Obradović, Dositej - BASNE
Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju. Ako li se pak plaše da
Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi? Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute.
Kad mati nemirno i plačljivo dete s plašnjom hoće da primiri, i veli mu: „Eto kurjaka u pomrčini! Eto veštice! Eto vampira!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« pa pritvori vrata i nešto još progunđa... Oni zamakoše za voćnjak i nestade ih u pomrčini. Sava i Nikola poćutaše još malo, dok se sve utaja. — Ded sad!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo jedan čovek tumara po pomrčini. Noga mu kliza po kaljavoj zemlji, on posrće i spotiče se, ali žuri da izvrši zapovest svoga gospodara.
— Dalje! Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži! Potraži!... Momci su tumarali po pomrčini, ali se ništa ne ču sem vetra. — Nema nikoga? — Nikoga! — rekoše. Kruška se vrati u odaju, vukući Marinka za sobom.
Marinko je ćutao oborene glave. Onda se diže. — Kuda ćeš? — upita Turčin. — Kući. — Zar po ovoj pomrčini? — Moram. Ako me vide s tobom, sve će propasti. Mi se ne smemo više ovako lepo razgovarati.
Vrata se zatvoriše za njim, i on ostade u gustoj pomrčini... Vrati se na stepenice, pa se prekrsti i diže oči gore: — Gospode! — reče on. — Ti mi budi prijatelj.
Samo je šaš šuštao, kao da šapuće... Ivankovo se uvo brzo naviknu na ovaj šušanj, i on sedeći gledaše po pomrčini da mu se ne bi što otelo od pogleda... Ona ledena, mrtva tišina pade na nj kao stena.
Dučić, Jovan - PESME
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja, Tu nađem Samoću, u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom.
Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i udariše neodoljivo u pomrčini. Oni udariše veselo kao tri nova časovnika. PRIČA O JAKOM Na jednom istom lancu, čvrsto vezani za ruke i za vrat,
U strašnoj noći čulo se kako laju lisice. Čovek koji je bio izgubio put u pomrčini, i sklonio se ovde od zla vremena, ne prepozna u domaćinu čoveka koji mu je nekada ukrao ženu i pseto.
i ruka malaksala, i kad je pošao da se vrati otkud je došao, on se izgubi u moru svog klasja koja je sam posejao, i u pomrčini šuma koje je sam podigao... Između njega i celog sveta stajala je sad, visoko do neba, otrovna vegetacija njegovog sna.
i zato, iako nisi otkrio Boga, ti si ga posvedočio. NA RASKRŠĆU Konjanik je prejurio mostove na vodi, šume u pomrčini, i provalije u planini. Jurio je da javi svom gradu da ide neprijatelj da ga zapali.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa malo koju noć da ne govori tako iz knjige; a ja sedim u krevetu, pa sve plačem u pomrčini, i kunem te proklete spisatelje i njihove knjige. Grom ih spalio!
O bože, bože! — reče zevajući gđa Sida, pa se prekrsti i namesti bolje šlofkapu (koju je krišom u pomrčini metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog
A ona kaže da bi umrla od straha u podrumu u pomrčini onako sama, pa volije i da ga poljubi nego da u tim godinama umre od straha u pomrčini.
bi umrla od straha u podrumu u pomrčini onako sama, pa volije i da ga poljubi nego da u tim godinama umre od straha u pomrčini. A on je onda pita: a boji l’ se i kad je s njim? A ona mu kaže: da se onda, kad je uz njega, ne boji nikoga na svetu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Te iste noći, po najcrnjoj pomrčini, pošto pokida i pobaca one zavoje s noge i spakova stvari, Hristić, bez zbogom, otputova na front. IV.
Afrika
U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga.
Pristup jami čuvali su ostali članovi Vihibi. U ovom položaju je ostajao mladić po tri i više dana u potpunoj pomrčini, i u stalnom dodiru sa žrtvom koja se počinje raspadati.
“ Posle velikih dogovaranja, prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam,
umorom, zaspao u nosiljci; budio se naglo, uzbudljivo, kada bi nosači izmenjali svoja temena, ili, stupivši pogrešno u pomrčini, svaki čas skoro ispuštali nosiljku. I tada bih zaključio da se oni još jednako šale i zadirkuju, da N.
To je bilo jedno pedesetak devojaka i mladih žena, koje, igrajući u savršenoj pomrčini, iščekuju da mladoženja dođe po mladu. Moje lampe samo delimice osvetljavaju ovu jedinstvenu gomilu nagih tela.
„Idi do đavola!“ mislim u sebi i dajem mu je. Istovremeno se radujem da sam primoran da to veče lutam po savršenoj pomrčini kroz selo. Neću biti čovek koji svetli i koga zbog toga svi vide i svi ga pozdravljaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njega nije pogodio, pri toj gurnjavi u pomrčini, ali mu je izgoreo celu desnu stranu lica, zulufe i bradu. Celog su života, posle, u Rakišiča bili obrazi crni,
A ti kukaš! I ja se, go, osiromašio, reših da krenem, da mi tvoja mati ne tropari. Nađoh se sa braćom ovde u pomrčini, u nadi, da će bolje biti – a viču bogat sam zet. Pa ćutim!
Kad bi se nagnuo, iz tih, praznih prozora, u sumračju, posle, sve bi nestajalo u toj poljskoj pomrčini: i Bahmut, i drum, i putevi i šumarci požuteli. Ne nebu su se, rano, javljale zvezde, ali blede.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća i rebra naježena od hladnoće.
I nehotice, mada to nisu tražili, nailazili su i na žene. Posle prigušenog vriska i loma, nestajali su u pomrčini, a rastajali su se posle nežno, u ljubavi, ispod plotova obraslih trnjem, pod kojima je, niz brdo, žuborila voda.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
škrgut konjskih zuba i tupi noćni odjeci kopita u štali— krikovi noćnih ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje otkinutih vratnica, a posle jutarnji vetar kroz rosu i petlove i tihu sreću, i vide napoznatu tavanicu,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i otputuje (Starac s Torbakom) Ono što se zbiva u vlažne i nemirne martovske noći dok napolju kaplju trule strehe i u pomrčini se čuje vjetar, u mokrim noćima ranog proleća, kad samoća naraste do grla i čovjeku se ne spava (Glas iz djetinjstva)
Milićević, Vuk - Bespuće
krivicu, ona je bila nesrećna radi drugoga; ona s užasavanjem gledaše kako tonu svi njezini snovi i nestaju u nepomičnoj pomrčini iz koje bije hladnoća što sleđava dušu; sve čim je ona iskitila život, bilo je strašno u jednom trenutku, brutalno i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Primičem se i pažljivo osluškujem. Ovo je upravo nešto za mene. Ja u pomrčini toliko zvjeram i zazirem da bi mi trebalo najmanje dva konja, i to neka onako — da umiju i govoriti.
— E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa što ne bi i svome kićenom Savi, kome ni u najgušćoj pomrčini nikad nije trebalo kalauza — pripomenu samardžija bez imalo zlobe.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne paleći svetlo, ubacimo u špajz i kao mesečar napipam levom rukom frižider. Odjedanput, desna mi ruka u potpunoj pomrčini otkri nešto živo i toplo. Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
i bez jedne senke; a život buči silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini prolomi se duvar: da Prvi Đorđe, podižući slavu, na Drugog Đorđa stavi živu glavu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili. — Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Širok je front ratnog artiljerijskog puka, i krila su se gubila u pomrčini. A ludi, sićušni, maleni, promicali su sa fenjerima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Da li da ih ubije, da smrvi, da uništi sve ovo, što se još po malo u pomrčini belasa?... Sad zna šta je htela poneti, ali se čudi šta joj bi da to ne uzme, no pođe ovako praznih ruku...
Kukuruz se povi, dodirnu druga stabla, pera se spletoše i zašuštaše... Oni ispod kruške poskakaše i nestade ih u pomrčini. Ljubica se prenu. Šta. je ovo... sama?!... A oni otišli... namilovali se, naljubili se, pa otišli svako svome gnezdu...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se mačke oko buraga, sevaju i reže, dok se koja ne dokopa povećeg parčeta, pa klisne sa njim preko praga i nestane je u pomrčini.... Mleko se stade zbrčkavati, uhvati se ozgo tanka korica, koja se, malo pomalo, poče dizati.
— Bog ti pomog'o! — Srećan rad! — Da Bog da, ti živ i zdrav! — Kako ste, svi tako redom, i ne vidim svakog u pomrčini. Sedajte, sedajte devojke i mlade, pa produžite. Nemojte da ćutite, pa da me oterate, po ovoj pomrčini, natrag.
Sedajte, sedajte devojke i mlade, pa produžite. Nemojte da ćutite, pa da me oterate, po ovoj pomrčini, natrag. — Nećemo, vala, ne boj se. Gde je još bilo mutavo komišanje!
ondaj ona uzme te istrese, pa drugoj — hm! Tako ti one, brate moj, u pomrčini istresale i mucale sve u naokolo, dok neki đavolan priš'o uz onu, što naginje, pa ček'o.
il' kakva vrela usta sa garavim nausnicama, zavrljaju u pomrčini i sukobe se sa kakvim jedrim i punačkim obrazom, šta mi je to!...
— More, ne poveravaj se čiči! — Ne beri brige, znam ja njega. Ide taj na veselje, k'o slepci na daću. I nesta ga u pomrčini... Komišioci se već raštrkali.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zadovoljan i umiren posle ovoga, leže u postelju, ali ne zaspa zadugo. Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to čitalac već iz sledeće glave lepo i jasno videti.
Trljao je zadovoljno ruke, a zatim se maši rukom za tabakeru i načini sebi cigaru, zapali je i onako u pomrčini puštaše dimove i zadovoljno uvrtaše svoju bradu. — E, doista, niko zgodniji od njega!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
testiju sveže vode, čiji je grlić bio zapušen zelenim lišćem, iznese sobom sveću u kujnu, da bi se Sofka i mati u pomrčini sasvim svukle i legle.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Šta je to!?“ zagrmi serdar. „Kamo viđelo!“ Ona dva stranca ukraj kreveta, prepadoše se od toga gromkoga glasa, a u pomrčini, te se izmakoše. „Janko moj! šta je? što ti je čoče!“ zapita serdar, sasvijem drugim glasom, nagnuvši se nada nj.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kažem da znadu, i da se ne plaše kao deca u pomrčini, da, ako kad načalnici i poglavari budu hoteli na polzu opštestva što protiv stari[h] običaja ustanoviti, neka misle
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nad njim, po asuri, šušti zrnasti sneg, škripe i krcaju kola trzana izduženim volovskim vratovima, sudaraju se rogovi u pomrčini.
Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi. Ruka mu se trza u krst po pomrčini, strah je gomila nad njim, a kroz njega, tišinu i maljavo šuškanje lišća vuče se dug jauk, onaj iz Simkine sobe.
Aćim se sježi, ustade i udari u prozor. U njegovoj avliji, jedino u njegovoj sobi noćas truli svetlo u pomrčini pred kišu. A mirišljav je vetar u tek olistalim jasenovima.
A tama je meka u glavi. U topoljacima, vetar. Ne čuje ga. Ni Moravu što se kala na bokovima njiva i po pomrčini oprezno gazi po belucima plićaka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zaustavio sam se tek pred samu ponoć i odlučio da noćim pored puta kod jedne kućice, koja se blizu druma u pomrčini belasala.
Čas smo silazili, čas smo se peli. Ponegde smo zastajkivali da se, bajagi, orijentišemo. Kiša. U ovoj beskrajnoj pomrčini ne vidi se i ne čuje ništa sem kiše, koja zvrca golo granje i suvo lišće. Gde li su sad Arnauti? A gde sam ja?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oči mu u onoj pomrčini zasjaše neobičnim sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i stade da
svetlošću pridavaše još sumorniji izgled mračnim svodovima hrama, koji se kao neka čuda izdizahu i povijahu u gustoj pomrčini. Prvi koraci odjeknuše neobično u ovom mračnom prostoru i hajduci se i nehotice zaustaviše pri ulazu.
Đurica uđe u sobu. — Upali-de videlo, oslepiću u ovoj prokletoj pomrčini. — Što će ti ? — odgovori Stanka. — Kako ja po svu noć sedim sama, pa ćutim i trpim.
— viknu odjednom. — Šta... šta je? — Hajde da idemo... ne mogu da spavam. Novica ustade, protrlja oči, pa, onako u pomrčini, stade da pipa oko sebe. — Pa hajde da te ispratim do Kamenara, posle ću ja kući. — Zar ti nećeš sa mnom? — Ne ja.
Petković, Vladislav Dis - PESME
znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom zvezdom koje nema sada. Znam ih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga.
Pristup jami čuvali su ostali članovi Vihibi. U ovom položaju je ostajao mladić po tri i više dana u potpunoj pomrčini, i u stalnom dodiru sa žrtvom koja se počinje raspadati.
“ Posle velikih dogovaranja, prelaska po pomrčini iz jedne kolibe u drugu, iz jednog čudno osvetljenog dvorišta u drugo, obećavaju nam za to veče u selu Đula tam–tam,
umorom, zaspao u nosiljci; budio se naglo, uzbudljivo, kada bi nosači izmenjali svoja temena, ili, stupivši pogrešno u pomrčini, svaki čas skoro ispuštali nosiljku. I tada bih zaključio da se oni još jednako šale i zadirkuju, da N.
To je bilo jedno pedesetak devojaka i mladih žena, koje, igrajući u savršenoj pomrčini, iščekuju da mladoženja dođe po mladu. Moje lampe samo delimice osvetljavaju ovu jedinstvenu gomilu nagih tela.
„Idi do đavola!“ mislim u sebi i dajem mu je. Istovremeno se radujem da sam primoran da to veče lutam po savršenoj pomrčini kroz selo. Neću biti čovek koji svetli i koga zbog toga svi vide i svi ga pozdravljaju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedan od naših reče: »Jako se bojim da ovo, što se ovako u pomrčini rešava, pomrčina i ne pojede.« — Dok se ovako radilo u skupštini, ne znam kako su se razvijali odnošaji između kneza
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kosu je imala žarko crvenu, da je pri najvećoj pomrčini bez ikakove svetlosti večerati mogla. So tim obećavaše svakom koji želi nju uzeti da nikad neće nuždu imati na sveće
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego na tihu evo mestu daje ti se večna hrana, a ne mesečna! KNEZ OBLASTI NOĆNE U tamnoj i mračnoj zemlji, u večnoj pomrčini, gde no zora ne prosjava, ni ima ljudma života... Ovaj svet i svega nestaje što god na njemu ima.