Obradović, Dositej - BASNE
lukave kabale, zlokovarni i čelovečestvu vredoviti i sramotni mahijavelismi izgone se između ljudi; soborišta kojekakva pomrčine i budžaka, koja se od roda čelovečeskoga odeljavaju i ištu malo pomalo carem i narodom da obladaju, sve to, sa
Afrika
kamion mora da je prešao dve-tri stotine metara. Samba pobeđuje sav svoj užas od pomrčine i odlazi u noć. Prolazi četvrt časa u čekanju, što je izvan svake mere; Mej i drugi crnci zovu ga kroz mrak i njihovi
Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali svojim zapaljenim očima iz pomrčine. Životinje su grdno ljubopitljive: one su dolazile da posmatraju naš polazak; s vremena na vreme videle bi se samo njihove
Bilo je čak sigurno da nas crni seljani, koji nisu manje ljubopitljivi od zverova u poljima, posmatraju iz pomrčine. Najzad sve beše ipak mirno, i niko više ne beše budan, izuzev mene i moga belog saputnika.
Bilo je nekoliko koliba sa strane, ili možda i čitavo selo — od pomrčine se nije moglo videti — i nekoliko ljudi ostalo je bilo kraj njih. Ostali su se sakrili u noć.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
stoji iza zavese, u mraku, i, razbarušivši drhćućim rukama svoju kosu, tresući se od zime, kao u ledu, vide kako se iz pomrčine pojavljuje jedna ruka. Prsti su joj, beli kao kreč, puzili svaki zasebno, grčeći se, sve bliže.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA MARIJE MAGDALENE Care Dušane, tražim pomilovanje za žene kamenovane, za njine saučesnice, pomrčine noći, za miris deteline i granje gde su pale opijene kao prepelice i šljuke, za njine živote prezrene, za, neudostojene
Za mađioničare, koji sred nečije pomrčine pale hladne bengalske vatre, koji pokusom preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele. Kad su ušli u tamni vilaet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Jedno budim — Drugo trujem. Ne sećam se Svetog jutra: vrtelo se sve iznutra, sa zrnima zlatne tmine u kuljanju pomrčine. CRNA BARA, III Alge zrače sa lomače. Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere. Peva duša povrh drače.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Neće ni ona više. — Herera, Herera, Sagrera, potrčite za čas, tetka se ljuti, — začu se iz pomrčine. — Oe, Herera! — Evo, evo! — odgovori devojka i onda ostaše sve nekoliko trenutaka ćuteći.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ja sam prvi! — Jok, ja sam! — Niste nijedan, ja sam. — Anđa je prva, viknu neko iz pomrčine. — Anđa i nek pije, veli č'a Marko. I Anđa odnese pobedu. Natočiše joj čašu — đorovaču i podneše njih troje...
slave mi, nije!.. — Jaoj!... začu se iz pomrčine. Na drugom slogu reč se prekide, k'o kad bi na nekog, iznenada, sručio punu vidricu hladne vode...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Cene stalno rastu, penzija tanka, Pa za život valja odnekud da se dopuni. I od pomrčine poneko je sećanje crnje! Sa svim prostranstvima u dosluhu, Skupivši oko sebe halje i prnje, Sa šubarom i u ovčjem
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
dugu tamnu siluetu najbližega od Azorskih ostrva, koja se gubila u retkoj plavičastoj izmaglici i koju smo, zbog pomrčine što je nastupila, ubrzo izgubili iz vida.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad svijetlim tvojim grobom zloba grdna bljuva tmuše, al' nebesnu silnu zraku što ć' ugasit tvoje duše? Plačne, grdne pomrčine — mogu l' one svjetlost kriti? Svjetlosti se one kriju, one će je raspaliti.
Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi! Vječna zublja vječne pomrčine nit' dogori niti svjetlost gubi. VLADIKA DANILO (među svima kao da je sam) Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bijeli se kao tava na snijegu. Boji ga se kao vrana skeledžije. Boji ga se kô nakovanj čekića. Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu. Veseo kao da mu kuća gori.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ako sam dosad nešto ružno o ludima rekao, nisam to učinio što mi je za njih ljubav u manjku. Pomrčine mi ove najmračnije, da samo nju raspuklu Vidim, svi su ludi reke s mnogo vode izmešane i šareni kao livade.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stići ćeš me do klenovičke reke; ja ću polako putom. — Dobro — odgovori onaj iz pomrčine i nestade ga. Đurica s Novicom okrete uz brdo, žureći se da obiđe Brezovac, pa dalje na putu da čeka Vujov odgovor.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostave ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile iz one pomrčine izvele. Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako ositno kamenje, i iz mraka nešto
Krakov, Stanislav - KRILA
Kao grenadiri. A pukovnik se opet nešto ljuti. Glas iz pomrčine: — Ljuti se. Razobadao se na konju. Da sam mu metnuo ranac na leđa ne bi se ljutio. Dobro veče, gospodo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
kamion mora da je prešao dve-tri stotine metara. Samba pobeđuje sav svoj užas od pomrčine i odlazi u noć. Prolazi četvrt časa u čekanju, što je izvan svake mere; Mej i drugi crnci zovu ga kroz mrak i njihovi
Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali svojim zapaljenim očima iz pomrčine. Životinje su grdno ljubopitljive: one su dolazile da posmatraju naš polazak; s vremena na vreme videle bi se samo njihove
Bilo je čak sigurno da nas crni seljani, koji nisu manje ljubopitljivi od zverova u poljima, posmatraju iz pomrčine. Najzad sve beše ipak mirno, i niko više ne beše budan, izuzev mene i moga belog saputnika.
Bilo je nekoliko koliba sa strane, ili možda i čitavo selo — od pomrčine se nije moglo videti — i nekoliko ljudi ostalo je bilo kraj njih. Ostali su se sakrili u noć.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I onda angel taki pak povrati onu dušu k njejzinu joj mrtvu telu. I kano iz neke pomrčine probra se mrtvi. I one koji onde obstojahu oko njega, zapita ih za svoga brata.