Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu. Crne šume naleću na njega, u očima trnu i opet se pale retki i bolešljivi
’Hoćeš li da ti pokažem mesto gde su me ostavili?’ zapitao me, ustao i uzeo me za ruku. Bila je pomračina; da nije voda hučala na vitlu, ne bi se znalo da smo na reci.