Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pošto se umiše, ubrisaše se svojim debelim rukama, pa se okretoše istoku te se bogu pomoliše. Napuniše opet čobanju, pa se vratiše družini. Hajduci su bili već na nogama. Moglo ih je biti oko trideset.
Umi se harambaša, poumivaše se i hajduci, pa, kao i u kakom domu, okretoše se sunčevom rođaju te se pomoliše bogu. Po molitvi jedan hajduk prinese čuturu harambaši. On se prekrsti, napi se malo, pa pruži čuturu dalje.
Radičević, Branko - PESME
Nojca ode, sinu zora bela, A ožive okolina cela: Odsvuda se momci pomoliše, Po dva, po tri, odnekud i više, Svi na konjma, konji im milina, Ma junaci čudo i milina.
Al' te suze, što jad bio, U srcu joj uzaptio, Makoše se, pomoliše, Iz kamena udariše: Čitavo se vrelo stvori, Pa travico(m) zažubori, Te kraj stene i kraj gore Stiže tamo mimo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stroj se izgubi... Zapraštaše bombe i prašina se diže oko neprijateljskih rovova, odakle se pomoliše bele marame. Onako, u sivim odelima, puzali su pešaci kao gušteri uz obalu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ono, ako ćemo pravo, njega najviše i čuvaju, ali tek, tek — ima čovek i sreće. Na prvom konaku se pomoliše i zahvališe Bogu što su prvi dan srećno putovali i što im se vođi nije nikakvo, pa i najmanje zlo dogodilo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
(pokaza rukom kako će ga istoljagati), pa nek iđe otkud je i došâ. Uto se pomoliše na vratima dva đakona i tri đačića u dalmatinskoj varoškoj nošnji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A tek što je sprovod prošao kad se glava i ruka poštanskog raznosača pomoliše na vratima moje sobe. Rukopis na pismu koje mi ova ruka pruži, iako nešto izmenjen, poznao sam odmah.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad se prve zrake ljetnjega sunca pomoliše i veselo zaigraše po pučini u hiljadu plamičaka, ljudi se počeše dogovarati što da urade.
I klice naslućene seksualnosti pomoliše se u prvoj proletnoj zori. Jednom, kod čitanja te knjige koja mu beše postala veran drug, zateče ga nastojnik.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U osvit mladenci pomoliše se iz kolibice; zimsko jutro sačeka ih i zaspe im obraze svojom sivom svjetlošću; sunce još oklijeva, premda visovi
prijatelji iz grada brzonjaviše o uspjehu, popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na poslednjemu savijutku biskupske kočije što vožahu presvijetloga u pastirske pohode.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Blagosloviše ga oni i prihvatiše ono doneseno, te odneše u trpezariju, pomoliše se Bogu, pak sedoše večerati. Malo pojedoše i s merom se napiše, a ostalo ostaviše za sutra.