Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Gledam te, Pavle“, reče mu jedno veče, kad u kola uđoše, „pa pomislih, što mi Bog ne dade da tebe sretnem, pre Trifuna!“ Pavle onda pokuša da gospožu Kumriju opet nagovara, da se vrati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
„Kakvo parčence!” — rekoh sebi. „Šta li je htela di mi kaže?” — pomislih, a onda odmahnuh rukom: jedan od onih malih majmuna kojima Vesna puni kuću svako božije nedeljno popodne. Vrlo važno!
Bio je to neki izletnički razred i dečaci su imali kose podšišane na nulericu. Pomislih kako bi mi dlan zabrideo kad bih sad prevukao rukom preko neke od tih glava i srce mi se skupi.
S gađenjem pomislih na dve glavne ulice i nekoliko prašnjivih uličica koje je neko nazvao gradom. Idiot! I to idiot koji nije stigao da
- Nećeš preći! - Ataman to ispusti iz sebe u jednom dahu, a ja pomislih da sam za dva trena u vodi, pogrešno kao i uvek. Bio sam na drugom kraju skele, iako su se gaće na meni tresle.
Njegova glava u crvenom večernjem vazduhu bila je gotovo bela. Pomislih kako bih, da sam devojčica, uzdrhtao od glave do pete gledajući ga, ali Rašida samo reče da je gladna i spusti se niz
žene koju sam video u muzeju svu načinjenu od plavih i zlatnih boja, kao perunike koje smo Rašida i ja brali u močvari. Pomislih kako Rašida liči na nju: iste svetle, nepokorne oči, ista zlatna kosa, nešto lako, mačkasto i tvrdoglavo u pokretima.
gledala me, a iz dlana kojim je pritiskala moju nadlanicu strujao je sveži i meki miris kao iz bilja nalivenog suncem. Pomislih da joj obećam kako me neće više izbacivati sa časa, ali to bi ličilo na obećanje povodom pismenog zadatka o glasanju kad
odgovara na pitanje o razlomcima, „Deus Vobіѕcum” iz katoličke crkve i gromoglasno „Gospodi pomiluj” Luke Crkvenjaka. Pomislih kako će nastavnički savet moga oca i društvo u očuhovoj fabrici raspravljati o mom nesocijalističkom vaspitanju,
su na trgu još samo kućne pomoćnice s decom koja jure unaokolo na izmišljenim raketama dok katolički pop završava misu. Pomislih kako bi bilo da sada uđem i u katoličku crkvu, ali mi se nešto nije dalo.
kako ne vidi na koga ličim i kako su njegova svedočanstva kad je bio u mojim godinama znala samo za četvorke i petice. Pomislih na mamino lice dok sluša druga direktora kako se boji da od mene neće biti ništa i digoh dva prsta.
— unese mi se u lice dok su joj oči u sumraku fosforescirale kao u mačke, a u torbi nešto počinjalo da se miče. Pomislih da je na sastanak donela mačku ili kuče, i počeh da se smejem. Mačku ili kuče?
Čitav pejzaž ličio je na idiotsku modernističku sliku načinjenu od crvenih i crnih mrlja. Pomislih na Atamana i ispričah Rašidi o Baronici i zlatu, ali ona reče da ne veruje u te priče: da je Baronica uistinu baronica
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Patili smo oboje. Poslednji put videh je kako jede pon-čips u »Doručku kod Tifanija« Pomislih da je ipak dobro što nismo otišli predaleko sa našom vezom. Ja sam bio u najboljim godinama, a ona je već lagano venula.
Naručio sam »Bloody Mary«, koktel od votke i tomato-đusa, kome se dodaje još malčice soli i bibera. Pomislih: bolje da ih obojicu držim u čaši nego da oni mene drže u šaci.
Pušeći na višnjeve lule domaće proizvodnje švercovanu škiju iz Hercegovine. Pomislih na to šta je sve trebalo da urade ti časni ljudi, koliki put da pređu da bi se na završetku porodičnog stabla našao
Radičević, Branko - PESME
mene Srba nijednoga, Sve prsnulo a od jada moga, Već priskoči prokleti Turčine, Već zamahnu da mi glavu skine, Već pomislih: zbogom, beli dane! Al' sva sreća ne hte da me mane.
A što malo potamne mi lice, Svoje sam se setio sestrice, Nju, kâ znadeš, zemlja već pokriva, Ja pomislih: da je sada živa! Krasna l' beše kad beše na svetu, I na tvoju dosta nalik Cvetu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svetlost. Da nije umro? pomislih. Ali nije. Bili ga u postelji izneli iz sobe nasred kujne i pred njim otvorili vrata, kako bi valjda mogao da gleda ne
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Svici se panično prihvatiše vune. Svetleli su ljubičasto, znate. Trčali smo kroz travu, a oni su svetleli na nama. Pomislih da ću jednog dana svakako da postanem modni kreator, samo ako se na to čvrsto odlučim.
Pomislih da ću jednog dana svakako da postanem modni kreator, samo ako se na to čvrsto odlučim. Pomislih da ću jednog dana, ako ne i ranije, da namlatim gomilu love, samo ako se na to čvrsto odlučim.
I da ću dolaziti gore u Golfijanu u belom dvosedu, grmeći na sve strane. Pomislih da nekako nije u redu što samo nas dvoje šipčimo peške natrag kući, dok se svi ostali iz Golfijane lepo voze u svojim
nije u redu što samo nas dvoje šipčimo peške natrag kući, dok se svi ostali iz Golfijane lepo voze u svojim autima. Pomislih i na to, dok sam trčala kroz travu, da ću jednog dana obavezno vraćati klince i klinceze bez veze iz stare Golfijane,
Pisalo je lepo sećam se: TADžIKSADVINSOVHOZTREST! Keve mi! Neki ruski konjak, šta li? Znači, matori me pročitao! Pomislih na „Ptice i bube slavonske ravnice“ i čisto mi dođe da zaplačem, ali umesto toga prsnem u ludačko cerekanje.
Tvoji jadni roditelji odlučili su da te pošalju malo u Englesku! Znači, na redu je sistem zaboravljanja Mišelina, pomislih u sebi „Nek dete vidi malo sveta, opametiće se! Nije on jedini...“ Što da ne?
E, u tome i jeste štos, pomislih! Kako čovek može da ima poverenje u nekoga ko nosi zelenu kravatu na tamnoplavoj košulji?
Skuvala sam ga na brzaka. „Zašto da ne?“ — pomislih. Onako dekorativno prosed, ćopav na dešnjaka, u kožnoj vidjakni i sa licem čistog naučnika, on je kao stvoren da
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na jednom mestu pomislih: ovde će me sigurno zmija ujesti. I na tom mestu u polutami žbuna, po zvuku zvonkom, nađoh izvor vode koja se razliva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano. Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju. Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe.
Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši. Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe. — Čuvaj se pasa, gospodine!
Obazreh se zadovoljno oko sebe i tada primetih da mi nema šinjela i čuturice što sam ih jutros primio. Pomislih da ih je Trailo prilikom nameštanja šatora negde sklonio, te ga uzgred upitah gde mi je ostavio šinjel i čuturicu.
— A, ovaj... je l ti se sviđamo, onako na oko? — „Jašta, rano, ne fali vi ništa“ — kaže ona i namignu. Gle... pomislih, čekaj da „profitiram“ nešto, dok nije naišao komandant. — Pa ovaj...
I nama kao da laknu. A Stanoje tempirač priča: — Ne mogadoh više. Pa kud puklo da puklo, pomislih i pođoh. Bio sam pribran i miran, išao sam čvrsto do vode... Ali kad zaklokota čuturica, e uvati me strah, majku mu...
— Dobro... Ali od četiri metka, ti si video samo jedan, a tri nisi. Izvrši popravku. Rekoh mu. Taman pomislih, sada će se završiti i ovaj ispit, kad on postavi novo pitanje: — Ali recimo tri vidiš, a jedan ga nema?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Da, slavno ide! odgovori Gojko odlučno. — Vidim ja kako se vi mrštite... U jedno vreme pomislih sad ćete skočiti, pa naročito biram nerazvijeniju decu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da se vidi kako podnosi lešinu. Zar da život provedem u tom smradu? – pomislih. Pa odoh tamo gde sam učio francusku revoluciju, Rusiju, i čistu filosofiju. Učio sam.
Ona me poljubi u čelo, a pomilova po obrazu. Reče mi da je i ona bila Vujić, kao moja mati, iz Pančeva. Ja onda pomislih da je život možda samo jedna komedija, Goldonija.
Oči su mi bile umorne od nespavanja, a obuzela me je bila teška slabost od dugog putovanja. Pomislih: gle, kako nikakvih veza nema u svetu.
Ne samo ja, i on, nego i toliki drugi. Hiljade, milioni! Pomislih: kako li će me dočekati moj zavičaj? Trešnje su sad svakako već rumene, a sela su sad vesela.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Čudan slučaj da se tako zvala i ona uzvišena, viteška zemlja predaka mojih!“ — pomislih u sebi, ali njemu ništa ne rekoh, već ga upitam: — Čime vas mogu služiti, poštovani gospodine?
Ja u prvo vreme pomislih da sam pogrešio i došao drugom kome, ali me uniforma višeg oficira, što je gospodin ministar imaše na sebi, ipak
„Baš mi krv u žilama plemenita, i ništa drugo!” — pomislih u tom trenutku, i s prezrenjem pogledam na jednog prostaka što baš u taj mah prođe i u nepažnji nagazi ono dugme.
Eto, zato se narod iskupio da se dogovorimo šta ćemo raditi. Ja se stresoh i pomislih da što pre bežim iz te strašne zemlje, jer se ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao baš na toliko viteštvo, i bi
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
“ KNEZ JANKO Ja mnim te je dočekâ lijepo? VOJVODA DRAŠKO Ne lijepo, nego prelijepo! Obeća mi i što mu ne iskah. I pomislih kad od njega pođoh: blago meni jutros i dovijek, evo sreće za sve Crnogorce, dajbudi ću povest dosta praha da s' imaju
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kamena ti ta sitost, dijete, pomislih... Pojedoh, pa mi se zamuti u drobu, braćo, e ja zbilja mnim, poginuo bih od toga iako je u snu bilo, da se ne prenuh i
Posumnjah ja na to, pa se stadoh obazirati, a naredih se, ako došta dođe. I’ onda pomislih: da ako mu ja s mjesta zube ne pokažem, može pomisliti da sam se prepao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
„Mir vam“ govoreći, kao i Hristos svojim učenicima. (Lk. 24, 36) I pomislih: kada sa vama u manastiru provođah želevši sabrati vas ili poslužiti vam, i iz ljubavi prema vama zaboravljah svoja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Po čemu sudite?“ „Vidim kako te knjige držite u ruci!“ „Ala ima dobro oko!“, pomislih, a njemu rekoh: „Varate se, ali imate ipak donekle pravo: moj brat je astronom i profesor Univerziteta u Bolonji“.
Izvolite sesti i osećajte se ovde kao u svom domu!“ Sedoh i pomislih: Ovo je pravi demokrata! Izgleda da me dočekuje samo kao skromnog ljubitelja nauke, a ne kao visokog carskog zvaničnika.
Nasmejasmo se slatko obojica, no mene odjednom obuze tuga kad pomislih šta bi Faradej stvorio u nauci da je imao matematičkih znanja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Čim sam to pročitao, pomislih: da bi se na tom balu mogao upoznati sa ženom čije su oči čudnom snagom zadržavale dalje rušenje mojih nada.
„Do đavola, pomislih, kakav li ću izgledati u ovoj užasnoj olupini koja tandrče i pravi veću larmu nego četiri klonfernice jedna uz drugu.
I zbilja su se čuli topovi; što bliže, sve je jasniji bivao pucanj. Malo docnije čule su se i puške. Nesumnjivo — pomislih ja u sebi na taktičkom jeziku — ulazimo „u sferu neprijateljske vatre“, i kako komori nije tu mesto, otpustih moga
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Grdna tjeskoba stište mi srce: obuze me osjećaj općeg potonuća. Pomislih da na svijet pada vječna noć. Otada sam često doživljavao takve sutone.
— Odjednom mi pade na um, gotovo vidno otisnuto, kao sastavljeno iz štamparskih slova: „ Od čega sve ljudi žive?” Pomislih od čega li živi, čime li je ispunjen ovaj starac pored mene? Čime se intimno hrani?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali — dodaje starac — da ne bih umro bez pokajanja i da bih sačuvao svoj grešni život, pomislih, da neće biti grešno pred Bogom, ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i očitah im
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
odgovori: — Bogme, ja ne znam, ja odoh da potražim onoj babi što od odijela, a kada se vratih, ne nađoh ni jedne, te pomislih da nije tu s tobom u odaji. — E, vala, gdje je da je, ja ćy je dobaviti, — pa brže-bolje za prsten.
— Stani, gospodaru, dosta je, — poviče Bačvanin — ja sam gledao kad si ti gore pošao, pak pomislih da nećeš više amo ni doći; pa onda uzmem te pojedem sve meso.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To je nemoguće, pomislih u sebi, gledajući kroz prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme,
U ulici Brum, blizu Baueria, spazih jednu radnju na čijoj firmi je stajalo prezime Lukanić. Pomislih da to mora biti Srbin, pa uđoh unutra željan da čujem jezik koji nisam čuo već više od tri godine.
Najviše me iznenadilo to, što su američke devojke, prijateljice gospođice Lukanić, izvrsno svirale slovenačke melodije. Pomislih u sebi, kako bi malo češći ovakvi sastanci poslovenčili sav američki živalj u blizini Prins ulice.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
svježinu života, a u pameti od svih utisaka iz manastira ostadoše mi živo usječene svijetle oči zarobljena magareta. Pomislih: koliko mora da čezne za svijetlim prostorom i slobodom!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Slušajući njegovo duboko hrkanje, koje se na daleko razleglo, pomislih u sebi: ovo je pravi san pravednika; bože moj, kako tvrdo i bezbrižno spavaju ljudi sa čistom savešću!
« — ja spustih pušku na zemlju, a u sebi pomislih: »Budi bog s nama! Šta li je ovom čoveku?« — Dakle, velite, nigde nema konja?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja pomislih u sebi: — Vala, evo zime! Blago onom kto imat čekati ju s čime! U koga se valjaju gojani po svinjcu, Kto se rujnu raduje
Putovanje Bogoboja Atanackovića, Novi Sad, 1918, 38—9 — o ovakvim svojim planovima: „Više puta pomislih da bi dobro bilo otići kod Kunce, direktora od muzike, i pozvati ga da piše srpske arije i da ih izdaje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje. RADOŠ ORLOVIĆ: Ko ječi to? Zar ima živih još? A ja pomislih sve je propalo Pod udarcima sile pogane.... A!... ti si, Katunoviću?...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije kaže da MORAMO odlučiti kuda dalje. Možemo birati, kaže on, između nekoliko mogućnosti. To je već utešno, pomislih; ako postoji nekoliko mogućnosti, to je već nešto. Možemo lepo preživati naše lepe mogućnosti.
Dorotej je već davno otišao da pretraži okolinu, a ja pomislih kako bi bilo najpametnije da malo pridremam dok se mladež pribere od omamljenosti i radosti što smo pronašli ovaj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ama, bre, kakve su ovo džukele što po cele noći štekću? — pita kapetan Vela. — Jedne noći čujem, pa pomislih, otkuda ova deca noćas... — To su šakali. — Pazi, bogati! — A da li su koliki? — pita potporučnik Sredoje. — Pa...
— dobacih, ne bi li im stavio do znanja da idu. One su razumele. Pogledaše nas samo preko ramena i odoše. Baš dobro, pomislih. Obazreo sam se da vidim ima li još koja slobodna. Baš se tada pojavi iza provizornoga kelneraja jedna plavuša.
„Sa ovima je svršeno!“ — pomislih. Iz jednog, nama najbližeg rova, pešaci se digoše. Momenat kada se oni odlučuju na juriš ili povlačenje.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Čime te, Gospode, naljutih?... Koga naružih, koga ogovorih, koga sirotog ne nahranih i ne napojih; kome loše pomislih te mi ovoliko, Gospode, crno, crno dosudi? — Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i jedan od suha zlata jezik, da ima do pedeset drama zlata u njemu. Pomislih na to i uzeh. Gde sam, tu sam, što da činim već! Eno, na mome konaku zakopato je to sve na jednome mestu u zemlji.
Ja se protiskujem da bih mogla unutra ući, ja nikako ne mogoh se provreti da ulezem. Pomislih jer mnogi narod i oni me natrag otiskuju.