ispravio se da vidim more.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da, ali ovaj put nebesnici ne bi dosta što čistom, bijelom plaštanicom pokriše tragove stopica Božinih po zemlji, no zasuše sve, brda i dolove, da ne osta nigdje, ni u prisoju ni u zavjetrini, gole
Janko se malo-pomalo pribra i uprije zenice put nje. Dva rumena oblačića, u taj mah, pokriše mu blijede jagodice, a blagi osmjeh zaigra mu na obamrlim usnama. Njoj zadrhta luč u ruci. „Janko, kako si?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U hramu tišina vlada... Četiri Sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo mrtvačko lice sa togom pokriše tada. Kliče veselo galeb nad plavom pučinom mora, I mirta sladosno šumi pod nebom žarkoga juga I pesma od nekud
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Potvrdio je glavom, — veli Krilo. —I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale. Pokriše bolesnika po glavi i s pomnjom skupiše kabanicu oko njega, pa se nadniješe nad vatru. — Još jednu čašu za dobra puta!
Ilić, Vojislav J. - PESME
U hramu tišina vlada, Četiri sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo, mrtvačko lice sa togom pokriše tada. (KLIČE VESELO GALEB NAD PLAVOM PUČINOM MORA) Kliče veselo galeb nad plavom pučinom mora, I mirta
Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast grozna ih stiže, Grad mnogoljudni sada, Benara, gordo se diže.
Odbrana zadrhta gradska, jer tavni oblaci dima Pokriše, u času, nebo i sunce ognjeno njima. Kô strašan, ogroman jezik, plamen se pod nebo diže, Ljuto se povija, pršti i sjajne
Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava. Samo oblaci tavni, kô crni gradovi neki, Pokriše ognjeni zapad.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
i privezaše još vazdan koješta: suvih dasaka, obručeva, sindžira, kostur od drvena sedla, pola kolske rude, a sve to pokriše izderanom austrougarskom zidnom kartom Bosne i Hercegovine, koju je Mačak našao na školskom tavanu.
Imaš dolje zdjelu vode i mekan krevet, baš te je briga. Otvor pokriše granama i ovlaš posuše suvim lišćem, a kako je iskopana zemlja već ranije bila sklonjena u jednu obližnju udoljinu, sad se
Ujutru Žuju nađoše živu i zdravu i prevedoše je u logor, a jamu opet pažljivo pokriše. Pred samo podne kujina tajna kuća dočeka prvu žrtvu. U blizini jame dječaci su se već duže vremena igrali žmurke.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A telo mu ne zakopaše u zemlju, ama sazidaše mu u crkvi grobnicu, metnuše ga u nju i pokriše odzgor kamenitom pločom. I tako prebi onde godinu, što li više, mirno.