Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Neka, ljuđi, nekate! Prekinite, pa da založimo što!“ reče Otaš, ponajstari među njima, visok, koštunjav čovjek. Spasoje, omalen ali živ kao zrno, čovjek u najljepšoj snazi, prostrije praznu torbu
„Raste mladež, a da što će!“ prihvati ponajstari, to toliko da nešto reče. „Tako je, bogme“, opet će medik: „Pa da rečemo, ne daju mnogoj ni dorasti, no grabe ljudi