Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa stani malo, da razgovaramo! — reče Stanko. — Moram odeti marvi pomam! — E, dobro! Ali, u kolu da se nađemo! Lazar već beše odmakao. Kao da su ga munje šibale... Dah mu se zaustavljao.
— Čekajte, kazaću!... Evo kako je to bilo! Juče, posle podne, vraćam se ja iz šume. Tamo sam nosio marvi pomam... Kad sam bio prema Ivanovoj kući, smotrim Stanka Aleksinog gde izide iz starog Ivanovog vajata. — Umukni, Turčine!
se, preganjati paspalj — sitan prah kad se melje žito, otpaci pafta — kopča, karika pokoške — oba zajedno, naporedo pomam — hrana za stoku premaglavica — rđav izgled, stajati nekoga glave presaldumiti — promeniti mišljenje, preći na drugu