Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
To nesrećno momče beše se tako opilo da već ne zna šta radi. Okupilo bubnjati kao pomamno, već se ne čuje ono jadno ćemane Srejino.
— dere se treći na ono pijano momče; — kad mu ne valja ćemane, opali barem ti! A ono ludo jedva dočeka, pa udri kao pomamno. — Ih! ta polako, more!... — ciči Sreja kroza zube — probi bubanj, bog te ubio! Aja, neće momče ni da čuje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone, zvone, zvone neCRVENE MAGLE 33 prekidno i pomamno.
Sa istom nevericom stojim danju pred senzacijama stvarnosti, kao što noću stojim pred pojavama sna. I uvek pomamno, u neprekidnoj groznici sna tražim onu razliku.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
skakali, cikali, naterali žene da s njima igraju, pali u „ćef“ i sevdah, i, izišavši iz kuće, vodili su kolo po ulicama pomamno i besno do potpune iznemoglosti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
O, ako mu sad brat pogine u ratu – pomisli i zgrozi se, pa mu dođe da se prekrsti. Nije više išla onako pomamno, samo je rado, visoka, prava, pred njim stajala. Teška i krasna, ne znajući možda da on drhti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
odgovoran za sve što se u svetu dešava, daje knjiga sagrešenja zamršena a poglavlja ispreturana, ta ideja onako pomamno razrađivana kod F. M. Dostojevskog, doživela je svoj lirski odjek i u dalekoj bosanskoj zabiti.
podudarnih reči otkrili su se u svim njihovim mnogoznačnostima, dali nam se na prvi pogled, u distisima, gde rima pomamno i nezasitno doziva rimu, i gde stih neprestano traži i nalazi zadovoljenje u zvučnoj eksploziji koja ga zaokružuje,
Radičević, Branko - PESME
pade ni se diže, I njeg' loša kopca snađe — Tu za oblak mesec zađe, I tavno je, sasvim tamno, Ma još traje boj pomamno. Boj utoli, sve bi tiše, Jošte žubor, ništa više: Ma sad puče, oh koga li Opet majka to ožali?
Pa, kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina: Sad sve gori, sad kâ noću tavno, A vijuče vetrina pomamno.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On tako učini, a ne skida očiju s vila: čim one pojme da se maknu, on duhne u sviralu a one počnu pomamno đipati. Tako dođe on do jele, skine sa nje zlatni jandžik, nađe u njemu srebrnu kutiju i u kutiji prepirani pamuk a u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U ljutoj buri lađica-čigra na grivi vala pomamno igra, lagana lomna ljuska. Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom.
S hukom se ruši, ne pjeva ništa, pomamno juri kroz razbojišta. Na krajnjem cilju, u jutra plava, trkače prima pospana Sava.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Konj potonu, a meni voda do nosa. Osećam kako pomamno kreće nogama i glava mu se pojavi, pa kroz nos istera vodu kao šmrk. I zapliva stenjući i frkćući...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pisarka ugleda otvorenu kutiju sa grivnom, dočepa je, sklopi i metnu u džep, pa ciknu pomamno: — Ha, tako ti!... Deca idu bosa, iscepana, a on kupuje svojoj...
Pandurović, Sima - PESME
Ti vidiš, sad su proslavljeni dani Bezverja, bludnje, mržnje i obilja Laži, kad ljudi, zli i rastrzani, Pomamno grabe, i žure, bez cilja.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonju spopade vrtoglavica, srce mu je pomamno igralo. On zažmuri i zasmija se, pa lagano, lagano pruži obje ruke, a kad osjeti njene meke i tople u svojima, on ih
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Strašću i slašću mirišu joj usta; Opija, pali njena pjesma pusta. Gomile jure, hude, pjane, plahe, Pomamno za njom, i ulice zvone Od pjesme, cike, i od strasti bone... Ah, - euhoe, Bacche, Bacche, Bacche! M.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali bludna para slatke požude izbijala je pomamno iz žene, ona opoj se rasprostirala oko nje i bila jača od svega. Sve se oko mene okretalo.
Zatim naglo i odlučno zgrabi prvi karabin ispod mrtvog vojnika, opkorači mali brdski top i stade pomamno da puca. Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči. Potom ugleda celo veliko i crveno sunce, koje se rodi iza brega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo svira neko u harmoniku i vidi se na zastoru kako se sjenke unutra pomamno vrte.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kao posle sloma, kao pri ozdravljenju. Tu samo na uglovima očiju. Bol i prebol bejahu u izmirenju. Litica se pomamno navalila na snažnu planinu. Ove — kao da su zaključile za takvo stanje ne primirje no večiti mir...
Krakov, Stanislav - KRILA
Iza kukuruza se kao prljave grbe dilazi seoski krovovi. Jedan bajonet je zazvonio kao zvekir o čelik šlema. Psi su pomamno urlali. ”Bombom i bajonetom...” tako su im naredili.
Na nebu je mirno svetleo mlečni put kao i pre. Svici su leteli i svetleli u mraku. Zrikavci su pomamno vriskali. IV Sve je bilo u pokretu. Doletali su aeroplani, no nisu uvek bacali bombe.
Telefon je pomamno drečao. Rumeni načelnik štaba je jednako govorio da se treba krenuti na osmatračnicu. — Sad nikako, možemo položaj
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nit’ bi ga besnujuća Atlanta talas zadržao, Niti troglavne hidre otrovna čeljust; Nesitoj želji slave on pušta uzde pomamno Krvavim rukama; leti s munjom smrti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Blentavi Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljina, pa skače pomamno preko grobova i bučno mumla da uši zagluhnu: — Aj! Ij! Uj! Kako mi stoji glava?...
Zabasali smo... Zabasali smo!... Njegov iznemogli glas dočekaše i zgrabiše vihori i, kao osvetnički, pomamno ga rastrgoše i razniješe po uzbješnjeloj, ludoj noći zmijanjskoj.
— Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan. — Jesi li ti gospodar u 'voj kući, ili je proto mračajski?! — diže pomamno glavu i izvjeri se. — Pi ti kavu, pi! Nemoj tuj kô budala kakva zavrzivati... Vidi ti njega! On da meni zapovijeda!
— dodade neko iz mraka. — Ama, ko to večeras neprestano nadovezuje i bronda u mraku?! — razgoropadi se Simeun, skoči pomamno sa stoca i živo sijevnu očima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dadara je bio neophodan kao so. A i nije bilo vreme za trvenja kad je Brzan stajao pred vratima, pomamno udarajući zvekirom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I divlji Gal, i Jelin, i Sarmat, i sila roblja, Kô tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti, bez nežne tuge i straha, Kô crni gavrani kliču i Vuku lešinu Graha. 1889.
skloni se od ove bede, Jer još u oči gozbe na besna paripa sede I parip kô strela nàže u tamu večeri vlažne, Mrseći pomamno grivu i nozdre šireći snažne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad se mrka nakitiše vina, sve je pjano kako i pomamno, pospalo je kako i poklano; uz jelike puške prislonili. Privuče se Komnen barjaktaru, pokupi im svijetlo oružje, pa
barjaktaru: „O Tadija, našoj četi glavo, kod ognja je Kuna Hasan-aga sa njegovih tridest Udbinjana, sve je pjano kako i pomamno, pospalo je kako i poklano; oružje sam njima pokupio, sve zakopô u jelovo granje“.